http://www.snd-us.com/archive/1804/dijaspora.htm
"Trenutno se malo ko sa srpske strane organizovano suprodstavlja ovim
pritiscima na javnoj sceni SAD i drugih zapadnih zemalja. Imajuci u vidu
vrednosnu orijentaciju i neka zaprepascujuca kadrovska resenja Saveznog
ministarstva inostranih poslova u Beogradu pod g. Goranom Svilanovicem,
medju pripadnicima Dijaspore postavlja se ozbiljno pitanje da li je
drzavna struktura u Jugoslaviji uopste sposobna i sto je jos vaznije
voljna da to ucini. Autorima predloga za osnivanje Saveta Dijaspore
treba da bude jasno da sve dok traje duboki jaz izmedju (grubo receno)
strateskog pristupa Predsednika SRJ i njegove stranke sa jedne strane i
ostatka DOS-a sa druge, u Dijaspori nece biti potrebnog poverenja u
zvanicni Beograd - bez kojega citav posao postaje uzaludan. . . Ni
Srpska narodna odbrana niti druge istinski nacionalne organizacije u
rasejanju nece ucestvovati ni u kakvom telu ciji bi cilj bio samo da
povladjuje unapred zacrtanim politickim i vrednosnim smernicama
zvanicnog Beograda, poput Miloseviceve Dijaspore 99."
Sloboda, Cikago, 25 novembra 2001
KOMENTAR NA PREDLOG ZA OSNIVANJE SAVETA DIJASPORE
Srdja Trifkovic
U Srpsku narodnu odbranu stigao je nacrt predloga za osnivanje tzv.
Saveta Dijaspore. Ovaj dokument predstavlja dobrodosli pocetak rasprave
o stvaranju institucionalnih veza izmedju Matice i Srba u rasejanju.
Medjutim, premda nacrt pruza osnovu za organizaciono ustrojstvo ovog
tela, on se nazalost ne dotice kljucnih pitanja sadrzaja rada, taktike
delovanja i strateskih ciljeva predlozene institucije.
Ovo su, pak, bitna pitanja koja takodje treba definisati, jer vec preko
jedne decenije pripadnici srpske dijaspore (za sada diplomatija SRJ na
ovom planu jedva da je vredna pomena) bez mnogo uspeha pokusavaju da
pariraju antisrpskom trendu koji je uhvatio korena u politickoj,
medijskoj i akademskoj eliti zapadnog sveta. Postoje tri bitna uzroka
tog neuspeha:
* nepostojanje strategije zasnovane na jasno definisanim ciljevima, kao
i usaglasene strucne metodologije ostvarenja tih ciljeva;
* usmerenost na reaktivnu kritiku tekuce politike vodecih zapadnih
zemalja i njene medijske obrade, bez proaktivnog modeliranja drukcijih
stavova i predlaganja konkretnih poteza;
* amaterizam, nedostatak autoriteta i kredibiliteta u nastupu pred
stranim politicarima, medijima, zakonodavcima i analiticarima.
Usled toga bilo je moguce da se odluke katastrofalne po Srbe zagovaraju
u medijima, usvajaju u zakonodavnim telima, primenjuju od strane vlada
niza zemalja i verifikuju od strane akademskog i analitickog
establismenta. Promena tona posle 5. oktobra 2000. nije bitno izmenila
duboko ukorenjene osnovne predpostavke o prirodi konflikta na podrucju
bivse SFRJ i nacina njegovog resavanja.
Radi direktnog uticanja na stranu javnost, a posebno na medije,
zakonodavna i izvrsna drzavna tela i akademske institucije, neophodno je
razviti mrezu delatnosti koje diplomatija SRJ ne moze da uspesno
obavlja. Krajnje je vreme da se ta greska ispravi. Moguce je i potrebno
da se kroz sistematski i dugorocan rad izmeni opsta slika o Srbima
formirana tokom protekle decenije; i da se podsticu izmene u stavovima
donosilaca odluka na nacin koji vodi ka zeljenim politickim potezima
vlada kljucnih zapadnih zemalja.
Ovaj zadatak ne dopusta odlaganje, jer razne antisrpske lobisticke
organizacije u Vasingtonu povezane sa drzavama-naslednicama SFRJ,
politickim i etnickim grupama za pritisak, deluju uporno. Medju njima
prednjaci Medjunarodna krizna grupa, ciji predlozi predstavljaju siguran
barometar buducih pritisaka. Na Kapitol Hilu ima uticajnih clanova
Kongresa koji su fanaticni pobornici nastavljanja stare linije. To
izrazito vazi za senatore Dzozefa Bajdena, Dzona Mekejna i Dzoa
Libermana, koji predstavljaju zivi dokaz maksime Marka Tvena da Amerika
ima najbolji kongres koji novac moze da kupi. Trenutno se malo ko sa
srpske strane organizovano suprodstavlja ovim pritiscima na javnoj sceni
SAD i drugih zapadnih zemalja.
Imajuci u vidu vrednosnu orijentaciju i neka zaprepascujuca kadrovska
resenja Saveznog ministarstva inostranih poslova u Beogradu pod g.
Goranom Svilanovicem, medju pripadnicima Dijaspore postavlja se ozbiljno
pitanje da li je drzavna struktura u Jugoslaviji uopste sposobna i sto
je jos vaznije voljna da to ucini. S druge strane, imajuci u vidu
problem nepostojanja legitimnog autoriteta u Dijaspori, objektivno stoji
cinjenica da jedino zvanicni Beograd moze da angazuje sredstva, volju i
znanje za razvoj efikasne kontra-strategije.
Ovo jeste teska dilema, cije resenje verovatno nece biti moguce sve dok
traje sadasnja dvosmislenost u pristupu kljucnim problemima nacionalne
strategije od strane glavnih nosilaca politicke moci u Srbiji. Autorima
predloga za osnivanje Saveta Dijaspore treba da bude jasno da sve dok
traje duboki jaz izmedju (grubo receno) strateskog pristupa Predsednika
SRJ i njegove stranke sa jedne strane i ostatka DOS-a sa druge, u
Dijaspori nece biti potrebnog poverenja u zvanicni Beograd - bez kojega
citav posao postaje uzaludan.
Samo pod pretpostavkom da nam sledeca godina napokon donese
rasciscavanje zamrsene domace politicke scene, resenje ustavnog problema
izmedju Srbije i Crne Gore, izbore u Srbiji i okoncanje dvovlasca u
Beogradu, bice moguc pocetak ozbiljnog rada u vezi sa predlozenim
nacrtom.
Po nasem misljenju glavni zadatak predlozenog Saveta Dijaspore bice da
utice na spoljni svet, da pripadnike politicke, medijske i akademske
elite zapadnog sveta informise i obrazuje, a ne samo lobira, kako bi
donosioci odluka u establismentu zemalja-domacina bili podstaknuti na
formiranje stavova i na konkretno delovanje u skladu sa interesima
srpske zajednice.
Shodno navedenom ovaj plan ima tri bitna, neraskidivo povezana aspekta:
1) osnivanje kulturno-obrazovnih fondacija neprofitnog tipa;
2) razvijanje veza sa akademskim i naucnim institucijama
zemalja-domacina;
3) angazovanje usluga strucnjaka za lobiranje politickih
institucija.
Pozeljno je da se u svakoj zemlji sa brojnom srpskom zajednicom osnuje
jedna naucno-istrazivacka i kulturno-obrazovna ustanova za srpske
studije sa statusom neprofitne filantropske fondacije. Ovaj koncept
godinama uspesno primenjuju npr. Izrael, Turska, Irska, Tajvan itd.
Akcenat bi bio na Srbima kao narodu, a ne na drzavi SRJ. U povelji
Fondacije bice receno da je njen cilj da informise i obrazuje javnost
zemlje-domacina o svim aspektima istorije, kulture, tradicije i
institucija srpskog naroda, o istorijskim vezama Srba sa
zemljom-domacinom uz podsticanje razvoja tih veza u obostranom interesu.
Fondacija ce biti jedan od tri stuba integrisane strategije promotivnog
nastupa u stranim prestonicama; druga dva su klasicno lobiranje i rad sa
postojecim ustanovama zemalja-domacina.
Najsuptilniji nivo promotivnog delovanja na javnoj sceni zemlje-domacina
svoje ciljeve ostvaruje indirektno, preko americkih institucija koje
nemaju etnicki predznak. Evo konkretnih primera: turska vlada je
indirektno stvorila zaduzbinu od cijeg se godisnjeg prihoda finansira
Katedra za turske studije "Kemal Ataturk" na Univerzitetu DZordztaun u
Vasingtonu. U upravnom odboru su Amerikanci turskog porekla i njihovi
provereni americki prijatelji. Ova se investicija Ankari vec isplatila
efektom koji je Univerzitet, kao cenjena akademska institucija, imao u
odbijanju zahteva jermenskih grupa u SAD da se progon Jermena u
Otomanskoj carevini tokom Prvog svetskog rata aktom americkog Kongresa
proglasi za genocid.
Imajmo u vidu i da je Soroseva Fondacija za otvoreno drustvo osnovala je
i finansira Medjunarodnu kriznu grupu (International Crisis Group, ICG)
sa sedistem u Brislu i Vasingtonu. Ta veza nije eksplicitna, tako da
skupovi, publikacije i javni nastupi ove organizacije odaju utisak
akademske objektivnosti. NJene konkretne preporuke, pak, uvek su na
liniji Sorosevih planova (ukljucujuci nezavisno Kosovo i Crnu Goru,
unitarnu Bosnu, itd). Tzv. Savet za balkansku akciju (Balkan Action
Council) jedna je zestoko antisrpska organizacija u Vasingtonu, u cijema
finansiranju na razne nacine zajednicki ucestvuju Hrvati, BiH, albanske
grupe, a navodno i crnogorska vlast. NJeni lideri, medjutim, nastupaju
pred kongresnim telima i medijima (sa zahtevima za denacifikaciju
Srbije, zastitu ljudskih prava sandzackih Bosnjaka, itd) kao celnici
jedne legitimne naucne, strucno-analiticke
ustanove zvucnog imena.
Srbi imaju mogucnost da ucine nesto slicno, koristeci za pocetak vec
postojecu mrezu dokazano korisnih kontakata. Prednosti ovog pristupa su
jasne. Kao prvo, osnovna ciljna grupa prima sa rezervom informacije iz
izvora sa etnickim predznakom. Uspesan pristup je lakse ostvariv sa
platforme jedne vrednosno neutralne, obrazovno-akademske ustanove koja
nema samoproklamovani cilj da direktno utice na neciji imidz, na
zakonodavni proces ili politicko odlucivanje. Kao drugo, ovim je
institucijama lakse da nastupaju sa stanovista da je novi pristup Srbima
i SRJ pozeljan i iz cisto pragmaticnih razloga, tj. ne zarad srpskih
nego izricito zarad interesa zemlje-domacina. Savet Dijaspore mora da se
osloni i na ugledne ne-Srbe, ljude iz javnog i akademskog zivota SAD i
drugih zapadnih zemalja, cija se osvedocena podrska Srbima zasniva na
njihovom dubokom poznavanju problematike, na racionalnoj analizi i
autenticno moralnim stavovima, a ne na krvnoj i emotivnoj sponi sa
Srpstvom.
Krajnji cilj ove delatnosti jeste dugorocan: kada sazru prilike Srbi
moraju biti spremni na eventualnu izmenu nametnutih mu resenja iz
protekle decenije. Stoga treba spreciti da vec prisutna srbofobicna
paradigma uhvati trajnog korena u akademskim i naucnim krugovima kao sto
je do nedavno dominirala u medijima. Delujuci kroz americke institucije
moguce je naci saveznike i medju onim krugovima ili licnostima u
zemljama-domacinima Dijaspore koji nisu nuzno zainteresovani za detalje
balkanskog cvora kao takvog, ali koji smatraju da je angazovanje
njihovih zemalja u bivsoj Jugoslaviji suprotno nacionalnim interesima
njihovih zemalja.
ZAKLJUCAK: NEMA VREMENA ZA ODLAGANJE
U protekla dva meseca uverili smo se zasto je potrebno ovom poslu
pristupiti sto pre. Posle 11. septembra obicni Amerikanci iz prve ruke
su tragicno osetili da eksperiment zvani Globalna Imperija ima cenu, da
ta cena moze biti i te kako visoka - i da mozda nije vredna placanja.
Spoznaja te cinjenice, kao i njene trenutne i dugorocne implikacije za
za Srbe i Srbiju, treba da budu predmet ozbiljne debate medju
pripadnicima srpske zajednice.
Pre ili kasnije Srbi moraju biti spremni da pristupe spiranju vestacke
ljage sa svog imena - umesto cega im se nudi denacifikacija! - a potom i
izmenama resenja nametnutih tokom katastrofalne poslednje decenije HH
veka. Sva zlodela i nepravde moraju da budu podvrgnuti reviziji, od
priznanja Brozovih granica i ciscenja Krajine do apsurdne dejtonske
Bosne i okupacije Kosova. Ako Srbi ne steknu spremnost za reviziju
poraza, njihov nestanak sa istorijske scene bice ne samo neminovan nego
i opravdan. Izgubice pravo da postoje i pre nego sto bioloski izumru. S
druge strane, ako za razmisljanja u tom pravcu imaju volje i snage -
ukljucujucu jacanje veza Dijaspore i Matice - sada je pravi trenutak.
Medjutim, ni Srpska narodna odbrana niti druge istinski nacionalne
organizacije u rasejanju nece ucestvovati ni u kakvom telu ciji bi cilj
bio samo da povladjuje unapred zacrtanim politickim i vrednosnim
smernicama zvanicnog Beograda, poput Miloseviceve Dijaspore 99.
Nazalost, sve navedeno tesko ce se sprovesti sve dok traje sadasnja
dvojnost vlasti u Beogradu i sve dok spoljni faktori imaju osnovanu nadu
da ce njima podobne snage odneti prevagu u borbi za vlast. Glavni i
nezaobilazni preduslov za formulisanje proaktivne politike prema
spoljnim centrima moci, sa osloncem na Dijasporu, stoga jeste sto
skorije rasturanje DOS-a, koji je od privremenog braka iz nuzde (koji je
ionako trebalo raskinuti pre srpskih izbora 23. decembra) sada prerastao
u protivprirodni blud pogibeljan po nacionalne i drzavne interese.
Narodi koji propustaju prilike kasnije dozivljavaju da prilike
propustaju njih. Srpski narod je propustio mnoge prilike u istoriji.
Izmenjene medjunarodne okolnosti posle 11. septembra daju mu sansu za
bar jedan popravni. Osmisljeno artikulisanje ne samo organizacionog
ustrojstva nego i supstantivnog sadrzaja rada predlozenog Saveta
Dijaspore predstavljao bi korak u zeljenom pravcu.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
This email was sent to: archive@jab.org
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email to: [EMAIL PROTECTED]
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
