danas.rs <http://www.danas.rs/svet.1160.html?news_id=352648&title=Pupovac%3a+Tra%c5%beim+%c5%beivot+u+miru>
Pupovac: Tražim život u miru Piše: FoNet Zagreb 01. avgust 2017. 19:08 8-9 minutes _____ Tražim da se preostalim Srbima u Hrvatskoj omogući da žive u miru i da se svojih brojnih postradalih u za njih tragičnom 20. stoleću mogu u miru sećati, istakao je u otvorenom pismu hrvatskoj javnosti predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) u Hrvatskoj Milorad Pupovac povodom ometanja i onemogućavanja i komemoracije u Glini. Foto: printscreen HRT Pupovac u otvorenom pismu hrvatskoj javnosti ističe da je nemali broj slučajeva u kojima su u poslednjih više od 20 godina Srbi u Hrvatskoj bili ometani ili sprečavani u sećanju na stradanje svojih sunarodnIka u ratovima 1941-1945. i 1991-1995. Mali je broj njihovih spomeničkih mesta i mesta spomen-kosturnica koja nisu bilo uništena bilo oskrnavljena nakon vojnih i policijskih operacija "Bljesak" i "Oluja", naveo je on. Još je manji broj mesta stradanja civilnih žrtava rata i ratnih zarobljenika u ratu 1991-1995. koja su dosad obeležena i na kojima se nesmetano može komemorisati, upozorio je Pupovac. Prema njegovim rečima, nastojanje srpskih predstavnika i srpskih institucija da to promene ide teško i nema adekvatnu podršku ni države ni javnosti. Pravo na spokoj umorenih, mrtvih gotovo je jednako teško ostvarivo kao i pravo na ravnopravan život živih, naglasio je Pupovac. Nemali je broj slučajeva bilo kampanja javnog osporavanja i vređanja, kako kažu naveo je Pupovac, "lažnog srpskog stradanja" u Jasenovcu ili Jadovnu, bilo neposrednog fizičkog ometanja ili sprečavanja, kakvo se iz godine u godinu događa u Glini. To događa za vreme komemoracije najmasovnijeg i najstravičnijeg zločina koji je prema pravoslavnim Srbima počinjen u vreme Nezavisne Države Hrvatske. Puovac u pismu detaljno govori o dva pogroma Srba u Glini Pavelićevoj Hrvatskoj. U prvim mesecima vlasti ustaškog pokreta Ante Pavelića, stradanja pravoslavnih Srba bila su najmasovnije zato što je u njoj u dva krvava pohoda što hladnim što vatrenim oružjem ubijeno ne manje od njih 1.400, upozorio je Pupovac. Planski, u zločinačkom naumu istrebljenja koji je predvodio tadašnji ministar pravosuđa dr. Mirko Puk, a provodili pouzdanici Eugena Dide Kvaternika, mesec dana od uspostave NDH, a nakon zločina u Gudovcu, Veljunu i Blagaju, bez povoda, naređeno je da se svi Srbi od 16 do 60 godina pobiju. Tada je, kao što piše Slavko Goldstein, Glina mogla imati oko 2.800 stanovnika, a od tog je broja moglo biti 450-500 muškaraca te dobi i te nacionalnosti. Svi oni od njih koji su se u noći od 12. na 13. maj 1941. zatekli u svom gradu i u svojim kućama bili su pobijeni. Njih oko 400. Cinički, u kampanji takozvanog "pokrsta", konverzije na katoličanstvo s pravoslavlja, s jedne, i kampanji "akcije čišćenja", koja je trajala od 24. jula do 8. augusta 1941. po selima Banije i Korduna, za vreme koje je prema zapisima slunjskog župnika i tadašnjeg ustaškog tabornika ubijeno "tri do četiri tisuće pravoslavaca", navodi Pupovac. Drugi pohod istrebljenja u Glini bio je u glinskoj pravoslavnoj crkvi Rođenja Presvete Bogorodice. U noći sa 29. na 30. jul 1941. oko "200 muškaraca pravoslavne vere, prisilno dovedenih iz okoline Topuskog" ubijeni su u hramu Rođenja Presvete Bogorodice i pre jutra pokopani u pripremljenim jamama nedaleko od sela Prekope. Jedan od njih, Ljuban Jednak, preživio je taj zločin, svedočio o njemu, a umro je u izbeglištvu nakon 1995, ističe Pupovac. U isto to vreme su pravoslavni Srbi kotara Vrginmost pozvani da se 3. avgusta prijave u Vrginmostu "radi prelaza na katoličku veru". U atmosferi straha od ubijanja i progona mnogi su meštani obližnjih sela, poput Čemernice, Pješćanice, Crevarske strane, Batine kose, Bukovice "i nekoliko njih iz Trepče" s "hrvatskim trobojnicima na čelu" i "hrvatskim barjacima u rukama" na svojim konjskim zapregama stigli su Vrginmost. Cele porodice. Tamo su odrasle muškarce odvojili od žena i dece s tumačenjem da će njihov "pokrst" biti dovoljan za cele obitelji, te ih nakon evidentiranja odveli u glinsku crkvu Rođenja presvete Bogorodice. Nakon što su u crkvi pod ustaškom stražom zaključani, shvatili su kakav ih "pokrst" zapravo čeka. U dve noći oko 700-800 je poubijano hladnim oružjem, te i ovaj put odveženo do već iskopanih jama nedaleko od sela Prekopakra. Crkvu su ubrzo ustaše do temelja srušile. Umesto nje 1969. podignut je Spomen dom, sa spomen pločom i skulpturom Antuna Augustinčića. 1995., nakon Oluje, glinska lokalna vlast preimenuje Spomen dom u Hrvatski dom, a spomen ploču i imena žrtava uklanja i sklanja u njegove podrumske prostorije, podseća Pupovac. Uzalud je, kaže on, Ministarstvo uprave osporilo odluku Gradskog veća Grad Gline iz 2014. a kojom se izriče zabrana okupljanja, polaganja venaca i paljenju sveća u centru mesta, na mjestu gde je bila crkva Rođenja Presvete Bogorodice, ističe Pupovac. Uzalud sve kad nema dovoljno snažnog glasa moralne snage stida. Taj stid, osim povređenosti, koje sam osetio ovog 30. jula na komemoraciji koju su organizovali Srpsko narodno vijeće i Antifašistička liga, u saradnji s Dokumentom, a koja je bila ometana i onemogućavana, prisilio me da napišem ovo pismo, ističe Pupovac. Ovo nije bio prvi put, ali je nesumnjivo bio najgrublji vid ometanja i onemogućavanja. Pojedinci iz grupe od desetak, nekolko minuta pre komemoracije, unosili su se u lice članovima porodica žrtava i njihovim poštovaocima. Još za vreme početka komemoracije s transparentom "Komunizam nije antifašizam" stajali su u prostoru komemoracije, dobacujući, vređajući i prozivajući okupljene zbog ubijenih i poginulih Hrvata, a koji su žrtve Srba tokom rata 1991-1995. Policija ih je potom pomakla na rub prostora komemoracije gde su nastavili s ometanjem i vređanjem. U jednom su trenutku zapevali "Zovi, samo zovi", a što je sve zajedno kod pojedinaca na balkonima okolnih zgrada izazivalo smeh. Policija, koja nije znala šta da radi s prijavom ovog skupa, nije znala što da radi ni s ovim ometanjem i onemogućavanjem. U jednom je trenutku jednog od najglasnijih je udaljila, a potom ga pustila da se vrati. Ali, nije stvar u policiji. U krajnjoj liniji, ni u ovom kao ni u drugim slučajevima govora mržnje i vređanja i negiranje žrtava genocida, a glinska dva pogroma su čisti primeri genocidnih radnji, to je stvar javnog stava koji utiče na postupanje i sudske i policijske vlasti, upozorio je Pušpovac. A taj javni stav je uveliko pod uticajem ljudi iz dela političkih i dela crkvenih katoličkih krugova koji ovaj zločin žele umanjiti, negirati i izbrisati iz hrvatske javne svesti, ističe on. Posledica toga je jasna i vidljiva, osim pojavljivanja predstavnika lokalne vlasti i predstavnika centralne vlasti u prvoj godini mandata bivšeg predsednika Josipovića i njegovo prisustvo, svih su ovih godina predstavnici glinske, županijske ili državne vlasti oslobođeni ili razrešeni svake moralne obaveze da se pojave na tom mestu u vreme komemoracija, ukazao je Pupovac. Kad je tako, kako je istakao, nije nikakvo čudo što njihovo mesto zauzimaju oni koji verbalno nasrću na komemoraciju. U nadi da neću biti krivo shvaćen, naši predstavnici se pridružuju komemoraciji strašnim žrtvama Srebrenice, a zaobilaze strašne civilne žrtve Gline, bolno je vidljivo odsustvo univerzalnog važenja moralnog osećaja za zločin i stradanje, dodao je Pupovac. Nema za mene, kaže on, žrtava koje su samo moje ili samo naše. Žrtve glinskih Hrvata, kao i žrtve drugih Hrvata, koji su nedužno stradali od Srba tokom 1991. i 1992. za mene su takođe moje ili naše žrtve. Na kraju opisma, Pupovac kaže: "Tražim da se preostalim Srbima u Hrvatskoj omogući da žive u miru i da se svojih brojnih postradalih u za njih tragičnom 20. stoleću mogu u miru sećati". -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/006901d30b3b%245b89a640%24129cf2c0%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
