|
Mohamed Al Fajed i dalje traga za istinom Neću se smiriti dok ne budem znao Kontroverzni egipatski milijarder priča zašto je morao da se iz Londona preseli u Ženevu i na šestu godišnjicu pogibije svog sina i dalje tvrdi da su Dajanu i Dodija ubili obaveštajna služba, princ Filip i "mala grupa fašista" Mohamed al Fajed nikada nije bio omiljena figura u visokim društvenim krugovima Velike Britanije. Bez obzira što je tamo živeo gotovo četrdeset godina i imao ogromno bogatstvo i razgranate poslove i bez obzira što mu se tamo rodilo sve četvoro dece, on nikada nije uspeo da dobije britansko državljanstvo. Političari su pokušavali da ga iskoriste, a on im je uzvraćao žestoko. Preko medija. Onog trenutka kada je njegov sin Dodi započeo ljubavnu vezu sa princezom Dajanom, rodile su se šanse da Al Fajed postane neko značajan i među britanskom elitom. Sa pogibijom Dajane i Dodija snovi su se raspršili. Skrhani otac nije prestajao sa optužbama da su njegov sin i nesuđena snaja ubijeni. Iznosio je najprljavije stvari na račun političara, kraljevske porodice i tajnih službi, kao da je znao da ionako nikada neće postati punopravni britanskih državljanin. Šest godina je prošlo od one tragedije u pariskom tunelu "Alma" i svaki 27. avgust Mohamed provodi sa svojim mislima i sećanjima. Ovog puta je taj datum bio i prilika da iznese svoje razloge zbog kojih je napustio Veliku Britaniju i preselio se u Švajcarsku. Izrekao je niz optužbi, opovrgao priče da će prodati čuvenu robnu kuću "Harods" i svetu (ne baš svojevoljno) predstavio svoju novu devojku. Sedamdesetogodišnji egipatski milijarder je mondenskim Sen Tropeom prošetao držeći se ruku-podruku sa tajanstvenom mladom crnkom.
Pošto je proveo devet nedelja u svom novom domu u Ženevi, gde će ubuduće biti i sedište njegove poslovne imperije, Al Fajed se nakratko vratio u London i novinaru "Sandej ekspresa" pojasnio neke stvari:
Neki posmatrači smatraju da je njegov odlazak u drugu zemlju samo pokušaj da izbegne plaćanje poreza u Velikoj Britaniji. – Ja ne mogu da izbegavam poreske obaveze i da budem izbeglica iz zemlje čiji građanin nikad nisam bio. Kada bih imao britansko državljanstvo, rado bih živeo ovde i plaćao porez kao i svi drugi. Moram da kažem da sam većinu svojih poslova preselio jer poreznici nisu bili fer prema meni. Među stotinama bogatih stranaca koji žive u Britaniji i plaćaju poreze po dugoročnim ugovorima, oni su samo moj ugovor odjednom i jednostrano otkazali. To je bio vrhunac duge kampanje protiv mene i kap koja je prepunila čašu. "Harods" je najbolja prodavnica na svetu čije ime je brend po sebi i ono je neprocenjive vrednosti. Još ne postoji osoba koja bi mogla da mi ponudi toliku sumu da bih prodao tu robnu kuću. Mohamed al Fajed ističe da je bio prinuđen da napusti Britaniju jer se sukobio sa ljudima koji poseduju stvarnu vlast u toj zemlji: "Ti prokleti gangsteri žele da mi se osvete i tome nema kraja". U svojim optužbama on pominje aristokratiju, elitističku kliku koja se okuplja oko kluba za gospodu "Pal Mal", kraljevsku porodicu, posebno princa Filipa, i, pre svega, britansku obaveštajnu službu MI 6. Egipatski biznismen često ističe kako je tokom protekle dve decenije poreskoj upravi plaćao više od sto miliona funti godišnje i kako su hiljade ljudi živele od njega. Naglašava da je pomogao mnogim bolnicama da opstanu a fudbalski klub "Fulam" spasao od propasti. – Svako drugi bi bio bar zahvalan – kaže Mohamed. – Umesto toga smislili su zaveru protiv mene. Dosta mi je uvreda, otišao sam jer nikada nikome nisam dozvoljavao da me gazi i postupa prema meni nefer. Ilegalni imigranti imaju u Britaniji bolji položaj od mene. Ta mala grupa fašista koja zaista vodi zemlju uplašena je jer iznosim istinu o smrti mog sina Dodija i princeze Dajane. Morali su da je ućutkaju. Uoči njene smrti popularnost kraljevske porodice je bila na najnižem nivou. Pomisao da bi mogla da se uda za Dodija, koga je volela, naterala ih je da preduzmu drastične korake. Al Fajed često boravi i u svom hotelu "Ric" u Parizu odakle su Dajana i Dodi krenuli u smrt. Izvan hotela, na Trgu Vendom turisti se guraju i pokušavaju da fotografišu kružna vrata gde je princeza poslednji put snimljena živa na snimcima hotelskih kamera. – Oni ne zaboravljaju Dajanu, kao ni ja – odlučan je Mohamed. – Kao ni oni drugi dripci iz Bakingemske palate. Mohamed al Fajed je potrošio hiljade funti sprovodeći sam istragu o nesreći u kojoj je stradao njegov sin. Kaže da zna da je britanska tajna služba tada bila u Parizu i da su pratili telefonske pozive: – Znali su da se Dodi i Dajana vraćaju u nedelju za London. U ponedeljak je trebalo da objave svoju veridbu. Dodi mi je rekao da su se verili i da je Dajani kupio prsten od 150.000 funti. On me nikada ne bi lagao. Nije bilo razloga za to. Njihova ljubav je bila jednostavna romansa između dvoje ljudi koji su se odlično slagali i odlučili da se venčaju. Oni kojima to nije odgovaralo uspaničili su se i iz arhiva, izvukli plan koji je originalno bio namenjen za ubistvo Miloševića.
Al Fajed insistira na tome da je glavni organizator zločina kraljičin muž princ Filip. – Verujem da je većini ljudi u Britaniji dosta kraljevskih skandala. Vreme je da se završi sa tim. Upoznao sam kraljicu. Ona je fina žena, ali bez ikakvog životnog iskustva. A taj Čarls, on je idiot. Kako je mogao da ostavi Dajanu, tako ljupku ženu, zbog Kamile, žene koja ima lice krokodila. Britanski mediji su oduševljeni ovakvim izjavama, ali ovaj vitalni čovek ima još toga da ponudi javnosti. – Koliko često mislim na Dodija? – ponavlja pitanje koje mu je uputio novinar. – Kao da mi je neko otkinuo nogu. Više od pola života provodim misleći na njega. Moja odluka da napustim Englesku je bila najteža zbog toga što je grob mog sina još tamo. Njegovi apartmani u Londonu i Parizu su onakvi kakvi su bili onog dana kada je poginuo.
– Znam imena ljudi iz obaveštajne službe koji su umešani u ubistvo – otvoren je Al Fajed. – Znam i da su koristili isti plan i sredstva kojima su planirali da ubiju Slobodana Miloševića. Što više laži izgovaraju, teže će biti doći do pravih tragova koji daju odgovore. Trinaest godina je trebalo da se otkrije kako je engleska tajna služba ubijala ljude i u Irskoj. Trinaest godina. Ali, istina je konačno isplivala. Dajana je znala da je njen život u opasnosti i to mi je rekla. Znam i da je svoja razmišljanja snimala na video- trakama gde je govorila istinu o tim ljudima koji sebe zovu aristokratama. Ona je jedina shvatala kako ti ljudi žive u čudnom kolonijalnom svetu, tako daleko od stvarnosti, i plašila se toga. Sve što je tražila bilo je sigurnost, a Dodi je to mogao da joj pruži. Premijera Tonija Blera je Al Fajed trenutno ostavio na miru, ali ističe kako bi taj čovek morao da bude svestan "šta sam sve uradio za njegovu laburističku partiju". Mohamed misli na učešće u obaranju torijevskog premijera Nila Hamiltona i njegovog kolege Džonatana Aitkina, za koje je tvrdio da su odgovorni što su sedište britanske vlade u Dauning stritu, u vreme vladavine Margaret Tačer, pretvorili u "noćni klub za trgovce oružja". – Kada znam da nešto smrdi, niko me ne može sprečiti da o tome pričam – kaže Al Fajed. – Za Blera samo mogu da kažem da sam ga zamolio da mi pomogne u sprovođenju javne istrage povodom smrti Dodija i Dajane. Znate li kakav sam odgovor dobio? Ćutanje! Ali, neka. Obični ljudi u Britaniji, pošteni ljudi i žene koji teško rade i koji su voleli Dajanu, oni me čuju.
Kada je početkom sedamdesetih godina Mohamed al Fajed stigao Veliku Britaniju, bio je gotovo nepoznat većini ljudi. Sada kada je otišao iz te zemlje, on je svetski slavna ličnost. Rođen je u Aleksandriji, egipatskoj luci, kao sin siromašnog školskog učitelja. Kao što odgovara čoveku koji je toliko kontroverzan, čak ni datum njegovog rođenja nije izvestan. U britanskom Ministarstvu trgovine se nalazi dokument u kojem je kao Mohamedov datum rođenja zaveden 27. januar 1929. godine. Istovremeno, knjiga "Ko je ko" kao vodič kroz svet značajnih ličnosti, tvrdi da je Mohamed četiri godine mlađi. U svakom slučaju on je najstariji sin odrastao u toj siromašnoj porodici. Bavio se raznim poslovima: prodavao je koka-kolu na ulici i bio trgovački putnik. Oduvek je imao velike ambicije, a sreća mu se nasmešila onog trenutka kada se oženio Samirom Kašogi, sestrom čuvenog međunarodnog trgovca oružjem Adnanom Kašogijem. Mohamed se odmah zaposlio u firmi svog šuraka, u Saudijskoj Arabiji. Vrativši se u Egipat, počeo je da se uspinje u sasvim drugoj oblasti: pravljenju brodova. Onda je 1966. postao savetnik najbogatijeg čoveka na svetu, sultana od Bruneja. Stekao je veze na Bliskom istoku, Haitiju i u Londonu, pa je i sam postao veoma bogat čovek. Koristio je sultanove bankarske račune da bi kupovao nekretnine u Engleskoj. Došavši sedamdesetih godina u London, Mohamed je britanskim političarima omogućio susrete sa bliskoistočnim državnicima i ugovorio mnoge poslove. Naravno, i trgovina oružjem je bila uključena. Upravo je Al Fajed bio jedan od onih što je raskrinkao sina Margaret Tačer kao reketaša koji skuplja nelegalnu proviziju u trgovini oružjem. Od tada datira netrpeljivost između Mohameda i britanskih konzervativaca. Sa bratom Alijem je 1979. kupio hotel "Ric" u Parizu. Sa drugom suprugom je u Engleskoj izrodio četvoro dece, a 1985. preuzeo "Harods" za 615 miliona funtu. Očigledno da je u pitanju bila mala prevara u okviru zakona jer je prethodni vlasnik Tini Rouland odbio da prihvati Mohameda i poveo oštru kampanju protiv njega koja je dovela do istrage u Ministarstvu trgovine. Spor je izglađen 1993. godine kada su se Mohamed i Tini pojavili pred kamerama u Odeljenju za hranu "Harodsa", ali Rouland nikada nije prestao da optužuje svog bivšeg suparnika u poslu da ga je prevario.
Posledica je bila da se mnogi moćni ljudi ujedine protiv Al Fajeda. Dok je u Francuskoj dobio orden Legije časti zbog toga što je spasao hotel "Ric" od propasti, u Britaniji ga je čekalo odbijanje i progonstvo. Ali, tamošnja konzervativna vlada je znala da je Mohamed od detinjstva bio anglofil i da je Veliku Britaniju voleo koliko i Egipat. Tražeći stalno usluge od njega, mahali su mu mogućnošću dobijanja pasoša kao šargarepom na štapu. Posle Dodijeve i Dajanine smrti i Mohamedovih izjava, u rukama britanske strane ostao je samo štap. Skotland jard je čak jednom uhapsio Mohameda, a da nikakvu optužnicu nije podigao. Kada se on žalio nezavisnoj komisiji oni su sproveli istragu, ali bez rezultata. Onda su počeli da mu šalju poreske inspekcije, da bi na kraju poništili ugovor koji su Mohamed i Poreska uprava Velike Britanije potpisali 1985. godine. – To su činjenice i sve se radi da bi se prikrile druge stvari – tvrdi Al Fajed. Svaki drugi otac bi isto činio što i ja. Samo želim istinu i da živim u zemlji koja je poštena. Te osobine ja vidim u običnim ljudima, ali ne i u eliti koja ima druge vrednosti. Hoću da znam šta se desilo i neću se smiriti dok to ne otkrijem. |
S. Jokanović
Snimio S. Jokanović
