NIN, 2683, 30.maj, 2002.
Drustvo:
Gde su pare
Zestoko prepucavanje izmedu Mladana Dinkica i Velimira Ilica o
tome ko prikriva, a ko trazi proviziju da otkrije misteriju srpskog
novca iznetog na Kipar, otkrilo je samo jedno - posle godinu i po
dana nije jos jasno: da li nova vlast nije u stanju, ili vise ne zeli nista
da pronade
Gradani Srbije u prilici su da u poslednjih petnaestak dana prate dve prilicno
popularne serije: prva, "Porodicno blago" prikazuje se na drzavnoj televiziji, a druga
"Kiparsko blago" ide u nastavcima na svim mogucim medijima. Prva se moze svrstati u
humoristicko-zabavni, a ova druga u politicko-aferaski zanr.
Formalno-pravno gledano, akteri ove druge serije su prilicno vazne drzavne licnosti -
jedna je guverner Narodne banke Jugoslavije Mladan Dinkic, a druga veciti kandidat za
potpredsednika republicke vlade, gradonacelnik i lider parlamentarne stranke Velimir Ilic. U centru paznje,
zahvaljujuci njima dvojici, sasvim iznebuha nasle su se gotovo vec zaboravljene srpske milijarde dolara iznete pretezno
na Kipar, a odatle u nepoznatim pravcima rasturene po celom svetu, tokom baksuznih trinaest godina Miloseviceve
vlasti.
Predsednicka kampanja
Kao
po obicaju, ceo slucaj vremenom je poprimio cisto politicku dimenziju i prebacen
na teren buduce
predsednicke kampanje. A pocetak je, opet
po obicaju, sasvim bizaran: prvo je, da podsetimo, Velimir Ilic
optuzio
guvernera Dinkica da namerno prikriva dokaze o
srpskom novcu iznetom na Kipar. U trenutku kad su novinari
Dinkica pitali za komentar ove tvrdnje, on nije za nju ni cuo, pa je samo
lakonski izjavio kako je "profesoru Ilicu" bolje
da cuti,
da se ne bi pominjalo "onih nekoliko miliona dolara koje je trazio kao proviziju
da bi pronasao podatke gde se
srpski novac nalazi".
Velimir Ilic, potom, izricito tvrdi kako ne samo da nije trazio proviziju, nego
je jos sve troskove
svog boravka na Kipru sam platio. Onda
Dinkic precizira kako nije ni rekao da je Ilic trazio proviziju za sebe i
ne
optuzuje ga, posto ne zna gde bi taj novac na kraju
zavrsio. Da bi podupro svoju tvrdnju, Dinkic jos javno
obelodanjuje belesku majora policije Mladena Spasica, koji je sa Ilicem bio na
Kipru. U toj belesci se kaze da su
kiparski izvori, voljni
da dostave dokumentaciju, trazili avans od tri miliona dolara, a ukupna
provizija za tu uslugu
iznosila bi deset miliona dolara.
Major Spasic konstatuje da bi "eventualni dalji koraci i kontakti zahtevali
odluku
nadleznih drzavnih organa". Iz kljucnog Dinkicevog
argumenta ne vidi se osnovna tvrdnja - da je Ilic trazio neki
novac.
Dinkic, doduse, dodaje da je "Ilic po povratku sa
Kipra insistirao da se navedenim licima odmah isplati kapara, ali
su
predstavnici MUP-a i NBJ ovaj zahtev odbacili kao
neozbiljan. Da ovde zavrsimo kratku rekapitulaciju dogadaja i
da
se zadrzimo na kvalifikaciji o (ne)ozbiljnosti. U
ozbiljnim drzavama i odnosima izmedu zvanicnih organa tih
drzava,
tacno je utvrdena procedura za razmenu ovakve
vrste podataka. To nikako ne podrazumeva, pogotovu ne
javno,
pominjanje "nasih poverljivih izvora koji poseduju
dokumentaciju" a razglabanje o provizijama za te usluge moze
se
staviti u domen prvoklasnog
skandala.
Bankarska pravila
"U
medunarodnom bankarstvu postoji kodeks po kojem je stanje racuna izricita
poslovna tajna banke, koja se
moze otkriti samo pod strogo
utvrdenim uslovima", kaze za NIN advokat Sava Andelkovic. U slucaju da se
protiv
nekog lica u maticnoj zemlji povede krivicni
postupak, onda pravosudni organi salju zemlji za koju se sumnja da se
u
njoj nalazi novac iz tog krivicnog dela, zahtev da se
otvori bankarski racun. To se radi preko Ministarstva
pravosuda,
a u kontaktu sa ministarstvima inostranih
poslova obe zemlje. Ako tamosnje vlasti utvrde da su pruzeni valjani dokazi
i
da je zahtev opravdan, oni na drzavnom nivou izlaze u
susret i otkrivaju racune, kaze
Andelkovic.
"Ista procedura koja vazi za izrucenje fizickih lica, primenjuje se za
'izrucenje' novca. Ni guverner niti ministar
policije,
koji su u ovom slucaju potpisali nalog gospodinu Ilicu za put na Kipar, nemaju
pravo da tamo salju svoje
privatne delegate. A ni kiparski
organi nemaju pravo da im otkrivaju podatke bez zahteva naseg suda pred kojim
se
vodi krivicni postupak. Bez tog zahteva nisu duzni da
dostave cak ni izvestaj. U ovakvim stvarima komunicira
iskljucivo drzava sa drzavom", kaze
Andelkovic.
Kad
se ovo ima na umu, onda na videlo izlazi krupna dilema: da li je nasa nova vlast
do te mere diletantski
pristupila ovako krupnom poslu,
posto sudski postupci u zemlji nisu pokrenuti (vec je guverner prvo licno isao
da po
Kipru lovi srpske pare, a potom ga je odmenio
predsednik jedne stranke, bez krupnog drzavnog zvanja, sto je
tamo
izazvalo diplomatski skandal) ili nekome zbog necega
zaista nije stalo da se taj novac, ako ga na Kipru uopste jos
ima,
otkrije.
Velimir
Ilic decidirano tvrdi da je u pitanju ovaj drugi slucaj, insistira na konkretnim
imenima uz teske optuzbe, a
prozvani ne odgovaraju. Kako,
na primer, da niko ne reaguje na ovu Ilicevu recenicu: "Ima tu i nekih firmi,
mozda i
ministarskih, koje su aktivno ucestvovale u svemu
ovome, a mozda i mnogo prljavijim poslovima i sad im ne
odgovara
ova prica". Tesko da bi dobar alibi za cutanje
bilo eventualno slaganje sa Dinkicevom kvalifikacijom da je
gospodin
Ilic "obican marginalac". Pogotovu ako je bas on
prethodno poslat da u ime drzave trazi drzavni novac na
Kipru.
S druge
strane, ni Velimir Ilic ne objasnjava zasto mu je trebalo vise od godinu dana
(na Kipru je boravio aprila
prosle godine) da se javno
pobuni sto drzavni organi, da tako kazemo, ne pokazuju vise onaj elan koji su na
pocetku
imali, da nadu bar delic od te cetiri milijarde
dolara kojima se uporno
operise.
Politicki marketing
Borka Vucic, glavni akter price o "kiparskom blagu" odavno tvrdi da tog novca
nema, da je zbog sankcija (preko
Beogradske banke na cijem
je celu bila) moralo da se placa gotovinski, ali da su time placane drzavne
potrebe, "jer je
narod morao da
zivi".
Duga je
prica o tome da su postojali i mnogi drugi nacini, a i razlozi za iznosenje
novca i zametanje tragova (preko
fiktivnih, fasadnih
firmi, na primer) ali se sa velikom sigurnoscu moze pretpostaviti da nelegalno
izneti novac, ma koliko
ga je bilo, odavno nije na Kipru.
Pogotovu posle ovolike javne halabuke, prepucavanja i opste svade unutar jedne
iste
koalicije na vlasti. Cak se i nepomenuti Vladan
Batic, ministar pravde, osetio pozvanim da odrzi lekciju
guverneru
"koji se sve cesce mesa u svaciji posao, a ne
radi svoj kako treba". Iz ovoga se jasno moze zakljuciti sa koje
strane
vetar duva - ukazala se dobra prilika da odgovori
na Dinkiceve prethodne optuzbe kako je reforma pravosudnog
sistema dosad najlosije odraden
posao.
Kad sve
saberemo, a potom odbacimo jeftina prepucavanja, politicki marketing,
predizborne kampanje,
nepromisljena izletanja, preostaje
nam samo jedno pitanje - kada, zaista, nova vlast namerava da nam precizno,
jasno
i argumentovano objasni dokle je stigla sa
ispunjavanjem svog krupnog predizbornog obecanja, da ce otkriti
"kiparsku
misteriju". Ako nista nisu uspeli da nadu, treba
to jasno da nam kazu. Ako su pak odustali i to treba da kazu, ali da
pri
tom objasne i zasto. Pa sad, ko ziv, ko mrtav. Sami
su, uostalom, u srpski jezik uveli rec
"transparentno".
BILJANA STEPANOVIC
