[www.ANTIC.org] Vesti SPO za 6.11.2002.
VESTI SPO Sreda, 6. novembar 2002. KRIVINA ODGOVORNOST INIA I MIHAJLOVIA Najotrije protestujemo protiv policijske torture nad uhapenim graanima, u akciji hapenja navodnih terorista, atentatora i ubica generala Boka Buhe. U tom dravnom teroru ubijen je poznati srpski slikar Dragan Maleevi - Tapi, a Nikola Maljkovi i Dragan Ili zlostavljani su kao u vreme srednjevekovne inkvizicije. Traimo krivinu odgovornost policajaca terorista i njihovih nalogodavaca Zorana inia i Duana Mihajlovia. [EMAIL PROTECTED] www.spo.org.yu Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Vesti SPO za 6.11.2002. (2)
VESTI SPO Sreda, 6. novembar 2002. SIJAMSKI BLIZANCI Da bi postao predsednik Srbije, do ega mu je jedino stalo, Vojislav Kotunica bi na ponovljenim izborima mogao da nastupi i kao Vojislav ini ili Zoran Kotunica. Iako nije zavrio Pozorinu akademiju, sjajno je odglumio sukob sa srpskim premijerom, prevario sve one koji su mu zbog toga dali glasove i, potom, poljubio ruku Don Zoranu. Glumake akrobacije su zavrene. Sada je jasno da su njih dvojica sijamski blizanci, a Srbija plen koji razvlae. [EMAIL PROTECTED] www.spo.org.yu Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
PROF. DR EMIL VLAJKI: SRBIMA GOLGOTA TEK PREDSTOJI
Title: Message PROF. DR EMIL VLAJKI O DALJEM RAZBIJANJU JUGOSLAVIJE I SRBIJE SRBIMA GOLGOTA TEK PREDSTOJI 06.11.2002. Tvorci tzv. novog svetskog totalitarnog poretka, pre svega Sjedinjene Americke Dr¾ave, jo¹ nisu zavr¹ili posao na Balkanu. Da bi se ometao dalji integracioni proces Evropske unije, SAD nameravaju da nastave sa rastakanjem teritorija biv¹e Jugoslavije - dr¾ave koja se u krvi raspala pre 10 godina, a cije je ru¹enje planski izazvano spolja, pre svega od SAD uz asistenciju Austrije, Nemacke i Vatikana. Sada je na redu dezintegracija Srbije, tako da kalvarija (golgota) srpskog naroda tek pocinje, ocenio je u razgovoru za "Vesti" prof. dr Emil Vlajki iz Pariza. - Ja bih voleo da nisam u pravu i da se moje procene ne obistine, ali niz cinjenica, na ¾alost, idu u prilog ovom stavu. Naime, nakon propasti Sovjetskog Saveza i socijalistickog bloka u Evropi, SAD su ostale jedina svetska velesila, a najveci konkurent je ujedinjena Evropa. SAD smatraju da se ne sme nikom dozvoliti, pa ni Evropskoj uniji, da Americi preotme vodstvo u dominaciji nad svetom. O tome govore i pentagonski dokument iz 1992. godine, kao i B¾e¾inski, glavni geostrateg SAD. On u svojoj knjizi "Velika ¹ahovnica", izdatoj 1996. godine, ka¾e da se dr¾ave u Evropi smatraju vazalima SAD i treba da slu¾e interesima SAD. Glavni cilj Amerike je ovladavanje teritorije koju B¾e¾inski naziva Evroazijom. On ka¾e: "Ko vlada Evroazijom, taj vlada svetom", i sve vreme u knjizi poredi SAD sa Rimskim carstvom. Pored toga smatra, i ne samo on, da su SAD novi Jerusalim, da treba da postanu centar sveta odakle ce se ¹iriti istina - veli na¹ sagovornik. Povratak islama Da bi sprecila istinsko ujedinjenje Evrope po De Golovoj zamisli, od Atlantika do Urala, Amerika prvo izaziva seriju balkanskih ratova i tako ranjava Evropu i njeno ujedinjenje, a istovremeno preko NATO kontroli¹e dobar deo evropskih integracionih procesa. Drugo ¹to cini je stvaranje niza muslimanskih entiteta na Balkanu cime prakticno vracaju islam u Evropu, protiv cega se Evropa borila 13 vekova. Treca stvar je obnavljanje hladnog rata protiv Rusije. Sve to, po oceni dr Vlajkija, spada u americku strategiju za sprecavanje istinskog ujedinjenja Evrope, zbog cega ce se i produ¾iti razbijanje sada¹nje Jugoslavije i Srbije. - Oni ce nastaviti sa Vojvodinom, Ra¹kom, odnosno Sand¾akom i ju¾nim delom centralne Srbije: u Bujanovcu, Medvedi i Pre¹evu. Ja mislim da u Vojvodini i Sand¾aku samo cekaju mig velikog americkog brata sa akcijama, slicnim onima u Bosni. Da se pocne sa optu¾ivanjem kako su Srbi genocidan narod, da pljackaju, da siluju muslimanske ¾ene u Sand¾aku, odnosno madarske u Vojvodini. To nije problem iscenirati i propagirati po¹to SAD kontroli¹u vi¹e od 90 posto svetskih medija direktno ili indirektno. Takode, iz najnovije istorije nije nepoznato kad god je neko tra¾io autonomiju na ovim na¹im prostorima, to se zavr¹avalo ratom - opominje dr Vlajki. Osim toga, podseca on, jo¹ pre dve godine je u americkom Senatu izglasana Rezolucija koja govori o navodnom genocidnom nastupu Srba prema vojvodanskim Madarima, da oni moraju napu¹tati svoja ognji¹ta u Vojvodini zbog srpske represije, isto kao ¹to su to morali i Albanci na Kosovu, te da se Srbi po svaku cenu moraju spreciti u tom etnocidnom pohodu, pa se preporucuje predsedniku SAD da sve ucini kako bi se sprecio dalji genocid koji vr¹e Srbi nad ostalim narodima. - Ne treba zaboraviti ni cinjenicu da je 1999. godine na redovnoj godi¹njoj konferenciji ministara inostranih poslova islamskih zemalja sveta, uz Hrvatsku i Sloveniju, u svojstvu gosta bio prisutan i Sand¾ak koji je pozvan kao nezavisna dr¾ava. ©to se Vojvodine tice, mislim da ce doci do njene potpune dezintegracije. Hrvati imaju aspiracije prema jednom delu, Madari ka drugom, pa bi se ti krajevi mogli pripojiti pomenutim dr¾avama, a s druge strane ovim autonoma¹ima je samo stalo da budu predsednici ne znam cega - opominje na¹ sagovornik.Velika Albanija Na jugu centralnog dela Srbije, ukazuje on, vec postoji paralelni albanski sistem vlasti koji, po americkom nalogu, toleri¹e aktuelni re¾im Srbije. Tamo se vec vijori i dr¾avna zastava Albanije, kao i na Kosovu i u delovima Crne Gore i Makedonije. - Kada je o Kosovu rec, tu vi¹e nema Srba, Crnogoraca, Jevreja, Hrvata. Sve su ih isterali, ali sada ima Nemaca, Engleza, Amerikanaca, itd. I multietnicitet je, da zlobno primetim, zaista osiguran - ka¾e dr Emil Vlajki. - Kosovo ce po nalogu iz Amerike dobiti samostalnost nakon razdvajanja Srbije i Crne Gore. Po Rezoluciji UN 1244 ova pokrajina je u sastavu SRJ, te kad nje vi¹e ne bude u SAD ce se protumaciti da je Kosovo automatski nezavisno. A i zahtevi za nezavisno¹cu ove pokrajine ucestalo se pojavljuju u americkoj administraciji. Po oceni na¹eg sagovornika, fakticki vec postoji velika Albanija, iako ne zvanicno, i pitanje je vremena kada ce se balkanske teritorije koje naseljavaju Albanci
www.tiker.co.yu/ NASLOVI
Title: Message Naslovi U Brisel na tzv. "Donatorski sastanak o Kosovu" nije otputovala delegacija Kosovskih Srba, jer je domacin izjavio "da nije zgodno da na istoj ucestvuju predstavnici iz Srbije" pored zvanicnika sa Kosova. Jugoslovenska novinska agencija TANJUG, juce je proslavila rodjendan. Pre 59 godina ova novinska agencija je osnovana pod punim nazivom Telegrafska agencija Nova Jugoslavija Na Zlatiboru i Divcibarama protekla dva dana padao je sneg, kao i na svim planinama u Srbiji. Visina prvog ovogodisnjeg snega negde dostize i 45 santimetara, a temperatura je od -3 do -5C. Povodom smrti slikara Dragana Malesevica Tapija, iz beogradske hitne pomoci potvrdjeno je da su mu tokom noci za vreme isledjidivanja lekari te sluzbe dva puta ukazivali pomoc zbog srca Branilac Nikole Maljkovica osumnjicenog za ubistvo generala Buhe, Nikola Barovic potvrdio je da su mu se javili predstavnici medjunarodnih humanitarnih organizacija povodom zlostavljanja Maljkovica u policiji tokom istrage Racuni za potrosenu elektricnu energiju ce ove zime zbog letosnjih poskupljenja biti veci za dve trecine od proslogodisnjih za istu potrosnju kazu strucnjaci Tuzilstvo u Pozarevcu je podnelo krivicnu prijavu protiv majke koja je prodala drugim Romima svoju dvanaestogodisnju cerku za 800 evra, da bi je odveli u Francusku radi prosnje i prostitucije JAT i slovencki nacionalni avio - prevoznik ADRIA su se konacno dogovorili o otvaranju linije Beograd-Ljubljana-Beograd sa redovnim letovima od prvog decembra ove godine Univerzitet u Kragujevcu je pokrenuo kod nadleznog srpskog Ministarstva inicijativu za promenu sadasnjeg imena umesto "Svetozar Markovic" u "Univerzitet centralne Srbije" Jugoslovenskom Crvenom krstu pomoc za rad "Narodnih kuhinja" za ishranu najsiromasnija gradjana sada obezbedjuju samo Vlade Nemacke i Austrije. Ova pomoc dodeljivace se do juna iduce godine, kada i ove zemlje obustavljaju donacije za ove namene. desno.gif
[www.ANTIC.org] SUDJENJE SLOBODANU MILOSEVICU: SAOPSTENJE ZA JAVNOST BEOGRADSKOG FORUMA (4)
Title: Message by www.artel.co.yu [EMAIL PROTECTED] Datum: 06 novembar 2002 Upozorenje:Ukoliko ste ovu poruku dobili gre¹kom ili vi¹e ne ¾elite da dobijate nove informacije i tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED]i u rubrici "subject" napi¹ite "unsubscribe". SUDJENJE SLOBODANU MILO©EVIÆU: SAOP©TENJE ZA JAVNOST BEOGRADSKOG FORUMA (4) BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH U Beogradu, 4. novembar 2002. godine Beogradski forum za svet ravnopravnih (Forum) izra¾ava svoju najdublju zabrinutost zbog prihvatanja svedoèenja iz druge ruke na sudjenju g. Slobodanu Milo¹eviæu pred Medjunarodnim kriviènim tribunalom za biv¹u Jugoslaviju (ICTY). Ovo pitanje je ponovo isplivalo na povr¹inu na poèetku procesa za Hrvatsku i Bosnu, kada je Predsedavajuæi sudija Mej objavio da æe ovakva svedoèenja biti prihvaæena. On je takodje naveo da su takva svedoèenja "prihvatljiva u gradjansko-pravnim (kontinentalnim) pravnim sistemima". Forum odluèno protestuje protiv ovakvih pravno neodr¾ivih koncepcija i oseæa se obaveznim da ospori ovakav stav sudije Meja. U modernim kontinentalnim pravnim sistemima svedok je definisan kao neko ko ima NEPOSREDNO opa¾anje dogadjaja koji je video ili na drugi naèin LIÈNO do¾iveo. U jugoslovenskom kriviènom procesnom pravu ni jedan optu¾eni ne mo¾e biti osudjen za krivièno delo na osnovu svedoèenja svedoka koji bi izjavio da je o tom delu èuo iz medija ili od nekog drugog lica. Ni jedan jugoslovenski krivièni sud ne bi dozvolio tu¾ilastvu da takvog svedoka izvede da svedoèi, jer bi to bilo bespredmetno. Drugim reèima, jugoslovensko krivièno procesno pravo ne poznaje praksu po kojoj bi neko bio osudjen za, recimo, krivièno delo ubistva na osnovu svedoèenja svedoka koji bi izjavio da je za to delo èuo sa televizije, od nekoga drugog ili da je o njemu èitao u novinama. Tvrdimo da takvu praksu ne poznaju ni amerièki ni britanski precedentni pravni sistemi. Ovo pitanje je ponovo zao¹treno sa pojavom novinara u ulozi svedoka koji su svedoèili o svojim intervjuima sa odredjenim licima (kao g. Anastasijeviæ, na primer). Osnovni problem ovde je: na koji naèin g. Milo¹eviæ mo¾e tokom unakrsnog ispitivanja utvrditi da li je novinar - svedok taèno preneo reèi onoga koga je intervjuisao? Odgovor je: ni na koji naèin. Stoga Forum smatra da su ovakva svedoèenja ni¹ta drugo do svedoèenja iz druge ruke (rekla-kazala) najvi¹eg ranga. Tokom svedoèenja g. Erika Bakarda, eksperta za sudsku medicinu, sudija Mej je prihvatio njegov stav da test parafinske rukavice predstavlja zastarelu forenzièku tehniku (èak i u sluèaju kada 37 testiranih uèesnika istog dogadjaja testira pozitivno). U skladu s tim, Forum oèekuje od sudije Meja i poziva Tribunal da takodje, prihvati moderne standarde i u oblasti svedoèenja iz druge ruke i ovakvu vrstu svedoèenja (rekla-kazala) proglasi neprihvatljivom. Forum je takodje zabrinut zbog do sada nedovoljno definisanog prava g. Milo¹eviæa da ponovo ispituje svedoke nakon ¹to ih je tu¾ila¹tvo izlo¾ilo dodatnom unakrsnom ispitivanju. Do sada ovo pravo je sudija Mej g. Milo¹eviæu dodeljivao arbitrarno. Veæe konaèno mora odrediti kada i do koje mere g. Milo¹eviæ mo¾e koristiti ovo pravo. Forum tako|e istièe èiwenicu da u ovoj novoj fazi postupka Kancelarija tu¾ila¹tva pose¾e za totalno neprihvatljivom praksom koja se sastoji od podno¹enja pisanih izjava svedoka koje se kasnije, prilikom njihovog usmenog svedoèenja, poka¾u kao - netaène. Sada nije vi¹e ni¹ta novo da svedoci pred Veæem izjave da uop¹te nisu izjavili ono ¹to stoji u "njihovim" pisanim izjavama (svedoci Samard¾iæ, Lazareviæ itd.). "Ovakva praksa tu¾ila¹tva se granièi sa krivokletstvom", izjavila je gdja Ljiljana Smajloviæ, dopisnik NIN-a iz Haga. Forum istièe da je odista za najdublju zabrinutost to ¹to sudsko Veæe do sada nije osetilo potrebu da opomene ili ukori tu¾ila¹tvo zbog ovog blatantnog kr¹ewa prava na po¹teno sudjenje g. Milo¹eviæa.Forum takodje bele¾i izjavu sudije Meja koja se tièe odgovornosti za razbijanje biv¹e Jugoslavije. "To je pitanje o kome æe Veæe morati da odluèi", saop¹tio je sudija Mej za vreme svedoèenja Stjepana Mesiæa, hrvatskog Predsednika. Forum smatra da je pitanje odgovornosti za razbijanje SFRJ ne¹to o èemu sudsko Veæe, niti Tribunal, nisu nadle¾ni da odluèuju. To pitanje nije predmet sudjenja g. Milo¹eviæu. Ali èak i da jeste, sudija Mej je dobio odgovor o odgovornosti od samog g. Mesiæa i to 10. oktobra. Prilikom optu¾ivanja g. Milo¹eviæa za razbijanje SFRJ praktièno za sve, g. Mesiæ je izjavio pred Veæem " da su on i g Kuèan bili za labavu konfederaciju, dok je on, g. Milo¹eviæ, bio za èvrstu jugoslovensku federaciju. U takvoj situaciji, mi (Hrvatska i Slovenija) smo odluèili da odemo, da se odvojimo". Ova izjava g. Mesiæa je potpuno jasna. Medjutim, ono ¹to Forumu nije jasno je sledeæe: kako neko ko je bio za èvrstu jugoslovensku federaciju istovremeno mo¾e biti odgovoran za njen raspad!? Pozivamo
[www.ANTIC.org] Ekstremisti seju mrznju
Title: Message http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02110501.shtml Glas javnosti, 6.novembar, 2002. Tema: Protosinðel Mihajlo, iguman manastira Sopoæani, o stanju u Ra¹koj oblasti, iseljavanju Srba, su¾ivotu Ekstremisti seju mr¾nju U lokalnoj samoupravi i nema praktièno Srba, sva rukovodeæa mesta, sem par izuzetaka, na kojima su nekada radili Srbi zamenjena su po nacionalnom kljuèu Polo¾aj Srba u Ra¹koj oblasti u mnogo èemu je te¾ak. U svojoj dr¾avi, svom gradu i svojoj oblasti ¾ivimo i radimo u, najbla¾e reèeno, nezdravim okolnostima. Ljudi koji stalno govore da su ugro¾eni, koji su, recimo, poku¹ali da nas, Srbe spreèe da proslavimo nedavnu pobedu ko¹arka¹a Jugoslavije u mnogo su boljem polo¾aju od srpske zajednice, imaju bolje pogodnosti za rad i bogaæenje. ®ivimo u gradu gde jedni voze izuzetno skupa kola, prave velike fabrike, a drugi nemaju sredstava za liènu egzistenciju. I tu se na prvi pogled vidi da ne¹to ne valja. Mi smatramo da je to problem dr¾ave, odnosno vlasti koja ovde radi. Prostora ima za sve Od koga najvi¹e zavisi buduænost Ra¹ke oblasti, kako ovaj kraj vidite narednim godinama?- Ovaj kraj vidim kao vi¹enacionalni, vi¹ekulturan, vi¹e tradicionalan, u mnogo èemu specifièan, ali tolerantan, razuman, ovde ima prostora za sve koji ¾ele ovde da ¾ive. Mora se shvatiti da se ¾ivot u zajednici zasniva na toleranciji, na po¹tovanju prava i drugih. Molimo sve ljude koji ¾ive na ovom prostoru, ljude dobre volje da se ograde od ekstremista koji samo zlo donose i jednima i drugima. Ovde su ljudi ¾iveli i pre ovih problema, treba da nastave da ¾ive i dalje U lokalnoj samoupravi i nema praktièno Srba, sva rukovodeæa mesta, sem par izuzetaka, na kojima su nekada radili Srbi zamenjena su po nacionalnom kljuèu. Mnogi ljudi koji su struèni zamenjeni su nestruènim, ali, nije va¾no, va¾no je da nije Srbin, to nas je mnogo zabolelo i boli lokalno srpsko stanovni¹tvo koje samim tim oseæa nesigurnost i marginalizaciju - ka¾e u razgovoru za "Glas" protosinðel Mihajlo, iguman manastira Sopoæani. - Ako se u jednom gradu zida desetak d¾amija, a Srbi ne mogu ni da ograde svoje groblje, nemaju pravo da na tom groblju podignu kapelu, ako se sva srpska groblja vode pod lokalnom samoupravom a muslimanska pod Me¹ihatom, ¹ta to znaèi? - pita protosinðel. Meðu Srbima u ovom kraju sve se èe¹æe govori da malo oseæaju prisustvo svoje dr¾ave, pominje se i nu¾nost samoorganizovanja?- Kada se neko samoorganizuje, znaèi da je onaj ko je trebalo da uradi taj posao napravio propust. ©ta, recimo, znaèi kada imate muftiju za rektora Univerziteta? Znaèi da je to verski univerzitet, iako ka¾u da æe se on baviti ekonomijom, trgovinom. Muftija bi trebalo da se bavi svojim poslom. Zamislite da je na èelu na¹eg Univerziteta u Beogradu Njegova svetost patrijarh Pavle ili da on osniva pravoslavni univerzitet. Mi smo malo preterali vodeæi raèuna o manjinama dok nam na¹ matièni, srpski narod koji ¾ivi ovde biva marginalizovan, ostavljen po strani da èeka bolje dane. Srbi u Novom Pazaru su manjina o kojoj niko ne brine. Sve ¹to je ovde graðeno, gradili su svi stanovnici Srbije. Srbija je sve to podigla, a sada kada se privatizuje to nije va¾no, va¾no je da uzme onaj ko ima pare. Mi ne tra¾imo da se iko nevin proganja niti diskriminaciju, ali tra¾imo da se proveri poreklo ogromnog novca i kapitala koji se ovde kreæe, a koga nema ni u jednom drugom kraju. Je li moguæe da se na ovako malom prostoru proizvodi tako veliki novac, ili on dolazi sa strane, ili je to novac koji se stièe na kriminalan naèin? Mi tra¾imo ono ¹to je Vlada obeæala, da se proveri rad pravosudnih organa, inspekcija, ukratko dr¾avnih organa. Kako, recimo, u blizini manastira svakog dana sve bli¾e nièu nove vikendice, zidaju se novi objekti? Jednostavno, potrebna je kompletna provera rada dr¾avnih organa. Dr¾ava treba da brine o nacionalnim manjinama, ali ne protiv interesa matiènog naroda. Leto¹nji dogaðaji, barikade u Novom Pazaru, pokazali su koliki je stepen nepoverenja izmeðu dve zajednice. Èiji je interes da se destabili¹e ovaj prostor, ko provocira konflikte?- Verujemo da ovde ima veliki broj ljudi, starosedelaca kojima nije do sukoba. Sama èinjenica da je ovde mir, i da nije bilo veæih sukoba, govori da je veæinsko raspolo¾enje da ¾ivimo zajedno. Ali, osnovni problem je kod ekstremista. Mi sve vreme ne osuðujemo nijednog trenutka muslimane da su krivi zato ¹to su bogati, ¹to rade, stvaraju, imaju. Hvala Bogu, neka imaju. Ali, ne mo¾emo se slo¾iti da niko od vodeæih ljudi, od Ugljanina, Ljajiæa, Me¹ihata, nema hrabrosti da ka¾e da ekstremisti nanose zlo svima. Mi uporno tra¾imo da se u takvim situacijama, kao nedavno posle utakmice, ograde od toga i osude ekstremizam. Mi molimo sve ljude dobre volje da se ograde od ekstremista. Ima li ekstremista meðu Srbima?- Sigurno da
[www.ANTIC.org] Milo jaci no ikad
Title: Message http://www.pcnen.cg.yu/novi/drugi/18.htm Prve crnogorske nezavisne elektronske novine (PCNEN) Drugi pisu: 5.novembar, 2002. Analiticar Medjunarodne krizne grupe Piter Palmer za Vijesti kaze da EU mora prihvatiti novu realnost Djukanovic je jaci nego ikada Analiticar Medjunarodne krizne grupe Piter Palmer izjavio je juce da ce medjunarodna zajednica, pogotovo Evropska unija, poslije izbora u Crnoj Gori, morati brzo da se prilagodi novoj realnosti i prihvati je. - Do sada je politika Brisela bila veliki pritisak da se sprijeci crnogorska nezavisnost i veoma jasno iskazano nadanje dijela evropske diplomatije da ce vidjeti kraj Djukanoviceve vladavine. Takva politika je dozivjela neuspjeh, jasno je da su poslije ovih izbora Djukanovic, DPS i partije koje su za nezavisnost jaci nego ikada. EU ce morati da se pomiri sa tim, sto prije to bolje - naglasio je Palmer u izjavi za "Vijesti". Prema njegovoj ocjeni, Djukanovic je sada u mnogo jacoj pregovarackoj poziciji, a Crna Gora u znatno povoljnijoj situaciji da se odupre pritiscima, sto ranije nije bilo moguce. - Ono sto je sada veoma vazno jeste da je dio politickih faktora u Beogradu brzo shvatio novu realnost u Crnoj Gori, mada neki jos nijesu. Oni i dalje istrajavaju u ideji o cvrscoj drzavnoj zajednici, koju su i Srbija i Crna Gora jasno odbile. Te snage u Beogradu i dalje imaju utisak da uzivaju podrsku Brisela. Brisel ce poslije crnogorskih izbora morati da se probudi i suoci sa novom realnoscu i razumije novu situaciju. Tada ce svima uputiti jasnu poruku da je pozeljan kompromis, a siguran sam da Beograd i Podgorica mogu postici dogovor oko ustavne povelje relativno brzo ako Brisel na vrijeme i na pravi nacin uvazi rezultate crnogorskih izbora i pokaze da razumije sta se tu desilo - istakao je Palmer. Komentarisuci najave bojkota rada crnogor-skog parlamenta, Palmer je objasnio da je to iz-uzetno nedemokratski pristup, te da je veoma bitno ozbiljno ucestvovati u demokratskom procesu, a ne sa prezirom. - Opozicija u demokratijama ima veoma vaznu ulogu u donosenju zakona i obezbjedjivanju doprinosa tom vaznom procesu. Odjednom sve to napustiti i ne zeljeti da dalje ucestvujes meni izgleda kao nedemokratsko ponasanje. Ucescem u radu parlamenta konstruktivna opozicija pokazuje zrelije razumijevanje demokratije. Svaki pomen bojkota se veoma negativno ocjenjuje u krugovima medjunarodne zajednice, bilo da je rijec o bojkotu parlamenta ili predsjednickih izbora. Vjerujem da je za opoziciju u Crnoj Gori vazno da ima dobre odnose sa medjunarodnom zajednicom i da bude svjesna da ce takav postupak biti veoma negativno ocijenjen - rekao je Palmer. Govoreci o posljednjem nerijesenom pitanju u ustavnoj povelji - nacinu izbora za parlament drzavne zajednice, on je kazao da ce neko morati da pokaze dovoljno zrelosti i napravi kompromis. - Uocljivo je da se DPS i SDP cvrsto opiru i drze svog stava, u skladu sa beogradskim sporazumom. I neki faktori u Beogradu su prihvatili tu realnost, mada ne mislim da je u ovom momentu pitanje izbora kljucno. Glavno je da Crna Gora sacuva autonomiju koju je izgradila minulih godina i da se priprema za referendum o nezavisnosti nakon tri godine - zakljucio je Palmer. VIJESTI
[www.ANTIC.org] www.pcnen.cg.yu/ Djukanovic do kraja sedmice podnosi ostavku
Title: Message Djukanovic do kraja sedmice podnosi ostavku Crnogorski predsjednik Milo Djukanovic do kraja ove sedmice podnijece ostavku na tu funkciju. Predsjednik parlamenta Filip Vujanovic, kako pisu danasnje Vijesti, koji ce po Ustavu privremeno pokrivati i mjesto predsjednika Crne Gore, dace Djukanovicu mandat da sastavi novu vladu. Djukanovic ce tokom vikenda obaviti konsultacije sa koalicionim partnerom i, prema najavama iz Demokratske partije socijalista, za desetak dana saopstiti sastav svog kabineta Del Ponte: Definitivno mi je dosta cekanja Glavna tuziteljica Haskog tribunala Karla del Ponte zatrazila je od NATO-a da se energicnije angazuje na hapsenju osoba optuzenih za ratne zlocine. Del Ponte je rekla da joj je definitivno dosta cekanja. Vlasti u Beogradu je tuziteljka optuzila da, uprkos tome sto im je pruzila dokaze da se bivsi vojni vodja bosanski Srba Ratko Mladic nalazi u Srbiji, ne cine nista da on bude i uhapsen. U julu sam Ministarstvo unutrasnjih poslova u Beogradu tacno obavijestila o tome gdje ce se Mladic nalaziti u odredjenom trenutku, ali se nista nije desilo, rekla je Del Ponte. Ona je navela da tacno zna mjesto boravka takodje za ratne zlocine optuzenog Radovana Karadzica. On moze da bude uhvacen samo u tajnoj akciji. Ne ide mi u glavu da NATO, najmocniji vojni savez na svijetu, ne moze da ulovi ovog covjeka, rekla je tuziteljica. Karla del Ponte je dodala i da se nece smiriti dok se pred Tribunalom u Hagu ne nadje i bivsi hrvatski general Janko Bobetko Prijave povodom napada na djake cetinske bogoslovije Povodom tri napada na ucenike drugog razreda Cetinjske bogoslovije 14. 28. i 30. oktobra na Cetinju, u Njegosevoj ulici i ispred hotela Grand, Uprava Bogoslovije podnijela je krivicnu prijavu protiv cetiri identifikovana maloljetna lica sa Cetinja i nekoliko neidentifikovanih. Krivicna prijava podnijeta je MUP Crne Gore - Cetinje i Osnovnom tuziocu na Cetinju, a dostavljena je i kancelarijama UNICEF-a i Savjeta Evrope u Podgorici, kao i Ministarstvima prosvete i vjera pri vladi Crne Gore, saopstila je danas Svetigora pres. Okrugli sto o crnogorskom jeziku Zadatak Crne Gore je da se izbori za dostojan tretman i ustavni polozaj crnogorskog jezika, kazao je danas Sreten Perovic predsjednik Crnogorskog PEN centra, na Okruglom stolu Crnogorski jezik u javnoj upotrebi. To nije lak zadatak, ali mi posjedujemo intelektualne i moralne snage, koje su kadre da se izbore za ravnopravnost naseg maternjeg jezika, kazao je Perovic.Akademik DANU Radoslav Rotkovic istakao je da crnogorska drzava nije likvidirana 1918. godine, a sa time prekinut i normalan razvoj crnogorskog jezika, danas ne bi bilo rasprave o tome. Na skupu su razmatrana i aktuelna pitanja ustavnog polozaja i prakticne primjene crnogorskog jezika, sa osvrtom na njegove relacije sa ostalim sociolingvistickim jezicima, koji su nastali poslije raslojavanja bivseg srpskohrvatskog jezika. Okrugli sto su organizovali Crnogorski PEN Centar - Odbor za jezik i knjizevnost, Crnogorsko drustvo nezavisnih knjizevnika i Montenegro Mobil art. Predsjednicki izbori u Srbiji 8. decembra Predsjednica Skupstine Srbije Natasa Micic zakazala je predsjednicke izbore u Srbiji za 8. decembar. Kandidati mogu da predaju kandidature do 17. novembra u ponoc, a potrebno je 10.000 potpisa gradjana, rekla je Natasa Micic i dodala da ce izborne radnje poceti sjutra, 7. novembra. Eventualni drugi krug odrzao bi se 22. decembra www.pcnen.cg.yu/
[www.ANTIC.org] www.tiker.co.yu/ Kratke vesti
Title: Message Kratke vesti sreda 6. novembar 2002 CIKAGO - Milorad Rod Blagojevic je na jucerasnjim izborima postavo prvi Srbin u istoriji drzave Ilinois koji je izabran za guvernera. Glavna proslava je odrzana u Cikagu u industrijskom krugu poznate kompanije gvozdja "Finkl" na uglu ulica N.Clybourn AV. i Southport AV. u ovom gradu, gde inace zivi i radi vise od 300 hiljada Srba javlja Internet Radio Biser. KURSUMLIJA - U Domu zdravlja u Kursumlijij je u ponedeljak porodica pokojnog Velimira Radojkovica preuzela njegove posmrtne ostatke, posle vise od tri godine od dana otmice. Radojkovic je bio vozac autobusa i otet je na putu Skoplje - Pristina jula 1999 godine od strane siptarskih terorista. Juna prosle godine njegovo telo je eshumirano sa ostacima skoro stotinu drugih Srba od strane stranih patologa. Na zalost, posmrtni istaci Radojkovica su pronadjeni bez glave, kao sa vise desetina posmrtnih ostataka Srba otetih na Kosovu od dolaska NATO-a. Na identifikaciju putem DNK analize i drugih savremenih metoda ceka vise stotina porodica otetih, koji se zale na nekorektan odnos predstavnika srpskih vlasti u postupkju potrage za nestalim, mozda jos uvek prezivelima. DEN HAG - Sudija Carmen Maria Argibay imenovana je za "ad litem" sudiju Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju (MKSJ). Ona ce zamieniti sudiju Fasi Fihrija, koji iz zdravstvenih razloga nije u mogucnosti da nastavi rad u MKSJ-u. Sudija Argibay rodjena je inace u Buenos Airesu u Argentini, bila je progonjena od bivseg rezima i izmedju ostalog bavila se i advokaturom. BEOGRAD - Predsednik srpskog parlamenta Natasa Micic je objavila da ce se izbori za Predsednika Srbije odrzati osmog decembra, a eventualno ponavljanje istih 22. decembra ove godine. Za sada je jedino sigurno da ce se lider Radikala Vijislav Seselj ponovo kandidovati za predsednika, dok kandidatura Vojislava Kostunice jos nije potvrdjena. Predstavnik G-17 Plus - grupe eksperata koja je podrzala kandidaturu Miroljuba Labusa, Predrag Markovic rekao je da "oni nemaju kandidata za izbore". BEOGRAD - Predsednik Kostunica ce danas primiti delegaciju roditelja beba nestalih tokom proteklih desetak godina u raznim klinikama za porodjaje u Srbiji. Iako se od nadleznih vlasti i resornog Ministarstva ovo pitanje marginalizuje, neki roditelji beba koje su progalasene mrtvim prilikom prorodjaja, prikupili su neopobitnu dokumentaciju da su deca najverovatnije oteta i prodata trecim licima. Nezadovoljni istragom po ovom pitanju predstavnici oko stotinak roditelja danas ce izloziti svoj problem predsedniku Kostunici u Palati Federacije u Beogradu. BEOGRAD - Nacin i uslovi povratka DSS-a u poslanicke klupe srpske skupstine jos uvek se razlikuju u objasnjenjima predstavnika ove stranke i ostatka DOS-a. Dok Dragan Marsicanin u ime DSS-a trvrdi da ova stranka nece "povladjivati" vladajucoj koaliciji u srpskom parlamentu, i da se prilikom pregovora i u sporazumu dve strane koji je u nedelju potpisan ne govori uopste o "uslovima" povratka u skupstinu, druga strana tvrdi suprotno. Prema izjavi premijera Djindjica i sefa poslanicke grupe Jovanovica, DSS je "pristala" da sa DOS-om nastavi sprovodjenje reformskog kursa vlade, kao i da nece " iskakati " od zajednickih stavova u smislu nekadasnje opstrukcije rada parlamenta koji je bio primetan do spornog iskljucenja poslanika ove stranke iz rada skupstine. BEOGRAD - Sutra pre podne sa pocetkom u 11 casova u Privrednoj komori Jugoslavije ce se odrzati 16-ta javna aukcijska prodaja 70% kapitala osam drustvenih preduzeca. Na akciji ce se prodavati poznate i nekada veoma uspesne firme: "Prvi Partizan" iz Uzica, "Vino Zupa" iz Aleksandrovca, "Takovo" iz Beograda, Metalski centar iz Beograda i jos cetiri druga preduzeca iz Srbije. BEOGRAD - Juce su premijer Srbije Zoran Djindjic i ministar za privredu Aleksandar Vlahovic odrzali sastanak sa direktorima preduzeca Namenske industrije iz Srbije. Namenska industrija obuhvata preduzeca ili delove proizvodnje istih ciji su proizvodi od strateskog znacaja za drzavu i medju njima su u Srbiji: Zastava-namenski proizvodi iz Kragujevca, Sloboda - namenska proizvodnja iz Cacka, Prvi Partizan - namenska proizvodnja iz Uzica, Krusik-namenska proizvodnja Valjevo i Prva Iskra-namenska industrija iz Barica.Tema sastana je bila konsolidacija preduzeca ove industrije.
[www.ANTIC.org] www.beta.co.yu/ VESTI
Title: Message Vesti dana Djindjiæ: Nema prepreka za podr¹ku kandidaturi Ko¹tunice BRISEL, 6. novembra 2002. (Beta) - Srpski premijer Zoran Djindjiæ izjavio je veèeras da "ne vidi prepreku" da njegova DS podr¾i kandidaturu lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Ko¹tunice na izborima za predsednika Srbije, ako Ko¹tunica i DSS podr¾e vladin program reformi."Ne vidim prepreku da podr¾im gospodina Ko¹tunicu kao (predsednièkog) kandidata, ako mo¾emo da postignemo odredjen dogovor o reformama. Na¹ stav je od poèetka da smo bili izabrani s mandatom da ispunimo odredjena obeæanja u pogledu reformi, ali ne kao stranke ili pojedinci", rekao je Djindjiæ novinarima u Briselu gde æe sutra uèestvovati na skupu o ekonomskom razvoju jugoistoène Evrope.On je naveo da su demokratske snage u Srbiji zainteresovane da ubrzaju politièke procese i reforme, ¹to znaèi izgradnju sna¾nih ustanova - parlamenta, vlade, predsednika, sudova i medija."®elimo da izaberemo predsednika. Kad je reè o na¹oj, Demokratskoj stranci, mi nismo zainteresovani da imamo sopstvenog kandidata za predsednika, ali bismo podr¾ali onog kandidata koji bi stao iza na¹eg programa reformi. Ne mo¾emo podr¾ati kandidata koji bi kritikovao reforme i poku¹avao da sebi izgradi opozicionu sliku. To treba raspraviti", rekao je Djindjiæ.(kraj) 18:55 Povratak na vrh strane Radojeviæ: Nije bilo izvoza naoru¾anja, samo saradnja BEOGRAD, 6. novembra 2002. (Beta) - Jugoslovenski ministar odbrane Velimir Radojeviæ izjavio je da od 7. novembra 2000. godine do danas nije izdata nijedna dozvola za izvoz naoru¾anja u Irak ili neku drugu zemlju koja je pod embargom UN."Nije bilo izvoza naoru¾anja, ali je bilo kr¹enja sankcija u pogledu vojno-ekonomske i tehnièke saradnje", rekao je Radojeviæ novinarima nakon sednice Odbora Veæa gradjana Savezne skup¹tine za bezbednost.Prema njegovim reèima, inspekcijski organi intenzivno rade na kontroli poslovanja, ne samo "Jugoimporta", veæ i drugih firmi koje se bave tim poslom, a postoji moguænost da provera bude pro¹irena i na period pre 7. novembra 2000. godine."Bilo je konkretnih ugovora za realizaciju ranije ugovorenih poslova, odnosno, nekih komercijalnih ugovora po pitanju municije, baruta i tako dalje", naveo je Radojeviæ.(kraj) 15:40 Povratak na vrh strane Predsednièki izbori 8. decembra BEOGRAD, 6. novembra 2002. (Beta) - Predsednica Skup¹tine Srbije Nata¹a Miæiæ zakazala je predsednièke izbore u Srbiji za 8. decembar.Kandidati mogu da predaju kandidature do 17. novembra u ponoæ, rekla je Nata¹a Miæiæ novinarima u Skup¹tini SRbije.Za kandidaturu je potrebno 10.000 potpisa gradjana, a izborne radnje poèinju u èetvrtak, 7. novembra.Eventualni drugi krug odr¾ao bi se 22. decembra.Predsednica Skup¹tine Srbije rekla je da nije prekr¹en rok da izbori moraju da se odr¾e do 5. decembra, to jest 30 dana pre isteka mandata sada¹njem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviæu, jer su oni veæ odr¾ani 29. septembra.(kraj) 13:30 Povratak na vrh strane Pomoæ Britanije za kontrolu trgovine oru¾jem BEOGRAD, 6. novembra 2002. (Beta) - Jugoslavija je prihvatila tehnièku pomoæ koju joj je Britanija ponudila kako bi se spreèila moguænost trgovine oru¾jem u zemlje pod sankcijama UN, izjavili su danas u Beogradu ¹efovi diplomatija dve zemlje D®ek Stro (Jack Straw) i Goran Svilanoviæ.Dvojica ministara novinarima su rekli da su danas razgovarali i o te¹kim, neprijatnim temama, kao ¹to su nedozvoljena trgovina oru¾jem i saradnja sa Ha¹kim sudom.Stro je rekao da je "zbog vladavine medjunarodnog prava i reputacije zemlje va¾no da jugoslovenske vlasti preduzimaju dalje napore na prebacivanju osumnjièenih za ratne zloèine" u Hag.Svilanoviæ je rekao da je "sa zadovoljstvom prihvatio" ponudjenu tehnièku pomoæ Britanije radi efikasnije kontrole trgovine oru¾jem i izrazio uverenje da æe nakon dana¹njih razgovora "poverenje koje je iznova uspostavljeno biti trajno".Stro se u Beogradu sastao i sa jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Ko¹tunicom. Iz Ko¹tunicinog kabineta je saop¹teno da je razgovarano o ustavnom preuredjenju zajednièke dr¾ave, o potrebi re¹avanja preostalih nere¹enih pitanja u tom procesu, poput izbora poslanika u skup¹tinu zajednièke dr¾ave, kao i o nastavku zapoèetih reformi dr¾ave u
[www.ANTIC.org] www.tanjug.co.yu/ FLES VESTI
FLE VESTI 21:31 SRJ-BiH-TUZZBA Jugoslavija spremna da spor sa BiH resssi van suda HAG, 6. novembra (Tanjug) - Jugoslovenska strana spremna je da razressi van suda spor oko tuzzbe koju je Bosna i Hercegovina (BiH) podnela protiv SR Jugoslavije Medjunarodnom sudu pravde u Hagu, izjavio je danas Tibor Varadi, ssef tima pravnih zastupnika SR Jugoslavije pred ovim sudom. 19:26 HRVATSKA-HAG-SANKCIJE Raccan priznao postojanje tihih sankcija protiv Hrvatske ZAGREB, 6.novembra (Tanjug) - Hrvatski premijer Ivica Raccan priznao je danas da se protiv Hrvatske primenjuju tihe sankcije zbog nesaradnje sa Hasskim tribunalom, posebno u vezi sluccaja generala Bobetka i istovremeno demantovao da su za trojicu drugih generala stigle hasske optuzznice. 18:36 BRISEL-DJINDJICH-NOVINARI (2) Djindjich:DS bi mogla da podrzi Kosstunicu za predsednika Srbije Odgovarajuchi na pitanje o saradnji nasse zemlje sa Hasskim tribunalom, premijer Djindjich je rekao da mi saradjujemo i to ozbiljno sa Hasskim tribunalom, ali da niije, medjutim, Hag nass jedini problem vech jedan od visse problema. 18:05 HRVATSKA-SRJ-SPORAZUM Parafiran sporazum o slobodnoj trgovini SRJ i Hrvatske ZAGREB, 6. novembra (Tanjug) - Hrvatski i jugoslovenski predstavnici parafirali su danas u Zagrebu sporazum o slobodnoj trgovini izmedju dve zemlje koji bi, po obostranim occekivanjima, trebao da bude potpisan do polovine decembra, i ako ga izglasaju parlamenti obe zemlje, stupio bi na snagu do marta iduche godine. 17:37 BRISEL-DJINDJICH-NOVINARI # Djindjich:DS bi mogla da podrzi Kosstunicu za predsednika Srbije BRISEL, 6.novembra (Tanjug) - Premijer Srbije Zoran Djindjich izjavio je danas u Briselu da Demokratska stranka (DS) neche imati svog kandidata na predstojechim predsednicckim izborima u Srbiji, ali ne iskljuccuje moguchnost da podrzzi Vojislava Kosstunicu na tim izborima, pod uslovom da Demokratska stranka Srbije (DSS) ne russi reforme koje je srpska vlada zapoccela. 16:49 RADOJEVICH-IZVOZ-AFERA # Predlozzeno forimranje anketnog odbora BEOGRAD, 6. novembra (Tanjug) - Odbora Vecha gradjana Savezne skupsstine za odbranu i bezbednost predlozzio je danas formiranje anketnog odbora koji bi detaljno analizirao aferu oko izvoza naoruzzanja i vojne opreme u zemlje koje su pod embargom UN i predlozzio mere kojima bi se takve pojave spreccile. 16:33 SRBIJA-BRISEL-DJINDJICH Djindjich sutra sa Solanom i Patenom, u petak sa Prodijem BEOGRAD, 6. novembra (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Zoran Djindjich boravi od danas u Briselu gde che sutra uccestvovati na konferenciji Nova era jugoistoccne Evrope: Regionalni kapaciteti i poslovne moguchnosti i imati niz bilateralnih sastanaka sa visokim zvaniccnicima Evropske unije (EU), kao i susrete sa belgijskim i internacionalnim novinarima i privrednicima. 16:09 RS-ORAO-CCAVICH # Orao krssio rezoluciju UN o zabrani izvoza oruzzja Iraku BANJALUKA , 6.novembra (Tanjug) - Predsednik Republike Srpske (RS) Dragan CCavich saopsstio je danas da je na osnovu preliminarnih nalaza potvrdjeno da je Vazduhoplovni zavod Orao iz Bjeljine krssio rezoluciju Saveta bezbednosti UN o zabrani izvoza oruzzja i vojne opreme Iraku i najavio pokretanje kriviccne odgovornosti protiv rukovodstva Orla. 15:09 NBJ-MMF-PREGOVORI # Sutra zavrssetak pregovora sa misijom MMF-a BEOGRAD, 6. novembra (Tanjug) - U Narodnoj banci Jugoslavije (NBJ) sutra che biti zavrsseni pregovori misije Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) i jugoslovenske delegacije, povodom prvog polugodissnjeg razmatranja rezultata ekonomskog programa podrzzanog trogodissnjim aranzzmanom koji je Odbor izvrssnih direktora MMF-a odobrio SR Jugoslaviji u maju ove gopdine. 14:44 DHSS-REFERENDUM-BATICH # Inicijativa o referendumu na sledechoj sednici Skupsstine Srbije BEOGRAD, 6. novembra (Tanjug) - Predsednik Demohrisschanske stranke Srbije (DHSS) Vladan Batich izjavio je danas da che se na dnevnom redu sledeche sednice srpskog parlamenta nachi inicijativa te stranke za raspisivanje referenduma za samostalnu Srbiju, koju je potpisalo 400 hiljada gradjana. Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] B92 Vesti za 06.11.2002.
-BEGIN PGP SIGNED MESSAGE- Hash: SHA1 == Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) == PREDSEDNIKI IZBORI U SRBIJI 8. DECEMBRA Beograd -- Predsednica Skuptine Srbije Nataa Mii raspisala je za 8. decembar izbore za predsednika Srbije. Drugi krug izbora, ukoliko bude potrebno, bie odran 22. decembra. Kandidati za mesto prvog oveka Srbije kandidaturu s 10.000 overenih potpisa punoletnih graana mogu da predaju Republikoj izbornoj komisiji do 17. novembra u pono. Izborne radnje poinju 7. novembra, a o proceduri za podnoenje kandidatura i formiranje birakih spiskova predsednica Parlamenta kae: Konana lista kandidata bie uvrena do 22. novembra, a uvid u birake spiskove graani mogu izvriti do 24. novembra, a posle toga promene mogu biti vrene po odluci suda. Broj biraa koji su glasali bie odreivan na osnovu glasakih listia u glasakoj kutiji, kae ona. Izbori e biti sprovedeni na osnovu novog Zakona o izboru predsednika Republike, koji je usvojen u utorak. Izmenama Zakona ukinut je cenzus u drugom izbornom krugu i skraeno trajanje kampanje sa 45 na 30 dana. RASPISIVANJEM IZBORA ZA 8. DECEMBAR PREMAEN ZAKONSKI ROK Beograd -- Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vueti smatra da bi raspisivanjem predsednikih izbora za 8. decembar bio premaen zakonski rok za tri dana, ali da to ne bi trebalo da predstavlja bitan problem s obzirom na objektivne okolnosti u Srbiji. Formalno gledano, izbori moraju biti odrani mesec dana pre isteka mandata sadanjeg predsednika. Meutim, moe se rei da je bukvalno via sila, odnosno nepostojanje legitimnog sastava Skuptine, onemoguila da na vreme bude realizovan dogovor relevantnih politikih faktora o izmeni zakona o izboru predsednika, rekao je Vueti za Radio Beograd 202. On je ocenio da se Srbija nalazi u neredovnom stanju, u stanju neizgraenog pravnog sistema i uzdrmanih institucija. Zato je Srbija, konkretno njena Skuptina, bila prinuena da u takvoj situaciji donese reenje koje je koliko je maksimalno mogue usklaeno sa Ustavom, istakao je Vueti. On je rekao da treba uvaiti te okolnosti kao jedan izvinjavaju faktor, tako da tri dana premaenog roka za odravanje izbora ne bi trebalo da budu nikakav bitan problem. CESID: PROMENA IZBORNOG ZAKONA DOBRA, POTREBNO JO IZMENA Beograd -- Centar za slobodne izbore i demokratiju pozdravio je u sredu izmene Zakona o izboru predsednika Republike koje je usvojila Skuptina Srbije, ali je istakao da je to samo jedna od promena izbornih zakona koje su potrebne. Promenom, pravila koja se tiu organizacije i sprovodenja samo predsednikih izbora, zakrpljena je samo jedna od rupa u krovu na kui koja je pred rusenjem pre svega zbog loseg temelja na kojem je graena, navodi se u saoptenju CeSID-a. Ta organizacija istie da mnoge manjkavosti kao i nedoreenost Zakona o izboru narodnih poslanika na iju shodnu primenu upuuje Zakon o izboru predsednika Republike, mogu doprineti tome da izborno zakonodavstvo ponovo bude izvor ozbiljnih problema i predstojeih, ponovljenih izbora za predsednika Republike. U izjavi za Radio B 92 Milo Todorovi iz Centra za slobodne izbore i demokratiju kae da da je rok predvidjen za kampanje isuvie kratak: S druge strane to smanjuje mogunost da se kandiduju bilo kakvi kandidati, za svakog ozbiljnog kandidata je dovoljno vremena da se sakupi 10.000 potpisa. Moda to i nije loe jer e biti manje kandidata i manje e se novca potroiti, a oni e bolje predstaviti svoje programe, kae Milo Todorovi. INI: USLOV ZA PODRSKU KOTUNICI - DOGOVOR O REFORMAMA Brisel -- Predsednik Vlade Srbije Zoran ini izjavio je u sredu u Briselu da ne vidi prepreku da njegova Demokratska stranka podri kandidaturu lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Kotunice na izborima za predsednika Srbije, ako Kotunica i njegova partija prue podrku programu reformi Vlade Srbije. Ne vidim prepreku da podrim gospodina Kotunicu kao (predsednikog) kandidata, ako moemo da postignemo odreen dogovor o reformama. Na stav je od poetka da smo bili izabrani s mandatom da ispunimo odreena obeanja u pogledu reformi, ali ne kao stranke ili pojedinci, rekao je ini novinarima u Briselu gde e u etvrtak uestvovati na skupu o ekonomskom razvitku jugoistone Evrope. Po njegovim reima, trebalo bi raspraviti da li je potrebno predsednika Srbije birati neposredno, to bi znailo da on treba da ima vea ovlaenja nego dosad, ili da ga izabere skuptina, ako bi on ustavnim ovlaenjima
www.avp-vranje.co.yu/ ALBANCI PROTIV POMINJANJA KOSOVA U USTAVU SRJ
Title: Message ALBANCI PROTIV POMINJANJA KOSOVA U USTAVU SRJ PRISTINA (AVP), 13:03 - Povodom spornog pitanja koje se tice pominjanja Kosova u preambuli novog Ustava Jugoslavije, u dana¹njem broju pri¹tinskog dnevnika "Koha Ditore" oglasili su se predstavnici pojedinih albanskih partija na Kosovu, prenosi AVP. Potpredsednik Alijanse za buducnost Kosova(ABK) Bajram Ko¹umi, rekao je da je to "ozbiljna provokacija". Clan predsedni¹tva Demokratskog saveza Kosova(DSK) Fatmi Sejdiu, rekao je da "Skup¹tina Kosova mora da zauzme cvrst stav po tom pitanju, ukoliko se Kosovo u toj preambuli pominje kao sastavni deo Jugoslavije". Predstavnik Demokratske partije Kosova(DPK) D¾avit Haljiti, istakao je da "Srbija po svaku cenu hoce da se vrati na Kosovo". PROTEST PORODICA NESTALIH NA KOSOVU PRISTINA (AVP), 12:56 - Prema pisanju pri¹tinskog dnevnika "Zeri", pred zgradom Teatra u Pri¹tini odr¾an je protest rodbine nestalih osoba na Kosovu, prenosi AVP. Svoje zahteve za pronala¾enjem nestalih clanova njihovih porodica uputili su medunarodnom faktoru na Kosovu i kosovskoj vladi. "ZERI":COVIC BIO PROTIV ODLASKA RED®EPIJA U BRISEL PRISTINA (AVP), 12:38 - Prema pisanju pri¹tinskog dnevnika "Zeri", potpredsednik Vlade Srbije i ¹ef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Neboj¹a Covic, uputio je ¹ef UNMIK-a na Kosovu Mihaelu ©tejneru protestno pismo, u kojem je zahtevao da kosovski premijer Bajram Red¾epi ne ucestvuje na donatorskoj konferenciji u Brislu, prenosi AVP. U glavnom gardu Belgije, donatori su obecali pomoc za Kosovo, a Red¾epi je u svom nastupu istakao da ce "Kosovo proglasiti nezavisnost ukoliko se ne izbri¹e iz novog ustava Jugoslavije". SRJ IMA ARGUMENTE DA SUDU OSPORI NADLE®NOST NIS (AVP), 10:24 - Profesor medunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Ni¹u dr Zoran Radivojevic, tvrdi da SRJ pred Medunarodnim sudom pravde u Hagu u tu¾bi BiH protiv nje, ima solidne argumente da sudu ospori nadle¾nost. "Kontinuitet SRJ sa SFRJ nisu htele da priznaju najznacajnije dr¾ave, izuzev Rusije. S druge strane, i niko nije imao status u Ujedinjenim nacijama kakav je imala Jugoslavija. Na¹a dr¾ava bila je suspendovana, ali ne i iskljucena iz UN. Status "prazne stolice" SRJ nije dopu¹tao da ucestvuje u bilo kom organu UN", pojasnio je on. Prema njegovim recima, drugi va¾an argument koji SRJ nudi sudu je i taj da je SRJ, iako primljena u svetsku organizaciju novembra 2000-e, Konvenciji o genocidu pristupila tek pro¹le godine. "Cak i ako Sud na¹e argumente ne prihvati, stvar nije opasna po SRJ kako se to govori. Te¹ko je dokazati genocidne namere dr¾ave. Takve dokaze ni sama BiH ne mo¾e da pru¾i. Sudu ce ostati da zakljuci kako je neophodna individualizacija odgovornosti. Medutim, krivica pojedinaca za ratne zlocine ocenjuje se pred nama poznatim Ha¹kim tribunalom", naglasio je Radivojevic. Profesor medunarodnog prava na ni¹kom fakultetu kazao je dana¹njim ni¹kim "Narodnim novinama" da je i Sudu slucaj te¾ak i da bi najbolje bilo da se povuku, podsetiv¹i da je i SRJ na tu¾bu BiH odgovorila protivtu¾bom za genocid nad Srbima iz Bosne, i da ih je spojio u jednu, ali da je Jugoslavija kao gest dobre volje povukla svoju tu¾bu, ocekujuci da to ucini i Bosna i Hercegovina. "Kako BiH nije povukla ocekivani potez, iako je na¹a dr¾ava time uslovljavala normalizaciju odnosa sa BiH, SRJ je podnela zahtev sudu da revidira svoju odluku iz 1996. godine i proglasi se nenadle¾nim za citavu stvar", zakljucio je on. www.avp-vranje.co.yu/
[www.ANTIC.org] SRBIJA I CRNA GORA JO DALEKO OD POVELJE
SRBIJA I CRNA GORA JO DALEKO OD POVELJE Dinoa: Nakaradno je da u Ustavnoj povelji stoji da je Kosovo dio Srbije Ustavna komisija je jue nastavila rad u Podgorici, ali sino do ponoi nijesu postignuti znaajniji rezultati. Kopredsjednik Ustavne komisije Sra Boovi izjavio je sino da nije optimista da e Komisija postii saglasnost o tekstu ustavne povelje dravne zajednice Crne Gore i Srbije, jer su svi vrsto ukopani na svojim pozicijama. On je kazao da Komisija tokom tek treba da raspravlja o najznaajnijim pitanjima ustavne povelje - nainu izbora, organima dravne zajednice, pitanju vojske i imovine, nain promjene ustavne povelje, nadlenostima suda i finansiranju, te o hijerarhiji pravnih normi. - U ovom momentu, imajui u vidi vrsto ukopane pozicije, teko je biti optimista da emo postii saglasnost o svim ovim pitanjima, a ona su od sutinskog znaaja za ustavnu povelju - naveo je Boovi. lan Ustavne komisije iz Demokratske unije Albanaca Ferhat Dinoa podnio je jue ostavku na lanstvo u Komisiji, zbog toga to u preambuli ustavne povelje stoji odredba koja Srbiju definie kao dravu s dvije autonomne pokrajine - Kosovom i Metohijom i Vojvodinom. Dinoa je rekao novinarima da se za naputanje sjednice Ustavne komisije i podnoenje ostavke odluio nakon, kako je rekao, usvajanja nedemokratskog, politikantskog i nakaradnog teksta preambule. -Kazao sam da je to direktan atak na rezoluciju Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija 1244, na prisustvo meunarodne zajednice na Kosovu, kao i na legitimne i legalne predstavnike kosovske vlasti, bez ijeg prisustva vie ne moe biti rijei o statusu Kosova. Prema rijeima Dinoe, Ustavna komisija nije imala zadatak da definie status Kosova, ve da se bavi odnosima izmeu Crne Gore i Srbije. -Dok je vijeka, Ferhat Dinoa nee podrati rjeenje koje Kosovo smatra dijelom Srbije, istakao je on, dodavi da su protiv ovakvog teksta preambule bili i predstavnici LSCG i SDP. Jue je Ustavnu komisiju napustio i Esad Dudevi funkcioner Liste za Sandak. -Nijesam mogao da pristanem da sandaka regija bude podijeljena na dva dijela, rekao je Dudevi. Na drugoj strani Miodrag Vukovi ocijenio je da se Ustavna komisija suoava sa obeshrabrujuom blokadom dijela crnogorske i delegacije federalnog parlamenta. Prema Vukovievim rijeima svi poslanici iz Skuptine Srbije i pet iz Skuptine Crne Gore podrali su rjeenje kojim se ne predvia formiranje budeta dravne zajednice. On je istakao da se oekivalo da e blokada biti prevaziena politikim razlozima i stavovima Demokratske opozicije Srbije da nee biti do kraja iskljuivi ukoliko neko od rjeenja nije prihvatljivo i za Srbiju i za Crnu Goru. Vukovi je rekao da nije dobro to je Komisija ostala bez dva lana. Radimo u krnjem sastavu, mada i dalje imamo dovoljnu veinu sva tri parlamenta i moemo donositi legitimne odluke, izjavio je Vukovi. M. PRELEVI http://www.revijad.cg.yu/dan/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
www.glas-javnosti.co.yu/ Izvetaj iz Vaingtona o posledicama NATO bombardovanja
Title: Message Izve¹taj iz Va¹ingtona o posledicama NATO bombardovanja Zatrovani na duge staze Institut za energiju i istra¾ivanje prirodne okoline bio onemoguæen u detaljnijem istra¾ivanju, jer Ministarstvo odbrane SAD nije htelo da saop¹ti kriterijume za odabir ciljeva u napadu Jugoslavije VA©INGTON (Tanjug) - NATO bombardovanje jugoslovenskih fabrika, za vreme vazdu¹ne kampanje 1999. godine, mo¾e da ima dugoroène posledice po prirodnu okolinu i zdravlje stanovni¹tva, pi¹e u najnovijem izve¹taju va¹ingtonski Institut za energiju i istra¾ivanje prirodne okoline. Advokat Nikol Deler, jedan od autora studije, istièe da je zbog preciznosti pogaðanja ciljeva bilo manje civilnih ¾rtava, ali da izbor ciljeva mo¾e da predstavlja kr¹enje meðunarodnih zakona o ratu, ukljuèujuæi i ®enevsku konvenciju. Civili koji ¾ive u blizini ciljeva, navodi se u izve¹taju, mogu biti izlo¾eni velikim rizicima po zdravlje zbog zagaðenja vazduha, vode i hrane. U izve¹taju su navedeni primeri bombardovanja fabrike automobila "Zastava" u Kragujevcu, kao i fabrike ve¹taèkih ðubriva i rafinerije nafte u Panèevu. I u programu UN za za¹titu èovekove okoline na Balkanu ova dva mesta su oznaèena kao "vruæe taèke". - Nema sumnje da je bombardovanje oslobodilo velike kolièine zagaðivaèa, ali je nemoguæe da se precizno utvrde posledice, zbog nedostatka podataka o nivou zagaðenja u periodu pre bombardovanja - ka¾e ©riram Gopal, glavni autor studije va¹ingtonskog Instituta. U izve¹taju se istièe da je bombardovanje Panèeva usled po¾ara oslobodilo velike kolièine otrovnih hemikalija, kao ¹to su dihloretan i merkurij. U Kragujevcu je bombardovanje transformatora u Zastavi izazvalo isticanje otrovnog polihloriniranog bifenila, koji se smatra uzroènikom nastanka nekih vrsta raka. Institut je naveo, kako prenosi agencija AP, da je bio onemoguæen u detaljnijem istra¾ivanju, jer je amerièko Ministarstvo odbrane odbacilo zahtev da se, na osnovu zakona o slobodi informisanja, saop¹te kriterijumi za odabir ciljeva tokom bombardovanja Jugoslavije. Jo¹ jedno istra¾ivanje posledica bombardovanja Jugoslavije, koje je sprovelo jedno istra¾no telo amerièkog Kongresa, ostalo je strogo poverljivo i nedostupno javnosti. Uprkos svim ovim te¹koæama i nekompletnim podacima, Institut istièe da ovaj izve¹taj pokazuje potrebu da se redefini¹e naèin izbora ciljeva i procena kolateralne ¹tete izazvane bombardovanjem. U sluèaju pomenuta dva jugoslovenska grada, navodi se u studiji, otrovi æe ostati u prirodi godinama i mogu da imaju dugoroène posledice po zdravlje ljudi koji ¾ive u blizini, a posledice preciznog bombardovanja mogu da utièu i na neroðene generacije u dalekoj buduænosti. http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/vest-dana.shtml
[www.ANTIC.org] www.glas-javnosti.co.yu/ Bjelica razgovarao s Kotunicom i Peleviem
Title: Message Bjelica razgovarao s Ko¹tunicom i Peleviæem Za¹titite Milo¹eviæa BEOGRAD - Predsednik SRJ Vojislav Ko¹tunica razgovarao je juèe sa zamenikom predsednika SPS-a Bogoljubom Bjelicom. Razgovor je, kako "Glas" saznaje iz izvora bliskih SPS-u, voðen u èetiri oka, a glavna tema bila je saradnja na¹e zemlje s Ha¹kim tribunalom i odnos dr¾ave prema biv¹em predsedniku Slobodanu Milo¹eviæu. Bjelica je zatra¾io, kako saznajemo, da se predsednik SRJ anga¾uje da Milo¹eviæ dobije adekvatnu zdravstvenu za¹titu. Bjelica je zatim razgovarao i sa predsednikom SSJ Borislavom Peleviæem. Kako nam je potvrðeno u SPS-u, i na tom sastanku bilo je reèi o Milo¹eviæu i Tribunalu. Izvori bliski SPS-u potvrdili su nam da je Bjelica razgovarao i sa grupom lekara koja je spremna da otputuje u Hag, radi pregleda i leèenja Milo¹eviæa, koji ima ozbiljne kardiovaskularne probleme i visok krvni pritisak. Bjelica æe narednih dana insistirati da suðenje Milo¹eviæu privremeno bude prekinuto, kako bi mu bilo omoguæeno leèenje na VMA u Beogradu. LJ. S. http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/vest-dana.shtml
[www.ANTIC.org] VJ DNEVNE VESTI / DAILY NEWS
Title: Message DNEVNE VESTI**Zvanicni sajt Vojske Jugoslavijetel:011/334-67-80Web adresa: www.vj.yuE-mail vesti su besplatne i mozete ih dalje proslediti.= = DAILY NEWSYugoslav Army's Official Sitetel:011/334-67-80Web site: www.vj.yuE-mail news are free and you can forward them Partnerima i kupcima koji su legalni i nisu pod sankcijama UN zelimo da, kao vlada i kao vojna industrija, objasnimo da afera "Jugoimport", koja je napunila svetske medije, nema nikakve veze s kredibilnim, dugogodisnjim proizvodjacima vojne opreme u nasoj zemlji, izjavio je juce republicki premijer Zoran Djindjic. On je, kako je prenela Radio televizija Srbije, posle sastanka s direktorima najvecih fabrika domace vojne industrije, rekao da Republicka vlada, zajedno sa Saveznom vladom i Generalstabom Vojske Jugoslavije, zeli i "da vrlo brzo deblokira sve ugovore za isporuku vec narucene robe". Djindjic je najavio da ce u narednih nedelju dana biti deblokirana domaca namenska industrija, koja sada radi s 35 odsto kapaciteta i upozorio da, zbog afere "Jugoimport", ta proizvodnja moze biti "gurnuta na margine svetskog trzista". Naglasio je da ne postoji kolektivna odgovornost domace namenske industrije zbog slucaja "Jugoimport", vec da bi istraga koju vode nadlezni organi trebalo da pokaze da je odgovornost individualna. U razgovoru su ucestvovali republicki ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahovic i direktori fabrika vojne industrije "Milan Blagojevic" iz Lucana, "Prvi partizan" iz Uzica, "Sloboda" iz Cacka, "Zastava" iz Kragujevca i "Iskra" iz Barica. "We wish to explain to all the partners and legal buyers who are not under UN sanctions, both as government and the military industry, that "Jugoimport" affair circulating the world media, is in no connection whatsoever to credible, long-term manufacturers of military equipment in our country", said the Serbian Prime Minister Zoran Djindjic at yesterday's meeting with the managers of the largest domestic military manufacturers. As the Serbian Broadcasting Corporation reports, following the meeting Serbian Prime Minister said that the Serbian government together with the Federal government and the Yugoslav Army General Staff wanted to "unblock all the delivery contracts for the ordered goods as soon as possible". Djindjic announced that over the next week the domestic military industry will be unblocked, which now worked with 35 % capacity and warned that due to the "Jugoimport" affair, this industry might be "pushed to the margins of the world market". He stressed that there was not such thing as a collective responsibility of the domestic military industry because of the "Jugoimport" case, and that the investigation conducted by the authorities should prove that the responsibility was individual. Serbian Minister of Economy and Privatisation Aleksandar Vlahovic and managers of the military plants "Milan Blagojevic" from Lucane, "Prvi partizan" from Uzice, "Sloboda" from Cacak, "Zastava" from Kragujevac and "Iskra" from Baric all attended the meeting.
