PUT KOJI OBAVEZUJE
10/15/2003, 6:50:38 PM
NOVINE PO UKUSU NARODA
Piše: Sanja REMIĆ
"VEČERNJE novosti" su list koji čitaju ljudi u najboljim godinama. Više od polovine čitalaca "Novosti" mlađe je od 45 godina, pokazalo je ispitivanje javnog mnjenja koje je za naš list uradila TNS "Medijum galup" na uzorku od 1.089 ispitanika od 15. do 20. septembra. Ovaj podatak ne govori samo o dobrom uređivačkom kursu naših novina, nego i njenom velikom potencijalu.
Prema tom istraživanju "Večernje novosti" najčitanije su među srednjom generacijom u starosnoj grupi između 35. i 44. godine, koja čini 25,7 odsto naše čitalačke publike. Među građanima Srbije koji bar jednom nedeljno čitaju naš list 21,6 procenata je u starosnoj grupi od 25. do 34. godine, a mlađih od njih, dakle do 25 godina starosti ima 11,3 odsto.
Naš list čita 20,9 odsto građana između 45. i 54. godine, pa je tako 80 procenata čitalačke publike "Novosti" mlađe od 54 godine. Čitalaca u zrelijem, dobu od 55. do 64. godine je 11,3 procenata, a najmanje ih je među ispitanicima starijim od 65 godina 8,9 odsto.
I među redovnim čitaocima, onim koji "Novosti" čitaju najmanje četiri puta nedeljno, najviše ih je u grupi od 35. do 44. godine - 30,4 odsto. Potom je najbrojnija sa 22,3 procenta čitalačka publika od 45. do 54. godine, a sledi populacija između 25. i 34. godine starosti koja je zastupljena 21,6 odsto. "Čitalačkog podmlatka" - mlađih od 25 godina među redovnim čitaocima ima 9,0 odsto, od 55. do 64. godine starosti 7,8, a preko 65 godina 8,8 procenata.
- Među redovnim čitaocima "Večernjih novosti" sve ih je manje sa porastom godina - objašnjava Jasna Milošević, direktor Sektora za ispitivanje javnog mnjenja "Medijum galup". - Međutim, kod povremenih čitalaca koji "Novosti" čitaju jednom do tri puta nedeljno, taj procenat u manjoj meri opada sa porastom godina. Dakle, stariji ispitanici neće ih se odreći, ali će ih ređe kupovati, što može biti iz finansijskih razloga.
Sve je veći broj čitalaca "Novosti" sa višim i visokim obrazovanjem. Oni čine 21,8 procenata čitalačke publike. Naš list je najčitaniji među populacijom sa srednjim obrazovanjem 64,3 odsto, a najmanje ga čitaju ljudi sa osnovnim i nižim obrazovanjem 13,3 procenta.
- Istraživanje je pokazalo da između redovnih i povremenih čitalaca "Novosti" nema velike razlike u stepenu obrazovanja. Ispitanici sa višom i visokom stručnom spremom su u najvećem procentu redovni čitaoci - kaže Jasna Milošević.
Materijalni status naših čitalaca zapravo je odraz ukupnog socijalnog stanja u zemlji. Najviše njih 31,2 odsto ima mesečne prihode po članu domaćinstva od 3.000 do 6.000 dinara. Primanja od 6.000 do 12.000 dinara ima 27,2 procenta, a od 12.000 do 18.000 dinara 15,5 odsto čitalaca "Večernjih novosti".
Nije zanemarljiv ni broj onih čitalaca čija su mesečna primanja po članu domaćinstva manja od 3.000 dinara - takvih je 13,5 odsto. Najmanje je onih sa prihodima preko 18.000 dinara i ima ih svega 5,8 procenata.
Naš list je čitaniji u gradovima 57,7, nego u selima gde ga čita 42,3 procenta stanovništva. Češće ga čitaju muškarci - 61,9, dok je u tom odnosu snaga 38,1 odsto čitateljki.
PROFIL
"NOVOSTI" najčešće čitaju zaposleni u društvenim preduzećima 30,9 odsto. Među čitaocima je zaposlenih u privatnom sektoru 22,4, a penzionera je 16,3 procenta. Našeg lista ne odriče se ni 13,9 odsto onih koji su privremeno ili trajno nezaposleni. Studenti čine 8,5 procenata čitalačke populacije, a "Novosti" se najržeđe nađu u rukama poljoprivrednika 4,4 i domaćica bez zaposlenja 3,3 odsto.
OD PRVOG DANA - NAJBOLJI
ROĐENE u jednom dahu, u vreme tršćanske krize, 16. oktobra 1953. godine, "Večernje novosti" će tek posle decenije i po, 10. marta 1969, kada su na tržište plasirana 406.364 primerka, ispod glave ponosno staviti pločicu sa slavodobitnim sloganom "Dnevni list s najvećim tiražem u zemlji". S tog neformalnog prestola niko nikad nije uspeo da ih skine i pored velike konkurencije, političkih i ekonomskih zaokreta i preokreta, kriza i ucena u poslednjoj deceniji prošlog veka.
Tiraž prvog broja bio je 14.501 primerak. Veoma mlada prva redakcija osvojila je čitalačku publiku. Prodaja je rasla: list nove formule i nove škole, već je krajem druge godine života, dostigao prosečan tiraž od oko 27.000, a sledeće gotovo dvostruko veći - 52.000 primeraka.
"Novosti" su se orijentisale, pre svega, na životne priče, objektivno predstavljanje događaja i svakodnevne potrebe ljudi. Čitalačka publika je to pozdravljala i cenila i već marta 1956. godine probijen je zvučni zid od 100.000 primeraka. Tiražne barijere su dalje rušene, pa je 25. marta 1960. probijen i drugi zvučni zid. Tog dana odštampano je 200.419 primeraka.
Od tada, tiraž "Večernjih novosti" stalno raste. One postaju najtiražniji list u zemlji i sve do ratnih godina tiraž nije padao ispod 305.000 primeraka prosečno dnevno, na godišnjem nivou.
Raspadom Jugoslavije odvajanjem Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske i Slovenije tiraž se, naravno, smanjuje. Od 1995. do 1998. godine tiraž je opao za 21,1 odsto ili sa 245.610 na 197.195 primeraka.
Kriza je, međutim, samo podstakla novinare i već u 1999. godini tiraž počinje da se oporavlja. Konačno u prvih devet meseci ove godine dostignut raniji prosek sa 268.400 primeraka. "Novosti" su ponovo postale nedostižne u trci za čitaocima.
MILION ČITALACA
U OVOJ jubilarnoj godini, na svakih 1.000 stanovnika, na tržište izlazi 35 primeraka "Novosti", a u nekad rekordnoj, 1987. godini, na teritoriji bivše SFRJ dolazilo je svega 19 primeraka na hiljadu stanovnika. Slična je i tendencija s prodatim tiražom.
Uzme li se pak u obzir da svaki primerak lista dospe u porodici u više ruku, računica pokazuje da "Večernje novosti" danas imaju više od milion čitalaca dnevno, odnosno da ih stalno ili povremeno čita svaki sedmi stanovnik naše zemlje.
REKORDI
NAJVEĆI tiraž "Večernje novosti" su imale 5. maja 1980. godine, u broju u kojem su objavile smrt Josipa Broza. Ukupno je, sa prethodnim vanrednim izdanjima, na dan kad je Tito umro, odštampano 1.030.150 primeraka.
Prvi novogodišnji kalendar našeg lista, sa slikom Lepe Lukić 27. decembra 1971. godine, doneo je tiraž od 700.000 primeraka.
Broj od petka 10. aprila 1988, s velikom nagradnom igrom, prodat je u 675.067 primeraka.
Za vreme velike prolećne nagradne igre samo u jednoj sedmici ukupan tiraž "Novosti" iznosio je 4.102.009 primeraka.
Druga na listi rekordnih tiraža bila je 1984. godina, sa 390.214 primeraka, treća 1970. sa 383.521, četvrta 1985. sa 379.282 i peta 1971. sa 374.320 primeraka.
NAJTIRAŽI
o Peti maj 1980:
1.030.150 primeraka.
o Nedelja od 6. do 12. aprila 1987:
prosečno dnevno 586.000 primeraka.
o April 1987. je takođe rekordan:
512.110 primeraka prosečno dnevno.
o Godina 1987:
407.012 primeraka dnevno u proseku.
OKO ZEMLJE 200 PUTA
KADA se "sve sabere i oduzme", proizlazi da je do danas odštampano 16.750 brojeva našeg lista sa oko pola miliona stranica teksta i fotografija, u ukupnom tiražu više od 55 milijardi primeraka (tačno: 55.482.100.000). Da se to odštampa, bilo je utrošeno 410 miliona kilograma papira u roto-rolnama. Kada bi se ta hartija rasprostrla u punoj dužini, to bi iznelo osam milijardi metara, dovoljno da se Zemljina kugla obmota - 200 puta.
DŽINOVSKI VOZ
KADA bi se svi odštampani primerci "Novosti" utovarili u železničke vagone, bila bi potrebna kompozicija za koju ne postoji odgovarajuća pruga u našoj zemlji, sadašnjoj "državnoj zajednici" SCG.
Kad smo slavili 40. godišnjicu, ta kompozicija je zauzimala prugu Beograd - Bar sve do ispred Titograda.
Sada, za 50. godišnjicu, da taj džinovski voz bi morao da produži u Jadransko more, pa bi prugu trebalo dograditi još neki kilometar - prema Bariju.
U ZAGRLJAJ ČITAOCU
Piše Jelena SUBIN
NOĆ 16. oktobra 1953. godine bila je vedra. Kao da je "najavljivala" dolazak nečeg novog. Iz zgrade "Borbe" istrčala je grupa kolportera sa "sveže" odštampanim prvim brojem "Večernjih novosti". Tada niko od njih nije slutio da će "Novosti" ubrzo postati i do danas ostati najtiražniji list u zemlji.
Ovako započinje i nastavlja svoju priču osamdesetogodišnja Anđelija Radinović, prvi kolporter "Večernjih novosti", koja tada nije ni sanjala da će ući u istoriju ovog lista.
- Nisam sigurna zašto, ali taj 16. oktobar 1953. godine ostao mi je u sećanju - kaže Anđelija. - Svi koji smo izneli to izdanje na beogradske ulice, žurili smo da ga što pre rasprodamo. "Novosti" koje sam nosila u koricama planule su za sekund.
Kako su "Novosti" nastavile dalje da izlaze, bilo je posla i za Anđu. Punih 29 godina dok nije otišla u penziju Anđa je ustajala u pola pet ujutru i prodavala "Novosti". Kako kaže, njen "teren" je bio kod sadašnje "Beograđanke" i kafane "Lion" u Bulevaru.
- Bio je to težak posao, ali sam ga volela - kaže baka Anđa. - Zebla sam, kisla, ali ništa nije moglo da me spreči da na sav glas vičem najzanimljivije naslove "Novosti". Iz sveg glasa sam govorila ljudima da ih kupe. Bio je to najlepši period koji pamtim.
Dok su mnogi imali tople kancelarije, baka Anđino radno mesto bila je ulica - koju kaže ne bi menjala nizašta. Kiosk je za nju bio gospodski posao. Sama pomisao da predstavlja "vezu" između novina i čitaoca bilo joj je najveće zadovoljstvo. Kaže da je to poseban osećaj.
- U početku me je bilo sramota da vičem - sa osmehom na licu priča Anđa. - Morala sam da budem brza i tačna, baš kao što su i novine. Trebalo je znati kako se prodaje. Sa atraktivnim naslovima to nikada nije bio problem. Moram priznati da su mi šarm i lepota pomagali u tome. Imala sam kupce koji su me baš voleli.
Baka Anđa sada živi sama u garsonjeri u naselju Braće Jerković. Dok je vid dobro služio redovno je čitala "Novosti" - list koji je sastavni deo njene mladosti i života. Sada malo žali za tim danima koje je provela prodavaući novine i rado se priseća lepih trenutaka.
KUPANJE
BAKA Anđa kaže da je jednom zbog posla bila i "okupana". Iako je za kolportere uobičajeno da su glasni, jednom mladom studentu je to zasmetalo. Dok je uredno prodavala novine ispred "Liona" uzvikujući na sav glas: "Kupite 'Večernje novosti"' - iznervirani mladić, verovatno usred isptinog roka, izručio je sa balkona punu kofu vode na njenu glavu.
Kako priča Anđa, kasnije je naterala studenta da kupi novine.
UVEK NAŠA KUĆA
POVODOM 50. rođendana "Večernje novosti" su ugostile svoje penzionere, u znak zahvalnosti za njihov dugogodišnji rad i veliki doprinos Kompaniji.
"Večernje novosti" sada imaju više od 90 penzionera, od kojih neki još svojim radom doprinose velikom tiražu.
- "Novosti" su postale glavni list u zemlji - kaže Rastko Guzina, zamenik glavnog urednika šezdesetih godina. - Navikao sam na njih, zato ih redovno kupujem i čitam. Jednostavno, osećam se delom "Novosti", i taj osećaj će ostati dok sam živ.
Srećan što je doživeo veliki jubilej, kroz širok osmeh priča Ilija Borovnjak, nekadašnji glavni urednik. "Novosti" su tada, 1987. godine, dostigle najveći tiraž - više od 400.000 primeraka. Ponosan je na "Večernje novosti" i drago mu je što je list zadržao stečeni ugled.
- Ono što su bile "Novosti" nekada za srpsko novinarstvo, to su i danas - kaže Jovan Jauković, penzioner i bivši glavni urednik "Večernjih novosti". - Presrećan sam što mogu da kažem da "Novosti" danas ne lažu i ne izmišljaju. Uvek su bile najbolje zbog ekskluzivnih vesti, koje su pratile sudbinu ljudi u bivšoj Jugoslaviji.
J. Su.
"NOVOSTI " SVE PAMTE
Piše Ivana MIĆEVIĆ
JEDAN primerak "Večernjih novosti" iz 1953. godine, broj 39, Radoslav Zore iz Beograda brižljivo čuva već pola veka. Iako je ceo život veran "Novostima", uspomene ga posebno vežu baš za to požutelo izdanje. U njemu su zabeležena dva, za Radoslava, veoma važna događaja - jedan na srednjoj, a drugi na poslednjoj strani našeg lista.
U rubrici "Iz matičnih knjiga" piše da su se tog 29. novembra venčali Nada Stanić i Radoslav Zare, a na srednjim stranama je tekst o spektakularnoj pobedi fudbalera BSK-a protiv "Hajduka" iz Splita. Radoslav se sa smeškom seća i jednog i drugog, jer je sa svadbe pobegao pravo na utakmicu, kako bi gledao svoj omiljeni tim!
- Zora i ja venčali smo se na Dan republike, 29. novembra. U to vreme svadbe se nisu pravile u kafanama, kao danas, nego skromno, kod kuće - pričao nam je Radoslav Zare.
- Posle venčanja slavlje su priredili moji roditelji, a 30. se društvo okupilo kod Nadinih. Sedeo sam kao na iglama, jer se tog dana igralo finale Kupa Jugoslavije, za pehar maršala Tita. Nisam planirao da pobegnem sa svadbe, jednostavno me je nešto vuklo i morao sam da odem na utakmicu. Sve se desilo spontano.
Situacija na svadbi bila je, po Radoslavovoj priči, poprilično komična. Dolaze gosti, čestitaju, pitaju gde je mladoženja. Svi kažu "tu je negde". A on kao da se u mišju rupu sakrio. Jedino se nevesta nije mnogo nervirala. Već se navikla. Oboje su bili sportisti, ona i reprezentativka, pa su često putovali, a i znala je da joj je muž vatreni navijač BSK, današnjeg "OFK Beograd".
- Posebno su bili ponosni na mene moji drugovi. Pitali su me kako sam imao hrabrosti - priča Radoslav, dok lista primerak "Novosti" od 1. decembra 1953. godine. - Posle venčanja u opštini Savski Venac otišli smo kod mene, a proslava se nastavila sutra u Humskoj 16, gde su živeli Nadini. Zgrada se nalazi tačno preko puta Partizanovog stadiona, na kom se igralo finale. Da nisam bio tako blizu, možda bih i odoleo iskušenju.
Posle svadbe sa koje je pobegao, Radoslav Zore ženio se još dva puta. Ipak, tvrdi, prva ljubav je nezaboravna. Iako je napunio 76 godina, Radoslav je izuzetno vitalan, ima mnogobrojna interesovanja - skuplja vina iz celog sveta i strastan je filatelista. "Novosti" čita, kako 1953, tako i danas. Kaže da ga je naš list pratio kroz ceo život.
PAMTI TIM
IAKO je prošlo pola veka od finala Kupa Jugoslavije za pehar maršala Tita u kojoj je BSK pobedio "Hajduk" iz Splita, Radoslav Zore odlično pamti sastav oba tima.
- BSK je celu utakmicu bio bolji. Meč je završen rezultatom 2:0 za nas. Golove su dali Sava Antić i Radojko Panić - kao iz topa izdeklamovao je Radoslav.
10/15/2003, 6:50:38 PM
NOVINE PO UKUSU NARODA
Piše: Sanja REMIĆ
"VEČERNJE novosti" su list koji čitaju ljudi u najboljim godinama. Više od polovine čitalaca "Novosti" mlađe je od 45 godina, pokazalo je ispitivanje javnog mnjenja koje je za naš list uradila TNS "Medijum galup" na uzorku od 1.089 ispitanika od 15. do 20. septembra. Ovaj podatak ne govori samo o dobrom uređivačkom kursu naših novina, nego i njenom velikom potencijalu.
Prema tom istraživanju "Večernje novosti" najčitanije su među srednjom generacijom u starosnoj grupi između 35. i 44. godine, koja čini 25,7 odsto naše čitalačke publike. Među građanima Srbije koji bar jednom nedeljno čitaju naš list 21,6 procenata je u starosnoj grupi od 25. do 34. godine, a mlađih od njih, dakle do 25 godina starosti ima 11,3 odsto.
Naš list čita 20,9 odsto građana između 45. i 54. godine, pa je tako 80 procenata čitalačke publike "Novosti" mlađe od 54 godine. Čitalaca u zrelijem, dobu od 55. do 64. godine je 11,3 procenata, a najmanje ih je među ispitanicima starijim od 65 godina 8,9 odsto.
I među redovnim čitaocima, onim koji "Novosti" čitaju najmanje četiri puta nedeljno, najviše ih je u grupi od 35. do 44. godine - 30,4 odsto. Potom je najbrojnija sa 22,3 procenta čitalačka publika od 45. do 54. godine, a sledi populacija između 25. i 34. godine starosti koja je zastupljena 21,6 odsto. "Čitalačkog podmlatka" - mlađih od 25 godina među redovnim čitaocima ima 9,0 odsto, od 55. do 64. godine starosti 7,8, a preko 65 godina 8,8 procenata.
- Među redovnim čitaocima "Večernjih novosti" sve ih je manje sa porastom godina - objašnjava Jasna Milošević, direktor Sektora za ispitivanje javnog mnjenja "Medijum galup". - Međutim, kod povremenih čitalaca koji "Novosti" čitaju jednom do tri puta nedeljno, taj procenat u manjoj meri opada sa porastom godina. Dakle, stariji ispitanici neće ih se odreći, ali će ih ređe kupovati, što može biti iz finansijskih razloga.
Sve je veći broj čitalaca "Novosti" sa višim i visokim obrazovanjem. Oni čine 21,8 procenata čitalačke publike. Naš list je najčitaniji među populacijom sa srednjim obrazovanjem 64,3 odsto, a najmanje ga čitaju ljudi sa osnovnim i nižim obrazovanjem 13,3 procenta.
- Istraživanje je pokazalo da između redovnih i povremenih čitalaca "Novosti" nema velike razlike u stepenu obrazovanja. Ispitanici sa višom i visokom stručnom spremom su u najvećem procentu redovni čitaoci - kaže Jasna Milošević.
Materijalni status naših čitalaca zapravo je odraz ukupnog socijalnog stanja u zemlji. Najviše njih 31,2 odsto ima mesečne prihode po članu domaćinstva od 3.000 do 6.000 dinara. Primanja od 6.000 do 12.000 dinara ima 27,2 procenta, a od 12.000 do 18.000 dinara 15,5 odsto čitalaca "Večernjih novosti".
Nije zanemarljiv ni broj onih čitalaca čija su mesečna primanja po članu domaćinstva manja od 3.000 dinara - takvih je 13,5 odsto. Najmanje je onih sa prihodima preko 18.000 dinara i ima ih svega 5,8 procenata.
Naš list je čitaniji u gradovima 57,7, nego u selima gde ga čita 42,3 procenta stanovništva. Češće ga čitaju muškarci - 61,9, dok je u tom odnosu snaga 38,1 odsto čitateljki.
PROFIL
"NOVOSTI" najčešće čitaju zaposleni u društvenim preduzećima 30,9 odsto. Među čitaocima je zaposlenih u privatnom sektoru 22,4, a penzionera je 16,3 procenta. Našeg lista ne odriče se ni 13,9 odsto onih koji su privremeno ili trajno nezaposleni. Studenti čine 8,5 procenata čitalačke populacije, a "Novosti" se najržeđe nađu u rukama poljoprivrednika 4,4 i domaćica bez zaposlenja 3,3 odsto.
OD PRVOG DANA - NAJBOLJI
ROĐENE u jednom dahu, u vreme tršćanske krize, 16. oktobra 1953. godine, "Večernje novosti" će tek posle decenije i po, 10. marta 1969, kada su na tržište plasirana 406.364 primerka, ispod glave ponosno staviti pločicu sa slavodobitnim sloganom "Dnevni list s najvećim tiražem u zemlji". S tog neformalnog prestola niko nikad nije uspeo da ih skine i pored velike konkurencije, političkih i ekonomskih zaokreta i preokreta, kriza i ucena u poslednjoj deceniji prošlog veka.
Tiraž prvog broja bio je 14.501 primerak. Veoma mlada prva redakcija osvojila je čitalačku publiku. Prodaja je rasla: list nove formule i nove škole, već je krajem druge godine života, dostigao prosečan tiraž od oko 27.000, a sledeće gotovo dvostruko veći - 52.000 primeraka.
"Novosti" su se orijentisale, pre svega, na životne priče, objektivno predstavljanje događaja i svakodnevne potrebe ljudi. Čitalačka publika je to pozdravljala i cenila i već marta 1956. godine probijen je zvučni zid od 100.000 primeraka. Tiražne barijere su dalje rušene, pa je 25. marta 1960. probijen i drugi zvučni zid. Tog dana odštampano je 200.419 primeraka.
Od tada, tiraž "Večernjih novosti" stalno raste. One postaju najtiražniji list u zemlji i sve do ratnih godina tiraž nije padao ispod 305.000 primeraka prosečno dnevno, na godišnjem nivou.
Raspadom Jugoslavije odvajanjem Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske i Slovenije tiraž se, naravno, smanjuje. Od 1995. do 1998. godine tiraž je opao za 21,1 odsto ili sa 245.610 na 197.195 primeraka.
Kriza je, međutim, samo podstakla novinare i već u 1999. godini tiraž počinje da se oporavlja. Konačno u prvih devet meseci ove godine dostignut raniji prosek sa 268.400 primeraka. "Novosti" su ponovo postale nedostižne u trci za čitaocima.
MILION ČITALACA
U OVOJ jubilarnoj godini, na svakih 1.000 stanovnika, na tržište izlazi 35 primeraka "Novosti", a u nekad rekordnoj, 1987. godini, na teritoriji bivše SFRJ dolazilo je svega 19 primeraka na hiljadu stanovnika. Slična je i tendencija s prodatim tiražom.
Uzme li se pak u obzir da svaki primerak lista dospe u porodici u više ruku, računica pokazuje da "Večernje novosti" danas imaju više od milion čitalaca dnevno, odnosno da ih stalno ili povremeno čita svaki sedmi stanovnik naše zemlje.
REKORDI
NAJVEĆI tiraž "Večernje novosti" su imale 5. maja 1980. godine, u broju u kojem su objavile smrt Josipa Broza. Ukupno je, sa prethodnim vanrednim izdanjima, na dan kad je Tito umro, odštampano 1.030.150 primeraka.
Prvi novogodišnji kalendar našeg lista, sa slikom Lepe Lukić 27. decembra 1971. godine, doneo je tiraž od 700.000 primeraka.
Broj od petka 10. aprila 1988, s velikom nagradnom igrom, prodat je u 675.067 primeraka.
Za vreme velike prolećne nagradne igre samo u jednoj sedmici ukupan tiraž "Novosti" iznosio je 4.102.009 primeraka.
Druga na listi rekordnih tiraža bila je 1984. godina, sa 390.214 primeraka, treća 1970. sa 383.521, četvrta 1985. sa 379.282 i peta 1971. sa 374.320 primeraka.
NAJTIRAŽI
o Peti maj 1980:
1.030.150 primeraka.
o Nedelja od 6. do 12. aprila 1987:
prosečno dnevno 586.000 primeraka.
o April 1987. je takođe rekordan:
512.110 primeraka prosečno dnevno.
o Godina 1987:
407.012 primeraka dnevno u proseku.
OKO ZEMLJE 200 PUTA
KADA se "sve sabere i oduzme", proizlazi da je do danas odštampano 16.750 brojeva našeg lista sa oko pola miliona stranica teksta i fotografija, u ukupnom tiražu više od 55 milijardi primeraka (tačno: 55.482.100.000). Da se to odštampa, bilo je utrošeno 410 miliona kilograma papira u roto-rolnama. Kada bi se ta hartija rasprostrla u punoj dužini, to bi iznelo osam milijardi metara, dovoljno da se Zemljina kugla obmota - 200 puta.
DŽINOVSKI VOZ
KADA bi se svi odštampani primerci "Novosti" utovarili u železničke vagone, bila bi potrebna kompozicija za koju ne postoji odgovarajuća pruga u našoj zemlji, sadašnjoj "državnoj zajednici" SCG.
Kad smo slavili 40. godišnjicu, ta kompozicija je zauzimala prugu Beograd - Bar sve do ispred Titograda.
Sada, za 50. godišnjicu, da taj džinovski voz bi morao da produži u Jadransko more, pa bi prugu trebalo dograditi još neki kilometar - prema Bariju.
U ZAGRLJAJ ČITAOCU
Piše Jelena SUBIN
NOĆ 16. oktobra 1953. godine bila je vedra. Kao da je "najavljivala" dolazak nečeg novog. Iz zgrade "Borbe" istrčala je grupa kolportera sa "sveže" odštampanim prvim brojem "Večernjih novosti". Tada niko od njih nije slutio da će "Novosti" ubrzo postati i do danas ostati najtiražniji list u zemlji.
Ovako započinje i nastavlja svoju priču osamdesetogodišnja Anđelija Radinović, prvi kolporter "Večernjih novosti", koja tada nije ni sanjala da će ući u istoriju ovog lista.
- Nisam sigurna zašto, ali taj 16. oktobar 1953. godine ostao mi je u sećanju - kaže Anđelija. - Svi koji smo izneli to izdanje na beogradske ulice, žurili smo da ga što pre rasprodamo. "Novosti" koje sam nosila u koricama planule su za sekund.
Kako su "Novosti" nastavile dalje da izlaze, bilo je posla i za Anđu. Punih 29 godina dok nije otišla u penziju Anđa je ustajala u pola pet ujutru i prodavala "Novosti". Kako kaže, njen "teren" je bio kod sadašnje "Beograđanke" i kafane "Lion" u Bulevaru.
- Bio je to težak posao, ali sam ga volela - kaže baka Anđa. - Zebla sam, kisla, ali ništa nije moglo da me spreči da na sav glas vičem najzanimljivije naslove "Novosti". Iz sveg glasa sam govorila ljudima da ih kupe. Bio je to najlepši period koji pamtim.
Dok su mnogi imali tople kancelarije, baka Anđino radno mesto bila je ulica - koju kaže ne bi menjala nizašta. Kiosk je za nju bio gospodski posao. Sama pomisao da predstavlja "vezu" između novina i čitaoca bilo joj je najveće zadovoljstvo. Kaže da je to poseban osećaj.
- U početku me je bilo sramota da vičem - sa osmehom na licu priča Anđa. - Morala sam da budem brza i tačna, baš kao što su i novine. Trebalo je znati kako se prodaje. Sa atraktivnim naslovima to nikada nije bio problem. Moram priznati da su mi šarm i lepota pomagali u tome. Imala sam kupce koji su me baš voleli.
Baka Anđa sada živi sama u garsonjeri u naselju Braće Jerković. Dok je vid dobro služio redovno je čitala "Novosti" - list koji je sastavni deo njene mladosti i života. Sada malo žali za tim danima koje je provela prodavaući novine i rado se priseća lepih trenutaka.
KUPANJE
BAKA Anđa kaže da je jednom zbog posla bila i "okupana". Iako je za kolportere uobičajeno da su glasni, jednom mladom studentu je to zasmetalo. Dok je uredno prodavala novine ispred "Liona" uzvikujući na sav glas: "Kupite 'Večernje novosti"' - iznervirani mladić, verovatno usred isptinog roka, izručio je sa balkona punu kofu vode na njenu glavu.
Kako priča Anđa, kasnije je naterala studenta da kupi novine.
UVEK NAŠA KUĆA
POVODOM 50. rođendana "Večernje novosti" su ugostile svoje penzionere, u znak zahvalnosti za njihov dugogodišnji rad i veliki doprinos Kompaniji.
"Večernje novosti" sada imaju više od 90 penzionera, od kojih neki još svojim radom doprinose velikom tiražu.
- "Novosti" su postale glavni list u zemlji - kaže Rastko Guzina, zamenik glavnog urednika šezdesetih godina. - Navikao sam na njih, zato ih redovno kupujem i čitam. Jednostavno, osećam se delom "Novosti", i taj osećaj će ostati dok sam živ.
Srećan što je doživeo veliki jubilej, kroz širok osmeh priča Ilija Borovnjak, nekadašnji glavni urednik. "Novosti" su tada, 1987. godine, dostigle najveći tiraž - više od 400.000 primeraka. Ponosan je na "Večernje novosti" i drago mu je što je list zadržao stečeni ugled.
- Ono što su bile "Novosti" nekada za srpsko novinarstvo, to su i danas - kaže Jovan Jauković, penzioner i bivši glavni urednik "Večernjih novosti". - Presrećan sam što mogu da kažem da "Novosti" danas ne lažu i ne izmišljaju. Uvek su bile najbolje zbog ekskluzivnih vesti, koje su pratile sudbinu ljudi u bivšoj Jugoslaviji.
J. Su.
"NOVOSTI " SVE PAMTE
Piše Ivana MIĆEVIĆ
JEDAN primerak "Večernjih novosti" iz 1953. godine, broj 39, Radoslav Zore iz Beograda brižljivo čuva već pola veka. Iako je ceo život veran "Novostima", uspomene ga posebno vežu baš za to požutelo izdanje. U njemu su zabeležena dva, za Radoslava, veoma važna događaja - jedan na srednjoj, a drugi na poslednjoj strani našeg lista.
U rubrici "Iz matičnih knjiga" piše da su se tog 29. novembra venčali Nada Stanić i Radoslav Zare, a na srednjim stranama je tekst o spektakularnoj pobedi fudbalera BSK-a protiv "Hajduka" iz Splita. Radoslav se sa smeškom seća i jednog i drugog, jer je sa svadbe pobegao pravo na utakmicu, kako bi gledao svoj omiljeni tim!
- Zora i ja venčali smo se na Dan republike, 29. novembra. U to vreme svadbe se nisu pravile u kafanama, kao danas, nego skromno, kod kuće - pričao nam je Radoslav Zare.
- Posle venčanja slavlje su priredili moji roditelji, a 30. se društvo okupilo kod Nadinih. Sedeo sam kao na iglama, jer se tog dana igralo finale Kupa Jugoslavije, za pehar maršala Tita. Nisam planirao da pobegnem sa svadbe, jednostavno me je nešto vuklo i morao sam da odem na utakmicu. Sve se desilo spontano.
Situacija na svadbi bila je, po Radoslavovoj priči, poprilično komična. Dolaze gosti, čestitaju, pitaju gde je mladoženja. Svi kažu "tu je negde". A on kao da se u mišju rupu sakrio. Jedino se nevesta nije mnogo nervirala. Već se navikla. Oboje su bili sportisti, ona i reprezentativka, pa su često putovali, a i znala je da joj je muž vatreni navijač BSK, današnjeg "OFK Beograd".
- Posebno su bili ponosni na mene moji drugovi. Pitali su me kako sam imao hrabrosti - priča Radoslav, dok lista primerak "Novosti" od 1. decembra 1953. godine. - Posle venčanja u opštini Savski Venac otišli smo kod mene, a proslava se nastavila sutra u Humskoj 16, gde su živeli Nadini. Zgrada se nalazi tačno preko puta Partizanovog stadiona, na kom se igralo finale. Da nisam bio tako blizu, možda bih i odoleo iskušenju.
Posle svadbe sa koje je pobegao, Radoslav Zore ženio se još dva puta. Ipak, tvrdi, prva ljubav je nezaboravna. Iako je napunio 76 godina, Radoslav je izuzetno vitalan, ima mnogobrojna interesovanja - skuplja vina iz celog sveta i strastan je filatelista. "Novosti" čita, kako 1953, tako i danas. Kaže da ga je naš list pratio kroz ceo život.
PAMTI TIM
IAKO je prošlo pola veka od finala Kupa Jugoslavije za pehar maršala Tita u kojoj je BSK pobedio "Hajduk" iz Splita, Radoslav Zore odlično pamti sastav oba tima.
- BSK je celu utakmicu bio bolji. Meč je završen rezultatom 2:0 za nas. Golove su dali Sava Antić i Radojko Panić - kao iz topa izdeklamovao je Radoslav.
