B I L T E N V E S T I
02. JUL2001
DONATORSKA KONFERENCIJA U BRISELU
LABUS: 23. JULA PREGOVORI O STABILIZACIJI EU I SRJ
BEOGRAD (Beta) Potpredsednik Savezne vlade u ostavci Miroljub
Labus izjavio je veceras u Beogradu da ce 23. jula u Beogradu formalno
poceti pregovori o stabilizaciji i asocijaciji izmedju SR Jugoslavije i
Evropske unije.
"Dileme oko toga da li mi zaista zelimo da budemo deo Evrope ili
ne, otklonjene su i mi smo usli u brzi voz za ukljucenje u Evropu. To nas
je, naravno, kostalo izvesnih odluka, ali ni u politici ni u ekonomiji ne
mozete nista postici a da nemate odgovarajucih troskova", rekao je Labus na
konferenciji za stampu po povratku sa Donatorske konferencije za SRJ u
Briselu i Svetskog ekonomskog foruma u Kran Montani.
On je ocenio da je konferencija u Briselu "verovatno najbolje
pripremljena donatorska konferencija" i da je postigla puni uspeh.
Od 1,28 milijardi dolara obecanih SRJ, jednu trecinu cine ranije
obecana ili dogovorena sredstva, a ostalo su "nova sredstva", rekao je
Labus i dodao da ima utisak da ce "sa realizacijom obecanih sredstava biti
sve u redu".
"Postoji mogucnost da se dobije jos jedan mali dodatni iznos",
dodao je Labus.
On je rekao da u Briselu nije izvrsena konacna regionalna podela
obecanih sredstava izmedju Srbije i Crne Gore, nego ce to, uz pomoc Svetske
banke, biti obavljeno kasnije.
"Pri podeli ce u obzir biti uzeta visina drustvenog proizvoda,
broj stanovnika i visina duga, a Crna Gora ce biti fer tretirana", rekao je
potpredsednik Svezne vlade, izrazivsi nadu da ce zajednicka drzava opstati.
On je rekao da je sat pre okoncanja Donatorske konferencije SRJ
ostala bez vlade, ali da je u resenju te krize na konferenciji pomoglo
"poverenje i kredibilitet koje je imala cela jugoslovenska
delegacija". Labus je rekao da je u Briselu na pitanje Svetske
banke da li SRJ postoji ili ne, i da li ona trazi jedan ili tri zajma, on
odgovorio: "Jedan zajam".
"Ova zemlja opstaje. Imamo i finansijski i ekonomski interes da
ocuvamo zemlju, a to je vazno i za stabilnost u regionu", rekao je Labus.
On je dodao da je Jugoslavija od svojih najvecih kreditora dobila
podrsku za reprogramiranje duga i da je sto se toga tice optimista.
Labus je rekao da je jugoslovenska delegacija prisustvovala i
sastanku Pakta stabilnosti na kome je odluceno da se pokrene nova
inicijativa za prikupljanje finanansijskih sredstava za povratak kucama
onih izbeglica koji zele da se vrate ili integraciju onih koji zele da
ostanu gde su.
EVROPSKI EKONOMSKI FORUM
U SALCBURGU OTVOREN EVROPSKI EKONOMSKI FORUM
SALCBURG(Beta) U austrijskom gradu Salcburgu je otvoren Evropski
ekonomski forum pod nazivom "Evropa: izgradnja na sarolikosti", u
organizaciji Svetskog ekonomskog foruma.
Medju ucesnicima iz 40 zemalja nalazi se i delegacija Republike
Srbije koju predvodi republicki premijer Zoran Djindjic.
U delegaciji Srbije pored predsednika vlade, nalaze se i
republicki ministar za finansije Bozidar Djelic i ministar za ekonomske
odnose sa inostrantvom Goran Pitic. Predstavnici vlade Srbije upoznace
ucesnike samita sa zapocetim ekonomskim reformama u SRJ.
Samitu ce u naredna dva dana, kako je najavljeno, prisustvovati
predsednik Austrije Tomas Klestil, predsednik Rumunije Jon Ilijesku,
predsednik Ukrajine Leonid Kucma, predsednik Poljske Aleksandar Kvasnjvski,
albanski predsednik Redzep Mejdani i njegov hrvatski kolega Stjepan Mesic.
Ocekuje se i dolazak ruskog premijera Mihaila Kasjanova,
slovenackog premijera Janeza Drnovseka i predsednika Vlade Estonije, Marta
Laara.
Predsedavajuci ovogodisnjeg samita su americki bizismen Dzordz
Soros i predsedavajuci svedske Banke za investicije Persi Barnevik.
Austrijske vlasti preduzele su sve mere predostroznosti da bi se
izbegli nemiri koje bi mogli izazvati protivnici globalizacije. Oko 4.000
policajaca sprovelo je potpunu blokadu centra grada, u koji pristup imaju
samo ucesnici skupa i stanari obliznjih zgrada, ali uz prethodnu detaljnu
kontrolu.
Mirne demonstracije oko 1.000 protivnika globalizacije, koje su
pocele u vreme otvaranja Samita, proticu bez incidenata.
DJINDJIC-DJELIC: UPOZNAVANJE SVETA SA NASIM IDEJAMA
SALCBURG. (Beta) Delegacija Vlade Republike Srbije, koju predvodi
premijer Zoran DJindjic, pocela je danas posle podne razgovore sa
ucesnicima Evropskog ekonomskog foruma, koji se odrzava u Salcburgu.
Djindjic je agenciji Beta i Radiju B92 izjavio da od tog skupa
ocekuje dalju afirmaciju Srbije i SRJ u medjunarodnim poslovnim krugovima
"jer su za razliku od ostalih konferencija ovde, pored predstavnika drzava
i vlada nekoliko zemalja, prisutni i vodeci biznismeni sveta".
Prema Djindjicevim recima, Evropski ekonomski forum je, pored
Davosa, jedan od najvaznijih privrednih skupova u svetu, posto se na njemu
sastaju lideri evropskih zemalja i svetskih organizacija koji razgovaraju o
strategijama u regionu, na osnovu cega se posle definisu nacionalne
ekonomske politike.
"Nama je vazno da pridobijemo bitne ljude za ideju o prosirenju EU
i na Balkan. Da ih uverimo u to da ekonomskim investicijama i ukljucivanjem
balkanskih zemalja u EU moze jedino da se postigne stabilnost u regionu,
bez koje Evropa u celini nije stabilna", rekao je srpski premijer.
"Treba da ubedimo politicke lidere da deluju preventivno, i uloze
nesto u Balkan, kao garanciju da taj deo Evrope ne bude vise izvor
nestabilnosti. S druge strane treba da uverimo privatne investitore kojih
ima na ovom skupu da je Balkan veliko trziste u koje vredi investirati.
Isto tako treba da im pokazemo da ono sto citaju u novinama predstavlja
nesto prolazno, a nikako trajno i da nije opasno, te da cemo mi to sve
resiti", dodao je Djindjic.
Djindjic je izjavio da se na samom pocetku skupa u Salczburgu
"govorilo o nasoj zemlji, o procesu reformi, o uspehu na Donatorskoj
konferenciji".
"Sada je na nama da iskoristimo tu novu dinamiku koju imamo. Na nama je da
ih ubedimo da dodju u Srbiju", istakao je on.
Djelic je ukazao da ce on, kao i njegov kolega tokom skupa u
Salcburgu imati preko 40 susreta. Predstavnici Vlade Srbije upoznace
ucesnike konferencije sa zapocetim ekonomskim reformama u zemlji.
DJINDJIC SA SVABOM, OSNIVACEM SVETSKOG EKONOMSKOG FORUMA
SALCBURG(Beta) Srpski premijer Zoran Djindjic sastao se danas, za
vreme odrzavanja Evrpskog ekonomskog samita u Salcburgu, sa osnivacem i
predsednikom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Svabom.
U razgovoru sa sefom srpske vlade Svab je podrzao glavne tacke
plana ekonomskih reformi i stabilizacije u Srbiji.
Predsednik Svetskog privrednog foruma pre svega je podrzao mere
koje se ticu investicije u energetiku, saobracaj, borbe protiv
organizovanog kriminala i stvaranja zone slobodne trgovine na prostoru
Balkana.
Posebno je podrzana ideja da se ova pitanja resavaju u saradnji
sadasnjih demokratski izabranih vlada na Balkanu.
Dogovoreno je da ce prvi deo posla, odnosno konsultacije o
organizovanju zajednickih oblika saradnje poceti u Beogradu, najverovatnije
na jesen.
Kada se taj prvi krug zavrsi Svetski ekonomski forum ce biti
domacin druge faze savladavanja problema.
Glavni argument koji je Djindjic istakao u razgovoru sa Svabom
jeste da nijedan od pomenutih problema ne moze da se svede u uske
nacionalne granice, vec mora da se resava na bazi zajednicke politicke
volje i usvojenih jednakih standarda.
Spomenuto je, takodje, i pitanje nacionalnih manjina u SRJ, pri
cemu je konstatovano da se to mora isto tako resavati na uravnotezen nacin,
na osnovu istih standarda koji bi doneli mir u regionu.
PITIC I DJINDJIC O EKONOMSKOM FORUMU U SALCBURGU
SALCBURG - (B92) U austrijskom gradu Salcburgu se nastavlja
Evropski ekonomski forum kojem prisustvuje srpski premijer Zoran Djindjic i
republicki ministri Goran Pitic i Bozidar Djelic. Premijer Djindjic je
Radiju B92 izjavio da od ovog skupa ocekuje dalju afirmaciju Srbije i
Jugoslavije u medjunarodnim poslovnim krugovima "jer su za razliku od
ostalih konferencija, u Salcburgu pored predstavnika drzava i vlada,
prisutni i vodeci biznismeni sveta". Ministar za ekonomske odnose sa
inostranstvom, Goran Pitic, rekao je nasem radiju da je delegacija
republicke vlade ostvarila kontakte sa inostranim kompanijama i da dosta
ocekuje od Evropskog foruma: "Premijer je imao razgovor na pravnoj sesiji o
vidjenju pozicije Srbije u Evropi, a ministar finansija i ja smo imali
razgovore sa par velikih svetskih kompanija i finansijskih grupacija.
Predstoji jos niz ovakvih razgovora. Nije za ocekivati da mi ovde napravimo
poslove, ali treba da iskoristimo trenutak da predstavimo zemlju i da
pokazemo da tim koji je vodi moze da pokrene stvari u Srbiji", kaze Pitic.
DJINDJIC I MESIC ZA JACANJE SARADNJE SRJ I HRVATSKE
SALCBURG (Beta) Premijer Srbije Zoran Djindjic i predsednik
Hrvatske Stjepan Mesic zalozili su se danas u Salcburgu za obnavljanje
saradnje izmedju dve zemlje.
"Imamo dosta otvorenih pitanja o kojima smo razgovarali. Za
njihovo resavanje postoji dobra volja na obe strane. Demokratski procesi su
poceli i imamo iste ambicije, a to su ulazak u Evropsku uniju, i boljitak
za nase gradjane", rekao je Mesic na ciji zahtev je doslo do tog sastanka u
okviru Evropskog ekonomskog foruma u Salcburgu.
Mesic je kao otvoreno pitanje naveo pre svega povratak izbeglica,
ocenivsi da je potrebno prvo podstaci privredu u podrucijma u koja izbegla
lica treba da se vrate, kako bi im se stvorili svi uslovi za normalan zivot.
"Za to nemamo dovoljno kapitala i trazimo pomoc sa strane", kazao
je on i dodao da se zemlje regiona moraju okrenuti "danasnjoj i sutrasnjoj
Evropi".
Premijer Srbije je naglasio da prvo treba definisati prioritete u
resavanju otvorenih pitanja.
"Treba najpre definisati prioritete, jer imamo citav niz otvorenih
pitanja. Treba videti koja prvo da se resavaju, a prioritet imaju ona
pitanja koja se ticu gradjana, odnosno prava pojedinaca. U Srbiji ima dosta
ljudi koji su hrvatski drzavljani, cija je imovina u Hrvtskoj i koji zele
da se vrate. Tu treba naci brzo resenje", rekao je Djindjic.
On je dodao da je, takodje, potrebno pomoci preduzecima u
obnavljanju saradnje.
"Tek potom treba resavati probleme koje smo nasledili... Ja nisam
za to da se proslost zaboravi, ali istovremeno smatram da ne treba ta
proslost da nas koci. Mislim da je potreban jedan novi pocetak u nasim
odnosim. Mi smo u Srbiji otvoreni za to. Imamo incijativu da sa hrvatskom
vladom sednemo i dogovorimo se o saradnji", rekao je on uz uverenje da ce u
ovoj godini biti postignuti dobri rezultati na ovom polju.
Djindjic i Mesic zalozili su se i za evropsku integraciju drzava
na Balkanu.
"U interesu Evropske unije je prijem zemalja Balkana, jer samo
udruzivanjem moze da se konkurise SAD", naglasio je Mesic.
Hrvatski predsednik se zalozio za jednostavniji sistem izdavanja
viza turistima i poslovnim ljudima.
SRJ - KRIZA SAVEZNE VLADE
DANAS PREDSEDNISTVO DOS-A?
BEOGRAD - (B92) Radio B92 saznaje da ce danas u okviru DOS biti
odrzane konsultacije oko formiranja nove Savezne vlade, dok ce sutra u
razgovore sa jugoslovenskim predsednikom Kostunicom biti ukljuceni i
clanovi saveznog kabineta iz Crne Gore. Sutra je na konsultacije pozvana i
Srpska narodna stranka Crne Gore, potvrdio je predsednik te partije Bozidar
Bojovic. Izvor naseg radija blizak saveznoj vladi nije iskljucio mogucnost
da danas bude odrzan sastanak Predsednistva DOS-a na kojem bi bilo reci o
svim aktuelnim pitanjima. Jedan od lidera DOS, potpredsednik republicke
vlade Nebojsa Covic nije mogao zvanicno da nam potvrdi ovu informaciju
dodajuci medjutim, da bi on licno zeleo da Predsednistvo bude odrzano kako
bi se raspravile eventualne nesuglasice koje postoje unutar vladajuce
koalicije.
LABUS: SRJ OPSTAJE
BEOGRAD (Tanjug) - Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus
ocenio je veceras da "imamo i finansijski i ekonomski interes da zadrzimo
zajednicku drzavu", izrazivsi duboko uverenje da ce Jugoslavija
opstati. "Mislim da ce se relativno brzo smiriti situacija", rekao
je Labus odgovarajuci na pitanje novinara na beogradskom aerodromu da li
pad Savezne vlade znaci pocetak raspada Jugoslavije. Iznoseci upecatljive
momente sa Donatorske konferencije u Briselu i Evropskog ekonomskog foruma
u Kran Montani, Labus je rekao da je, zalazuci sav svoj kredibilitet,
sagovornicima iz Evropske komisije, u vezi sa potpisivanjem Ugovora o
asocijaciji i stabilizaciji sa Evropskom unijom, vec obecao da pregovori
sa jugoslovenskom stranom mogu poceti u julu ove godine.
"Na pitanje da li ce postojati zemlja (SRJ) u julu, i da li ce postojati
spremnost (savezne) vlade da se to uradi, ja sam rekao - da", naglasio je
Labus. On je precizirao da je skup vec zakazan za 23. jul u Beogradu,
izrazavajuci nadu da ce do tog datuma biti formirana nova savezna
vlada. Jugoslavija ima 1,75 milijardi dolara dospelog duga i 80 miliona
dolara koji nisu dospeli, a za nekoliko dana sa Svetskom bankom treba da
pocnu pregovori o dodeli konsolidacionog zajma, podsetio je Labus i preneo
pitanje predstavnika Svetske banke: da li mi hocemo jedam zajam, za zemlju
kao celinu ili ce biti tri zajma - za Srbiju, Crnu Goru i Kosovo? "Ja sam
rekao jedan zajam. Ova zemlja opstaje, a mi cemo interno da se dogovorimo
kako cemo da sredimo nase finansijske obaveze", preneo je Labus delove iz
razgovora proteklih dana sa predstavnicima Svetske banke, na Donatorskoj
konferenciji u Briselu.
DJINDJIC: NEMA KRIZE SAVEZNE DRZAVE KAKVA SE PRIKAZUJE
SALCBURG (Beta) Premijer vlade Republike Srbije Zoran DJindjic
smatra da se Jugoslavija ne nalazi u dubokoj krizi, kako se prikazuje u
medijima.
Djindjic je Beti i Radiju "B92" rekao da je "panika oko Ustavne
krize neprimerena, jer pre svega oko republickog i saveznog ustava postoji
nekoliko problematicnih tacaka koje su vec godinama takve i nisu izazvale
teske posledice. Drugo, savezni Ustav je provizoran jer se primenjuje na
samo jednu od dve federalne jedinice. Nije doslo do nekih teskih potresa u
saveznoj drzavi na osnovu toga sto je premijer Zoran Zizic podneo ostavku".
"Kada ljudi u nekim demokratskim drzavama citaju da je Ustavni sud
nesto odlucio i da se sada nesto desava oko Ustava jer je u njihovim
zemljama to centralni pravni akt, oni moraju da se naviknu da smo mi zemlja
u tranziciji i da prelazimo iz forme u formu, kao i da je u pitanju
politicka stabilnost i volja za reformama koja kod nas postoji", rekao je
srpski premijer, koji boravi u Salcburgu na Evropskom ekonomskom forumu.
Djindjic smatra da utoliko treba stalno objasnjavati da smo mnogo
manje nestabilno drustvo nego sto to izgleda.
"Mislim da uspevamo u tome. Sama cinjenica da sam ja u Salcburgu
sa dva ministara dovoljan je znak da nije tako duboka kriza kao sto se
prikazuje", objasnio je Djindjic.
Povodom pisanja nekih medija u Beogradu da je DS u zahtevu za
rekonstrukciju republicke vlade trazila mesta ministara unutrasnjih poslova
i pravde, Djindjic je rekao: "To sam procitao u novinama i bio sam
iznenadjen. Tacno je da sam najavio rekonstrukciju vlade u kojoj bi trebalo
da se otvore nova ministarstva i nekoliko mesta ministara bez porteflja,
koja su pre svega namenjena za predstavnike albanske i muslimanske
zajednice. Ako DS ima neki predlog za neko ministarstvo da bi njihovo
prisustvo bilo vece, o tome se moze razgovarati. Ja sam otvoren za sve
predloge koji vode poboljsanju rada vlade", rekao je premijer.
On navodi da se "od situacije do situacije" stavlja na probu veza
sa DSom. "Mislim da treba da shvatimo Kostunica i ja da su u ovoj situaciji
zemlji potrebna oba koncepta, jedan stabilizujuci i jedan reformski, kao i
da jedan bez drugog tesko da mogu da uspeju. Zato sam ja otvoreno rekao da
je nama potreban jak predsednik drzave. Ne treba nam slab Kostunica, vec
predsednik koji moze da integrise, da na sebe uzme neke obaveze", rekao je
Djindjic.
"Velika je zabluda misliti da ja ili vlada preuzimamo na sebe
nadleznosti drugih i da to cinimo rado. Mi to radimo samo onda kada se nema
dalje gde. Mi bismo rado zeleli da svako radi svoj posao, da Kostunica
ostane jak predsednik, koji je dobio direktnu podrsku ljudi i da resava
problem izmedju Srbije i Crne Gore efikasno, kao i da resava i problem
medjunarodnih obevaza Jugoslavije, koje se podrazumevaju u svim onim
priznanjima koja smo dobili tokom ovih poslednjih meseci brzim
ukljucivanjem u mejdunarodne organizacije", istakao je Djindjic.
On licno smatra "da treba ocuvati nasu sadasnju poziciju i da tu
nema spora medju nama".
Srpski premijer je dodao da probleme izmedju njega i Kostunice ne
vidi ni u slucaju izrucenja Milosevica.
"Mislim da smo mi morali da reagujemo iz krajnje nuzde jer smo kao
alternativu jedino imali da se agonija produzi za nekoliko meseci i da onda
1.septembra dobijemo ultimatum celoga sveta da ucinimo to za pet dana ili
da budemo iskljuceni iz medjunarodnih organizacija. Mi smo taj ultimatum
preduhitrili i presekli Gordijev cvor", kazao je Djindjic.
On je istakao da "treba da nam budu zahvalni oni cija je to bila
duznost s obzirom na funkciji na kojoj se nalaze".
Na pitanje o nastavku saradnje sa Haskim tribunalom Djindjic je
najavio "da sada predstoji razgovor unutar DOSa i sa predstavnicima tog
medjunarodnog suda da vidimo dinamiku te saradnje i gde se nalazi ta linija
koja treba da se povuce kako se to ne bi pretvorilo u jednu beskrajnu
pricu".
"Ocekujem da ce se taj odnos definisati tokom jula meseca. Ali
saradnje mora biti jer to je uslov naseg ravnopravnog opstanka u
medjunarodnoj zajednici", zakljucio je DJindjic.
G17 PLUS: LABUS ZA PREMIJERA
BEOGRAD - (B92) G17 plus predlaze da se napravi "prelazna
ekspertska savezna vlada" ciji bi premijer bio sadasnji potpredsednik vlade
u ostavci Miroljub Labus, javlja Radio B92. Takva vlada bi u narednom
peripodu radila na reformi savezne drzave i zalagala se za finalizaciju
procesa ekonomskih reformi, saopstio je predsednik Izvrsnog odbora G17
Milan Pajevic. On je najvio da ce o ovom predlugu biti obavesten i
jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica.
IZRUCENJE SLOBODANA MILOSEVICA HASKOM TRIBUNALU-REAKCIJE
ARBUR: SUDJENJE MILOSEVICU IZRAZAVA SMISAO KRIVICNE PRAVDE
HAG (Beta) Prethodni glavni tuzilac Tribunala u Hagu Luiz Arbur
(Louise Arbour) ocenila je danas pritvaranje bivseg predsednika SRJ
Slobodana Milosevica u Hagu kao vazan putokaz u istoriji Tribunala.
"Predstojece sudjenje Slobodanu Milosevicu predstavljace sav
smisao krivicne pravde: istinu, odgovornost i solidarnost onih koji su
bezbedni sa onima koji to nisu", izjavila je agencijama Beta i Sense
kanadski sudija Luiz Arbur koja je u maju 1999. godine podigla optuznica
protiv Milosevica i cetvorice njegovih saradnika.
Pritvaranje Milosevica u Hagu Arburova je nazvala vaznim
granicnikom u istoriji Tribunala, jedne po svemu izuzetne institucije.
Prethodni glavni tuzilac je istakla da je ponosna na sve koji su
svojim profesionalizmom doprineli da Tribunal postane uverljiva i vazna
medjunarodna institucija.
Luiz Arbur je rekla da oseca i licni ponos sto je bila povezana sa
Tribunalom i sa ljudima, ukljucujuci novinare, koji nijednog trenutka nisu
gubili veru u Tribunal.
ZORDA: KOSTUNICINE OPTUZBE BEZ OSNOVA
PARIZ (Tanjug-AFP)- Predsednik Medjunarodnog suda za ratne
zlocine pocinjene na tlu bivse Jugoslavije Francuz Klod Zorda odbacio je
danas kao neosnovane optuzbe jugoslovenskog predsednika Vojislava
Kostunice na racun Haskog tribunala, posebno povodom slucaja Slobodana
Milosevica. Optuzbe jugoslovenskog predsednika da je Tribunal u
Hagu selektivan i politicki sud, su "vec poznate i neosnovane",
izjavio je Zorda Radiju Frans Enternasional (RFI) .
"Pozivam gospodina Kostunicu da dokaze kada su 14
potpuno nezavisnih sudija, koji ne pripadaju ni jednoj strani umesanoj
u konflikt, niti su iz pobednickih ili pobedjenih zemalja, doneli
neku pristrasnu presudu", rekao je predsednik Haskog tribunala i
naglasio da "ne treba mesati stav glavnog tuzioca, koji je pristrasan
u najboljem znacenju te reci, sa stavom sudija i Tribunala". "Podsecam da
se u Srbiji nalazi petnaestak od 27 optuzenih koje (Tribunal) trazi. Njih
nikada nije izrucila ni Miloseviceva Srbija, niti (sadasnja) Srbija ili
Kostunicina Savezna drzzava. To su neosnovane optuzbe koje se ni na cemu
ne zasnivaju", rekao je Zorda. On je ponovio procenu da sudjenje
Milosevicu nece zapoceti pre jula ili septembra iduce godine.
MILOSEVIC OPTUZEN ZA SMRT 572 ALBANSKA CIVILA
HAG - (FONET) Haski tribunal zvanicno je saopstio da ce se bivsi
predsednik SRJ Slobodan Milosevic u utorak izjasniti po navodima optuznice
koja ga tereti za progon i ubistvo kosovskih Albanaca u prvoj polovini
1999. godine, javlja Rojters, prenosi Fonet. Milosevic je optuzen za smrt
572 albanska civila, medju kojima su i zene i deca. Milosevic je prvi
predsednik drzave koji je optuzen za ratni zlocin za vreme obavljanja svoje
funkcije.
BRANIOCI CE TRAZITI IZUZECE SUDIJA IZ NATO - ZEMALJA
HAG - (SRNA) Advokati bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana
Milosevica, otputovali su danas za Hag, kako bi zapoceli pripreme za
odbranu Milosevica, javlja srna. "Ocekujemo da se sa Milosevicem sastanemo
oko 12 casova, a zatim cemo se dogovoriti o svemu", rekao je jutros na
beogradskom aerodromu advokat Zdenko Tomanovic uoci polaska za Hag gde je
otputovao i advokat Dragan Krgovic. Ovo ce biti prvi sastanak Milosevica sa
timom odbrane, uoci sutrasnjeg izjasnjavanja o optuznici, koja ga tereti za
zlocine protiv covecnosti pocinjene na Kosovu. Advokati su poneli stvari od
njegove porodice, medju kojima su knjige, odeca i novac, koje je Milosevic
zatrazio. Britanski "Dejli telegraf" najavljuje da ce Milosevicevi branioci
traziti izuzece sudija iz zemalja clanica NATO. "Tajms" navodi da je
supruga bivseg predsednika Jugoslavije, Mirjana Markovic, uprkos cinjenici
da je na spisku osoba kojima je zabranjen ulazak u Evropsku Uniju,
zatrazila holandsku vizu i preko posrednika trazi stan u Hagu.
GUGL: MILOSEVIC NE PRIZNAJE HASKI TRIBUNAL
BEOGRAD (BetaAP) Jedan od branilaca bivseg jugoslovenskog
predsednika, advokat Branimir Gugl, izjavio je da ce Slobodan Milosevic u
utorak pred Haskim tribunalom reci da je protiv njega, kao zrtve NATO
osvete jer je odbio da preda Kosovo, organizovan montirani proces.
Gugl je za televiziju Asosijejted pres rekao da Milosevic ne
priznaje Haski tribunal.
Prema njegovom recima, Milosevic ponavlja da je "jasno da je rec o
politickom sudjenju, sto je utemeljeno i cinjenicom da je on jedini covek
koji se usprotivio NATO".
"On je, kao predsednik, radio u interesu srpskog naroda, i kada bi
ponovo bio sef drzave, uradio bi isto", rekao je Gugl.
Prema Guglu, Milosevic je u telefonskom razgovoru rekao svojoj
supruzi Mirjani Markovic da se psihicki oseca dorbro i da "ni za sta nije
kriv".
NEMACKI POLITICARI ZA IZRUCENJE SVIH OPTUZENIH
BERLIN (Beta) Nemacka vlada ocekuje da ce, nakon predaje bivseg
jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica Haskom tribunalu, uslediti
i izrucenje ostalih optuzenih za ratne zlocine.
Savezni ministar inostranih poslova Joska Fiserizjavio je za "Bild
am zontag" (Bild am Sonntag) da "nemacka vlada nikada nije ostavila ni
trunke sumnje u svoj stav da Radovan Karadzic i Ratko Mladic moraju da budu
izruceni Haskom Tribunalu".
"Oni su optuzeni za najteze zlocine i za to moraju i da
odgovaraju", rekao je Fiser.
U izjavi za nemacki list, ministar odbrane Rudolf Sarping nazvao
je izrucenje Milosevica "ogromnim uspehom" i "pobedom medjunarodnog prava".
"Ali, kao i do sada, mi motrimo sta se desava i sa ostalim ratnim
zlocincima pre svega sa Radovanom Karadzicem i Ratkom Mladicem", rekao je
Sarping, dodajuci da njihovo izrucenje mora da usledi.
Bivsi ministar odbrane i potpredsednik opozicione
Hriscanskodemokratske unije Folker Rije cenio je da "medjunarodna zajednica
sada mora da preduzme sve da bi i Karadzic i Mladic bili izvedeni pred
Haski sud".
"Oni snose kljucnu odgovornost za zlocine pocinjene u Bosni i
Hercegovini", ocenio je Rije.
U prvim reagovanjima na predaju Milosevica organima suda u Hagu,
vodeci nemacki politicari odali su priznanje Vladi Srbije i premijeru
Zoranu Djindjicu na "hrabroj odluci" koju su doneli.
Istovremeno, oni su pozvali medjunarodnu zajednicu da na taj potez
odgovori pojacanom podrskom politickoj i ekonomskoj obnovi SRJ i Srbije.
MARTIC, MRKSIC I KNEZEVIC U UTORAK IDU U HAG
TUZLA - (B92) Pozivajuci se na dobro obavestene izvore, jutrosnja
stampa u Republici Srpskoj pise da se bivsi predsednik Republike Srpske
Krajine Milan Martic, nekadasnji komandant gardijske brigade JNA Mile
Mrksic i clan "prijedorske grupe" Dusan Knezevic nalaze u bazi SFOR-a kod
Tuzle odakle ce sutra biti prebaceni u haski tribunal. Listovi pisu da su
pomenuta trojica prebacena u Tuzlu nakon sto su ih srpske vlasti uhapsile
pre tri dana u okolini Novog Sada. Predstavnici RS i haskog tribunala nisu
mogli da potvrde ovu informaciju.
HRVATSKA: IZRUCENJE MILOSEVICA POZITIVNO ZA ODNOSE HRVATSKE I SRJ
ZAGREB (Beta) Zamenica hrvatskog ministra spoljnih poslova Vesna
Cvjetkovic Kurelec izjavila je, u intervjuu "Vjesniku", da ce izrucenje
bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica Hagu olaksati
normalizaciju odnosa Hrvatske i SRJ.
Komentarisuci odlaganje posete jugoslovenskog ministra spoljnih
poslova Gorana Svilanovica Zagrebu, ona je kazala da je taj potez u
Hrvatskoj primljen s razumevanjem, imajuci u vidu trenutnu situaciju u SRJ.
"Slozenost situacije u SRJ obuhvata i buducnost federalnih
partnera, Srbije i Crne Gore, odnosno opstanak Jugoslavije. U takvoj
situaciji, u prvom redu se postavlja pitanje s kim pregovarati o Prevlaci,
buduci da jugoslovenska strana jos nije usaglasila formiranje pregovarackog
tima", objasnila je Vesna Cvjetkovic Kurelec.
REPUBLIKA SRBIJA
DJINDJIC: NEOPHODNO DA STRANI KAPITAL STO BRZE STIGNE U SRBIJU
BERLIN (Tanjug) - Srbija je gotovo bankrotirala nakon
visegodisnje izolacije a politicka situacija mogla bi postati "vrlo
kriticna" ukoliko strana pomoc ne stigne brzo, izjavio je srpski premijer
Zoran Djindjic u intervjuu nemackom dnevniku "Handelsblat". "Nasa
buducnost zavisi od toga koliko brzo ce strani kapital sada pristizati u
Srbiju", istakao je Djindjic. "Posle deset godina izolacije Srbija je
prakticno bankrotirala i ukoliko ubrzo ne pokazemo stanovnistvu da se
stvari popravljaju, politicka situacija mogla bi postati zaista
kriticna", dodao je on. Govoreci o odnosima sa Crnom Gorom i ostavci
saveznog premijera Zorana Zizica, Djindjic je istakao da bi
bilo "nerazumno rastaviti Jugoslaviju da bismo je posle
ponovo sastavljali". On je, medjutim, dodao da bi trebalo smanjiti
funkcije federacije, "jer mi (Srbija) ne mozemo resavati i probleme
Crne Gore".
CANAK: VELIKE SANSE DA SAD PODRZE AUTONOMIJU VOJVODINE
SUBOTICA(Beta) Predsednik Skupstine Vojvodine Nenad Canak izjavio
je da postoje "velike sanse" da Sjedinjene Americke Drzave (SAD) podrze
pitanje autonomije te pokrajine.
U izjavi objavljenoj u dnevniku na madjarskom jeziku "Madjar So",
Canak objasnava da je Vojvodina zainteresovala SAD time sto je postala
podrucje u kojem su stvari, koje mogu da uspeju, pocele da se desavaju i za
koje je potrebna pomoc te zemlje.
U tekstu povodom konferencije "Vracanje autonomije Vojvodini:
stabilan visenacionalni model u Jugoslaviji", koja je odrzana 28. juna u
Vasingtonu, navodi se Cankova izjava prema kojoj su SAD svesne da je
Vojvodina regionalni "sampion" u podrzavanju vrednosti za koje se zalazu i
SAD, odnosno u razvoju multietnickog i multikulturalnog drustva.
Canak je istakao da internacionalizacija statusa Vojvodine nece
znaciti prisustvo medjunarodne zajednice po bosanskom, ili, "ne daj boze",
kosovskom receptu.
Predsednik vojvodjanske skupstine ocenio je da je prisustvo
medjunarodne zajednice u pokrajini potrebno kako bi se sprecilo eventualno
nadglasavanje "autohtonih vojvodjanskih snaga" prilikom resavanja njenog
statusa, kao i da svojim prisustvom omoguce dobar pocetak denacionalizacije
i privatizacije vojvodjanske privrede.
Potpredsednik Saveza vojvodjanskih Madjara Laslo Joza, koji je
takodje ucestvovao na konferenciji, rekao je da se, na srednje staze, moze
ocekivati medjunarodna podrska vojvodjanskim snagama.
Joza je kazao da je autonomija Vojvodine dobila "bezrezervnu
podrsku" strucnjaka prisutnih na konferenciji, kao i da je istaknuta
potreba da se, paralelno sa tim pitanjem, resava i status manjina.
"Poruke koje su sa konferencije otisle ka americkim zakonodavcima
i diplomatiji potpuno su jasne", ocenio je Joza, izrazavajuci uverenje da
su uradili "sto je bilo neophodno".
ISAKOV: BORBA ZA AUTONOMIJU VOJVODINE TEK POCINJE
SUBOTICA (Beta) Predsednik Reformista Vojvodine Miodrag Isakov
izjavio je danas da borba za autonomiju Vojvodine tek pocinje i da ce ona
biti ostvarena "ranije nego sto mnogi misle".
"Mi smo sada opet na pocetku i prava demokratska bitka za
autonomiju Vojvodine tek pocinje. Autenticne vojvodjanske partije moraju
izaci pred gradjane Vojvodine sa zajednickim programom, jer one imaju vecu
odgovornost nego stranke cije su centrale u Beogradu", rekao je juce Isakov
na tribini nevladinih organizacija u Subotici.
On je naveo da su vojvodjanske partije bile garancija pred izbore,
da DOS ima veliko poverenje gradjana i da zbog toga te stranke moraju
insistirati, kroz pritisak na druge partije, da se predizborna obecanja
ispune, pre svega obecanje o autonomiji Vojvodine.
"Ukoliko se republika, nakon nasih zahteva kroz institucije
sistema, oglusi na sve, preostaje otpor, protesti, strajkovi, ako bude
potrebno i blokade. Nemamo mi sta da internacionalizujemo pitanje
Vojvodine", kazao je Isakov, dodajuci da je to uradjeno odavno.
"Svet je odavno tu, doveo ga je Milosevic, sve vicuci da cuva
nacionalno dostojanstvo. Pitanje Vojvodine nalazi se u spiskovima svih
medjunarodnih organizacija kao pitanje demokratizacije Srbije", rekao je on.
Prema njegovim recima, decentralizacija i afirmacija autonomije
Vojvodine "jedan je od osnovnih ciljeva DOSa, zapisan u predizbornom
programu te koalicije, koji su potpisale sve clanice".
"Medjutim, pitanje Vojvodine jos nije stavljeno na dnevni red, a
neki od potpisnika bi sada da odustanu od njega", rekao je Isakov, ocenivsi
da se "sve cesce radi suprotno od tog dogovora, ka podsticanju i jacanju
ideje centralizma".
On je rekao i da je proces privatizacije zamisljen kao strogo
centralizovan, tako da "sve pare od privatizacije idu u jedan, republicki
fond, pri cemu se najpre prodaju najuspesnija preduzeca".
"Takvih preduzeca je svakako najvise u Vojvodini i mi smo prozreli
tu strategiju. Radi se o tome da se proda sto veci deo drustvene imovine,
da se proglase novi vlasnici i napravi nov odnos snaga. Mi smo tu perfidnu
igru procitali i necemo dozvoliti da se to desi", naveo je Isakov.
On je dodao da ce "pored svega" autonomija Vojvodine biti
ostvarena "ranije nego sto mnogi misle".
REPUBLIKA CRNA GORA
IZABRANA NOVA VLADA
PODGORICA (Beta) Skupstina Crne Gore izabrala je novu republicku
vladu, a za njenog premijera Filipa Vujanovica, koji je i do sada obavljao
tu funkciju.
Poslanici su, takodje, posebnim glasanjem usvojili program nove
vlade u kojem se navodi da ce njen prvi potez biti otvaranje unutrasnjeg
dijaloga u Crnoj Gori, radi politicke stabilizacije u Republici, kao i nova
ponuda Vladi Srbije za stvaranje medjudrzavnog saveza nezavisnih drzava.
Od 77 poslanika, koliko ih ima crnogorski parlament izabran na
izborima 22. aprila, o programu vlade glasalo je 65, od kojih su 42
poslanika bila "za", a 23 "protiv".
O premijeru je glasalo 66 poslanika, od kojih su 42 bila za izbor
Filipa Vujanovica, a 24 su bili protiv njegovog izbora.
Isti broj poslanika glasao je i za sastav vlade u celini. Za
personalni sastav vlade koji je predlozio Filip Vujanovic glasao je 41
poslanik, a 25 poslanika su bili protiv.
U novoj vladi je osam novih ministara i tri potpredsednika.
Potpredsednici su Dragan Djurovic i Branislav Gvozdenovic iz Demokratske
partije socijalista i Zarko Rakcevic, predsednik Socijaldemokratske partije.
Izborom vlade, Skupstina Crne Gore je za danas zavrsila rad.
Nastavak je predvidjen tokom ove sedmice.
KOSOVO METOHIJA
IVANOVIC NAJAVIO NOVE BLOKADE, MNOGO OZBILJNIJE
BEOGRAD(Beta) Koordinator politickog komiteta za odbranu severnog
Kosmeta Milan Ivanovic najavio je da ce Srbi tokom naredne nedelje ponovo
organizovati blokade na administrativnoj granici pokrajine i ostatka Srbije.
Ivanovic je sinoc jagodinskoj televiziji "Palma plus" izjavio da
ce nove blokade biti "mnogo ozbiljnije" nego one koje su trajale 35 dana i
koje su "potrosile veliku narodnu energiju, ne davsi rezultate."
"Savezna vlada, koja je pregovarala sa UNMIKom o poreskim, odnosno
carinskim punktovima, nije nasla pravo resenje, vec je dvosmislenim stavom
dala mogucnost predstavnicima civilne misije UN da po svom nahodjenju
protumace dogovor i ponovo vrate punktove kojima obezbedjuju pare za
kosovski budzet", rekao je Ivanovic i izrazio nezadovljstvo zbog takvog
stava.
On je izneo da Srbi sa severa Kosmeta trpe veliki ekonomski
pritisak, jer cene energenata i ostale robe drasticno skacu, "tako da ce
benzin, umesto marke i 25 pfeninga, koliko kosta u centralnoj Srbiji, na
severu Kosmeta stajati marku i osamdeset".
Ivanovic je zakljucio da se radi o "UNMIK varijanti ekonomskog
pritiska koja ima za cilj ekonomsku zavisnost i u drugim oblastima zivota
Srba", dodavsi da je obrazovanje Srba na Kosmetu "predvidjeno da bude na
budzetu UNMIK drzave".
"Ako i na ovaj nacin prekinemo nase veze sa maticom, drzavom
Srbijom, opstanak srpskog naroda na prostoru Kosmeta doveden je pod veliki
znak pitanje", zakljucio je koordinator Politickog komiteta za odbranu
severnog Kosmeta Milan Ivanovic.
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
