Rat i ekonomija <http://www.nin.co.yu/images/2648berza.jpg> Na spasavanje svetske ekonomije iz dublje recesije imaće uticaja konačna definicija SAD i njenih saveznika protiv koga kreću u rat, odluke američke Centralne banke i Kongresa o snižavanju kamatnih stopa i poreza i stav izvesnog građanina Boba Gilberta o kupovini bejzbol kačketa
Prema preporuci američkih vlasti, pesmu Luja Armstronga "Njhat a
njonderful njorld" ("Kakav divan svet") nije poželjno emitovati na
lokalnim radio stanicama. Iako zvuči pomalo histerično i smešno, za
bezbroj ljudi širom sveta, blizu ili kilometrima udaljenim od njujorških
kula blizanaca i američkog Pentagona, ta pesma, bilo da su to sitni
otpušteni službenici ili krupni investitori, nije ono što bi u ovom
trenutku poželeli da čuju.
Njujork više nije Njujork, radnje su prazne, hoteli poluprazni, a
na Brodveju se otkazuje predstava za predstavom jer publike nema.
Alen Grinspen, šef FED-a, najmoćnije centralne banke na svetu i
ekonomski tim američkog predsednika Džordža Buša u kome su Robert Rubin
direktor u Salomon Smit Barni Citigroup, bivši Klintonov savetnik za
finansije i senatori Tom Dašle i Trent Lot rade na novom ekonomskom
planu uporedo sa masovnom mobilizacijom američkih vojnika koji žure ka
još neodređenom cilju odmazde za ono što se desilo 11. septembra.
Vojnici i poreznici
Analitičari, investitori, vojni komentatori, 100 000 otpuštenih
službenika svetskih avio-kompanija, ministri finansija u centralnoj i
Istočnoj Evropi, i na Srednjem istoku s podjednakom strašću gutaju
informacije o izvesnom Bobu Gilbertu, građaninu Atlante, koji je u
ponedeljak kupio cipele, majicu za hokej i kapu za bejzbol i potrošio
150 dolara, podatke o vodećim berzanskim indeksima koji iz minuta u
minut pokazuju reakcije glavnih industrijskih sektora i obraćanja Osame
bin Ladena, terorističkog bauka koji kruži svetom.
"Gilbertov stav prema kupovini je upravo ono što traži američka
ekonomija, posle terorističkog napada 11. septembra, kažu vladini
zvaničnici i privatni analitičari", piše u jednom od stotinu
Blumbergovih izveštaja o uticaju (prozvanog) Osame bin Ladena na
recesiju svetske ekonomije.
Blumbergov indeks poverenja potrošača u privredu, koji govori o
budućim narudžbinama u američkoj privredi, a samim tim i svim
ekonomijama tesno povezanim s njom, dostigao je u utorak svoj najviši
nivo posle januara, kada je već bilo sasvim evidentno da svetska
ekonomija tone u recesiju i bez pomoći terorista.
Ali analitičari svih vodećih svetskih investicionih banaka i
dalje osciliraju između optimizma i pesimizma, bukvalno iz sata u sat.
Smanjenje kamatnih stopa američke Centralne banke, upumpavanje
keša u bankarski sistem, i namera američkog Kongresa da relaksira
poresku politiku već su dali pozitivne efekte, i glavni indeksi - Dau
Džons (pokazuje aktivnost industrijskog sektora) i Nazdak (meri stepen
aktivnosti kompanija vezanih za visoke tehnologije) zabeležili su blagi
oporavak posle prošlonedeljnog sunovrata. Ali cena nafte, vrednost
akcija velikih američkih konglomerata koji proizvode opremu za
naoružanje, proizvođača aviona, hotelskih lanaca i robnih kuća i dalje
će poskakivati i padati, pre nego što postanu jasni američki vojni
ciljevi i angažman evropskih saveznika na tom polju.
Oko polovine anketiranih Amerikanaca očekuje da će cene akcija
porasti, pokazuju rezultati Blumbergove ankete, sprovedene u nedelju u
kojoj je Dau Džons indeks pao brzinom kakva nije zabeležena u poslednjih
70 godina.
Dženeral elektrik, Intel korp (proizvođač komponenti za
kompjutere) i finansijski gigant Citigroup povukli su Standard & Poor's
500 indeks (jedan od glavnih pokazatelja globalnih kretanja u ekonomiji)
naviše u ponedeljak.
"Svi elementi za oporavak tržišta u narednih šest do devet meseci
su tu", smatra Stenli Nabi analitičar Kredi Svis. "Centralna banka je
spremna da pomogne oporavku tržišta i privrede. Vašington je spreman da
pomogne ekonomiji"
Kad se podvuče crta, među oporavljenima u američkoj ekonomiji su
za sada proizvođači optičkih vlakana i farmaceutske kompanije, a čak i
najveći gubitnici, velike avio-kompanije i proizvođači aviona (čija je
vrednost akcija u poslednjih nedelju dana opala za više od 30
procenata), pokazuju slabe znake optimizma. Ipak, analitičari ostaju
skeptični. Džon Kastelini, predsednik KastelArk Menadžmenta, koji
raspolaže sa više od jedne milijarde dolara u aktivi, kaže da nema tih
ekonomskih događanja koja bi ovaj mali oporavak akcija avio-kompanija i
proizvođača učinila održivim na duži rok. Jedino pozitivno što se u ovom
trenutku vidi, jeste pad cena nafte, što će uticati na pad cena sirovina
i energetskih troškova nekih proizvođača. "Ali ako pitate bilo kog
analitičara zašto pada cena nafte, on će vam reći da je to direktan
produkt kolapsa ekonomije", kaže Kastelini.
Cena sirove nafte zabeležila je najveći jednodnevni pad prošlog
petka, u protekloj deceniji. To je direktna posledica očekivanja tržišta
da će recesija u američkoj privredi izazvati smanjenje tražnje dizela i
benzina.
Goldman Saks i Kredi Svis preporučili su investitorima da se
vrate kupovini akcija jer njihova cena, posle prošlonedeljnog sunovrata,
može da ide samo naviše. "Samo ljudi koji su paničari, sada prodaju
akcije", kažu analitičari.
Otkucaji tržišta
U detaljnom izveštaju Salomon Smit Barnija s kraja prošle
nedelje, ovako su opisani otkucaji svetskih tržišta na terorističke
napade na Njujork i Vašington: U azijsko-pacifičkom regionu cene akcija
su se obrušile, sledeći nepovoljne vesti sa Volstrita. Investitori
uplašeni od najave američkog predsednika Džordža Buša da će krenuti u
sveobuhvatni rat protiv terorista, odlučili su da akcije velikih
lokalnih izvoznika i proizvođača blisko povezanih sa američkim tržištem
zamene za keš. Indeksi na svim evropskim berzama su opali, a reakcije
investitora pokazuju da bi se uskoro moglo videti "dno" do kojeg bi
akcije na evropskim berzama mogle pasti. Samo sporadičan broj
investitora najavio je moguće kupovine akcija.
Vrednost američkih obveznica porasla je posle procene investitora
da najavljena ratna akcija američke vlade neće izazvati inflaciju.
Većina investitora koji beže u keš, opredelila se za švajcarski franak,
u uverenju da švajcarska politička neutralnost, snažna privreda i visok
platni suficit predstavljaju najsigurnije pribežište za njihov novac.
Dolar se u međuvremenu neznatno oporavio u odnosu na francuski franak,
evro i jen.
Prema Salomonovom izveštaju fokusiranom na centralnu i Istočnu
Evropu, američka dešavanja imaće posredan uticaj i na ovaj region, jer
će slabljenje američke ekonomije izazvati i lančanu recesiju na
evropskim tržištima, na koje je usmerena većina zemalja u tranziciji.
"Zemlje kao što su Bugarska, Češka, Mađarska i Poljska koje imaju
veoma značajne veze sa evropskim tržištem (na koje je usmereno između 70
i 80 odsto njihovog izvoza) mogu da očekuju smanjenje privrednog rasta i
negativne efekte na njihov platni bilans zbog smanjenja tražnje na
tržištu EU.
S obzirom na povećanu opreznost investitora, može se takođe
očekivati da će neki planovi privatizacije u ovom regionu biti ugroženi
i da će raniji planovi o ulasku privatnog kapitala u te zemlje morati da
budu revidirani naniže", piše u Salomonovom izveštaju.
Ukoliko dođe do rasta cena nafte, što se u ovom trenutku ne može
predvideti, sve dok se ne sagleda domet i obim američkih operacija na
Bliskom istoku, to bi dodatno ugrozilo ekonomije u centralnoevropskom
regionu jer su gotovo sve zemlje značajni uvoznici goriva.
Uticaj krize na Jugoslaviju vredi možda spomenuti samo u jednom
redu, cene benzina u Jugoslaviji verovatno neće skoro porasti jer je
gorivo za narednu sezonu već "avansirano", a jugoslovenski izvoz u EU
opao je u odnosu na prošlu godinu za 34 odsto, ne zbog slabosti
evro-zone, već zbog nesposobnosti domaće privrede da se pojavi sa
konkurentnim proizvodima na tom tržištu. Jugoslovenski aerotransport
(JAT) verovatno neće uskoro dobiti strateškog partnera, kako je to
početkom godine najavljivalo analitičko krilo Dojče banke u svom
specijalnom izveštaju. JAT nije dobio dozvolu za letove za SAD i Kanadu
zbog uslova koji nisu ispunjeni kod kuće i pre nego što su prošle
nedelje uvedene rigorozne mere bezbednosti.
Iako možda zvuči paradoksalno, jedini relativni dobitnik u ovom
regionu mogla bi biti Rusija koja bi mogla da profitira na političkom
jačanju veza sa SAD. Usporavanje globalnog ekonomskog rasta, na Rusiju
bi moglo da ima efekat kijavice s obzirom na jaku tražnju na lokalnom
tržištu, napredak reformi i veoma mali obim trgovine sa Amerikom i
Evropom. Štaviše, bilo kakav rast cena goriva mogao bi da ima pozitivan
efekat na rast ruske ekonomije iako naftne kompanije više nisu
najvažnija dobitna karta kao proteklih godina.
TANjA JAKOBI
Amerika 2002.
Većina analiza vodećih svetskih analitičara zasnovana je na iskustvu
ponašanja berzi posle Perl Harbora i deset godina starog Zalivskog rata.
Ipak, vodeći analitičar Dojče banke Edvard Žardeni smatra da ti primeri
nisu sasvim upotrebljivi kao model posle najnovije krize. "I 1941. i
1990. neprijatelj je bio poznat a suprotstavljanje tom neprijatelju bilo
je uspešno. Sada je mnogo teže odrediti ko je taj neprijatelj na koga se
treba usmeriti", istakao je Žardeni u jednom od svojih prvih izveštaja,
napisanih pet dana posle napada na Njujork i Vašington. "Realno je
očekivati da će ovaj rat biti dugotrajan i da će snage biti usmerene na
zaštitu od novih terorističkih napada. Pretpostavimo da Avganistan
isporuči Osamu bin Ladena. Investitori će se na trenutak poradovati, ali
šta posle toga? Do kraja godine, privreda i profiti investitora biće
verovatno smanjeni. Na to su ukazivali i pokazatelji pre terorističkih
napada", piše Žardeni.
Teški dani, smatra ovaj analitičar, tek dolaze jer će poverenje
potrošača rasti i opadati tokom narednog perioda. Prodaja potrošnih
dobara će opasti, dok će industrijska proizvodnja biti ugrožena zbog
nedostatka sirovina i delova izazvanih poremećajima u avio-saobraćaju.
Broj nezaposlenih će verovatno naglo porasti.
U 2002. godini Žardeni očekuje veliki porast troškova američke
vlade na odbranu. Za razliku od prethodnih vremena kada je to, u stvari,
značilo povećane troškove za proizvodnju naoružanja, on smatra da će
sada najveći deo novca biti trošen za odbrambene sisteme, za zaštitu u
javnom prevozu, kontrašpijunažu i protivraketnu odbranu.
Smanjenje zavisnosti od uvoznih izvora energije mogućno je da će
usloviti veća ulaganja u američke naftne kompanije.
Većina američkih kompanija verovatno će preći na sisteme nabavke
rezervnih delova i repromaterijala koji podrazumevaju veće zalihe, što
bi moglo dovesti do porasta industrijske proizvodnje u tim sektorima.
Američka Centralna banka, po svoj prilici, zadržaće politiku
niskih kamatnih stopa. Kreditni uslovi za građevinarstvo će biti
povoljni, a obnova uništenog donjeg Menhetna takođe će imati pozitivan
uticaj na ekonomski rast.
Trgovina akcijama će imati svoje manje uspone i padove ali će
trendovi ostati relativno mirni kao u drugoj polovini 1999. godine.
"Investitori koji na svet gledaju kao ja, verovatno će kupovati
akcije u sledećim industrijama: odbrani, odbrambenim elektronskim
sistemima, domaćoj naftnoj industriji i istraživanju bušotina,
elektronskom sektoru, farmaciji i proizvodnji medicinskih pomagala,
distributerima elektronskih komponenti, špediciji i proizvođačima
kamiona. Paničnu prodaju akcija trgovinskih lanaca, avio-kompanija,
osiguravajućih kompanija i industrije zabave, takođe vidim kao
potencijalni izazov za hrabre investitore", smatra Žardeni.
T. J.
Glavni gubitnici
Glavni gubitnici posle 11. septembra, biće zemlje Srednjeg istoka.
Lideri tih zemlja već su se našli u vatri između političkih i ekonomskih
interesa svojih zemlja i njihove buduće role u krstaškom pohodu na Osamu
bin Ladena. Izrael i Turska su zemlje koje bi možda mogle biti pošteđene
negativnih posledica, dok će druge zemlje visiti na ljuljašci cena
nafte. Alžir, Nigerija i Katar biće glavni dobitnici ukoliko cena nafte
poraste, dok bi druge zemlje Srednjeg istoka i Afrike mogle da se suoče
sa produbljivanjem fiskalnog i spoljnotrgovinskog deficita (Jordan i
Pakistan). Slabljenje dolara moglo bi imati blage pozitivne efekte na
zemlje čije su lokalne valute vezane za američku valutu ( Egipat i
Liban) dok bi Turska mogla da očekuje usporavanje oporavka izvoza i
negativne posledice po turističku industriju.
http://www.nin.co.yu/2001-09/27/19937.html
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: archive@jab.org
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
<<2648berza.jpg>>
