I Slovenci pod srpskom sajkacom Posle cetrdeset i tri godine desilo se i to cudo da je u Guci, zajedno sa dvadeset hiljada ljudi, u stavu mirno i predsednik Srbije slusao kako sa Jelice praste prangije dok dvesta trubaca svira melodiju saboraske himne "Sa Ovcara i Kablara". Zvanicni svetski promotor najveceg festivala bleh muzike na svetu Kiera Caplin, Carlijeva unuka, te jedinstvene trenutke je propustila iz bezbednosnih razloga
Konacno, svi su "provalili" Gucu. Pitanje je samo vremena kad ce i Amerika i Engleska biti zemlja dragacevska. Bivse jugoslovenske republike vec to jesu. Slovenci to odusevljeno priznaju i s obzirom na to da ih je na ovom saboru bilo vise od pet, a manje od deset hiljada, (niko nije imao precizne podatke, tek sretali smo ih na svakom koraku) za koju godinu ce u dezeli u vreme odrzavanja Dragacevskog sabora ostati samo sitna deca i starci. Dolaze i kao solisti, u karavanima autobusa, ali i na prelepim i novim motorima marke "zlatna krila", kako su to ucinili osmorica clanova kluba vlasnika tih bolida na dva tocka. (NASTAVAK SA PRVE STRANE) Radost pobednika: Jovan Antonijevic, zamenik glavnog i odgovornog urednika "Ilustrovane" urucio je trubu, dar naseg lista, Veljku Ostojicu, najboljem trubacu Njima je uspelo da iz Ljubljane do Spomenika dragacevskom pobedniku u centru Guce stignu za samo sest sati i to bas kad je u cezama na isto mesto dojezdila Kiera Caplin, unuka neponovljivog Carlija Caplina. Okupljeni svet nije znao kud pre da gleda, ni sta pre da pipne, da li lepu promotorku Sabora Kieru ili najnovije "Hondine" maco masine. Slovencima, (doduse ni drugi strani gosti, a ove godine ih je bilo od Amerike do Japana) nisu se zalili, u Guci bas nista ne smeta. Tako se njih cak sto pedeset smestilo u samo jednu kucu. Kad mu je ponestalo duseka snalazljivi domacin je poredao po podovima malo deblji stiropor. Niko se nije zalio na udobnost ovih lezaja niti na tusiranje u sklepanim kabinama u dvoristu iz kojih je tekla voda koju su u debelom crnom crevu grejali suncevi zraci. I nikom nije palo na pamet da protestuje sto nocenje placa 25 evra a tusiranje 150 dinara. Pa sad neka neko kaze da Gucani nemaju osecaj za biznis. Od njih bi i Slovenci, koji su nam tradicionalno po tom pitanju nabijali komplekse, imali sta da nauce. - Kad bi u Guci sve bilo uredeno kao u Sloveniji, Slovenci vise ne bi dolazili - jasan je Boban Plavevski, fotograf "Mladine", koji nas ubeduje kako moramo da im dodemo u goste i uzivo vidimo i dozivimo provod na brodu koji plovi Ljubljanicom a na njemu sviraju trubaci iz Srbije. Strance u Gucu vise niko ne mora da zove. Proslo je vreme kada su ih organizatori Sabora "vukli za rukav" i kada je svaki bend sa oznakom ino koji je natucao "Mesecinu", "Tamo daleko" ili "Kalasnjikov" bio atrakcija koju su opsedali domaci novinari i saborasi. Sada su organizatori u prilici da biraju koji od takvih orkestara ce da puste da izadu na pozornicu. Tako su tu cast imali orkestar "Kein vorspiel" iz Landshuta, Nemacka, "Balkanika" iz Sofije, "Janosik" i "Dej se n litro" iz Slovenije, "Tzi sla?" iz Pariza i "Blezeri" iz Skoplja. Nepotrebno istrcavanje Sa politicarima je opet druga prica. Ocekivali to ili ne, ali po starom "dobrom" komunistickom obicaju oni se prvi zovu i pismeno i licno, a onda se jos, nicim izazvana, lokalna vlast istrcava kako ce im prirediti docek za pamcenje. Tako smo ogluveli od reklame sa razglasa Doma kulture kako ce sto pedeset trubaca docekati ministre kulture i kapitalnih investicija, Dragana Kojadinovica i Velimira Ilica, tacno u osamnaest i trideset ispred Spomenika trubacu. Ostala je nepoznanica kakav bi docek bio prireden Ratku Mladicu, Radovanu Karadzicu, Slobodanu Milosevicu i Vojislavu Seselju, koje je predsednik opstine Lucani Slobodan Jolovic, trpajuci Borisa Tadica i Vojislava Kostunicu u isti kos sa ljudima sa haskih poternica, pred stotinak domacih i stranih novinara pozvao da dodu na Dragacevski sabor. Velja je stari saboras i nikada od svog dolaska u Gucu nije pravio pompu te vrste, pa to, naravno, nije cinio ni sada. Ministar kulture, ovog puta u ulozi domacina Dragacevskog sabora, iako je to svojevrsni presedan da ministru, dakle politicaru, bude poverena ta odgovorna i casna duznost, dobro je odradio svoj posao. Iako se otvarajuci finalno takmicenje brzo ispravio kada je rekao da Dragacevski sabor nije seoska priredba vec svetska manifestacija, svakom ko je protekli vikend proveo u varosici na Bjelici je potpuno jasno da je car i jedinstvenost ove urnebesne feste upravo u tom spoju seljackog, srpskog i svetskog. Sa tim carima, kojima je i sama doprinela, imala je priliku da se upozna i Kiera Caplin , dvadesetdvogodisnja unuka Carlija Caplina i njegove cetvrte supruge Une i praunuka cuvenog pisca Judzina O Nila. Gospodica Caplin je predsednik produkcijske kuce "Lajnlajt film" nazvana po poslednjem nemom filmu Carlija Caplina gde on igra sa Basterom Kitonom, a koju je osnovala da bi sacuvala od zaborava dela njenog dede. Ova firma se bavi i snimanjem dokumentaraca o (ne)poznatim mestima u svetu gde se dolazi zarad sjajnog provoda, a zatim ih distribuira u vise od pedeset zemalja gde "Lajnlajt" ima svoja predstavnistva. Tako je, posto je prethodno pogledala kasete o Dragacevskom saboru, stigla u Gucu u svojstvu svetskog promotora ovog festivala trube. Pred gotovo trista akreditovanih novinara, od kojih je vise od polovine stiglo iz sveta, Kiera je odmah po dolasku izjavila: - Aj lav ju gajz, zivela Guca! Posle je jos dodala da ono sto je videla i cula dok je u cezama dovezena do centra Guce mnogo vise nego sto je ona ocekivala. Mi smo ocekivali da je Kiera pripremljenija za svoju ulogu. Nije znala ko je Kusturica niti je gledala njegove filmove "Dom za vesanje" i "Podzemlje" koji su lansirali muziku samoukih trubaca iz Srbije u svet, kao sto nije znala ni ko je Boban Markovic iako su kompakt-diskovi sa njegovom muzikom medu prvih deset na svetskim top-listama vorld muzike. A upravo Bobanu Markovicu je reditelj poznat samo po nadimku Zli i kao omiljeni reziser spotova nasih muzickih zvezda, poverio glavnu musku ulogu u dokumentarcu o Guci. Iako Boban nije unapred znao sta ga ceka (u Gucu je stigao da bi u petak uvece sa sesnaestogodisnjim sinom Markom i svojim bendom odrzao solisticki koncert), bez oklevanja je pristao da odglumi Kierinog udvaraca koji nastoji da je, dok ona seta varosicom, osvoji svojom pesmom i umecem na trubi. Po odradenom glumackom zadatku Bobana je cekalo jos jedno iznenadenje. Njegov dugogodisnji prijatelj Dusan Milivojevic, decenijski saboras, Dragacevac po rodenju, lekar po obrazovanju, trajno nastanjen u Stutgartu, nestrpljivo ga je cekao za stolom hotela "Zlatna truba" ne bi li mu saopstio da je izgubio opkladu. Na proslogodisnjem Saboru Dusan je samouvereno saopstio svom drugaru: "Kad si ti mogao da naucis da sviras na trubi, naucicu i ja i to do sledeceg Sabora". Boban je doveo u pitanje doktorove muzicke sposobnosti, a ovaj mu je na to uzvratio: "Ja cu da naucim, a ti ces tri dana da placas moje cehove u Guci. Ako ne uspem, ja otvaram novcanik". Majstor trube je prihvatio opkladu. - Cim sam se vratio u Stutgart, nasao sam ucitelja, Nemca kuji studira trubu na tamosnjoj muzickoj akademiji. Kirs ima dvadeset tri godine, a od pete svira na tom instrumentu - prica Dusan. - Dva puta nedeljno mi je drzao casove, nije da nisam bio uporan, ali sam ubrzo shvatio da to nije lak posao i da zahteva punu posvecenost, a ja imam ordinaciju i vrlo malo slobodnog vremena. Hteo sam da odustanem. Ali, kada sam u jednom neformalnom razgovoru pitao svog ucitelja sta mu rade roditelji, a on mi rekao da ih nema i da zivi sa bakom, promenio sam odluku. "Uzimacu casove kod tebe, kao i do sada, dok ne zavrsis studije", obecao sam i sebi i njemu. Tako sam ja naucio da duvam na trubi. Do sviranja imam jos mnogo da ucim, ali i ovo sto sada znam dovoljno je da dobijem opkladu. I Sreten se uplasio Koliko je izgubljena opklada olaksala Bobanov novcanik ostala je tajna, kao sto se ne zna i kolikom je sumom i u kojoj valuti Kiera castila trubace koji su joj pomogli da postane prava saborasica. Tek ministar Kojadinovic, koji se u subotu uvece nasao u drustvu lepe promotorke, kaze da je ona sasvim prirodna i neposredna devojka i da je "vrlo lepo igrala na stolu". Iako je bilo planirano da Caplinova unuka u Guci ostane do ponedeljka, nje nije bilo na takmicenju trubaca u nedelju po podne. Od clanova njenog tima saznali smo da je iz bezbednosnih razloga, nije mogla da se probije kroz guzvu do stadiona, ranije napustila Gucu. Sutradan je otputovala na Ibicu da snima dokumentarac o tamosnjem nocnom zivotu. Bezbednost je tema kojom ce ozbiljnije nego ikad morati da se pozabave organizatori Sabora. Treba li vece opomene nego sto se prvi put u istoriji Sabora dogodilo ubistvo, a tuce pripitih mladica ugrozile odrzavanje ponocnog koncerta u subotu vece. I laicima je jasno da promena strukture gostiju nalaze mnogo ostrije a neupadljivije mere nego sto se to praktikovalo do sada. Gucu vec nekoliko godina pohode stotine hiljada mladica i devojaka koji tri dana provode na ulicama varosi uz pivo i ostale lake "stimulanse" i kojima padne mrak na oci kada se ispred njih poreda kordon "plavaca" ili onih u crnim uniformama, kao sto je to bio slucaj kada je finalno takmicenje prekinuto zbog nevremena. Nekoliko hiljada mladica i devojaka pokislih do gole koze krenulo je ka pozornici skandirajuci: "Hocemo trube". Policija je na jedvite jade uspela da formira stit ispred bine a Sreten Karic, koji je samo nekoliko minuta pre kise igrao sa bosonogim clanicama svoje porodice uz zvuke trube, usplahireno je dotrcao iza scene: "Ljudi, ako neko ne izade pred ovu mladez i ne kaze da ce se takmicenje nastaviti cim stane kisa i zamoli ih da se povuku od pozornice, oni ce pregaziti i pozornicu i nas!" Voditelj programa i predsednik Upravnog odbora dr Aco Pajovic je poslusao Sretenov savet. Kisa je pocela da jenjava, strucni ziri sa kompozitorom Zoranom Hristicem na celu uzeo je kisobrane i izasao napolje, napetost je popustila i publika se polako povukla. Da je opasnost od nereda prosla, postalo je izvesno tek kad je orkestar Dejana Lazarevica za vreme dok je ziri vecao, a to je trajalo gotovo sat vremena, odsvirao mini koncert znalacki birajuci kola i pesme koje ce publici potpuno odvuci paznju od "plavaca" i anulirati njihovu agresivnost. Price o dobrom ili losem obezbedenju predsednika Srbije Borisa Tadica potpuno neopravdano su zasenile samu srz njegove trocasovne posete Saboru. Jer, Boris Tadic je prvi predsednik Srbije koji je dosao u Gucu bas na Dragacevski sabor trubaca. Jeste da je i ranije dolazio pa mu atmosfera koju napravi pola miliona ljudi, sto u stampedu protutnji kroz varosicu od jedva tri hiljade stanovnika, nije nepoznata ipak, sada je bilo sve drugacije. Uputivsi se pesice od sedista Demokratske stranke u Guci do stadiona i klupe u prvom redu ispred pozornice, sada kao predsednik drzave, a ne kao "obican" funkcioner, morao je da "istrpi" bliske susrete sa saborasima na cijim licima se citalo neiskazano pitanje "da li je to stvarno On", koji su ga grlili, ljubili mu ruku, slikali se sa njim, zbunjeno nudili kikirikijem iz kesice... I nije skidao osmeh sa lica. Cak ni kad je jedan mladic, osokoljen valjda predsednikovom opustenoscu, iz neposredne blizine zaurlao "Uaaa" i na socnom srpskom mu opsovao majku. Predsednik je reagovao i srpski i predsednicki. Uvredu nije hteo da otrpi, ali nije dozvolio ni svom obezbedenju da se "objasni" sa nekulturnim mladicem, vec mu je prisao, stavio ruku na rame i polako i smirenim tonom rekao da takvo ponasanje nije u redu. Kad mu je Tadic prisao, na "junosinom" licu se videlo da je "umro", da ne upotrebimo onu drugu rec koja pocinje istim slovom, od straha. Boris se nije dao zbuniti, kako su ga novinari odmah okarakterisali, incidentom, pa je istim kazao da je impresioniran pozitivnom energijom i radoscu koju Guca emituje svetu, tim pre sto smo svi mi svesni da je drzava u problemima do grla. Potom je kao i tridesetak hiljada ljudi prisutnih na stadionu stojeci odslusao svoju omiljenu pesmu a dragacevsku i trubacku himnu "Sa Ovcara i Kablara" koju je, pracenu paljbom prangija sa okolnih brda, odsviralo dvesta trubaca, nanovo izdrzao na desetine rukovanja i fotografisanja i posle oko sat vremena otisao na druge drzavnicke zadatke. Provod i zvezde Od zvezda iz estradnog i javnog zivota na 44. Dragacevskom saboru - ni traga. Bilo je glasina da je viden dzip Cece Raznatovic, ali doticnu niko nije opazio. Zeljko Obradovic se uredno najavio svom omiljenom orkestru Elvisa Ajdinovica da ga cekaju na starom mestu, u Marinovica kafani, da krece odmah po zavrsetku utakmice SAD-SCG Cekali smo i mi, ali selektor nase reprezentacije se nije pojavio ni te, ni sledecih veceri. To, medutim, nije uticalo da se u ovoj kafani, gde je najuporniji gost i nocu i danju bio Momir Bulatovic koji je sa suprugom prvi put dosao u Gucu, i oko nje odigra najludi provod u Guci. Podsecalo je sve na stara, bogata vremena. Svi su se popeli bar na stolice, lete novcanice na sve strane, u toj "ludnici" ima hiljadarki cak i za malenog harmonikasa, prelepe devojke tresu zadnjicom da te oci zabole... Sve odreda igraju trbusnjak kao da su ga ucile od rodenja. Kad jednog dana Turci dodu na Dragacevski sabor, nece ih odavde niko oterati ni za sledecih petsto godina. Finale ove zemljotresne svetkovine oduvek je pripadalo trubacima. Na uskomesanom nebu iznad planine Jelice ovog puta zasijale su zvezde Veljka Ostojica, trubaca iz sela Zlakusa, nedaleko od Uzica, i orkestra Fejata Sejdica iz Bojnika. Njih je strucni ziri proglasio za najboljeg trubaca, odnosno najbolji orkestar. Po tradiciji dugoj vise od cetiri decenije, "Ilustrovana Politika", medijski sponzor i darodavac Dragacevskog sabora, Veljka je nagradila trubom, a Sejdice, ciji je kapelnik Nebojsa, Fejatov unuk, bubnjem. Iako su i Veljku i Nebojsi ovo prva najveca trubacka priznanja, najsrecnije su bile njihove dede, Bosko i Fejat. Bosko je zbog bolesti ostao u Zlakusi, a Fejat, iako sa primetnim naporom, direktno je bodrio svoj podmladak. Da se ne zaboravi i da su trubu publike osvojili orkestar Srdana Azirovica iz Bojnika, i njima je ovo prva velika nagrada na Saboru, a najizvornije su muzicirali duvaci Radica Slavkovica iz Rtiju. Nedelja noc do zore u ponedeljak je pripala trubacima slavljenicima. Kako se oni vesele, to reci ne mogu da docaraju. Jednostavno, to mora da se vidi svojim ocima i svojim srcem oseti. Milica STAMATOVIC Snimio Zeljko SINOBAD http://www.politika.co.yu/ilustro/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
