|
Утопијска визија Косова као толерантног
мултиетничког друштва које ће успешно спроводити европске стандарде о
мирном и стабилном демократском развоју, владавини права и отвореном
тржишту, никад није била даља од стварности после трагичних догађаја 17.
марта. А, ипак, међународна заједница никако да призна свој пораз,
одустане од ове утопије на којој је темељила своју политику према Косову и
потражи реалнија решења.
Европској унији, САД и Уједињеним
нацијама, наравно, није лако да пред целим светом, а нарочито пред
косовским Србима, којима су обећавали безбедан повратак кућама, прихвате
део одговорности за изгубљене животе, спаљену имовину, срушене цркве...
као последицу њихове погрешне оцене о стварном стању у покрајини.
Очигледно им тешко пада да отворено кажу оно што је већ свима јасно: УНМИК
и Кфор нису успели у својој мисији, а лидери косовских Албанаца су на
најгори начин злоупотребили поверење страних посматрача.
Уместо да
се најзад осуде етничко чишћење и „оркестрирани напад” – а да је то оно
што се заиста догађало потврдили су и изасланици ЕУ Крис Патен и Хавијер
Солана и генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер – крвници и жртве се
изједначавају у захтеву да се „уздрже од насиља”, поново се позива на
суживот, дијалог и толеранцију, а Хари Холкери уместо опозива добија нову
подршку.
Једини „уступак” стварности са којом су се представници
забринуте међународне заједнице суочили јесте могућност децентрализације
Косова. Али, како ће се она спровести, како ће изгледати, и којом врстом
„локалне аутономије” ће бити пропраћена, није јасно ни после њихових
разговора са овдашњим политичарима.
У сусрету са премијером Србије
Војиславом Коштуницом политички директори министарстава спољних послова
Немачке (Михаел Шефер) и Италије (Ђанпјеро Масоло) сложили су се да „треба
покренути питање децентрализације Косова у смислу давања институционалних
гаранција Србима и обезбеђивања њихових права по свим европским
стандардима”, али су истовремено одбацили идеју о кантонизацији покрајине
јер би то био први корак ка подели покрајине – што је за међународну
заједницу неприхватљиво. Они су, такође, пренели уверавање да би се на
Косову могао применити концепт децентрализације надлежности и аутономије
локалних заједница какав делује у БиХ и у Македонији. А о томе како би се
то извело треба да се договоре непосредно Београд и
Приштина.
Амерички државни подсекретар за политичка питања Марк
Гросман, међутим, ни после обиласка Косова и боравка у Београду није
одступио од првобитног плана „стандарди пре статуса” у којем се не помиње
децентрализација, већ је само најавио детаљнију разраду овог плана. Он је,
додуше, осудио насиље према УН, Кфору и полицији на Косову и позвао
косметске институције да сарађују са УНМИК-ом, али ни речју није поменуо
одговорност УНМИК-а и Кфора за мартовске догађаје. Као да је одабрао да
намерно превиди њихову улогу у косовској трагедији и судбини Срба чије
животе они треба и надаље да штите. |
