[sim] VESTI DANA
VESTI DANA http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2074183 Djilas: Ponudićemo im smeštaj u prihvatnim centrima Gradonačelnik Beograda Dragan Djilas izjavio je u nedelju da će Romima iz nehigijenskog naselja na Novom Beogradu, koji imaju prebivalište u glavnom gradu, ponuditi da predju u prihvatne centre. http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2074183 http://www.beta.co.yu/images/strC.gif http://www.beta.co.yu/images/kocvesti.gif http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2074181 Obama pozvao svet da krene u eru bez nuklearnog oružja http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2074181 http://www.beta.co.yu/images/strm12.gif http://www.beta.co.yu/images/kocvesti.gif http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2074180 U nedelju uveče hitna sednica Saveta bezbednosti UN http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2074180 http://www.beta.co.yu/images/strm12.gif http://www.beta.co.yu/images/kocvesti.gif http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2074073 U ponedeljak nastavak rasprave o ekološkim zakonima http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2074073 http://www.beta.co.yu/images/strm12.gif http://www.beta.co.yu/images/kocvesti.gif http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2074072 Srećković: Srbija da se aktivnije uključi u program PZM http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2074072 http://www.beta.co.yu/images/strm12.gif http://www.beta.co.yu/ attachment: image001.gif attachment: image002.gif attachment: image003.gif
[sim] Kosovo i Metohija
Aktuelno Euleks od sutra deluje punim kapacitetom na Kosovu 12:16 PRIŠTINA, 5. aprila (Tanjug) - Misija Euleksa je saopštila da će sutra formalno proglasiti da deluje punim kapacitetom na Kosovu i Metohiji, i istovremeno predstaviti centralno sedište u Prištini. Na ceremoniji će o aktivnostima Euleksa govoriti šef te misije Iv de Kermabon i šef Međunarodne civilne kancelarije i predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt. Euleks je postao operativan 9. decembra prošle godine, odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. (Kraj) Solana poručio liderima Kosova da zaborave Španiju 11:51 PRIŠTINA, 5. aprila (Tanjug) - Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana poručio je kosovskim liderima da zaborave Španiju, jer ta zemlja nikada neće priznati nezavisnost Kosova, piše u današnjem broju prištinski dnevnik Ekspres. Španski zvaničnici ne misle da priznaju nezavisnost Kosova, tako da Priština i ne treba da se fokusira na traženje priznavanja nezavisnosti od Španije, prenosi dnevnik poruku Solane premijeru Kosova Hašimu Tačiju tokom sastanka u petak u Briselu. (Kraj) General Bra otkazao sastanak s predstavncima naselja Brđani 17:26 KOSOVSKA MITROVICA, 4. aprila (Tanjug) - Komandant Kforovih multinacionalnih taktičkih snaga Sever, general Filip Bra otkazao je za danas najavljeni sastanak sa predstavnicima naselja Brđani u severnoj Kosovskoj Mitrovici, a nov sastanak zakazan je za utorak. Predsednik opštine Kosovska Mitrovica Nenad Topličević izjavio je da se u razgovorima sa Kforom i UNMIK-om stalno potenciralo pokretanje organizovanog povratka 450 Srba u južni deo Kosovske Mitrovice, ali da do danas nije stigao nikakav odgovor. (Kraj) http://www.tanjug.rs/
[sim] Srbija
Srbija Privremeni smeštaj za Rome u prihvatnim centrima Beograda 16:17 BEOGRAD, 5. aprila (Tanjug) - Stanovnicima romskog naselja u novobegradskom bloku 67, kojima su u petak porušene kuće, gradska uprava sutra će ponuditi smeštaj u prihvatnim centrima za decu, odrasle i stara lica, najavio je danas gradonačelnik Beograda Dragan Djilas. Spremili smo sve prihvatne centre i sutra ćemo im ponuditi da pređu u te centre, kazao je Djilas na vanrednoj konferenciji za novinare i dodao da će oni koji nisu iz Beograda morati da se vrate u sredine iz kojih su došli. (Kraj) Tadić: U budućnost uz očuvanje identiteta 16:16 VALJEVO, 5. aprila (Tanjug) - Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da je očuvanje nacionalnog identiteta i tradicije osnov za definisanje budućnosti. Nema ulaska u Evropu bez identiteta, nema smisla ni postojanje bez identiteta. Čuvati identitet ne znači samo čuvati sećanje, nego i definisati osnovne pravce izgradnje budućnosti, izjavio je Tadić u Valjevu, gde je posetio folklornu manifestaciju Zlatni opanak. (Kraj) Tadić: Neophodan odlučan obračun sa kriminalom 15:54 VALJEVO, 5. aprila (Tanjug) - Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da će država morati da se odlučno obračuna sa svim vidovima organizovanog kriminala, kako bi mogla da garantuje građanima siguran život. Kao predsednik države daću ne samo najveću moguću podršku jednoj takvoj akciji, nego ću svu svoju ličnu energiju ugraditi u konačno razvrgavanje veza kriminala i države, izjavio je Tadić u Valjevu, povodom sinoćnih hapšenja u tom gradu. (Kraj) Djilas traži policijsku istragu zbog incidenta u Boljevcima 15:21 BEOGRAD, 5. aprila (Tanjug) - Gradonačelnik Beograda Dragan Djilas najavio je danas da će od beogradske policije zatražiti sprovođenje istrage protiv lica koja su noćas zapalile kontejner u Boljevcima, namenjen za privremeni smeštaj Roma iz novobeogradskog Bloka 67. Na vanrednoj konferenciji za novinare, Djilas je rekao da će Romi iz Bloka 67 privremeno biti smešteni u prihvatilišta za decu u različitim delovima Beograda i za stara lica na Voždovcu. (Kraj) Uhapšeno devet osoba koje se sumnjiče za ubistvo 13:08 BEOGRAD, 5. aprila (Tanjug) - U Valjevu je uhapšena devetočlana kriminalna grupa, koja se sumnjiči da je odgovorna za više ubistava proteklih godina u tom gradu, izjavio je danas Tanjugu direktor policije Milorad Veljović. Grupa koja je uhapšena prethodne noći sumnjiči se za ubistvo Željka Ðedovića, kao i za druga teška krivična dela izvršena u Valjevu u prethodnom periodu, kazao je Veljović. (Kraj) Počeo trodnevni Međunarodni kongres kardiologa 12:46 BEOGRAD, 5. aprila (Tanjug) - U Beogradu je danas počeo peti Međunarodni kongresu kardiologa, u čijem radu učestvuju najveći eksperti iz oblasti interventne kardiologije iz celog sveta - Kine, Japana, Rusije, Indije, Evrope i Amerike. U toku kongresa, koji se održava od 5. do 8. aprila pod pokroviteljstvom predsednika Srbije, u Hotelu M biće održana stručna predavanja, a oko 60 najvećih kardiologa sveta će tokom boravka u Beogradu uraditi oko 45 najkomplikovanijih kardioloških invazivnih intervencija na srcu kod najtežih bolesnika. (Kraj) Romi odbili pomoć Beograda 12:16 BEOGRAD, 5. aprila (Tanjug) - Stanovnici nehigijenskog naselja na Novom Beogradu odbili su pomoć gradskih vlasti, uz obrazloženje da žele da ostanu u centru grada, što su neke od porodica i pismeno potvrdile, saopštila je danas gradska Služba za informisanje. Gradska uprava je, povodom protesta Roma sa Novog Beograda, podsetila da je tokom prethodnih dana Grad obezbedio potrebne kontejnere za privremeni smeštaj i lokaciju u naselju Boljevci u opštini Surčin. (Kraj) Karadžić: Država mora da reaguje na rasističke skupove 12:06 BEOGRAD, 5. aprila (Tanjug) - Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić izjavio je danas, povodom događaja u Boljevcima, gde je grupa ljudi sprečila preseljenje Roma sa Novog Beograda, da država mora da reaguje na rasističke skupove i upozorio da je tim Romima ugrožen život jer nemaju gde da žive. Država mora da pokaže da rasistički skupovi i takva vrsta ponašanja nisu u skladu sa zakonom, naglasio je Karadžić u izjavi Tanjugu. Romi iz srušenog nehigijenskog naselja na Novom Beogradu proveli su prošlu noć na ulici pošto je pedesetak stanovnika Boljevaca sprečilo njihovo useljenje u kontejnere postavljene u tom mestu. Stanovnici Boljevaca su blokirali put i pretili da će zapaliti kontejnere. (Kraj) Sutra Dan sećanja na žrtve nacističke agresije 10:17 BEOGRAD, 5. aprila (Tanjug) - U Srbiji će sutra biti obeležen Dan sećanja na žrtve agresije nacističke Nemačke na bivšu Kraljevinu Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu koja je počela 6. aprila 1941. bombardovanjem Beograda, a zatim Kraljeva, Niša i ostalih većih gradova širom zemlje. Tim povodom će biti održane komemoracije na mestima najvećih stradanja u Beogradu, saopšteno je iz Sektora za
[sim] Ekonomija
Ekonomija Kilogram šargarepe od 25 do 60 dinara 10:15 BEOGRAD, 5. aprila (Tanjug) - Cene osnovnih životnih namirnica se u Srbiji razlikuju od grada do grada, pa je u prvoj polovini marta kilogram šargarepe koštao od 25 dinara u Vranju do 60 dinara u Pančevu i Šapcu, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Kilogram krompira bio je najjeftiniji u Zaječaru i koštao je 15 dinara, a najskuplji u Beogradu, gde je koštao 50 dinara, dok je pasulj bio najjeftiniji u Vranju i koštao je 120 dinara po kilogramu, a najskuplji u Zrenjaninu, gde je koštao 280 dinara. (Kraj) Gasprom i evropska kompanije formiraju radnu grupu 16:05 MOSKVA, 4. aprila (Tanjug) - Ruska energetska kompanija Gasprom i evropske gasne kompanije formiraće zajedničku radnu grupu koja će u roku od mesec do mesec i po dana razmotriti pitanja stabilnosti i pouzdanosti isporuka prirodnog gasa u Evropu, izjavio je čelnik Gasproma Aleksej Miler tokom susreta s premijerom Rusije Vladimirom Putinom. On je rekao da je takva odluka doneta u sredu, tokom susreta s predstavnicima nemačke kompanije E.On, italijanskog ENI-ja i francuskog Gaz de Fransa (France), objavljeno je na Internet sajtu Oilcapital.ru. (Kraj) Problemi Istrabenza neće uticati na srpkse firme 15:37 BEOGRAD, 4. aprila (Tanjug) - Predsednik Uprave grupe Droga Kolinska Slobodan Vučićević izjavio je danas da finansijski problemi u kojima se našao slovenački holding Istrabenz neće imati negativan uticaj na poslovanje grupe Droga Kolinska, pa samim tim ni na poslovanje srpskih kompanija Soko Štark, Grand prom i Palanački kiseljak koje rade u njenom sastavu. Trenutno se ulažu napori da se ''Istrabenz'' restrukturira i putem refinansiranja sanira, rekao je Vučićević u izjavi medijima. (Kraj http://www.tanjug.rs/
[sim] Političke partije
Političke partije SPO za intenzivnije aktivnosti u Partnerstvu za mir 13:40 BEOGRAD, 5. aprila (Tanjug) - Potpredsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) Srđan Srećković izjavio je danas da je interes Srbije da maksimalno intenzivira aktivnosti u okviru programa Partnerstva za mir, jer ulaskom Hrvatske i Albanije u NATO postoji opasnost da naša zemlja na dugi rok izgubi liderski potencijal u regionu. Ne smemo biti zarobljenici prošlosti, bez obzira na to koliko je ona bila teška i bez obzira na nepravde koje su nam učinjene, kazao je Srećković u izjavi Tanjugu. (Kraj) NS: Prestati sa licitiranjem mera za izlazak iz krize 12:05 BEOGRAD, 5. aprila (Tanjug) - Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski izjavila je danas da ta stranka zahteva od Vlade Srbije da prestane sa neodgovornim i neozbiljnim licitranjem pojedinačnih mera za izlazak iz krize. Tražimo od ministara da prestanu s pojedinačnim izjavama koje dodatno zbunjuju građane i stvaraju konfuziju, a samo na taj način skupljaju jeftine političke poene, rekla je Filipovski novinarima u toku akcije Pokreni se, koju je NS organizovala u Beogradu. (Kraj) Omladina D S S: položaj studenata sve neizvesniji 16:16 BEOGRAD, 4. aprila (Tanjug) - Omladina Demokratske stranke Srbije danas je, povodom Dana studenata, ocenila da Vlada nema zvaničnu strategiju o visokom obrazovanju, kao i da je položaj studenata neizvesniji nego u prethodnom periodu. U saopštenju, Omladina D S S navodi da osnovni zakoni u ovoj oblasti nisu ni blizu skupštinske procedure, dok Predlog zakona o visokom obrazovanju preti da poništi odluku Skupštine o izjednačavanju statusa diplomirani i master. (Kraj) http://www.tanjug.rs/
[sim] Balkan i susedi
Balkan i susedi Vujanović: Vreme za susret na najvišem državnom nivou 15:26 PODGORICA, 5. aprila (Tanjug) - Predsednik Crne Gore Filip Vujanović ocenio je danas da su bilateralni odnosi Beograda i Podgorice u nizu značajnih oblasti izuzetno sadržajni i kvalitetni i izrazio spremnost na zvaničan susret sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem kako bi odnosi dve zemlje bili unapređeni i na najvišem državnom, političkom i diplomatskom nivou. Uzajamne posete na nivou predsednika država imale bi nesumnjivu vrednost i dale bi apsolutni podstrek daljoj afirmaciji dobrih odnosa u delu u kome oni treba da budu poboljšani, rekao je šef crnogorske države u intervjuu Tanjugu. (Kraj) Dan: Saslušanja o hapšenju državljana Crne Gore u Hrvatskoj 10:54 PODGORICA, 5. aprila (Tanjug) – Crnogorsko Vrhovno državno tužilaštvo počelo je sa prikupljanjem informacija o nezakonitim hapšenjima crnogorskih državljana tokom 1992. godine na području dubrovačke opštine, piše podgorički dnevnik Dan. Saslušanja u vezi s tim događajima su počela i planirano je da prvi ispitani bude advokat Jovan Pejović koji je, kako se navodi, tada bio protivpravno lišen slobode. (Kraj) Obustavlja se proizvodnja u nikšićkoj Željezari 10:38 PODGORICA, 5. aprila (Tanjug) - Proizvodnja u čeličani nikšićke Željezare sutra će biti obustavljena, a radnici upućeni na prinudne odmore, iako prinudni odmori nisu utemeljeni u crnogorskom radnom zakonodavstvu, javili su danas podgorički mediji. Proizvodnja će, kako se navodi, biti obustavljena u svim delovima Željezare, osim u Kombinovanoj valjaonici, koja će raditi dok ne završi ranije započeti posao. (Kraj) U Makedoniji počeo drugi krug predsedničkih izbora 10:18 SKOPLJE, 5. aprila (Tanjug) - U Makedoniji je jutros počeo drugi krug predsedničkih izbora u kome će se građani opredeljivati između Ðorđa Ivanova iz vladajuće VMRO-DPMNE i Ljubomira Frčkoskog iz Socijaldemokratskog saveza Makedonije. Prema istraživanjima javnog mnjenja, Ivanov (49), koji nikada ranije nije učestvovao u trci za šefa države, ima prednost u odnosu na Frčkoskog, iskusnog političkog veterana. (Kraj) Pahor: Ne zatvarati vrata za druge balkanske zemlje 10:16 STRAZBUR, 5. aprila (Tanjug) - Slovenački premijer Borut Pahor izjavio je u Strazburu da NATO i EU ne bi trebalo da, posle prijema Hrvatske i Albanije u Alijasu, odlažu svoje dalje širenje jer bi to značilo da bi druge države zapadnog Balkana bile izostavljenje, ocenivši da bi to bila veoma loša poruka. Pahor je, na marginama 60. samita NATO, istakao da će Slovenija, i posle ulaska Hrvatske i Albanije, nastaviti da podržava politiku otvorenih varat Alijanse. (Kraj) Živković podneo ostavku 19:19 PODGORICA, 4. aprila (Tanjug) - Predsednik Liberalne partije (LP) Miodrag Živković podneo je ostavku na tu funkciiju, a njegov naslednik bi trebalo da bude izabran u narednih šest meseci, saopšeno je danas iz te stranke. Na sednici Glavnog odbora stranke, pored Živkovića, ostavke su podneli potpredsednici i glavn sekretar LP, istakavši da je to demokratski i moralni čin koji karakteriše uređenu stranku. (Kraj) Mediji: Djukanović najverovatnije ponovo premijer 18:29 PODGORICA, 4. aprila (Tanjug) – Predsednik Demokratrske partije socijalista (DPS) MIlo Djukanović najverovatnije će ostati na funkciji premijera, pišu danas podgorički mediji. Na partijskim forumima do sada, kako se navodi, nije bilo reči o kadrovskim rešenjima. Djukanovićeve partijske kolege, međutim, smatraju da je šesti premijerski mandat najrealnija solucija. (Kraj) http://www.tanjug.rs/
[sim] Kultura, nauka, umetnost
Kultura, nauka, umetnost Nedeljkovic:Tesna veza nauke i obrazovanja 15:50 BEOGRAD, 5. aprila (Tanjug) - Državni sekretar Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Miloš Nedljković izjavio je danas da je Svetski samit predsednika univerziteta u Beogradu pokazao da je veza nauke i univerzitetskog obrazovanja veoma tesna. Nedeljković je izjavio Tanjugu da će Ministarstvo nauke nastojati da se u saradnji sa Ministarstvom prosvete započne osnivanje doktorskih studija i nastavi da radi na stvaranju modela koji će mlade istraživače zadržati u Srbiji. (Kraj) Ministar Bradić otvara Dane srpske kulture u Ukrajini 13:13 BEOGRAD, 5. aprila (Tanjug) - Ministar kulture Nebojša Bradić u Kijevu će 7. aprila zvanično otvoriti Dane srpske kulture u Ukrajini, gde će se do 10. aprila srpska kultura nizom programa predstaviti publici ukrajinske prestonice, a potom se seli u Lavov, najavilo je danas Ministarstvo. Tokom Dana srpske kulture u Ukrajini ministri kulture dveju zemalja će potpisati Program saradnje u oblasti kulture za 2009., 2010., i 2011. godinu. Ministar Bradić će imati niz sastanaka sa kulturnim profesionalcima iz Ukrajine. (Kraj) Otvoren konkurs za 7. Međunarodni salon stripa 11:25 BEOGRAD, 5. aprila (Tanjug) - U toku je konkurs za 7. Međunarodni salon stripa, saopšteno je iz Studentskog kulturnog centra (SKC). Rok za slanje radova je 20. avgust, a zainteresovani mogu da ih šalju na adresu: Studentski kulturni centar, Kralja Milana 48, Beograd. Rad može biti delo jednog ili više autora, kandidati mogu poslati ili doneti lično samo jedan rad u originalu ili dobroj kopiji, obima od jedne do četiri table, a najpoželjniji su A3 ili A4 formati. (Kraj) Otvaranje izložbe Grafika bez pritiska i otiska 11:25 BEOGRAD, 5. aprila (Tanjug) - Izložba Grafika bez pritiska i otiska, po izboru profesora fotografije na Fakultetu primenjenih umetnosti Branimira Karanovića, biće otvorena sutra u galeriji Grafičkog kolektiva. Ideja je da se izborom različitih autorskih pristupa digitalnom mediju problematizuje poetski diskurs kompjuterske grafike koji podrazumevaju kvalitete koje nudi računar i štampač kao i njihov odnos i moguće kombinacije sa tradicionalnim grafičkim iskustvima. (Kraj) Princ Aleksandar primio studente Beogradskog univerziteta 17:27 BEOGRAD, 4. aprila (Tanjug) - Princ Aleksandar i princeza Katarina primili su danas, povodom Dana studenata beogradskog univerziteta, grupu studenata koji su osvojili nagrade u akciji sprovedenoj povodom poznavanja istorije i sadržaja Dvorskog kompleksa na Dedinju. Aleksandar je u razgovoru sa studentima istakao veliki značaj koji visoko obrazovanje ima za razvoj naše zemlje i upoznao ih sa aktivnostima i planovima svoje Fondacije za obrazovanje. (Kraj) http://www.tanjug.rs/
[sim] Argentinski bankrot pred našim v ratima
Mlađan Kovačević, profesor univerziteta Argentinski bankrot pred našim vratima Autor: Branislav Krivokapić | 05.04.2009. - 00:02 Po računici NBS, septembra 2008. dinar je realno vredeo 108 odsto više nego krajem 2000. Tolika precenjenost domaće valute dovela je do enormnog uvoza i gušenja domaće proizvodnje. Od 2001. u Srbiju je ušlo preko 62 milijarde dolara u neto iznosu. I sve je to pojeo ogroman uvoz. Taj, ekstremno neoliberalni koncept reformi doveo nas je na ivicu sloma kakav su doživeli Meksiko, Rusija i Argentina, kaže za „Blic nedelje“ Mlađan Kovačević, profesor univerziteta i redovni član Akademije ekonomskih nauka. Kako ste došli do cifre od 62 milijarde? – Po osnovu novih zaduživanja, od 1. januara 2001. ostvaren je devizni priliv od 21 milijarde dolara u neto iznosu. Po osnovu doznaka iz inostranstva došlo je oko 26 milijardi, a oko 15 milijardi su prihodi od privatizacije, grinfild i portfolio investicija. Banke i preduzeća dugovale su krajem 2000. godine oko dve milijarde, a krajem prošle godine njihov inostrani dug premašio je 21 milijardu dolara. Ludilo olakog zaduživanja potpuno je prevladalo. Da sam se ja pitao, ako se preduzeće već zadužuje, insistirao bih da se taj novac upotrebi za uvoz opreme, reprodukcionog materijala i znanja, a ne za uvoz roba široke potrošnje. Za osam godina zbirna vrednost uvoza je preko 105 milijardi dolara. Sve se uvozi. Pogledajte „Ju-Es stil“, oni sve živo uvoze. Osim, možda, kreča. Pa valjaonica u Sevojnu, „Petrohemija“, „Tigar“, farmaceutske kuće. Sve one svoju proizvodnju zasnivaju na uvoznim komponentama. Zašto smo toliko uvozili? – Zato što su reforme sprovodili ljudi sa skromnim znanjima koji su lako pali pod uticaj MMF-a i Svetske banke. Za razliku od nas, Slovenci su okupili vrhunske stručnjake sa Jožom Mencingerom na čelu i napravili su koncept koji je bio bitno drugačiji od onoga što im je preporučivao Džefri Saks i MMF. U Srbiji reforme je vodila ekipa ljudi koji su, po mom dubokom ubeđenju, bili potpuno nekompetentni za tu materiju. Na primer, profesor Labus u svojoj knjizi „Osnovi ekonomije“ o problematici ekonomskih odnosa sa inostranstvom i spoljnoj trgovini ima tri-četiri strane. Dakle, nije se čovek time bavio. Ili magistar Dinkić, asistent na predmetu privrednog razvoja, odjednom postaje guverner Narodne banke i bavi se materijom koja mu je verovatno bila vrlo strana. Ili Vlahović, koji je radio u „Diloid i Tušu“, ali ne sećam se da je pre izbora za ministra nešto napisao o problematici privatizacije. Pa Goran Pitić, koji postaje ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, a na fakultetu se bavio svetskom ekonomskom istorijom. Ili, mr Đelić, koji je bio asistent Džefrija Saksa koji je kao glavni reformator tranzicije u Rusiji imao katastrofalne rezultate. Eto, to su bili naši „vizionari“, kako je Labus voleo da kaže. I osim njega, svi su i danas na funkcijama. Ali nije nam MMF birao reformatore! Uostalom, poslednje značajno smanjenje broja zaposlenih u državnoj administraciji obavljeno je prilikom prethodnog aranžmana sa njima. Čim je aranžman prekinut, nastavilo se po starom. – Tačno je da u konceptu koji forsiraju MMF i Svetska banka ima i nekih pozitivnih elemenata, ali je saldo pozitivnih i negativnih efekata tog koncepta krajnje nepovoljan za zemlje koje taj koncept doslovno primenjuju. Niti je dobro da ovi naši „vizionari“ sami rade kako znaju i umeju, niti je dobro sa MMF-om, jer moramo raditi kako oni zahtevaju. I kad nešto hoće da proguraju, oni samo kažu MMF to traži. A možda i ne traži. Sad im je svetska ekonomska kriza dobro došla. A još u oktobru su govorili kako ćemo mi imati koristi od te krize jer će strane investicije pohrliti u Srbiju. Kao da žive van vremena i van prostora. Za zemlje kao što je Srbija, šta je alternativa MMF-u? – Nobelovac Edvard Preskot je izjavio da je politika MMF i Svetske banke, koja se sastoji od odobravanja sve većih zajmova zemljama u krizi, isto što i davanje droge čoveku zavisnom od kokaina. Kad neko dođe u tu narkomansku zavisnost, onda je neophodno žestoko lečenje. Tragično je što smo došli u takvu zavisnost. Nama je industrijska proizvodnja još uvek niža nego 1998, a u odnosu na 1989, da i ne govorim. To je posledica reformi koje su proizvele naglu liberalizaciju uvoza i ekstremnu precenjenost nacionalne valute. Posle sporazuma s MMF-om jako je teško pronaći alternativu. Moguće je da postoje šanse da se pozajmi od Rusije ili od Kine koja ne zna šta će sa deviznim rezervama koje su oktobru 2008. iznosile 1.800 milijardi dolara. Može li se nešto uštedeti i bez pomoći sa strane? – Prvo, da je prihvaćen drugi model ekonomskih reformi, ne bismo došli u ovakvu ekonomsku situaciju. Drugo, da nismo jednostrano prihvatili Sporazum o pridruživanju sa EU imali bismo 300 miliona evra više prihoda od carina. Ceo svet se zatvara i uvode mere zaštite od uvoza, a mi jednostrano snižavamo carine i budžet ostaje bez prihoda.
[sim] SRBIJA U PRAVOSLAVNOJ UNIJI
Pašće 40 vlada Aleksandar Palić, 04.04.2009 20:45:03 Ocena: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4status=jednavest=142095#vote http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4status=jednavest=142095#vote 4.26 (Glasova: 156) http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4status=jednavest=142095#vote http://www.novosti.rs/images/basic/vote_on.gif Komentara: 57 http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=19idobj=142095#list http://www.novosti.rs/images/basic/comment_on.gif KADA ekonomije podrhtavaju, vlade već oštre olovke za ostavke. Dok se panika širi širom kontinenta, talas nezadovoljstva preti da preraste u cunami. Države koje su do juče važile za ekonomske tigrove, danas ne mogu ni da izmere stopu nezaposlenosti, a nasilne masovne demonstracije (poput onih u Grčkoj i Francuskoj) prete većini evropskih zemalja. Prema procenama američkih stručnjaka, čak 40 sadašnjih vlada u svetu moglo bi da završi mandat pre vremena! Među njima je i Srbija, koja sa ostalim državama u regionu spada u grupu zemalja sa visokim rizikom za smenu vladajuće garniture. Ovonedeljne demonstracije širom Evrope samo su uvod u vrelo političko leto i još vreliju jesen. Jedan od glavnih slogana u protestima je Odbijamo da budemo deca finansijske krize. - Iza eksplozije krije se potisnuti očaj. Mnogi mladi ljudi žive sa saznanjem da nema budućnosti - objašnjava grčki profesor psihologije Fotini Kalikoglu. Posle Islanda i Letonije, zbog ekonomske krize pala je i vlada u Češkoj i to za vreme predsedavanja EU. Mađarski premijer je podneo ostavku, a klimaju se i vladajuće garniture u Estoniji, Litvaniji, Grčkoj, Belgiji... Ekonomska kriza u SAD zamenila je Al kaidu kao najveću pretnju nacionalnoj bezbednosti, evrozona je, prema nekim analitičarima, pred podelom, a integritetu Evropske unije preti propast, jer bogatiji Zapad svim silama želi da se odvoji od krhkih istočnih ekonomija. Koliko će ekonomska kriza, koja se od oktobra 2007, iz malog unutrašnjeg američkog problema s hipotekama, kreditima i nekretninama pretvorila u propast globalnih razmera, uticati ne samo svetske ekonomske prilike, već i na političke sfere, dočarao je britanski analitički servis Ekonomist intelidžens junit (EIU), koji od 1946. objavljuje političko-ekonomske analize. Na skali koju su napravili njihovi stručnjaci, države su podeljene na one sa veoma visokim, visokim, umerenim i malim rizikom za unutrašnje nemire i turbulencije usled ekonomske krize. Srbija se zajedno sa Crnom Gorom nalazi u grupi zemalja visokog rizika zajedno sa većinom istočnoevropskih država. Srbija je najlošije prošla u nekoliko političkih kriterijuma povezanih sa ugroženošću od političkih nemira: nova i neiskusna država i birokratija, istorija nemira, režim koji nije ni puna demokratija, a ni autokratija (posebno pogodan za nemire), visok nivo nezadovoljstva stanovništva i nizak nivo poverenja u političke institucije. Britanski istoričar Najl Ferguson nedavno je govorio o neizbežnom dobu ustanaka. Proučavajući uzroke ustanaka u 20. veku, on je zaključio da su samo tri faktora omogućila manje ili više predvidivo vreme i mesto izbijanja sukoba: etnička dezintegracija, ekstremna ekonomska kriza i opadanje imperija. Sva tri faktora su prisutna i danas. Duže trajanje krize samo će produbiti jaz među najodgovornijim partijama za sudbinu države, ekonomije i demokratskih institucija i ojačati politički ekstremizam i građanske podele. Kriza dovodi u pitanje i opstanak EU, tvrdi Džerald Salente, ugledni američki analitičar, koji je predvideo pad berze 1987, raspad Sovjetskog Saveza 1990, azijsku krizu 1997, pad ruske privrede 1998. godine. - Još pre uvođenja evra, prognozirao sam njegovo propadanje, ali i neodrživost trenutnog društveno-političkog uređenja u Evropi. Scenario raspada Evropske unije je veoma jednostavan. Dovoljno je da samo jedan nacionalni populista u nekoj od zemalja članica, postane uveren da je rešenje za krizu izlazak iz EU. Na primer, Silvio Berluskoni je to već najavio, s pretnjom istupanja iz Šengena zbog brojnih imigranata - konkretan je Selente. Britanski Gardijan napominje da kriza u Evropi ima tri prstena, evrozonu, istočne članice EU i zemlje izvan EU (kao primer je navedena Ukrajina), dok Indipendent upozorava da bi domino efekat sloma ekonomija zemalja istočne Evrope mogao vratiti te države nazad pod okrilje Rusije. To bi prema Indipendentu značilo gubitak svih geopolitičkih dobitaka za EU od pada takozvane gvozdene zavese. SRBIJA U PRAVOSLAVNOJ UNIJI DO 2020. godine, Evropska unija će se raspasti, a države Starog kontinenta podeliti u tri regionalne unije! Ovo je projekcija američke obaveštajne službe CIA, koja je nedavno objavljena. CIA u svojoj projekciji deli Evropu na tri dela. Zapadni blok bi činile Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Irska, Austrija, Italija, Španija, zemlje Beneluksa, Skandinavije. Druga unija nazvana je Nova Evropa i u nju spadaju Estonija, Letonija, Češka, Slovačka i
[sim] U TURSKOJ ŽIVI 9 MILIONA SRBA!
· Verovali ili ne: U TURSKOJ ŽIVI 9 MILIONA SRBA! Mit o Čikagu kao najvećem „srpskom gradu posle Beograda opstao je samo zahvaljujući činjenici da je decenijama bilo politički nekorektno reći da ta titula zapravo pripada Istanbulu. Jer, na obalama Bosfora živi čak tri miliona ljudi poreklom sa ovih prostora, koje smo vekovima pežorativno nazivali „poturicama s Dragan Milosavljević, predsednik Udruženja srpsko-turskog prijateljstva Naravno, nije reč o klasičnoj emigraciji koju su decenije za nama poterale u pečalbu, već o iseljenicima koji su stotinama godina tamo, islamske vere i turskih imena, ali čvrsto vezani za šaku zemlje sa koje su im pradedovi otišli... - Verujte, čak i čvršće od mnogih od nas koji još stojimo na njoj! Apsolutno su svesni svog porekla, sa neverovatnim ponosom to ističu, smatrajući sebe počastvovanim zbog toga što su im koreni u Srbiji! Pazite, nekima od njih su preci još pre 300, pa i 400 godina naselili te prostore, ali oni i dan-danas govore srpski i svako od njih zna koje je prezime porodica nosila i koja je krsna slava kuće bila... - napominje Dragan Milosavljević, predsednik Udruženja srpsko-turskog prijateljstva koje se zove, a kako bi drugačije, nego: „Inat! - Ako vam je frapantna brojka od tri miliona u Istanbulu, šta reći na podatak da je to tek trećina od ukupnog broja koliko ih je u Turskoj?! Govorimo o devet miliona duša, a to nije moja pretpostavka, već podatak, nešto o čemu se ovde ćuti. Govorimo o „armiji u najmanju ruku velikih prijatelja Srbije, koji bi i te kako mogli da nam pomognu. Što je najvažnije - to i žele. Međutim... E, to „međutim je upravo ono što nas je kroz istoriju skupo koštalo! Naime, prema njegovim rečima, za ovdašnje vlasti ti ljudi nikada nisu bili smatrani srpskim iseljenicima zbog „dogme da su Srbi samo oni pravoslavne vere. - Zato što je to i dalje tabu tema i jeretičko pitanje, danas i imamo naciju Bošnjaka. Možda bi i karta Hrvatske danas bila drastično drugačija da je dozvoljeno izjasniti se kao Srbin katolik?! - konstatuje naš „inadžija poslužujući nas kafom, ratlukom i naravno pepeljarom, u zemunskoj „centrali meraka. - Obilazeći svojevremeno jednu od najvećih istanbulskih opština Bajram paša i razgovarajući sa ljudima koji u njoj žive, a 90 odsto od 350.000 koliko ih ima je našeg porekla, prišao mi je čovek da mi ponosno kaže da su se njegovi nekada davno prezivali Karadžić i da zna koju su slavu slavili, da sa generacije na generaciju prenose srpski jezik i da mu nikada neće biti jasno zbog čega ne može da bude ono što smo pomenuli - Srbin musliman?! Razgovarao sam sa ljudima koji potenciraju da su iz: „Aski Srbistana, što u prevodu znači: Stare Srbije. Pitam ih znaju li odakle su tačno poreklom, a oni uglas: „Skoplje - nastavlja da nas šokira naš sagovornik. Ako je sve tako kao što „efendi Dragan veli, nije li reč o... - Korpusu potencijalnih lobista, jakih privrednika spremnih da ulažu, uopšte ljudi koji su više nego voljni da na svaki način pomognu državi u kojoj su im koreni. A, 95 odsto naših Istanbulaca su u najmanju ruku dobrostojeće zanatlije i uspešni privrednici, čija preduzeća zapošljavaju i po nekoliko stotina ljudi. Koliko su tamo cenjeni govori i podatak da se deo Istanbula, omiljeno izletište, zove „Beogradska šuma. Jedna od svega četiri kapije na nekadašnjem bedemu oko grada nosi ime „Beogradska, ali... A šta ćemo sa činjenicom da je čak 13 velikih vezira bilo sa naših prostora?! .. - nastavlja naš efendija, pa za kraj poručuje: - Evo, da ponovim, možda nekome ko treba da vodi računa i dopre do svesti: u Istanbulu živi tri miliona ljudi koji potenciraju svoje srpsko poreklo! U čitavoj Turskoj ih je gotovo devet miliona!!! M. MEDENICA http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=storyid=62220sectionId=33
[sim] NATO: ŠTA SE NEĆE SPOMINJATI NA JUBILEJU
NATO: Šta se neće spominjati na jubileju 4. aprila, obeležava se 60 godina od formiranja NATO-a. U zemlji u kojoj živi autor ovog teksta, mnogi njeni žitelji jedva dočekaju te godine. Ako prežive rizičan period između 55 i 65 godine, i u tom razdoblju ne preminu od mnogobrojnih vrsta kancerogenih oboljenja čiji broj je u silovitom usponu od 1999. godine, mogu se smatrati srećnicima. U stručnoj javnosti Srbije, opšte je prihvaćena činjenica da su NATO bombardovanje SRJ municijom sa osiromašenim uranijumom i porast kancerogenih oboljenja u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi. Agresija koju je ova alijansa pokrenula protiv srpskog naroda trajaće još decenijama, pošto će ljudi i dalje umirati od kontaminacije tla, vode, vazduha i biosfere. S druge strane, zvanične publikacije NATO-a nikada to neće spomenuti. Naprotiv, u njima će se govoriti kako je NATO pomoću vazdušne kampanje odlučujuće doprineo cilju međunarodne zajednice – stvaranju osnove za dugoročni mir i stabilnost na Kosovu. [1] I zaista, hiljade Srba koji su direktno stradali tokom 78 dana agresije i koji su kasnije preminuli zbog teških oboljenja, danas počivaju «u dugoročnom miru». I tako, dok bude sveta i veka, i dok bude postojao NATO, teći će dve paralelne priče. Jedna, slavljenička, euforična, humanistička o «dobrom» NATO-u koji je svojim intervencijama spašavao ljude. Druga, slabijeg intenziteta, poglavito u slovenskom svetu (Srbija, Rusija i još ponegde), svedočiće o razaranju, smrti, promašenoj politici i strategiji. Uzvišeni ciljevi i šaroliko društvo Kada se stvarao NATO, 1949. godine, u uvodu osnivačkog ugovora spomenuto je kako su strane ugovornice «rešene da štite slobodu, zajedničku baštinu i civilizaciju svojih naroda koja je zasnovana na načelima demokratije, individualne slobode i vladavine prava». [2] Da li su tvorci ovog ugovora mislili i na Portugaliju kada su unosili u tekst ove uzvišene reči? U to vreme, ova zemlja je bila polufašistička diktatura, kolonijalna metropola u kojoj nisu postojale osnovne pretpostavke za demokratiju i individualnu slobodu. Tri godine kasnije, paktu se priključuju Grčka i Turska, tada države sa vrlo labavim demokratskim uređenjem u kojima će vojska povremeno preuzimati vlast, i ukidati upravo parlamentarizam, vladavinu prava i individualne slobode. Ali, nikome nije padalo na pamet da zbog toga ove zemlje izbacuje iz NATO-a, jer su praktični geopolitički razlozi bili daleko jači od deklarativne privrženosti slobodi i demokratiji. Od 1951. godine, kada je sklopila ugovor o prijateljstvu sa SAD, i Frankova Španija (takođe totalitarna i polufašistička tvorevina) de facto postaje deo NATO strukture. NATO-u nisu smetale ni zemlje u kojima se na vlasti nalazila komunistička partija. Tako 1954. godine, Titova Jugoslavija formira Balkanski pakt sa dve NATO članice, Grčkom i Turskom, u kojem se ugovorne strane obavezuju da će u slučaju napada pružiti pomoć, individualno i kolektivno, napadnutoj Strani ili stranama. Time se na posredan način, i socijalistička Jugoslavija za jedno kraće vreme labavo pridružila zapadnom vojnom savezu (iako bez formalnih obaveza prema njemu). Još tada, pedesetih godina, moglo se jasno uočiti da NATO ne vode nikakvi uzvišeni politički ciljevi, već goli geostrategijski interes, pre svega SAD i još nekoliko vodećih zapadnoevropskih zemalja. U tom smislu, postaje jasno kako je NATO mogao tolerisati agresiju Turske na Kipar 1974. godine, akciju koja je direktno štetila interesu druge njegove članice – Grčkoj. Turska je geostrategijski značajnija za SAD i NATO od Grčke, i stoga su Grci morali «progutati knedlu». A Kipar, iako član EU, i danas je podeljeno ostrvo. Devedesetih, NATO je radi «odbrane slobode, civilizacije i demokratije», pozvao u svoje članstvo i bivše baltičke republike SSSR-a (Estoniju, Letoniju i Litvaniju) iako su ove zemlje grubo narušavale osnovna ljudska prava ruske etničke zajednice (da ne spominjemo to što se u njima otvoreno veličaju fašisti i Hitlerovi saradnici) Danas, NATO hoće da primi još dve države u svoje članstvo – Hrvatsku i Albaniju. Hrvatska je od 1991 do 1995. godine, izvršila najveći progon (etničko čišćenje) u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Efikasnost sa kojom je prognala Srbe sigurno je kvalifikuje za ovaj savez. Što se tiče Albanije, nesporno je da vlada ove zemlje ne kontroliše efektivno celokupnu teritoriju, umesto nje to čine različiti klanovi i mafijaške grupe. Albanijom špartaju raznorazni kriminalci, ekstremisti i islamski fundamentalisti. U ovoj zemlji se nalazi logistička baza za podršku albanskim secesionističkim pokretima u Makedoniji, Crnoj Gori i Grčkoj. Kako onda ova «poludržava» može biti član NATO-a? Kada bi evropski kontinent bio potpuno stabilan i bez otvorenih političkih pitanja, potreba za NATO-m bi nestala. Zato je početkom devedesetih trebalo «stvoriti» rat u Jugoslaviji, da bi se «pokazali mišići» i dobio razlog za postojanje. Ulaskom Hrvatske i
[sim] Optužnica protiv Roda Blagojević a
Optužnica protiv Roda Blagojevića Datum: 03.04.2009 17:21 Autor: Srna ČIKAGO - Protiv smijenjenog guvernera američke savezne države Ilinois Roda Blagojevića (52) podignuta je optužnica za političku korupciju, objavila je Kancelarija državnog tužioca u Čikagu. Optužnica protiv Blagojevića sadrži 19 tačaka, uključujući i navode da je bivši guverner Ilinoisa bio dio šeme u kojoj je, kao protivuslugu za isplaćivanje milijardi dolara iz državnih penzionih fondova, dobijao ozbiljne količine novca. Savezna Velika porota optužila je Blagojevića za 16 krivičnih djela, uključujući pokušaj trgovine upražnjenim senatorskim mjestom sadašnjeg američkog predsjednika Baraka Obame, izjavio je državni tužilac Patrik Ficdžerald. Blagojeviću se stavlja na teret i udruživanje radi reketiranja, prevara i davanje lažnih izjava saveznim agentima. On se, između ostalog, optužuje i da je tražio otpuštanje urednika i novinara lista Čikago tribjun, koji su ga kritikovali, u zamjenu za državnu pomoć pri prodaji bejzbol stadiona Vrigli Fild, u vlasništvu tog lista. U optužnici se, takođe, tvrdi da je Blagojević pokušao da iznudi prilog od jednog američkog kongresmena, zadržavajući dva miliona dolara državnog zajma za školu u kongresmenovom okrugu. Tužilaštvo tvrdi da su Blagojević i još šestorica njegovih saradnika razgovarali o mogućnosti da se Obamina stolica u Senatu trampi za novac, dobro plaćen posao ili mjesto u novoj administraciji. Blagojević, kojem prema optužbi prijeti 300 godina zatvora i najmanje četiri miliona dolara kazni, tvrdi da ništa pogrešno nije uradio i da je žrtva političkog proganjanja. On je poručio da će se u sudu boriti protiv optužbi, kao i da je potpisao ugovor o izdavanju knjige u kojoj će iznijeti svoj slučaj. Američki mediji javljaju da se Blagojević s porodicom odmara u Floridi, gdje boravi u parku i odmaralištu Diznijev svijet. Osim kontroverznog bivšeg guvernera srpskog porijekla, optuženi su i njegov brat Robert, šefovi Kabineta Džon Heris i Alonzo Monk, bliski saradnik i glavni finansijer kampanje Kristofer Keli, lokalni lobista i uticajni insajder u Springfildu Vilijem Ćelini i malo poznati Antoan Toni Recko. Njujork tajms piše da je Blagojević tokom konsultacija o izboru Obaminog nasljednika u Senatu, raspravljao i o postavljanju njegove supruge u upravni odbor neprofitnih organizacija, čime bi joj bila omogućena plata od oko 150.000 dolara. Raspravljano je i o postavljanju Blagojevića na funkciju u Stejt departmentu ili imenovanje za ambasadora, piše njujorški dnevnik, navodeći da se u 76 stranica dugom izvještaju navode njegove riječi da je spreman da proda ili trampi Ilinois. U transkriptu se navodi da je Blagojević rekao jednom od pomoćnika da je osoba identifikovana kao kandidat broj 5 ponudila oko 500.000 dolara u zamjenu za mjesto u Senatu. Blagojević je uhapšen 9. decembra zbog optužbi da je pokušao da iskoristi izbor za nasljednika novoizabranog predsjednika SAD Baraka Obame u Senatu, s obzirom na to da tu odluku treba da donese u svojstvu guvernera savezne države Ilinois. Nekoliko dana prije hapšenja, Blagojević je odbacio optužbe, poredeći prisluškivanje njegovih razgovora s čuvenom aferom Votergejt, nakon čijeg je otkrivanja tadašnji predsjednik Ričard Nikson bio praktično najuren iz Bijele kuće. Ugrozio integritet Vlade Aktuelni guverner Ilinoisa Pet Kvin rekao je da je slučaj Blagojević ozbiljno ugrozio integritet Vlade i poručio da Vlada iz temelja mora biti reformisana, kako bi se vratilo povjerenje ljudi. Mislim da su događanja u decembru dovela do toga da ljudi u Ilinoisu pomisle da postoji ozbiljna kriza integriteta u našoj vladi i mislim da je veoma važno da se svi suprotstavimo ovoj krizi i preduzmemo neophodne mjere da bismo riješili problem i uvjerili se da se tako nešto više neće ponoviti, objasnio je Kvin. http://www.nezavisne.com/svijet/vijesti/39101/Optuznica-protiv-Roda-Blagojevica.html
[sim] Kanadski ministar hvali Stepinca
Kanadski ministar hvali Stepinca BEOGRAD - Kanadski ministar za emigraciju Džejson Keni izjavio je povodom ukidanja viza za državljane Hrvatske da je nadbiskup Alojzije Stepinac, ideolog ustaškog pokreta, bio „jedan od najvećih heroja dvadesetog veka“. Keni je to poručio na skupu koji su Hrvati u „veleposlanstvu“ u toj zemlji organizovali u znak zahvalnosti kanadskoj vladi, kaže za Kurir Dragan Vojnović iz Toronta. Prema njegovim rečima, tom prilikom ambasadorka Hrvatske u Otavi Vesela Mrđen-Korać poklonila je Keniju knjigu koja govori o stradanju katoličkog sveštenstva u Drugom svetskom ratu. - Ministar se zahvalio na poklonu i poručio da je dirnut zbog toga što fotografiju Stepinca drži na stolu u svojoj kancelariji, jer smatra da je on jedan od najvećih heroja prošlog veka! Takva poruka je užasnula srpsku zajednicu u Kanadi, jer ako jedan ministar veliča Stepinca, istovremeno nama Srbima poručuje da smo građani trećeg reda, koji ne bi ni postojali da nije socijalnog broja - ističe Vojinović i dodaje da je o incidentu obavestio generalnog konzula Srbije u Kanadi Daragana Grkovića. - Zahtevali smo od Grkovića da o ovom diplomatskom skandalu obavesti ministra Vuka Jeremića, kako bi on kanadskom ambasadoru uputio protestnu notu. Grković je obećao da će naš zahtev proslediti, ali ne znamo da li je ispunio obećanje - kaže Vojnović. Autor: Jelena Jovanović http://www.kurir-info.rs/autor/73 http://www.kurir-info.rs/clanak/vesti/kurir-05-04-2009/kanadski-ministar-hvali-stepinca
[sim] Sećanje na 6. april
Sećanje na 6. april BEOGRAD - U Srbiji se danas obeležava 68. godišnjica bombardovanja Beograda i napada na Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. Tim povodom Ministarstvo rada i socijalne politike, u saradnji sa Vojskom Srbije, gradom Beogradom i Narodnom bibliotekom Srbije održaće komemorativne svečanosti u znak počasti poginulim građanima i vojnicima Kraljevine Jugoslavije. Napad Hitlerovog Trećeg rajha počeo je bez objave rata, uprkos tome što je jugoslovenska vlada nekoliko dana ranije Beograd proglasila „otvorenim, nebranjenim gradom“. Prve bombe iz nemačkih teških bombardera pale su na Beograd 6. aprila 1941. u 6.50, dok je većina njegovih stanovnika još spavala. Potom su usledila masovna i višednevna bombardovanja, u kojima je poginulo između 3.000 i 4.000 ljudi, ali se u nekim istorijskim izvorima pominje i broj od 20.000 stradalih u ovom zločinačkom napadu. Više hiljada zgrada u gusto naseljenim gradskim četvrtima, među kojima su bile bolnice, porodilište i Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu, potpuno je uništeno. Procenjuje se da je oko 440 tona razornih zapaljivih bombi tada izručeno na Beograd. Agresija nacističke Nemačke, u istoriji poznata kao Šestoaprilski rat, okončana je nakon 11 dana kapitulacijom, posle koje su sile Osovine okupirale i raskomadale celu zemlju. LEŠEVI POSUTI CVEĆEM U povernjivom izveštaju Komandi kopnene vojske 16. aprila 1941. pukovnik Rudolf Tusen, nemački vojni ataše, opisao je tragične posledice bombardovanja Beograda. „Već prilikom prvog bombardovanja nemačkih vazdušnih snaga Beograd je bio onesposobljen za život, uništena su električna i vodovodna postrojenja, a bombe su već do podneva 6. aprila izbacile iz upotrebe sva preduzeća od važnosti za snabdevanje. Leševi koji su se nalazili svuda naokolo pružali su, usled većinom jakih sakaćenja, jezivu sliku, a mrtvi su ostali danima da leže na ulici posuti samo cvećem“, napisao je Tusen, navodeći da je reč o 4.000 poginulih. Venci će biti položeni na mestima najvećih stradanja u Beogradu, među kojima su fontana „Vrelo života“, koja je sagrađena ispred „Beograđanke“ kao simbola pobede života nad smrću u Drugom svetskom ratu, Granitni krst u porti Vaznesenjske crkve, u kojoj je prvog dana bombardovanja ubijeno i ranjeno nekoliko stotina civila, kao i na spomen-obeležje u Karađorđevom parku, gde je direktno pogođeno veliko sklonište kada je stradalo više stotina građana. I na Zemunskom keju, ispred spomenika kod hotela „Jugoslavija“, uz vojne počasti biće odata pošta jedanaestorici pilota 6. lovačkog puka Jugoslovenske kraljevske vojske, koji su herojski izginuli 6. i 7. aprila braneći nebo nad Beogradom od bombardera „luftvafe“. U Aleji žrtava bombardovanja na Novom groblju potomci žrtava, predstavnici udruženja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije i predstavnici vlade i Vojske odaće poštu i položiti cveće. Predstavnici Narodne biblioteke Srbije takođe će položiti cveće na ostacima starog zdanja na Kosančićevom vencu, podignutom još 1832, u kojem je izgorelo oko 350.000 knjiga, uključujući vredne i originalne srednjovekovne spise neprocenjive vrednosti. Nemački feldmaršal Fon Klajst rekao je na suđenju posle rata da je Hitler naredio da se Beograd razori, jer je bio razjaren vestima o demonstracijama u Beogradu 27. marta protiv potpisivanja Trojnog pakta. - Vazdušni napad na Beograd 1941. imao je prvenstveno političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko s ratom. To bombardovanje iz vazduha bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete - svojevremeno je izjavio Fon Klajst. Autor: Ekipa Glasa javnosti http://www.glas-javnosti.rs/autor/106 http://www.glas-javnosti.rs/clanak/tema/glas-javnosti-06-04-2009/secanje-na-6-april
