=?iso-8859-2?Q?Slovenci_i_Hrvati_tri_puta_vi=B9e_izvoze_u_SRJ_nego_=B9to_?==?iso-8859-2?Q?uvoze?=

[Miroslav Antic]

Title: Message

Slovenci i Hrvati tri puta više izvoze u SRJ nego što uvoze

Bezbrojne prepreke za srpsku robu

Otpor potrošaca i propisi cuvaju susedna tržišta od konkurencije

BEOGRAD - Slovenacka roba sve više zasipa jugoslovensko tržište, a i Hrvati se iz sve snage trude da ne zaostanu za susedima u osvajanju potrošaca u SRJ. Jugoslovenska preduzeca, medjutim iz mnogo razloga ne mogu da se vrate na ta dva tržišta, odnosno samo malom broju je to pošlo za rukom. Za prvih šest meseci ove godine iz Slovenije se uvezlo za 94 miliona dolara, a izvezlo za samo 32. Od januara do maja ove godine u Hrvatsku se izvezlo za 14, a uvezlo za 46 miliona dolara.

Vratio se "Pionir" "Pionir" iz Subotice je jedno od retkih preduzeca koje se vratilo pre dve godine na slovenacko tržište. Preko trgovacke mreže "Merkatora" izvozi oko 15 artikala za oko 100.000 evra mesecno. Na hrvatsko tržite, medjutim izvozi zanemarljivo malo jer potrošaci zaziru od srpske robe, kaže Stevan Santo, generalni direktor "Pionira".

Ceka se odgovor "Delta" je pre mesec i po dana uputila zahtev gradonacelnici Ljubljane da joj odobri pet lokacija za otvaranje supermarketa. Ova kompanija je ponudila da 50 odsto robe od oko 10.000 artikala koji bi se prodavali u supermarketima bude slovenackog porekla, a ostatak srpskog porekla. Branislava Kolundžic, iz službe za odnose sa javnošcu kaže da je "Delta" spremna da odmah zapocne gradnju objekata, ako dobije pozitivan odgovor.

Radenko Marjanovic, direktor "Knjaza Miloša" iz Arandjelovca, kaže da ova firma izvozi mineralnu vodu "Knjaz Miloš" u Ameriku, Kanadu, Australiju, ali u Sloveniju ne može.
- Njihova "Radenska" voda je stigla u sve ducane i po manjim mestima, pa i u Arandjelovac, ali oni kažu da im naša voda ne treba jer imaju svoju "Radensku". Jedini razlog je otpor prema srpskoj robi, pa da bi ga slomili, trebalo bi da pokušamo da tamo otvorimo srpsku trgovacku mrežu - kaže Marjanovic.

Naša prehrambena industrija i ne pokušava da se probije na to tržište jer se slovenacka i hrvatska dobro štite carinama i prelevmanima. Stojan Draškovic, direktor marketinga u "Vitalu", kaže da su hrvatske carine 30 odsto, a prelevmani, na primer na kilogram margarina u Hrvatskoj iznose oko pola evra, ili 30 dinara. Kada bi se platile te dažbine, domaca roba bi bila preskupa i ne bi mogla da nadje kupca na tom tržištu - kaže Draškovic.

Robna razmena izmedju SRJ i Slovenije i Hrvatske je još neuravnoteženija kada je rec o lekovima. Da bi prodavali lekove na tržištu Jugoslavije, Slovenci od skoro moraju da registruju taj lek u SRJ, a srpski proizvodjaci lekova nisu to ni pokušali jer ne mogu da zadovolje visoke standarde EU koje poštuje Slovenija. Najbliži da ispuni te norme je jedino "Hemofarm", kaže Miloš Kneževic, savezni sekretar za zdravstvo i dodaje da je sve do pre izvesnog vremena proizvodjacima lekova iz ove dve zemlje masovno odobravana saglasnost na izvoz u SRJ, pa tih lekova još ima na zalihama. Osim toga i kada bi domaci proizvodjaci uspeli da registruju lekove, pitanje je koliko bi ga tamošnji potrošaci prihvatili jer je "Bosnalek" registrovala svoje lekove u Hrvatskoj, ali malo uspe da proda - kaže Kneževic.

S. Jovičić  http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/E02082501.shtml

spacer.gif
Description: GIF image

black.gif
Description: GIF image