[www.ANTIC.org] FLES VESTI
FLE VESTI 14:44 DAVOS-MMF-VLAHOVICH # Vlahovich: MMF che joss efikasnije podrzzati reforme u Srbiji DAVOS, 25. januara (Tanjug) - Potpredsednica Medjunarodnog monetarnog fonda En Kruger izrazila je danas zadovoljstvo onim ssto je srpska vlada uccinila u protekle dve godine i potpunu spremnost borda direktora te finansijske organizacije da u buduchnosti joss efikasnije podrzzi reforme u Srbiji, izjavio je za Tanjug ministar za privredu i privatizaciju u vladi Srbije Aleksandar Vlahovich. 13:32 DSS-KOSSTUNICA # Kosstunica: Zakon o sprovodjenju Ustavne povelje je besmislen BEOGRAD, 25. januara (Tanjug) - Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Kosstunica izjavio je danas da che ta stranka glasati protiv Zakona o sprovodjenju Ustavne povelje, jer je taj zakon besmislen, nekoherentan i potpuno razgradjujuchi - opasna pravna zbrka kojom se pokussava da se unapred zacementira rastruranje drzzave. 03:33 SAD-SRJ-BAUCCER, RPT Dopunjena verzija # Bauccer: SRJ mora da izrucci optuzzene ili gubi pomoch SAD VASSINGTON, 24. januara (Tanjug) - Portparol Stejt departmenta Riccard Bauccer ponovio je u petak poruku americckog ambasadora zaduzzenog za ratne zloccine Pjera-Rissara Prospera da Jugoslavija mora da izrucci Hasskom tribunalu optuzzene za ratne zloccine ili da se, u protivnom, suocci s moguchnosschu da izgubi finansijsku pomoch Sjedinjenih Americckih Drzzava. 22:33 SPORT:ODBOJKA-PRVENSTVO-NSAD Vojvodina-Putevi 3:2 NOVI SAD, 24. januara (Tanjug) - U 11. kolu prvenstva Jugoslavije vecceras su u Novom Sadu odbojkassi domache Vojvodine savladali ekipu Putevi iz Ivanjice sa 3:2 (25:17, 17:25, 24:26, 25:13, 15:5). 19:42 DAVOS-VLAHOVICH-IZJAVA Veliki interes stranih investitora za ulaganja u nassu privredu DAVOS, 24.januara (Tanjug) - Delegacija Vlade Srbije, u okviru 33. Svetskog ekonomskog foruma, danas je u Davosu, predstavnicima vodechih svetskih kompanija predstavila tok reformi u i moguchnosti za strana ulaganja u Srbiji. 19:19 SPORT:CACCAK-IZBOR Stonoteniser Djordje Pejak-sportista godine CCACCAK, 24.januara (Tanjug) - Najbolji sportisti CCaccka u 2002. godine su Djordje Pejak, dugogodissnji kapiten stonoteniskog kluba Borac, i atleticcarka Vesna Stevanovich, prvakinja drzzave na 5. 19:18 SPORT:KOSSARKA-KSJ-SELEKTOR Pitanje selektora i dalje otvoreno BEOGRAD, 24. januara (Tanjug) - Predsednisstvo kossarkasskog saveza Jugoslavije (KSJ) prihvatilo je, na danassnjoj sednici u Beogradu, predlog Struccnog saveta da Bozzidar Maljkovich bude selektor musske seniorske reprezentacije. 17:15 BIH-MICHICH-INTERVJU Natassa Michich: Situacija oko hapssenje Mladicha komplikovana SARAJEVO, 24.januara (Tanjug) - Vrssila duzznosti predsednika Srbije Natassa Michich izjavila je sarajevskom Dnevnom avazu da bi jako zzelela da se procedura i obaveza saradnje SRJ i Srbije sa Hasskim tribunalom isposstuju do kraja i da to pitanje bude zatvoreno. 17:09 KOSMET-POVTAK-CCOVICH # Odluka o povratku u Skupsstinu Komsmeta doneta bez pritisaka BEOGRAD, 24.januara (Tanjug) - Predsednik Koordinacinog centra za Kosovo i Metohiju Nebojssa CCovich izjavio je danas Tanjugu da je odluka koalicije Povratak samostalna i da su poslanici te koalicije odluccili da se vrate u Parlament Kosova i Metohije bez iccijeg pritiska. 16:57 KOSMET-POVRATAK # Koalicija Povratak vracha se u Skupsstinu Kosova KOSOVSKA MITROVICA, 24.januara (Tanjug) - Poslanici koalicije Povratak su, posle duzze rasprave tokom danassnjeg sastanka u Kosovskoj Mitrovici, vechinom glasova odluccili da se vrate u Parlament Kosova i Metohije. http://www.tanjug.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] SESELJ: Zar svetski cirkus da proe bez mene
Title: Message Zar svetski cirkus da proðe bez mene A. MIKATA1/24/2003, 7:02:54 PMBEOGRAD - U vi¹e navrata preko re¾imskih medija su me dosad obradovali najavom odlaska u Hag, a onda me razoèarali, jer na kraju, ni¹ta nije bilo od toga. A ja jedva èekam da odem u Hag. ©to pre i u bilo kom svojstvu! - Bio bih duboko nesreæan èovek kada bi taj svetski cirkus pro¹ao bez mog direktnog uèe¹æa. Po prirodi sam borac, po vokaciji politièar. Za mene je to veliki politièki izazov. Meðu ¾ivim Srbima, ubeðen sam, nema veæeg nacionaliste od mene. Moj ¾ivotni cilj nije da mirno umrem u krevetu, veæ da ostavim neko delo po kome æe me se seæati pokolenja. Hag je idealna prilika za takvo delo.Ovim reèima, predsednik SRS Vojislav ©e¹elj poèinje razgovor za Novosti o ponovljenim najavama da æe protiv njega biti podignuta ha¹ka optu¾nica.- Hag je bojno polje na kojem se vodi bitka za srpske nacionalne interese - tvrdi ©e¹elj. - Hag je popri¹te gde mogu da se doka¾u hrabri i pametni. Oni koji to stalno najavljuju, premrli bi od straha da sluèajno njih neko prozove. Hag nije mesto za fukaru. Tamo fukara prolazi kao Biljana Plav¹iæ. To je mesto gde se dokazuju junaci.Da li ste imali kontakte sa beogradskom kancelarijom Ha¹kog tribunala?- Jesam, u nekoliko navrata. U decembru 1995. godine tri puta sam zvao Tribunal iz Beograda i poruèio im da me pozovu ako imaju bilo ¹ta protiv mene. Dodav¹i da odmah dolazim. Govorili su mi da nemaju ni¹ta i da ih ne interesuje ¹ta prièaju zapadni politièari i novinari koji me prozivaju. U januaru 1996. godine podneo sam zahtev holandskoj ambasadi da o svom tro¹ku otputujem u Hag. Odbili su me. Septembra 2001. ponovo sam tra¾io vizu da posetim zatoèene Srbe: Milo¹eviæa, Kraji¹nika, generala Galiæa itd. Pismeno su me odbili jer predstavljam opasnost po nacionalnu bezbednost Kraljevine. Izgleda da su se upla¹ili da ne ugrozim kraljicu! Poèetkom 2002. godine su me zvali iz beogradske kancelarije i predlo¾ili da razgovaramo, a ja sam odbio. Rekao sam da ne izbegavam razgovor, ali da hoæu da to bude u Hagu, a ne u Beogradu. Posle me vi¹e nisu zvali. Kako je koji izborni ciklus zakazivan, tako je iz politièkih kuhinja lansirano: samo ¹to nije stigla optu¾nica ili - stigla je samo ¹to jo¹ nije otpeèaæena. Do¹ao sam u situaciju da i zvaniènici Ha¹kog tribunala demantuju glasine o optu¾nici. Poslednji put sam pred novinarima zvao kancelariju Tribunala i rekao da mi omoguæe vizu. Ali ni glasa o tome.©ta æete raditi ukoliko optu¾nica, ipak, stigne?- Ako optu¾nica, daj bo¾e, stigne - spakovaæu kofere i krenuti u Hag. Krenuæu u novu politièku borbu.Ne pla¹ite li se da æe Vas dr¾ati nekoliko godina u politièkoj izolaciji, da bi Vas posle toga pustili usled nedostatka dokaza?- ©to bih se pla¹io? U poslednjih 12 godina ¾ivot mi je visio o koncu u vi¹e navrata. Na mene je baèena bomba u Podgorici, i na sreæu jedan od mojih pratilaca je bio priseban da je ¹utne pod kola, pa je samo ranila mene i jo¹ jednog èoveka u noge. Ranjen sam takoðe riko¹etom izmeðu Ilixe i Stupa. Za pola metra kod Sarajeva me je proma¹ila maljutka. Pun bojler eksploziva baèen iz aviona hrvatske poljoprivredne avijacije u Vukovaru, pao je pored kuæe u kojoj sam spavao. I u na¹oj zemlji, u Srbiji, nekoliko puta su spremali atentat na mene i pukim sluèajem do toga nije do¹lo. Za¹to bih se, dakle, bojao?! Ja sam apsolutno siguran da mi ne mogu dokazati uèe¹æe u bilo kakvom ratnom pohodu. Ne mogu dokazati da sam èinio, ili druge nagovarao da èine ratne zloèine, niti da sam znao i mogao da ih spreèim. A èak ni da sam znao i nisam ne¹to tog tipa prijavio. Za ovih deset godina javno sam osuðivao pljaèke, ubistva i zloèine. Oni mogu da mi sude jedino za verbalne delikte, ili za to ¹to sam Srbin, srpski nacionalista, ogorèeni protivnik amerièke globalistièke politike. To je za mene idealan teren, i tu se najbolje snalazim. RAZGOVOR SA MARTIÆEMPOVODOM objavljivanja stenograma, navodnog, telefonskog razgovora sa Martiæem izjavili ste, da biste - da imate èime - gaðali Zagreb?- Jesu li Hrvati tada gaðali Knin? Nije li bilo najnormalnije da Srbi tada gaðaju Zagreb - po istom osnovu po kom su Amerikanci bacili atomsku bombu na Hiro¹imu i Nagasaki, po kom su zapadni saveznici uni¹tili Drezden do temelja, ubijajuæi stotine hiljada civila? Ne sporim sadr¾aj svojih reèi u tom razgovoru, ali sporim sadr¾aj Martiæevih reèi. Poèetkom juna 1995. godine, kada sam oti¹ao u gnjilanski zatvor, Srbi su imali vi¹e raketa luna zemlja- -zemlja stacioniranih na Petrovoj gori koje su stalnom pretnjom Zagrebu spreèavale hrvatska dejstva na Krajinu. Kada sam iza¹ao iz zatvora, mislio sam da su rakete jo¹ tamo, ali se ispostavilo da ih je neko povukao, i da je to bilo u sklopu priprema okupacije RSK.NIJE TO DUBOK BUNARKAKO æete rukovoditi strankom ukoliko budete godinama pritvoreni u ©eveningenu?- I ako budem odsutan nekoliko godina, SRS æe nastaviti normalno da funkcioni¹e. Mi smo èvrsta politièka
[www.ANTIC.org] tiker vesti
Title: Message tiker vesti subota 25. januar 2003. BANJALUKA - Juce je vlada Republike Srpske pozvala bivseg predsednika RS Radovana Karadzica da se preda Haskom tribunalu. Nakon sastanka sa americkim ambasadorom za pitanja ratnih zlocina Pjerom Risarom Prosperom premijer RS Dragan Mikerevic je pozivao sve osumnjicene za ratne zlocine i Radovana Karadzica da se predaju Haskom tribunalu, uz garancije da se brane sa slobode. On je naglasio da Vlada RS smatra da nijedan pojedinac nije vredan celog jednog naroda, pa ni narod Republike Srpske. Mikerevic je dodao da su to razlozi zbog kojih je Vlada RS odlucila da nacini progres u saradnji sa Haskim tribunalom, ali i stvori uslove za ekonomski prosperitet Republike Srpske. BEOGRAD - Zaposleni u kulturi Republike Srbije ponovo su se nasli u situaciji da podsecaju Ministarstvo kulture, kao i Ministarstvo finansija da su i oni sastavni deo zaposlenih u drustvenim delatnostima, stoji u saopstenju sindikata kulture Srbije. Naime, jednokratna pomoc prosvetnim i zdravstvenim radnicima opet se ne odnosi, i pored potpisanog Protokola decembra 2001. godine i sporazuma sa Ministarstvom kulture od 19. novembra 2002. godine, na radnike u oblasti kulture. Znaci li to da su pomenuta ministrastva namerno zaboravila zaposlene u kulturi, zato sto su malobrojni i znaci li to sa nas opet navode na to da, kao i novembra prosle godine, moramo da dokazujemo da i pored malog broja imamo dovoljno snage da i na drugi nacin ostrvarimo svoja prava, stoji u saopstenju sindikata kulture Srbije. BAGDAD - Najstariji sin irackog predsednika Sadama Huseina - Udaj upozorio je SAD na velike gubitke i razaranja i to gora nego ona koja su se desila 11. septembra, ukoliko Vasington nastavi da planira invaziju na Irak. On je na svojoj televiziji "Al Sabib" rekao: "Bilo bi im bolje da nas se klone, jer ukoliko dodju, 11. septembar na koji gledaju kao na veliku stvar i zbog koga kukaju, bice pravi piknik za njih". Bice povredjeni i platice nezamislivu cenu". Udaj je rekao da ce SAD dobiti vise od Iraka ukoliko do rata ne dodje i upozorio Vasington da nece uspeti da sa vlasti zbaci njegovog oca Sadama Huseina, rekao je Udaj izmedju ostalog. TORINO - U petak je u 81 godini umro vlasnik "Fiata" Djani Anjeli, izjavili su juce politicki zvanicnici. Anjeli je bio jedan od najmocnijih italijanskih biznismena koji je porodicnu automobilsku kompaniju "Fiat" pretvorio u sirom sveta priznatu auto kucu. Anjeli, koji je bio pocasni predsednik "Fiata". Prosle godine je usled pogorsanja zdravstvenog stanja otputovao u SAD, a bolovao je od raka prostate. http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] TIKER NASLOVI
Title: Message naslovi Srpska koalicija "Povratak" odlucila je juce da se vrati u parlament Kosova, saopstio je sef poslanicke grupe ove koalicije, Dragisa Krstovic. Odluka je doneta vecinom glasova clanova "Povratka", nakon razgovora sa zvanicnicima SRJ, SPC-a, sefom UNMIK-a Mihaelom Stajnerom i predstavnicima medjunarodne zajednice U izjavi datoj za TV B92 kontroverzni surcinski biznismen Ljubisa Buha u begstvu, optuzio je bivseg komandanta crvenih beretki Milorada Lukovica - Legiju i Dusana Spasojevica - Siptara za organizovanje i sprovodjenje serije atentata, otmica, medju kojima su ubistvo Stambolica, dva pokusaja atentata na Vuka Draskovica, kidnapovanje vlasnika Delta holdinga Miskovica i vlasnika Verano motorsa Milije Babovica, kao i za otmicu njegove zene Ljiljane Buhe Premijer Zoran Djindjic izjavio je juce u svajcarskom gradu Davosu, da u Srbiji i Jugoslaviji postoji jedinstvena politicka volja da se saradjuje sa Haskim tribunalom, ali je ocenio da medjunarodna zajednica, a pre svega SAD, ne treba da i dalje nastupaju sa stanovista pritisaka i ucena Od prvog februara u Beogradu ce za 11% poskupeti voda i usluge odnosenje smeca. Nova cena vode ce iznositi 15 dinara po kubnom metru, dok ce za uslugu odnosenja smeca gradjani u glavnom gradu placati 2 dinara po kvadratu stambene povrsine Dusan Mihajlovic ministar MUP-a Srbije saopstio je na konferenciji za novinare da je direktor republicke Bezbednosno informativne agencije Andreja Savic razresen duznosti, jer mu je istekao sestomesecni period na funkciji vrsioca duznosti. Za novog direktora postavljen je Misa Milicevic obrazlozio je Mihajlovic Predsednik Hrvatske Stjepan Mesic rekao je da ce Republika Hrvatska prema prvim procenama od SR Jugoslavije traziti oko 15 milijardi eura za materijalne stete pocinjene tokom proteklog rata Ministar MUP-a Srbije Dusan Mihajlovic rekao je da je raspisana poternica za Milanom Lukicem i Oliverom Krsmanovicem, koji se terete za ratni zlocin otmice 17 muslimana iz Sjeverina, pocinjen 22. oktobra 1992. godine u mestu Mioce Narodni poslanik u Skupstini Srbije Djuro Popovic povukao je potpis o pristupanju novofomiranoj poslanickoj grupi "Srbija" i potvrdio ostanak u Poslanickoj grupi Stanke srpskog jedinstva. Popovic je obrazlozio da se iz novoformirane Poslanicke grupe "Srbija" povukao posto je uvideo da su u njoj DOS-ovi kandidati, te da je ovu odluku doneo "u ime interesa naroda i gradjana Srbije" Prema procenama Drustva za zastitu autorskih prava - Sokoj, budzet Srbije je zbog muzicke piraterije godisnje ostecen i do 100 miliona evra, iako je, prema nekim podacima, priliv u budzet od poreskih prihoda ove grane realno u nivou prihoda od carina Prema Zakonu o zabrani pusenja donetom jos 1995. godine, u zatvorenim prostorijama pusenje je zabranjeno u gotovo svim drzavnim institucijama. Sa 50 dinara kaznice se svako ko zapali cigaretu u salama za sastanke i sednice, a za utvrdjivanje ovog prekrsaja zaduzeni su inspektori ministarstva zdravlja i rada Republicki seizmoloski zavod Srbije registrovao je juce oko 18.30 slabiji zemljotres na planini Maljen. Aparati Seizmoloskog zavoda Srbije registrovali su zemljotres na daljini od 80 km jugozapadno od Beograda i 25 km jugoistocno od Valjeva. http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] BETA: Vesti dana
Title: Message Vesti dana Ko¹tunica: U Srbiji se zatire demokratija BEOGRAD, 25. januara 2003. (Beta) - Predsednik SRJ i lider DSS Vojislav Ko¹tunica o¹tro je danas kritikovao srpskog premijera Zorana Djindjiæa i ocenio da æe se protekli period u Srbiji pamtiti po "ubijanju demokratije, obesmi¹ljavanju institucija, razgradnji dr¾ave i dehumanizaciji dru¹tva".Ko¹tunica je na Glavnom odboru DSS ocenio da "umesto reformi imamo jeftinu estradnu prièu o reformama" i naveo da se boljitak u dru¹tvu ne mo¾e oèekivati do usvajanja novog ustava i novih izbora.DSS se zauzima da najpre bude donesen novi ustav, a da nakon toga budu odr¾ani izbori, kazao je Ko¹tunica. "Ako ne bude tako, moraæe preko reda. Predugo traje ova prevara", poruèio je on."Umesto izgradnje imamo ru¹enje institucija i poku¹aj da se sve one, sem jedne, vladine, zapravo premijerske, proglase neva¾nim i suvi¹nim, jer se njihov posao ionako obavlja na sednicama krnjeg Predsedni¹tva DOS. Umesto otvaranja novih radnih mesta imamo mehanièko skraæivanje spiskova nezaposlenih. Umesto reorganizacije vojske, imamo uni¹tavanje VJ", kazao je lider DSS.Prema njegovim reèima, na delu je smi¹ljeno zatiranje demokratije i neodgovorno potèinjavanje spoljne, unutra¹nje, ekonomske i socijalne politike sebiènim potrebama jedne interesne grupe u Srbiji i njenog pandana u Crnoj Gori.Ko¹tunica je Zakon o sprovodjenju Ustavne povelje buduæe zajednice Srbije i Crne Gore nazvao besmislenim i ocenio da se njim unapred poku¹ava "cementiranje rasturanja dr¾ave".Lider DSS je kazao i da je Jugoslavija trenutno isuvi¹e slaba da bi poèela pregovore o konaènom statusu Kosova i da ne treba poèinjati razgovore dok medjunarodna zajednica nije ispunila gotovo nijednu svoju obavezu iz Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244.SR Jugoslavija, naveo je Ko¹tunica, je uèinila "mnogo toga ¹to spada u saradnju" sa Ha¹kim tribunalom, ali je sada vreme da i Tribunal "ne¹to uèini". Radikali uz Irak, Sadam Husein brat po oru¾ju SE ozbiljno zabrinut zbog nesaradnje SRJ sa Hagom Buha: Legija minirao Difens i podmetnuo drogu Predsednièki izbori nakon usvajanja novog ustava Srbije 1998-2003 DEVELOPED BY ABSOLUTOK http://www.beta.co.yu/
[www.ANTIC.org] Del Ponte naputa Tribunal?
Title: Message Del Ponte napu¹ta Tribunal?D. STOJAKOVIÆ1/24/2003, 7:23:04 PMGLAVNI tu¾ilac Tribunala za ratne zloèine Karla del Ponte ¾eli da preðe u novoosnovani Meðunarodni krivièni sud u istom gradu.Ovo je informacija, koju je objavio ugledni ¹vajcarski nedeljnik Ebdo, otkrivajuæi da je ovo bila tema nedavnog tajnog sastanka Del Ponteove sa ministrom inostranih poslova ©vajcarske Mi¹lin Kalni Rej.Komentari¹uæi sastanak dve dame, Ebdo konstatuje da je Del Ponte nedavno izjavila da Tribunal u Hagu neæe napustiti dok ne bude sigurna da æe Slobodan Milo¹eviæ biti osuðen. Ovaj nedeljnik se pita da li to znaèi da je Milo¹eviæeva sudbina veæ poznata, odnosno da je veæ sigurno da æe biti osuðen?Kandidatura Del Ponteove za posao tu¾ioca Meðunarodnog kriviènog suda podelila je Ministarstvo inostranih poslova ©vajcarske. Jedni su zainteresovani da ova zemlja dobije mesto tu¾ioca i podr¾avaju najveæu zvezdu Ha¹kog tribunala.Drugi se, kako pi¹e nedeljnik, protive njenom izboru, navodeæi da ona lak¹e dolazi u kontakt sa najva¾nijim liènostima sveta nego politièari zadu¾eni za spoljnu politiku iz zemlje satova i èokolade. http://www.novosti.co.yu/
[www.ANTIC.org] LJUDSKA PRAVA U BUDUEM USTAVU SRBIJE
Title: Message LJUDSKA PRAVA U BUDUÆEM USTAVU SRBIJE Da slobode za¾ive Svako lice mora biti u moguænosti da, ako mu je neko pravo povreðeno, delotvornim pravnim lekom, pred sudskim organima, dobije takvu odluku kojom æe to pravo biti vaspostavljeno i kojom æe se obezbediti odgovarajuæa nadoknada, odnosno zadovoljenje Dr Milan Paunoviæ [*] Srbiji predstoji dono¹enje novog ustava. Ustav je trebalo odavno doneti. Na¾alost, nije bilo tako, pa se konture nekakve ustavne javne i dru¹tvene debate poèinju odr¾avati (jo¹ uvek ne u okviru nadle¾nih organa). Do sada je èak svetlo dana ugledalo nekoliko predloga ustava Srbije, ¹to je svakako za pohvalu (Forum juris, Beogradski centar za ljudska prava, DSS, prof. Pavle Nikoliæ). Ipak, buduæim ustavotvorcima iz nadle¾nih organa Srbije, bar ¹to se tièe odeljka ustava o ljudskim pravima, preporuèio bih da svakako vode raèuna o sledeæim pitanjima. Pre, svega moraju se predvideti sva prava i slobode predviðeni savremenim meðunarodnim konvencijama iz oblasti ljudskih prava. Tako data prava i slobode moraju biti obezbeðeni svim pojedincima koji se nalaze na na¹oj teritoriji i u nadle¾nosti dr¾ave Srbije i to bez ikakve diskriminacije. To znaèi da, za razliku od rasprostranjenog mi¹ljenja, u nadle¾nosti dr¾ave nisu samo njeni dr¾avljani, pa ni svi pojedinci na njenoj teritoriji, veæ svi oni koji radi ostvarivanja svojih prava zavise od odluke njenih organa. Ovo napominjem zato ¹to su svi na¹i prethodni ustavi ovu glavu naslovljavali kao prava èoveka i graðanina, a tako ne¹to je nedopustivo. Potom, neka iz kataloga ljudskih prava koja su ovoga trenutka op¹te obavezne norme savremenog meðunarodnog prava treba vrlo precizno urediti ustavom. Meðutim, kretanje ka izuzetno ¹irokom i detaljnom normiranju ljudskih prava vodi u drugu krajnost. Najlak¹e je pravnicima izigrati norme koje su opse¾ne, duge i ¹iroke. A ka takvim solucijama idu neka od ponuðenih re¹enja ustava Srbije - odeljka o ljudskim pravima. Podsetio bih na misli na¹eg èuvenog pravnika i dr¾avnika Milovana Milovanoviæa kada je komentarisao ustav od 1888. godine (jedan od najboljih ustava Srbije). Tada je pisano da takav ustav u tom smislu prevazilazi sve druge evropske ustave. Milovanoviæ to komentari¹e na sledeæi naèin: "Uzrok le¾i u tome ¹to u francuskom politièkom ¾ivotu te su slobode, tako reæi, u¾ivele tako da nikome ne pada na um da ih ogranièava () u drugim evropskim dr¾avama gde su se slobode u¾ivele, gde one imaju svoju tradiciju dovoljno je da se samo proklamuje naèelo". Ako je to Milovanoviæ govorio pre 115 godina i ako je to vreme bilo takvo da je Srbija i morala ne¹to op¹irnije nego ¹to je u drugim ustavima da reguli¹e pitanja ljudskih prava, danas je situacija ipak drugaèija. Mi veæ imamo dugu pravnu tradiciju u oblasti normiranja ljudskih prava. Kada se ¹titi pravo na svojinu, dovoljno je u ustavu reæi da je svojina neprikosnovena i da se mo¾e ogranièiti zakonom kada je to u javnom interesu, uz praviènu nadoknadu. Pravo na ¾ivot, zabrana muèenja, zabrana ropstva, pravo na slobodu i bezbednost, pravo na pravièno suðenje, pravo na mirno okupljanje, sloboda udru¾ivanja i druga prava i slobode koji su postali veæ klasièni u civilizovanim dru¹tvima, takoðe treba urediti, pravno-tehnièki èistim jezikom, kratko, jasno, bez ula¾enja u detalje za koje je veæ op¹tepoznato da prate takva prava i slobode. Sledeæe, a veoma va¾no, jeste pitanje unutra¹njeg i meðunarodnog nadzora nad sprovoðenjem garantovanih prava i sloboda. Sva prava i slobode moraju se ustavom tako normirati da budu utu¾ivi. Oni moraju stvarno moæi da se koriste, a za to je jedan od najva¾nijih preduslova obezbeðenje u ustavu delotvornog pravnog sredstva. Svako lice mora biti u moguænosti da, ako mu je neko pravo povreðeno, delotvornim pravnim lekom, pred sudskim organima, dobije takvu odluku kojom æe to pravo biti vaspostavljeno i kojom æe se obezbediti odgovarajuæa nadoknada, odnosno zadovoljenje. Konaènu reè u pogledu pitanja da li je neko osnovno pravo prekr¹eno davaæe meðunarodna tela. Tu pre svega mislim na Evropski sud za za¹titu ljudskih prava u Strazburu. Naime, na osnovu Evropske konvencije za za¹titu ljudskih prava (èija æemo strana ugovornica i mi postati kada postanemo èlanica SE) uspostavljeno je ovo sudsko telo koje je do danas izgradilo obimnu praksu u pogledu za¹tite prava i sloboda garantovanih u Konvenciji. Bez obzira koliko se mi budemo trudili da detaljnim odredbama ustava normiramo meðunarodne standarde
[www.ANTIC.org] Miloevia posetili lekari VMA
Title: Message DELEGACIJA SINODA SPC U ©EVENINGENU Molitva i poseta zatoèenim Srbima Cetinje, 24. januara (Tanjug) Delegacija Sinoda Srpske pravoslavne crkve prvi put je danas zvanièno posetila "utamnièene Srbe u ©eveningenu", saop¹tila je cetinjska Svetigora Pres. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop zahumsko-hercegoaèki Grigorije i episkop zapadnoevropski Luka, u pratnju roterdamskog protejereja Vojislava Biblije, u èast Bogojavljenja i povodom predstojeæeg praznika Svetoga Save, odr¾ali su zajednièku molitvu u pritvorskoj jedinici u ©eveningenu i razgovarali s "utamnièenim Srbima kojima se sudi pred Ha¹kim tribunalom". Milo¹eviæa posetili lekari VMA Hag, 24. januara (Beta) Troje lekara Vojnomedicinske akademije u Beogradu posetilo je danas u pritvoru Ha¹kog tribunala biv¹eg predsednika SRJ Slobodana Milo¹eviæa, potvrdio je novinarima u Hagu Milo¹eviæev pravni savetnik Zdenko Tomanoviæ. Milo¹eviæa su posetili kardiolog ®arko Vuèiniæ, neurolog Toplica Lepiæ i fizijatar Zorica Brdareski. Predstavnici Ha¹kog tribunala su u sredu precizirali da je do posete do¹lo na Milo¹eviæev zahtev, ali da lekari VMA neæe moæi da direktno pregledaju, niti da dodiruju Milo¹eviæa. Lekar pritvorske jedinice UN u ©eveningenu je prisustvovao razgovoru beogradskih specijalista i Milo¹eviæa, koji su od njega mogli da zatra¾e da pred njima obavi odreðene pretrage.
[www.ANTIC.org] Jae veze dijaspore i Srbije
Title: Message Jaèe veze dijaspore i Srbije Vojislav Milo¹eviæ, predsednik nevladine organizacije "Car Du¹an" i Sreten Kariæ, potpredsednik Udru¾enja industrijalaca Jugoslavije potpisali su sporazum po poslovnoj saradnji. Udru¾enje "Car Du¹an" okuplja uticajne i ugledne biznismene iz dijaspore sa namerom da prvenstveno jaèaju ekonomske veze izmeðu Srbije i Sjedinjenih Amerièkih dr¾ava, Evropske unije i Rusije. Obja¹njavajuæi ideju i razloge pristupanju Udru¾enju industrijalaca, Vojislav Milo¹eviæ, predsednik Udru¾enja "Car Du¹an", smatra da æe zajednièki lak¹e i efikasnije ostvarivati zajednièki interes - prikupljanje kapitala za ekonomski preporod Srbije, stvaranje uslova za veæu sigurnost ulaganja na¹ih ljudi i maticu i zajednièko motivisanje stranih ulagaèa. Milo¹eviæ je u ime svojih èlanova iz dijaspore izneo predlog da se pri Vladi Srbije formira posebno ministarstvo za dijasporu. Udru¾enje "Car Du¹an" i Udru¾enje industrijalaca Jugoslavije u ovom trenutku imaju preko 80.000 pojedinaènih i kolektivnih èlanova. E. R.
[www.ANTIC.org] Zona Zamfirova dobila i milionitog gledaoca.
Title: Message Zone Zamfirsko postalo milioner Mi¹ko, svaka èast! Glumci, autori i ljudi koji stoje iza uspeha ovog filma proslavili su svoj trijumf u Ni¹u, iste noæi kada se doèekivala i Srpska nova godina Izgledalo je kao proslava sa predumi¹ljajem. Sve se poklopilo - doèek Srpske nove godine i trijumf srpskog filma. Sve u jednoj veèeri, 13. januara kada je "Zona Zamfirova" dobila i milionitog gledaoca. Grad Ni¹, producent Miroljub Mitiæ (koji je takoðe iz Ni¹a), pevaèi iz ovog kraja (grupa "Galija" i Biljana Krstiæ), savezni ministar policije Zoran ®ivkoviæ (Ni¹lija, naravno) i nekoliko hiljada graðana na trgu ispred hotela "Ambasador". Vatromet se podrazumevao. U Ni¹ je do¹la Zone Zamfirsko. Na minus petnaest Celzijusovih. Cupkanje u mestu bilo je najbolja ideja za one ¹to su se okupili na trgu. Sa zavi¹æu su gledali uzburkanu Ni¹avu iz koje je kuljao dim: kako li je te veèeri bilo toplo ribama u reci. "Ambasador" leden, ali pun - za to veèe. Veèerava se u kaputima. Glumice Jelica Sretenoviæ i Danica Maksimoviæ, èarobne kao tetke i strine u filmu "Zona Zamfirova", obadve su sedele u hotelskom restoranu pod punom opremom. Ni ¹al nije Danica skinula dok je jela ¹niclu sa pomfritom. Kao ni mi. Dole, u hotelu, Bilja Krstiæ je vikala na nekoga sa druge strane mobilnog telefona: Zvezda modne revije na kojoj se predstavljala kolekcija "Zona": Katarina Radivojeviæ - Ma ne mo¾e, Mi¹ko, da se menja a da nas niko ne obavesti. Sa devet muzièara sam do¹la iz Beograda i ne mo¾emo sada da pevamo iza ponoæi ako smo se dogovorili da budemo pre ponoæi. Nervni slom æu da dobijem od ovih izmena. Ipak, nikakav slom se nije desio. Koncert je poèeo sa Biljom, pa se nastavio "Galijom" (pevaè Ne¹a je i èestitao Novu godinu), a delirijum je nastao kada je Vojin Æetkoviæ zapevao "Zone". ©ta æe odr¾ati zagrejanim publiku na ¾estokom minusu i u sitne sate nego orkestar sa ciganskim pesmama u koje se udenula i muzika iz legendarne serije "Otpisani". Gradonaèelnik "zbunio" prisutne Za to vreme u Skup¹tini grada je odr¾ana modna revija inspirisana filmom "Zona Zamfirova". U i¹èekivanju glavnih zvezda revije primeæujemo lepe Ni¹lijke koje rade na organizaciji ovog dogaðaja. Ne smeta im zima da obuku mini suknje. Kada im uputite kompliment "Vidi kako je lepo dete, to je prava Zona", one se nasme¹e. Drago im. Kako i ne bi bilo kad danas nema lep¹e devojke u na¹em filmu od Katarine Radivojeviæ koja igra Zonu. Pa kada nekome ka¾ete da je lep¹a od Zone... ih! Reditelj i njegove muze: Jelica Sretenoviæ, Zdravko ©otra, Katarina Radivojeviæ i Danica Maksimoviæ Prava Zona (Katarina) se u jednoj prostoriji premenjuva spremajuæi se za reviju. U publici su Katarinine koleginice. Danici Maksimoviæ, sva gospoda ljubi ruke: od producenta filma i revije Miroljuba Mitiæa do Vladimira Domazeta (predsednika Skup¹tine op¹tine Ni¹). Ba¹ lep obièaj, starinski. Bio je tu i Vladimirov roðeni brat Dragan Domazet, savezni ministar za nauku i tehnologiju. Gradonaèelnik Ni¹a Goran Æiriæ je odr¾ao kraæi govor i "zbunio" posmatraèe: svi su mu davali desetak godina manje od 42 koliko smo èuli da ima. Uz muziku i svetlost reflektora na maloj pisti se pojavila neka nova Zona. Manekenke, meðu kojima su bile glumica Katarina Radivojeviæ i Sloboda Miæaloviæ (Vaska u filmu) predstavile su kolekciju punu ko¾e i savremenih motiva koji su samo inspirisani Zoninim vremenom i obièajima. Vojin Æetkoviæ je bio moralna podr¹ka lepim damama. Po zavr¹etku revije zatekli smo lièno zvezdu veèeri Katarinu Radivojeviæ kako sa kreatorkom Jelenom Ðukiæ-Male¹eviæ lièno pakuje modele. "Ona mi je prijateljica i zajedno smo sa Mi¹kom producentom do¹le na ideju da napravimo reviju", rekla nam je Katarina kasnije. Dvesta litara rakije Ostatak ekipe se preselio u restoran "Kvins", odmah tu, preko mosta. Gostima su deljene mu¹tikle sa Manetovim potpisom a unutra je kraæi govor muzici iz filma posvetio Vladimir Markoviæ, èlan nekada¹njeg dueta "Vlada i Bajka" koji se sada nalazi na èelu Produkcije gramofonskih ploèa RTS. Zona i Mane: Katarina Radivojeviæ i Vojiæ Æetkoviæ - Bio sam skeptièan u pogledu izdavanja dva diska sa muzikom iz filma - rekao je Vlada obraæajuæi se èoveku koji stoji iza uspeha "Zone Zamfirove" Miroljubu Mitiæu. - A sada, ti diskovi prete da potuku
[www.ANTIC.org] Srbija i Kosovo: Ni na nebu ni na zemlji
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=331474 VREME 629, 23. januar 2003. POLITIKA Srbija i Kosovo: Ni na nebu ni na zemlji Trebalo je da prou tri i po godine da se Kosovo vrati u srpski politiki ivot. Da li je prerano ili prekasno da se razgovara o trajnoj promeni statusa pokrajine? Kada je premijer Srbije Zoran ini prole nedelje izjavio da je sazrelo vreme za razgovor o dravnom statusu Kosova, uspeo je da jednim udarcem unese pometnju na tri politike scene: u Beogradu, u Pritini i u takozvanoj meunarodnoj zajednici, od Brisela do Njujorka i Vaingtona. Na konferenciji za novinare u republikoj vladi, ini je u etvrtak 16. januara rekao da se Kosovo naoigled svih nas polako pretvara u dravu i da se o tome vie ne moe utati. Sledim svoj politiki instinkt koji mi govori da je sad pravo vreme da se pone sa raspravom o statusu Kosova i Metohije, s obzirom na to da nam vreme ne ide naruku, rekao je ini zabezeknutim novinarima. Dodao je da je bolje da se reaguje sada nego kad bude kasno, s obzirom na to da drava ima strategiju na Kosmetu, te da treba traiti od Evropske unije da nas uzme u zatitu. Budui da je ova izjava dola u sklopu mnogo ire premijerove prie o napretku reformi, privatizaciji, Ustavnoj povelji i drugim unutranjopolitikim temama, zbunjenost je brzo zamenilo pitanje da li je re o najavi korenite promene u politici Beograda prema Kosovu ili je politiki instinkt jo jednom navukao premijera na tanak led, to mu se i ranije deavalo. Samo par nedelja ranije izazvao je bes u Sarajevu i ire kada je jednom uzgrednom izjavom nemakim novinama nagovestio mogunost revizije Dejtonskog sporazuma ukoliko Kosovo postane nezavisno. Posle je trebalo vaditi fleke kroz neubedljive demantije, prie o vaenju iz konteksta i slino. Ovog puta, meutim, premijer nije ustuknuo, ve je u pismenoj izjavi potvrdio da je zaista mislio to to je rekao, mada je donekle spustio loptu. Ne smatram da je preuranjeno ili ishitreno upozoravati na neprihvatljivo stanje i zahtevati odlunu aktivnost u pravcu zatite prava drave Srbije, napisao je agenciji Beta. Naprotiv, poslednji je trenutak da se otvoreno razgovara o statusnim pitanjima jer se ona oigledno preutno reavaju iza lea nadlenih meunarodnih i domaih institucija, pie u izjavi. KO LJULJA AMAC: Mogue je da su premijerov instinkt, kao i utisak da neko ubrzano pakuje nezavisnost Kosova, pobudile dve nedavne politike inicijative iz Pritine i Vaingtona. Ubrzo poto je u Ustavnu povelju uvrena formulacija o Kosovu kao sastavnom delu Srbije, albanski poslanici su u pritinskom parlamentu izglasali deklaraciju kojom su odluno odbacili svaku mogunost da Kosovo bude na bilo koji nain vezano za Beograd. Zatim su prole nedelje, tri dana pre inieve izjave, dva amerika kongresmena podnela predlog rezolucije o priznanju nezavisnosti Kosova od strane Sjedinjenih Drava, to se iniu verovatno uinilo kao dodatan razlog za uzbunu. Kongresmeni Henri Hajd (republikanac iz Ilinojisa) i Tom Lanto (demokrata iz Kalifornije), obojica lanovi kongresnog Komiteta za meunarodne odnose, predloili su da ameriki zakonodavci podre nezavisnost im se u pokrajini razvije i konsoliduje demokratska samoupravna vlast. Ni pritinska Deklaracija ni vaingtonska inicijativa, meutim, nisu ni izbliza tako dramatine kao to zvue. Kad je re o Deklaraciji, nju je ef UNMIK-a Mihael tajner smesta proglasio nevaeom i irelevantnom, ukazujui da konanu re o Kosovu moe da d samo Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (time je, dodue, istovremeno proglasio irelevantnim i pomenutu stavku iz Ustavne povelje). Svejedno, elje kosovskih parlamentaraca imaju teinu iskljuivo u njihovim glavama, a da ubedljiva veina kosovskih Albanaca eli nezavisnost, znali smo i ranije. Kada je re o predlogu kongresne rezolucije, on nije ni nov ni vaan. Jo od osamdesetih godina pojedini klijenti albanskog lobija pokuavaju da kroz Kongres ili Senat provuku slinu rezoluciju, otprilike na svakih est meseci. Do sada su takvi predlozi uvek umirali u proceduri, pa nema razloga da se veruje da e ovog puta biti drugaije. Uostalom, ak i ako bi pomenuti predlog bio usvojen, kongresne rezolucije nemaju obavezujui karakter i vei znaaj od, recimo, rezolucija ruske Dume o venom prijateljstvu sa Srbijom kojima ljudi iz biveg reima vole da mau. Mogue je, najzad, da je ini bio motivisan optom situacijom na Kosovu, na koju drava Srbija moe da utie manje od Nigerije ili Pakistana, koji bar imaju mogunost da delegiraju svoje ljude u KFOR ili UNMIK. Ni takvo stanje, meutim, nije novo, samo su u Beogradu dosad vie voleli da ga ne primeuju. Tokom sva tri kruga predsednikih izbora prole godine kandidati su obilazili oko Kosova kao kia oko Kragujevca, pa su se nekako neugodno iznenadili kad se postavilo pitanje da li se Albanci raunaju u glasae. ak je i navodni ultranacionalista Vojislav eelj tiho otkazao najavljeni miting u Kosovskoj Mitrovici i usredsredio se na borbu protiv kriminala, korupcije i Neboje ovia. ovi je, inae, jedini lan beogradske politike vrhuke koji se Kosovom
[www.ANTIC.org] PCNEN VIJESTI
Title: Message Srpski radikali podrzali iracki narod U organizaciji Srpske radikalne stranke, u Beogradu je danas odrzan skup podrske irackom narodu, kome je prisustvovao iracki ambasador u SRJ Sami Sadun al Kinani, javila je Beta. Mi se danas solidarisemo sa jednim velikim narodom, velikim po svom junackom srcu, velikim po svojoj ljubavi za slobodu, koji prkosi agresiji, koji prkosi sili i nepravdi, rekao je Seselj koji je irackog predsednika Sadama Huseina nazvao bratom po oruzju i slobodi. 16:56 Djindjic: Pokusavamo da ispunimo zahtjev Vasingtona Srpski premijer Zoran Djindjic izjavio je u Davosu da Srbija pokusava da ispuni zahtjev Vasingtona da do 31. marta Tribunalu u hagu izruci bivseg vojnog lidera bosanskih Srba Ratka Mladica i starjesine nekadasnje JNA Veselina Sljivancanina i Miroslava Radica - ali da ne moze da obeca da ce to biti i ostvareno, javili su beogradski mediji. Na konferenciji za novinare na Svjetskom ekonomskom forumu, Djindjic je odbacio izvjestaje nekih beogradskih medija da vlasti u Beogradu znaju kuda se krece Mladic, i ocijenio ih kao glasine. 16:42 Mesic: Hrvatska ce traziti 15 milijardi eura ratne odstete od SRJ Hrvatska ce od SR Jugoslavije traziti oko 15 milijardi eura ratne odstete, najavio je hrvatski predsjednik Stjepan Mesic u intervjuu za banjalucke Nezavisne novine. Mesic je kazao da su nacini i rokovi isplate ratne stete sada pitanje medjudrzavnih sporazuma. Amerikanci ce napasti Irak u martu Americki napad na Irak krenuce negdje u martu i ukljucivace 300 do 400 raketnih napada na iracke ciljeve svakoga dana, objavila je juce americka televizija CBS pozivajuci se na izvore u Pentagonu. CBS je navela navodi da se plan napada, pod radnim nazivom sok i strahopostovanje, fokusira na psiholosko unistenje neprijateljskog morala i zelje za borbom umjesto na fizicko unistenje njegove borbene sile. Ako Pentagon ostane pri sadasnjem planu, jednoga dana u martu napad ce poceti lansiranjem 300 do 400 krstarecih projektila na iracke ciljeve - vise nego sto ih je ispaljeno u cijelom Zalivskom ratu. Drugog dana lansiranje ce biti ponovljeno, i tako dalje, objavio je CBS. Danasnji Vasington post procijenio je da do napada nece doci u februaru. Inspektori UN nijesu nasli oruzje, SAD se zuri u rat Londonski Gardijan saznaje da ce inspektori UN zaduzeni za nuklearno oruzje u ponedeljak u izvjestaju Savjetu bezbjednosti objaviti da u Iraku nijesu pronasli nikakve dokaze protiv Sadama Huseina i da je saradnja sa irackim vlastima bila dobra. Dio inspektorskog tima, predvoden sefom Medjunarodne agencije za atomsku energiju, Mohamedom El Baradeijem, takodje ce zatraziti vise vremena da obavi postavljeni zadatak. Vise vremena ce, nastavlja list, zatraziti i Hans Bliks, koji je zaduzen za inspekciju biloskog i hemijskog oruzja i raketa. Sve zajedno, to ce biti veliki udarac nastojanjima Vasingtona da krene u rat protiv Iraka, pise Gardijan, a prenosi BBC. U intervjuu za Fajnensl tajms, americki drzavni sekretar Kolin Pauel je odbacio pozive pojedinih evropskih saveznika da inspektorima UN u Iraku bude omoguceno znatno vise vremena za rad. List primjecuje da ovakav Pauelov komentar odrazava sve ostriji pristup SAD prema Iraku, uprkos primjedbamasvojih saveznika, prije svih Francuske i Nemacke. www.pcnen.cg.yu/
[www.ANTIC.org] Informativna sluzba Srpske pravoslavne crkve
Informativna sluzba Srpske pravoslavne crkve 23. januar 2003. godine PROSLAVA SVETOG SAVE U SVIM SRPSKIM HRAMOVIMA - PATRIJARH PAVLE SLUZI NA BOGOSLOVSKOM FAKULTETU - U SPOMEN-HRAMU SVETOG SAVE NA VRACARU SVETA LITURGIJA I SVETOSAVSKA AKADEMIJA Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Pavle sluzice u ponedeljak, na praznik Svetog Save, svetu arhijerejsku Liturgiju u Kapeli Svetog Jovana Bogoslova na Bogoslovskom fakultetu Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Posle Liturgije u Amfiteatru Bogoslovskog fakulteta odrzace se Svetosavska akademija. Patrijarh Pavle ce u ponedeljak, posle Liturgije, obici veci broj javnih ustanova i skola koje slave Svetog Savu, gde ce prerezati slavski kolac, zablagodariti Bogu na darovima i cestitati svecarima. Praznik Svetog Save, u ponedeljak 27. januara, bice obelezen svetom Liturgijom i svetosavskim priredbama u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve. U Spomen hramu na Vracaru posvecenom prvom srpskom arhiepiskopu i prosvetitelju, 26. januara u 17 casova, ce biti sluzeno praznicno bdenije, na kome ce pevati horovi hrama Svetog Save. Sutradan, na dan Svetog Save, Svetu arhijerejsku Liturgiju, u okviru koje ce biti presecen slavski kolac, sluzice Njegovo Preosvestenstvo Episkop hvostanski, G. Atanasije (Rakita). Posle sluzbe bice odrzana Svetosavska akademija. Himnu Svetom Savi ce otpevati udruzeni horovi Hrama Svetog Save Mokranjac, Rastko i Stefan, a na Akademiji ce ucestvovati i horovi muzickih skola Josif Marinkovic, Stankovic i Josip Slavenski, kao i svih vracarskih osnovnih i srednjih skola. Nagradjene radove ucenika osnovnih i srednjih skola na temu Rastko Nemanjic-Sveti Sava od drzavnika do sveca, ce procitati Goran Milev. Odabrane pesme o Svetom Savi ce recitovati ucenici, koji pohadjaju veronauku u osnovnim skolama Dusan Dugalic i Vladislav Ribnikar. Ova proslava Svetog Save ce ostati upamcena i po tome sto ce Svetoj Liturgiji, prvi put posle Drugog svetskog rada, prisustvovati i katihete i ucenici koji pravoslavni katihizis uce u beogradskim osnovnim i srednjim skolama. Prvi srpski prosvetitelj slavi se i kao skolska slava, a sudeci po mnogobrojnim predanjima koja su vezane za njegovo ime, Sveti Sava je jedna od najomiljenijih licnosti medju Srbima. Rodjen oko 1175. godine kao Rastko Nemanjic, treci i najmladji sin velikog zupana Stefana Nemanje i Ane. Stekao je siroko obrazovanje zasnovano na staroslovenskoj i vizantijskoj lektiri. Okrenutost ka duhovnom zivotu odvela ga je na Svetu Goru. Najpre u ruski manastir Pantelejmon, a potom u grcki Vatoped, gde se zamonasio, uzevsi ime Sava, prema Savi Jerusalimskom Osvecenom. Zajedno sa ocem koji mu se pridruzio na Svetoj Gori, kao monah Simeon, osnovao je manastir Hilandar, cetvrti u hijerarhiji svetogorskih manastira i jedan od najznacajnijih duhovnih i kulturnih sredista srpskog naroda. Osim sto je podizao manastire i crkve, smatra se i prvim srpskim srednjevekovnim piscem, sa kojim srpska knjizevnost uistinu pocinje, a skoro 30 godina uspesno je ucestvovao u vodjenju srpske unutrasnje i spoljne politike. Godine 1207. nad ocevim mostima, je izmirio stariju bracu Vukana i Stefana sukobljene oko nasledstva vlasti. U Nikeji uspesno okoncao pregovore sa vizantijskim carem i vaseljenskim patrijarhom o samostalnosti Srpske crkve. Krunisao je i savetovao tri kralja, Stefana Prvovencanog, Radoslava i Vladislava, i u njihovo ime pregovarao sa inostranim vladarima i crkvenim poglavarima. Istorija ga ocenjuje kao velikog prelata Crkve i drzavnika. Upokojio se 1236. godine u Trnovu, gde je sahranjen u crkvi Cetrdeset mucenika, odakle je njegove mosti kralj Vladislav preneo u manastir Milesevu. Po naredjenju Sinan-pase mosti Svetog Save su prenete u Beograd i spaljene na Vracaru 27. aprila (po starom kalendaru) 1595. godine. Prema oceni Crkve, Sveti Sava je ispunjavao sve uslove da bude postovan kao svetitelj: ziveo je svetim zivotom, cinio cuda kako za zivota, tako i posle smrti, a telo mu je nakon smrti ostalo netaknuto. Zitije i sluzbu su mu napisali, odmah posle upokojenja Domentijan i Teodosije.
