"Glas javnosti", 30. jun 2001.
M. Vojinovic
Razlaz, izbori, ili zrno razuma
Ocigledno je odluka o izrucenju Milosevica izazvala kontradiktorne
efekte - na medjunarodnom planu ona je ojacala ulogu Srbije i
Jugoslavije, a na unutrasnjem je to dogadjaj koji moze da
destabilizuje zemlju ili cak ponisti i efekte vec ostvarene u
medjunarodnim relacijama, komentarise za nas list trenutnu situaciju u
zemlji mr Zoran Lutovac, saradnik Instituta drustvenih nauka.
- Dalje odugovlacenje mucne situacije vezane za saradnju s Hagom
izazvalo bi lose posledice po nasu zemlju, kaze Lutovac, a odluka
Vlade Srbije bila je ocigledno Zapadu odlucujuci signal da zelimo da
raskinemo s prosloscu i ukljucimo se u medjunarodnu zajednicu. Tu je
vazan jos jedan momenat, s takvom odlukom, naime, mi smo se nasli u
poziciji da sada i neki drugi ljudi na drugim stranama, odnosno drugim
zemljama mogu da budu optuzeni da su odgovorni za zlocine nad Srbima.
Problem koji se sada moze otvoriti na unutrasnjem planu, smatra
Lutovac, tesko se moze resiti cak i izborima.
- Kostunica jeste politicar od najveceg poverenja u zemlji, DSS jeste
pojedinacno najuticajnija partija, ali u novom odnosu snaga ipak
ostaje neizvesno pitanje njihovog rejtinga. Jer, ako je kljucni
momenat razlaza odnos prema Hagu, tesko je proceniti koja bi opcija
odnela prevagu, zakljucuje Lutovac.
O tome sta ce se u najskorije vreme u ovoj zemlji desavati za "Glas"
govori i Srbobran Brankovic, vlasnik agencije "Medium indeks".
- Na eventualnim izborima, ako bi bili sada raspisani, vecinu bi
osvojio DSS. Problem je, medjutim, kako doci do tih izbora. Na
saveznom nivou moze da ih raspise Kostunica, ali na republickom moze
to da ucini samo ako obori srpsku vladu, a to opet moze da uradi samo
sa strankama opozicije. Druga mogucnost je da izbore raspise
Milutinovic, ali on bi time prakticno "kupio kartu" za Hag, sto je
ipak za njega prevelik rizik. Dakle, nije sporno da DSS ima vecinu,
sporan je nacin kako da to kroz izbore realizuje, ali i to s kim bi
usao u koaliciju ako ipak ne bi ostvario vecinu. Ako bi im koalicioni
partner bio ponovo neko iz DOS-a, cemu cela operacija, sem zbog
eventualne preraspodele moci. Sto se savezne drzave tice, izbori ne bi
prakticno nista promenili, jedini koalicioni partner opet bi mogao da
im bude SNP, a pitanje je da li oni imaju hrabrosti da izadju na takve
izbore, posto su u "ovom izvlacenju" sa svojom opcijom protiv
izrucenja, ostali u manjini. U svakom slucaju, za DOS bi mogao da bude
veoma poucan primer nedavnih izbornih rezultata u Bugarskoj, gde je
pobedila na brzinu stvorena politicka struja, a da je prethodno
vladajuca garnitura bar na makroekonomskom planu imala znacajnih
rezultata, za razliku od vlasti u SRJ, koja gotovo da nije imala
priliku ni da zapocne s reformama.
- Zanimljivo je i kako ce odluka o izrucenju uticati na odnose u
opoziciji, gde je moguce raslojavanje unutar vec oslabljenog SPS-a, na
tvrdju struju blisku JUL-u i na meksu, a sto bi verovatno izazvalo
sukob oko novog lidera obe struje. SRS ce verovatno nastojati da
iskoristi ovaj akt srpske vlade za sopstvenu promociju, pre svega za
zaustavljanje osipanja pristalica, komentarise za "Glas" dr Dragomir
Pantic, direktor Instituta drustvenih nauka. SSJ bi u toj situaciji
mogao da pokusa da iskoristi priliku i pridobije razocarane pristalice
SPS-a, SPO-a, ali i SRS-a i nekih manjih partija. Sve pomenute partije
bi, medjutim, na skorim izborima vodile neizvesnu borbu za prelazak
izbornog cenzusa, jer je njihova aktivnost u parlamentu bila najcesce
kontraproduktivna. Agresivne reakcije aktivista i simpatizera nekih od
ovih partija izraz su frustracije zbog gubljenja vodje, mada i delu
socijalista odgovara raskid sa Milosevicevom harizmom, smatra Pantic.
Kad je rec o situaciji u Crnoj Gori Pantic prognozira da ce SNP biti
veliki gubitnik, jer evidentno ne postuje dogovore s partnerima, dok
bi s druge strane DPS mogao da ojaca posle finansijske transfuzije
posle Donatorske konferencije i eventualnog dogovora sa Srbijom.
Konacno, jacanje opozicije i u Srbiji i u Crnoj Gori, Pantic vidi samo
u slucaju ekonomskog kraha i ako medjunarodna pomoc bude spora i
nedovoljna za reforme, a nerod ne oseti neki materijalni boljitak u
narednih sest meseci.
"Politika", 30. jun 2001.
Pise Olivera Popovic
SMRT NA PORODJAJU ZAHTEVA RAZJASNJENJE
Povodom smrti 25-godisnje Ivane Dojcinovic, koja je posle porodjaja i
potom nakon devetodnevne agonije i kome umrla u Ginekolosko-akuserskoj
klinici "Narodni front", gde se nemio dogadjaj desio, formirana je
komisija strucnjaka. Komisija treba da ispita ceo slucaj i da javnosti
pruzi zvanicno saopstenje. Komisija ce, po svoj prilici, morati da
pozuri, sa radom i odgovorima jer javnost je veoma uznemirena, a
porodica najavljuje tuzbu protiv svih ucesnika u porodjaju i lecenju.
Beogradskom carsijom kruzi prica o nemaru i greskama lekara u
pomenutom slucaju.
Dosadasnja objasnjenja nadleznih bila su vise nego stura. Zna se da je
rodjen zdrav decak, da je porodjaj obavljen carskim rezom i da je
nakon neocekivanih komplikacija nesretna porodilja na Vojnomedicinsku
akademiju stigla sa edemom pluca i mozga. Stavljena je na vestacka
pluca, a lekari su samo mogli da konstatuju da je mozak pretrpeo
nepovratna ostecenja, zbog toga sto je predugo bio bez kiseonika.
Lekari nisu bogovi
Izostaje, medjutim, odgovor zasto se sve to dogodilo. Po obecanju iz
GAK "Narodni front", ovo objasnjenje ce, nadamo se, biti poznato nakon
sto komisija zavrsi sa radom. Do tada javnost strucnjake moze jedino
da pita da li je moguce da se na pocetku 21. veka moze dogoditi da
zena umre na porodjaju.
- Ma koliko to izgleda tesko i bolno, smrt na porodjaju je i danas,
uprkos napretku medicinske nauke, nesto sto moze da se dogodi. Kod
visokorizicnih trudnoca, kao lekari se spremamo i ocekujemo
komplikacije, a, na zalost, tu je i smrt moguca komplikacija. Ali,
ponekad se dogadja da ne postoje simptomi koji ukazuju na to da bi
nesto moglo da krene naopako. Ne postoji cak ni nacin da se to
predvidi. Jednostavno, lekari nisu bogovi i nisu jos pronasli nacin da
se pobedi smrt - objasnjava docent dr Aleksandar Ljubic, ginekolog iz
Instituta za ginekologiju i akuserstvo Klinickog centra Srbije.
Zenama koje se ovih dana pripremaju za porodjaj i sigurno su posle
ovakvih dogadjaja uplasene i zabrinute, treba vratiti poverenje i
sigurnost u rad lekara, slaze se i dr Ljubic.
- Da li smrti na porodjaju kumuje aljkavost lekara? Ili besparica,
nemotivisanost? Sigurno da i lekari poput ljudi iz drugih profesija
osete umor, nadju se pred problemom, mogu da pogrese. Medjutim, iza
svakog lekara je veliki rad i jos veci ulog. Upravo zato u nasem
porodilistu, u GAK-u u Visegradskoj, tim od devet lekara prati
porodjaje i dezura u smeni. Od tih devet lekara bar jedan ce sigurno
da resi problem - dodaje dr Ljubic.
Pravi odgovor obdukcija
U celoj Jugoslaviji na 150.000 porodjaja godisnje umre, prema podacima
dr Ljubica, od 17 do 20 zena. U ovaj broj su ukljucene porodilje koje
se za trudnocu odlucuju uprkos teskoj bolesti i visokom riziku. Ali,
dogadja se da iznenada, bez mogucnosti da se predvidi, nastupi
embolija pluca izazvana plodovom vodom, sto je primer gde ne postoje
simptomi koji ce doktora upozoriti. Obicno se "napadne" anestezija,
ali tek obdukcija pruza nesumnjiv odgovor na uzrok smrti, kaze dr
Ljubic.
Profesor dr Radmio Jovanovic, nas ugledni ginekolog, predstavnik
"stare garde" i danas u penziji, inace dugogodisnji direktor GAK
"Narodni front", razume kako svaka smrt na porodjaju izaziva veliki
potres i uznemirenje javnosti. Ali, umesto buke u medijima, kaze,
svaki smrtni slucaj na porodjaju mora detaljno da se razmotri.
Stari lekari su godinama svojim studentima ponavljali pravilo: sve sto
zivo udje u porodjajnu salu, mora zivo i zdravo i izaci iz porodjajne
sale. Ali, kako kaze dr Jovanovic, to je bila teznja lekara, vizija...
I kod nas, kao i u zemljama poput Engleske, Nemacke ili Francuske -
smrt na porodjaju ipak se dogadja, bilo kao posledica vise sile ili
greske lekara.
- Nekad su zene umirale zbog sepse, infekcija, krvavljenja, rupture
materice, zaglavljivanja bebe... To je sada retkost. Smrt na porodjaju
je, ipak, mnogo cesce posledica vise sile - bolest zene za koju nisu
znali lekari ili reagovanje zeninog centralnog sistema na anesteziju.
Svaki vaginalni porodjaj je normalan, prirodni akt, ali porodjaj mora
da se prati iz minuta u minut - kaze dr Jovanovic.
Svojim studentima profesor je voleo da kaze kako je neizvesnost koja
ide uz porodjaj pracena rizicima koji prate astronauta kada se sprema
na put u kosmos. Bas zato je bitan eticki i strucan prilaz vodjenju
porodjaja. Dr Jovanovic dodaje da su aparati korisni za pracenje
porodjaja, ali su prisustvo i angazman lekara jos znacajniji.
- Nekada, medjutim, iako ste preduzeli sve mere ipak dodje do, na
primer, zastoja srca i disanja. Da bi se iskljucio ljudski faktor,
svaki takav nemili dogadjaj mora pojedinacno i detaljno da se ispita.
Svaku opstu anesteziju, ali i carski rez, kojem se pristupa kada
zaista postoje stroge medicinske indikacije, a ne slusaju se zelje
pacijentkinje, prati rizik. Na to lekar uvek mora da misli - kaze na
kraju profesor Jovanovic.
"Blic", 30. jun 2001.
Pise Ljubica Jelisavac
Intervju: Branislava Andjelkovic
Nasa carsija ce ostati to sto jeste
Dok citate ove redove, Branislava Andjelkovic, novi direktor Muzeja
savremene umetnosti, prisustvuje generalnom sastanku ICOM-a,
Medjunarodnog saveta muzeja pri UNESKO-u, i godisnjem sastanku
CIMAM-a, Sekcije za muzeje moderne umetnosti pri ICOM-u, u Barseloni,
gde je pozvana da govori o Muzeju savremene umetnosti, s uverenjem da
cemo dobiti neophodnu podrsku za obnavljanje punopravnog clanstva u
medjunarodnim organizacijama. Nakon zavrsetka studija u Beogradu,
istoricar umetnosti Branislava Andjelkovic vec `91. odlazi u Norvesku,
gde nastavlja rad u struci. Dobivsi stipendiju u Engleskoj, magistrira
na Univerzitetu u Saut Hemptonu i radi u vincesterskoj Umetnickoj
skoli, nalik ovdasnjoj Akademiji. Magistrirala je na Univerzitetu u
Kentu (Engleska).
Imate li muzeoloskog iskustva?
- To je komplikovano pitanje i ne znam koliko je relevantno za nase
prilike, jer posedujem iskustvo iz evropskih muzeja, ali ne i
beogradskih. Medjutim, poslednjih deset godina, citave generacije vise
nisu imale priliku da sticu prava muzejska iskustva. Izvesno iskustvo
zaista imam i to u saradnji sa uglednim muzejima, ali kljucno je moje
iskustvo u rukovodjenju institucijama, kao sto je Centar za savremenu
umetnost, koji je formirao programe upravo onakve kakve je Muzej
prestao da radi.
Da li je glatko teklo vase postavljenje na sadasnju funkciju?
- Nisam svesna nikakvih vecih problema, mada carsija, verovatno, ima
svoje interpretacije. Prioritet mi je vlaznost vazduha u Muzeju... a
za carsiju se ne brinem; beogradska carsija ostace to sto jeste i
bavice se svojim problemima.
Vi ste prva zena direktor MSU-a?
- Kratko vreme, obavljala je funkciju v.d. direktora gospodja Marija
Pusic, drugom polovinom 80-ih godina.
I, mladi ste, sto pretpostavljam da ukazuje na raskid sa uvrezenim
stavom nase sredine da su 30-togodisnjaci neutesno "mladi"...
- Kadgod mi neko, ovih dana, kaze - Kako ste mladi! - uctivo se
zahvalim na komplimentu, ali takva tvrdnja nema bas smisla. U Srbiji
smo do 40. godine jako mladi, a posle 40. smo u penziji, a upravo je
period izmedju 35. i 45. - period velike energije.
Kakvo je zateceno stanje u Muzeju?
- Zgrada je veoma ostecena za vreme bombardovanja. To je problem koji
pokusavam da resim i u dogovoru sa Ministarstvom i sa ljudima iz kuce
i sa donatorima. Zgradi je potrebna rekonstrukcija, a Muzeju
revitalizacija. Mislim da cemo uspeti i jedno i drugo. Ono cega se
plasim, to su ocekivanja publike. Jer, nema velikih izlozbi sa ovakvom
vlaznoscu vazduha. Od Soluna do Beca, nema vaznije institucije ovog
tipa, prema tome, ne dolazi u obzir da se standardi smanjuju; oni mogu
samo da se povecavaju. Moj stav ce biti beskompromisan - da se uslovi
moraju napraviti za ozbiljne programe. Ne smemo da dozvolimo dalji
sunovrat. Tu su najelitnija kustoska mesta, a nasa javnost dobro zna
kakvi su kustosi nekada radili u ovom muzeju. Muzej mora da povrati
renome a onda i da ga prevazidje. Za to imamo kapacitet, samo nam je
potrebna finansijska podrska i malo srece.
Ima dosta spekulacija o ulozi Centra za savremenu umetnost u odnosu na
Muzej...
- Centar je, pored svojih programa, radio i na dokumentaciji i arhivi
umetnika u Srbiji i Jugoslaviji, i sada ce ih staviti i Muzeju na
raspolaganje. To se odnosi i na edukativni program Centra, koji je u
Muzeju odavno zamro. Normalno je da ove institucije saradjuju, s tim
sto ce Centar ici i u radikalnije projekte, s najmladjim umetnicima,
dok ce Muzej raditi prevashodno sa formiranim umetnicima.
Sta biste odgovorili onima koji izrazavaju sumnju da ce Muzej od sada,
mozda, zapostavljati stvaraoce opredeljene za klasicne medije?
- U poslednjih osam godina, bilo je zapostavljeno 80 odsto svih
umetnika. Prema tome, to pitanje, koje se, znam, postavlja po
umetnickim krugovima, je, u najmanju ruku, prevremeno. Uostalom, svi
ce moci da konkurisu, a svaki, zaista, ozbiljan projekat bice
dobrodosao u ovoj kuci.
Da li i vi mislite da Vladi nije stalo do kulture?
- Vlada je zainteresovana da zemlju dovede u stanje funkcionisanja,
nego, niko nije dovoljno zainteresovan za kulturu. U Paktu za
stabilnost postoje"stolovi", ali nije predvidjen i prostor u kome bi
se bavili problemima kulture. To je globalni problem. Kultura se sve
vise gura na trziste, sto je problematican pravac, ali nase
Ministarstvo kulture nema takvu politiku.
The Times, 30 jun 2001
U holandskom zatvoru Milosevic pod prismotrom da ne izvrsi samoubistvo
Pisu Janine Di Giovanni i David Lister iz Haga
Dok su ga vodili u helikopter, posto je prethodno pazljivo spakovao
svoje papuce i obukao cisto odelo, Slobodan Milosevic, covek koji je
doveo do krvoprolica na Balkanu, poslednji put je pogledao zemlju koju
je patoloski kontrolisao vise od deset godina.
"Je l' znate da je Vidovdan?" rekao je dodavsi tiho, "Zbogom braco
Srbi."
Vidovdan je jedan od najsvetijih praznika pravoslavne crkve, ali je
takodje i datum kada je Milosevic zapoceo svoju politicku karijeru.
Dvanaest godina ranije, pod upeklim suncem na prasnjavom Kosovu Polju,
one je medju razjarenom i frustriranom gomilom za tren oka raspalio
srpski nacionalizam. "Niko ne sme da vas bije", vikao je, obnavljajuci
secanje na srpski poraz od Turaka na Kosovu Polju 1389.
A juce, Milosevic je bio utucen covek pod prismotrom da ne izvrsi
samoubistvo u zatvoru Scheveningen u Holandiji. Veruje se da
zvanicnici zatvora, koji ce razgovarati sa bivsim jugoslovenskim
predsednikom o njegovoj eventualnoj bojazni da mu preti opasnost od
drugih zatvorenika, takodje obracaju posebnu paznju na pretnju koju je
izrekao pocetkom godine da ce se pre ubiti nego predati medjunarodnoj
pravdi.
Milosevic ce biti izolovan najmanje deset dana. U tom periodu
zvanicnici ce imati vremena da prate njegovo stanje duha, a
Medjunarodni krivicni sud ce odluciti da li ima zatvorenika sa kojima
mu ne treba dozvoliti da razgovara. Odlazak Slobodana Milosevica je
doneo malo politickog olaksanja Beogradu gde je juce pala vlada usled
njegovog izrucenja. Nekoliko hiljada demonstranata okupilo se da bi
uvelicalo problem.
Milosevic je iz zatvora razgovarao telefonom s porodicom i odredio tim
advokata koji ce ga braniti. Jedan od njih, Branimir Gugl je rekao:
"On je izjavio da se ne oseca krivim, jer je njegova politika bila da
stiti interese srpskog naroda i da bi ponovo ucinio istu stvar."
Pored optuzbe da je odgovoran za masovna ubistva i proterivanja
etnickih Albanaca na Kosovu 1998-99, tuzioci nameravaju da optuze
Milosevica i za zlocine pocinjene u Bosni i Hrvatskoj kada je
odvajanje ove dve bivse jugoslovenske republike dovelo do
cetvorogodisnjeg rata i 200,000 mrtvih. Advokat Gugl je rekao da je
posetio Milosevicevu suprugu Miru Markovic i porazgovarao s njom o
telefonskom pozivu njenog muza.
"On vise oseca za svoju porodicu nego za sebe", rekao je Gugl.
"Pokusao je da ih smiri."
Isti advokati koji je trebalo da Milosevica brane pred jugoslovenskim
sudovima zbog optuzbe za korupciju, branice ga i pred medjunarodnim
sudom, rekao je Gugl. Advokati ce stici u Hag tokom vikenda.
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
