Gradimir Nalić, savetnik jugoslovenskog predsednika za ljudska prava Ima li vize u zemlji Srbiji Nisam se predstavljao kao ministar srpske policije. Istina je, međutim, da sam bio spreman da, pod uslovom da se u DOS-u oko toga postigne saglasnost, prihvatim tog neverovatno teškog zadatka. Sada me na to puškom ne bi naterali Veliborka Staletović Gradimir Nalić, savetnik predsednika SRJ za ljudska prava, našao se protekle nedelje pred serijom optužbi: od onih da je vlasnik specijalne telefonske linije zaštićene od prisluškivanja, do onih po kojima se neposredno posle oktobarskih promena predstavljao kao srpski ministar policije, iako to nije bio. U intervjuu za Reporter Gradimir Nalić govori o sebi i pričama koje ga prate: "Ako pregledate par brojeva vašeg nedeljnika, naći ćete odgovor u tekstu u kome ste opisali našu posetu Unmikovom groblju u Dulju, kod Suve Reke, i tačno naveli da sam savetnik predsednika SRJ za ljudska prava. U jednom od narednih brojeva vaš kolega nalazi da sam "radio na poslovima bezbednosti, bavio se advokaturom.". Danas me tituliše kao "savetnika predsednika SRJ za nacionalnu bezbednost"(!). O mojim "biografijama" objavljenim u drugim medijima ne želim da trošim reči. Vele da sam dugogodišnji advokat Karića; čovek s tamnim mrljama u biografiji; Koštuničin Aleksandar Heig; da sam se lečio u Moskvi. Istina je mnogo jednostavnija: godinama sam radio u osiguravajućim kompanijama, od zastupanja pred sudovima, preko rukovođenja službom razvoja, bio direktor filijala i kompanija. Kasnije sam prešao u advokaturu i dve godine obavljao posao izvršnog direktora Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava. Sada sam savetnik za ljudska prava predsednika SRJ. Živim u stanu od 52 kvadratna metra nasleđenom od majke. U međuvremenu sam, kao i mnogi građani Srbije, gutao suzavac i dobijao batine u svakoj pogodnoj prilici od 9. marta 1991. do 5. oktobra 2000, branio desetine politički progonjenih ljudi, otporaša, novinara, Srba, Albanaca, šefova opozicionih stranaka, policajaca." Kolika je realna moć savetnika predsednika Koštunice budući da ga toliko napadaju? Savetnik, u okviru svoje nadležnosti, daje mišljenja, radi analize i savetuje predsednika SRJ. Moj posao je i da pratim pojave kršenja ljudskih prava, informišem predsednika i predlažem određene mere i postupke. U moje obaveze spadaju i pitanja saradnje s Haškim tribunalom, pitanja nestalih i zatočenih kao i pojedina pravna pitanja. U praksi to izgleda ovako: kroz kabinet defiluje stotine nevoljnika kojima je neko ili sve nestalo u nekom od ratova na prostorima bivše SRJ; oni koji su, prošavši bezuspešno mnoge institucije vlasti, kao poslednjoj nadi i mestu kome se veruje, došli kod svog predsednika: radnici i sindikalni rukovodioci, učitelji, lekari, policajci, ranjenici, oni koji s čitavim porodicama štrajkuju glađu pred nečijim vratima. Stiže na hiljade predstavki, molbi, žalbi, predloga. Dolaze i predstavnici domaćih i stranih humanitarnih organizacija i organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava. Ako se nesporno poverenje građana savetnicima i predsedniku SRJ, čak i u pitanjima koja nisu u nadležnosti predsednika, shvata kao "realna moć", onda smo odista u dubokoj krizi institucija. Zašto je u poslednje vreme došlo do tolikih razlika unutar DOS-a? Ako mislite na razlike u shvatanju razloga zbog kojih je narod Jugoslavije i Srbije dao mandat DOS-u, onda one zaista postoje. S jedne strane su oni koji se drže Ustava i zakona, traže brže ustavne i zakonodavne reforme i bore se da sačuvaju teritorijalnu celovitost Jugoslavije. S druge strane su oni koji tvrde da sve to liči na čuvenu Titovu zamerku da se "neke sudije drže zakona k'o pijan plota", a sami vladaju uredbama; pričaju da u politici nema mesta za one koji misle da politika i moral idu zajedno. Govorim o onima koji su u aprilu tvrdili da će se osumnjičenima za ratne zločine suditi pred našim sudovima, da bi nešto kasnije govorili o sopstvenoj spremnosti da povuku "državničke poteze". Govorim o onima koji zaboravljaju da "međunarodna zajednica" veruje onima koji drže reč, te otuda s te strane stižu, sve jasnije, poruke da će podržati stranu koja se zalaže za zakonodavnu i ustavnu reformu SRJ, njenu celovitost i saradnju sa svetom - posebno s prvim susedima. Podsećam, pri tome, da je i narodu i međunarodnoj zajednici od postanka jasno da je 13 srebrnjaka uvek i samo 13 srebrnjaka, i ni bakrenjak više. Da li je pored sukoba u DOS-u počeo i "rat" Koštuničinih i Đinđićevih savetnika? Pravo da vam kažem, ja i ne znam ko su savetnici gospodina Đinđića. Da li su to oni koji, kao nosioci funkcija u vlasti drže konferencije za štampu ispred stranačke zastave? Možda se radi o "savetnicima iz senke"? Nisam u svađi s bilo čijim savetnicima. Doduše, ostaviću sebi slobodu da iskoristim svoja Ustavom zagarantovana prava da ono što vi nazivate "svađom" pretvorim u zakonom predviđena sredstva sudske zaštite. Kako reagujete na optužbe Čedomira Jovanovića o navodnim pokušajima da u Koštuničinom kabinetu izgradite paralelni DB? Gospodin Jovanović će svoje tvrdnje morati da objasni na sudu. Da li su savetnici usled javne polemike "kažnjeni" neprisustvovanjem poslednjem sastanku DOS-a? Savetnici su, povremeno, prisustvovali sastancima DOS-a. Što se mene tiče, s mukom se prisećam danonoćnih sastanaka kojima sam prisustvovao, kada se bezuspešno tragalo za zakonskim rešenjima za saradnju naše zemlje s Haškim tribunalom. S obzirom na to kako su se ponašali neki uglednici DOS-a, neprisustvovanje poslednjem sastanku doživeo sam kao nagradu. Da li je poslednji slučaj ubistva Momira Gavrilovića zaista mogao da prouzrokuje potpuni raspad DOS-a? Ako nije - šta je po vašem mišljenju u pitanju? Koliko sam razumeo, poslednji sastanak DOS-a bio je posvećen traženju načina da se borba protiv kriminala i korupcije učini efikasnijom. To je, posle sastanka, izrečeno i u izjavama većine lidera DOS-a. U medijima je danima plasirana, kroz izjave onih koji su se "prepoznali", tema - "ko je anonimni izvor Blica". Posle žutog kartona dobijenog posle posete predstavnika Evropske unije redakciji Blica, lansirana je priča da je sastanak Predsedništva DOS-a zakazan u cilju rasvetljavanja ubistva gospodina Gavrilovića i traženja dokaza koje je g. Gavrilović "predao savetnicima i šefu kabineta predsednika SRJ". I tu su se, izgleda, prizvali pameti, i posle iscrpljujuće diskusije shvatili da je to stvar istrage i Tužilaštva. Tako je i razgovor vraćen pravoj temi - političkom aspektu razarajuće korupcije i kriminala. Ko su "samoinstalirani" vlasnici poslednjih istina u DOS-u, kako ste nedavno izjavili? Mediji bliski nekim ljudima iz RDB-a Srbije i savetnicima "iz senke". Oni iz vlasti koji znaju odgovor na sva pitanja i probleme: pitaš ga o kukuruzu - on zna; pitaš o duvanu - on k'o iz puške; po pitanjima reorganizacije MUP-a sam nudi odgovore; ima li u Srbiji vanzemaljaca - on zna. Među njima se prepoznaju i oni od kojih sam to najmanje očekivao. Tako, posle moje izjave o neprirodnom savezu između B-92 i Nedeljnog Telegrafa, Veran Matić izdaje saopštenje tvrdeći da nema "neprirodnog saveza". Da li bi Veran bio srećniji da sam ja taj savez nazvao prirodnim? Nazvao sam taj savez "neprirodnim" imajući u vidu činjenicu da je B-92 dugo bio svetlo u mraku nedemokratskog režima. A u emisiji Kažiprst novinarka Antonela Riha, komentarišući laži Nedeljnog Telegrafa kaže da mi je "prema podacima" tog nedeljnika uvedena specijalna telefonska linija. E pa, Verane, između izraza "navodi" i "podaci" postoji grdna razlika. U svom demantiju moje izjave g. Matić ne spominje da TV B-92 već neko vreme filmuje tekstove iz nezvaničnog glasnika B-92. Podsetiću ga i na činjenicu da je Radio B-92 30. juna 2001. godine, citirajući navode NT-a (opet neprirodni savez?), preko noći, bio prinuđen da izmeni svoj veb sajt zbog reči "transkript" koja se u prvoj verziji vesti pojavila, da bi u drugoj "neprirodno" nestala. Pri tome je "lektor" zaboravio da je ove prirodne izmene na sajtu zapazilo hiljade čitalaca, koji znaju šta znači pojam "transkript", u temi koja se odnosi na prisluškivanje razgovora predsednika vlade RS i predsednika SRJ. Treba li da očekujemo saradnju s Pinkom? Kako komentarišete najave da će MUP Srbije nagraditi s 300.000 DM one koji raspolažu informacijama o ubistvima i otmicama u Srbiji? To sam već učinio u Ličnom stavu objavljenom u listu Danas rečima: "Ako su gospodinu ministru unutrašnjih poslova već poznati takvi podaci, zašto nudi nagradu od 300.000 maraka (naravno, u dinarskoj protivvrednosti) onome ko otkrije sve ono što izgleda da MUP već zna. I od čijih para, g. ministre? Da l' od plata Vaših ionako mizerno plaćenih policajaca i oficira, da l' od sredstava za obnovu zastarele tehnike kojom Vaše ministarstvo raspolaže ili od sredstava od naplaćenog ekstraprofita u koji će i od Vas kanuti neka para? Možda od naknade štete koju će platiti lažljivi Financial Times? Ili od para koje je ugledni Nedeljni Telegraf inkasirao na onoj fotografiji čije ste objavljivanje Vi nazvali skandaloznim i obećali hitnu istragu, koja je, negde, izgleda, "zapela"?" Posle najnovijeg tumačenja MUP-a da će nagrada, oslobođena obaveze plaćanja poreza, pripasti čak i ubici, te da će se ovajditi i nižom kaznom, mogu samo da se smejem i pripazim da mi taj smeh ne presedne ako neko reši da na mojoj glavi zaradi pare i lagani aps. Narod je nezadovoljan rezultatima koje je postigla nova vlast, javnost je kritična, a mediji su maksimalno u službi dnevne politike. Kako pomiriti ove stvari, gde je rešenje i kako izbeći socijalne pobune na jesen, a pri tom ne ugrožavati ljudska prava? Slažem se s vašim (i ne samo vašim) opisom trenutne društvene situacije. Što se tiče problema zaštite ljudskih prava u slučaju socijalnih nemira, to će biti stvar nadležnih ministarstava. Recept je jednostavan: zaštita ljudskih prava regulisana je međunarodnim konvencijama, našim ustavima i zakonima. Vlast treba da se drži tih propisa i da ih sprovodi. Što se mene tiče, ukazivaću na svako kršenje ljudskih prava. Kad sam već pomenula medije, postoje li neki među njima koji su "previše" slobodni? Kako se odbraniti od navoda u istim? Sloboda medija je ono za šta sam bez rezerve opredeljen. O tome da mediji ostanu slobodni moraju da vode računa svi lideri DOS-a koji su sada u vlasti. To je bilo jedno od njihovih osnovnih predizbornih obećanja. O slobodi medija moraju da se staraju i sami zaposleni u medijima, na način na koji su to mnogi od njih radili u vreme Miloševića. Da li ste se stvarno u vreme Radeta Markovića (kako navode neki mediji) predstavljali kao "prvi čovek srpske policije"? Nisam. Istina je, međutim, da sam bio spreman da, pod uslovom da se u DOS-u oko toga postigne saglasnost, prihvatim tog neverovatno teškog zadatka. Sada me na to puškom ne bi naterali. Medije koji iznose takve tvrdnje, podsetio bih na onu narodnu: "Ko se s tricama meša, svinje ga pojedu".
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
