|
Свима онима који се у Србији баве озбиљним послом
стигла је ових дана из Берна једноставна порука: заинтересовани за извоз у
Швајцарску могу се за сваку врсту помоћи, савета, или било каквих других
консултација у вези са тим јавити на електронску адресу Пословног форума
српске дијаспоре Швајцарске – [EMAIL PROTECTED].
У последњих
годину дана ово је друга иницијатива такве врсте која стиже из круга
пословних људи нашег порекла у Швајцарској. Пре тога, ПФД Швајцарске
позвао је српске привреднике да понуде ваљане пројекте у чијем финансирању
би учествовао и швајцарски капитал, али овај покушај није славно прошао
углавном због малих могућности домаћих улагања у неке од тих пројеката.
Поред тога, наши бизнисмени у земљи сатова и чоколаде организовали су
акцију „999 компјутера за Србију” и првих 400 комада већ је раздељено
школама и факултетима широм отаџбине.
Покривају пола
извоза
Најновији покушај ових упорних Срба из расејања да
зналачки урађеним пројектом унапређења извоза у Швајцарску помогну матици
поново је дело неколицине људи на челу са Веселином Ћесаровим, власником
фирме ЦЕ метал из Берна и званично председником ПФД Швајцарске, који је
основан када и Центар за дијаспору Привредне коморе Србије у Београду, али
чији је рад на жалост – замро. Независно од мртвила централе у Београду,
Ћесаров је организовао групу претежно младих стручњака нашег порекла да
своје знање, контакте и пословне везе ставе у службу онога што је у овом
тренутку најхитније, пружајући тиме пример и другима у свету како би од
вербалних патриота могли нешто корисно да учине за своју земљу.
–
Пословни форум дијаспоре Швајцарске базира програм унапређења извоза, пре
свега, на практичном искуству у продаји робе на тржишту Швајцарске – око
40 одсто физичког извоза из СЦГ у нашу нову домовину је на директан или
индиректан начин у организацији људи из нашег форума. Поред тога, наш
програм рађен је у складу са методом брзе анализе могућег пласмана, а уз
то води рачуна и о чињеници да Швајцарска није члан ЕЗ, па не постоје нека
значајнија ограничења у увозу, осим код неких прехрамбених производа, што
је могуће отклонити међудржавним уговором. Такође се не сме изгубити из
вида тржишни сегмент наше дијаспоре која броји 150 људи, што значи и исто
толико потрошача – објашњава стручне референце ПФД Ћесаров, напомињући да
они окупљају и наше и швајцарске стручњаке различитих профила, претежно из
области финансија, производње и трговине, а у стању су да заинтересоване
снабдевају информацијама свих врста и из прве руке.
Зашто су се
наши земљаци одлучили на овакав корак постаје јасније када се погледа у
статистику Савезне управе царина Швајцарске за прошлу годину. Увоз из наше
земље достигао је скромну цифру од 18 милиона франака, од чега око 11
милиона отпада на полупроизводе углавном од метала, а мањи део на аграрне
производе. Истовремено, извоз у СЦГ био је око 192 милиона франака, од
чега је чак 111 милиона била роба широке потрошње. А у том делу чак 50
милиона франака отпада на извоз цигарета у Србију!
– Ова ставка
неповољне увозне структуре тешко ће се променити без одговарајућих мера
надлежних органа, али наш извоз може значајно да се повећа на основу наших
маркетиншких акција, а у тесној сарадњи са заинтересованим извозницима.
Интересантно је, рецимо, да за наше произвођаче машина постоје добре
могућности пласмана на овдашњем тржишту – примећује наш
саговорник.
Балкански пример
Искуство трију земаља
нашег региона, чији је извоз у Швајцарску у последњој деценији био више
него симболичан, најбоље потврђује исправност Ћесарових процена. Наиме,
Мађарска је лане у ову земљу извезла робе у вредности од 711 милиона,
Румунија 142 милиона, а Бугарска за 61 милион франака. У њиховом извозу
доминирају пољопривредни производи, текстил, галантерија, а последњих
година машине и електроника, односно производи са високим степеном
прераде. За неразвијене и средње развијене земље тржиште Швајцарске је
сигурно најатрактивније у Европи, не само због стабилне валуте и цена, већ
и због политике швајцарске владе која иде у правцу унапређења извоза из
ових земаља.
– Извоз није само пласман робе из једне у другу земљу,
већ и много додатних информација за произвођаче на основу којих граде
стратегију развоја, побољшавају квалитет својих производа и проширују
своја тржишта. Извоз значи и лобирање привреде једне земље, преко тога
приступ изворима са повољним условима кредитирања производње, а на крају и
спајање предузећа из земље увозника са предузећем из земље извозника.
Извоз у Швајцарску значи и референцу за друга тржишта. Предузећу које
освоји ово тржиште сва друга тржишта су отворена – анализира Ћесаров
домете и могућности осмишљеног остваривања ове иницијативе.
Као
човек великог искуства и праксе који више од 30 година послује на овом
тржишту, наш саговорник упозорава и на примере оних који су престали да
извозе у Швајцарску, али су задржали место код бивших купаца. Случајеви
новосадског „Новокабела” или прокупачког ФОМ-а то најилустративније
потврђују.
– Главни проблем није ни тржиште ни квалитет производа,
већ немогућност финансирања текуће производње под нормалним условима. У
извозу у Швајцарску предњаче Ваљаоница бакра и Импол – Севал Севојно, чији
су конкуренти искључиво предузећима из развијених земаља. Занимљиво је да
је Ваљаоница бакра у прва два месеца ове године, који иначе важе као
вансезона, већ извезла 220 тона, или 10 камиона полупроизвода од бакра, и
то управо захваљујући добро конципираној политици продаје, којој је
основни елемент захтев и жеља купца. Зато ПФД стоји на располагању свакоме
кога интересује пласман на швајцарском тржишту – поручује на крају
Ћесаров. |