Srbi strepe od Kerija Njegov poslednji predizborni skup je licio na povratak u proslost koju bi mnogi nasi ljudi da zaborave. Dok mediji spekulisu sa pitanjem "sta ce biti kada...", nas sagovornik Aleksandar Pavic, diplomirani politikolog sa Berklija, smatra da je nama vaznije ko vlada u Beogradu a ne u Vasingtonu
Vesli Klark, Madlen Olbrajt, Ricard Holbruk, Dzozef Bajden, Dzejms Rubin, Bil Klinton, Dzo Liberman, Dzesi Dzekson - mislili smo da su sva ova imena deo (za nas) ruzne proslosti, kad ono, evo nas i njih ponovo zajedno. Ukoliko, naravno, na predstojecim predsednickim izborima u SAD pobedi kandidat Demokratske stranke Dzon Keri. Svi ovi ljudi su deo ekipe koja podrzava Kerija i kada su se pojavili za govornicom zavrsne konvencije ove stranke, odrzane u Bostonu, mnogi su kod nas bili prenerazeni. "Kuku - lele", bio je pojednostavljen komentar u mnogim medijima. Dok je sadasnji predsednik Dzordz Bus, po izjavi njegovog predstavnika za stampu, spavao na svom rancu u vreme skupa demokrata, Keri i njegovi savetnici su bili budni. - Keri je malo postigao za dvadeset godina provedenih u Senatu i za osam u Komitetu za obavestajne poslove gde je smanjio budzet i nije radio na reformama, a sada obecava da ce bas to raditi - prokomentarisao je kratko Bus. Kao jedina svetska supersila, ciji svaki potez utice na desavanja u nekom delu sveta, logicno je sto ljude sirom planete zanima ko ce biti u Beloj kuci sledece cetiri godine i sta ce i koliko drugacije raditi od prethodnika. Svet najvise zanima terorizam. Keri obecava da ce borbu nastaviti, ali na drugi nacin, uz pomoc saveznika, da ce promovisati mir, koristeci americki uticaj u vojsci, diplomatiji i kulturi. - Napravicemo sigurniju Ameriku prevodeci ljude na nasu stranu i podsecajuci ih da SAD nikada ne idu rat zato sto to zele vec zato sto moraju - rekao je Dzon u Springfildu, Ohajo. Ista politika Dzon Keri sa cerkama Aleksandrom i Vanesom Ocigledno da analiticari koji upozoravaju da se Kerijeva spoljna politika nece mnogo razlikovati od Busove, ukoliko pobedi, mozda i imaju pravo. Jedan od razloga je i to sto je Bus neprimetno prihvatio mnoge ideje koje je Keri iznosio u svojoj kampanji: od povecanja uloge Ujedinjenih nacija u obnovi Iraka do pregovora sa Severnom Korejom o nuklearnom naoruzanju i osnivanja komisije za istrazivanje uzroka propusta u vezi sa teroristickim napadima od 9. septembra 2001. godine. Cak, Keri deluje mnogo agresivnije od vecine demokrata i nikada nije rekao da ce se uzdrzati od samostalne akcije ukoliko saveznici ne budu za nju. Nase ljude, naravno, najvise zanima odnos predsednickih kandidata prema Srbiji, posebno prema Kosovu. Ovdasnji mediji su sa ushicenjem prihvatili vesti iz Amerike koje su stigle od Srpske nacionalne federacije sa sedistem u Pitsburgu, kojima je Keri uputio cestitku povodom proslave godisnjice. U njoj je, pored ostalog, napisao: "Mnogi Amerikanci se secaju sa dubokom zahvalnoscu herojskih napora koje su nasi srpski prijatelji nacinili da spasu americke pilote i gradane tokom Drugog svetskog rata... Kada su srpski imigranti dosli u SAD, imali su samo nadu i optimizam, neumorno su radili u automobilskoj industriji i celicanama i izgradili osnovu americkog rasta. Srbi nose medalje casti, guverneri su u Ilinoisu, senatori u Ohaju..." Onda se, desetak dana kasnije, kada su gradani Srbije u vecini poceli sa simpatijama da gledaju na Kerija, desio obrt: Keri se obratio i albanskim iseljenicima u SAD: obecao im je ubrzavanje resenja problema Kosova, odbacio podelu rekavsi da trenutna situacija pogoduje bezakonju i kriminalu. "Podela duz etnickih granica ne, promena statusa granica - da", dodao je Dzon. Nacionalni americko-albanski savet mu je odmah zahvalio na "lepim recima". Senator iz Masacusetsa Dzon Keri je za svog buduceg potpredsednika izabrao Dzona Edvardsa, senatora iz Severne Karoline, a podrsku u kampanji mu daje i supruga Tereza Hajnc (bogata naslednica), njegove dve cerke iz prvog braka, kao i njena dva sina iz njenog prvog braka. Ne treba zanemariti ni jos jednog bivseg americkog predsednika Dzimija Kartera, kao ni "faktor Holivud". Na konvenciji su videni i Ben Aflek, Leonardo di Kaprio, Glen Klouz, Sintija Nikson, Dzon Kjuzak, reper Son Kombs, a mnogi drugi su Keriju odranije dali podrsku. Potomak ceskog Jevrejina iz mesta Horni Benesov (gde i dalje stoji kuca Dzonovog dede Frica Kona koji je radio u porodicnoj pivari, a prezime promenio po dolasku u Ameriku pocetkom proslog veka) porucuje: "Odbacite staru, umornu i mrzovoljnu politiku proslosti i prigrlite politiku nade". Retorika koja plasi Porodicni rucak u restoranu brze hrane: Keri i njegov potpredsednik Edvards sa suprugama Koliko tu zaista ima nade, pitali smo cetrdesetdvogodisnjeg Aleksandra Pavica, autora mnogobrojnih tekstova u "Novoj srpskoj politickoj misli", koji je diplomirao politicke nauke na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji a specijalizovao oblast NATO i medunarodni odnosi. Sada je direktor Fonda "Princ Tomislav Karadordevic" (sa princem je bio prijatelj i obisao mnogobrojna ratista u Bosni i Hercegovini). - Cini mi se da izjave Dzona Kerija nisu zasnovane na njegovom licnom ubedenju vec na zelji da pobedi. Odatle razlika u porukama koje ste naveli. Njegovo okruzenje moze da utice ukoliko on postane predsednik, s tim sto treba da se zna da Kosovo nije u prvom planu kao 1999. Cak ni kada je rec o evropskim temama. Irak guta najveci deo americkih diplomatskih i vojnih resursa. A to znaci? - Da ce mozda oko Kosova biti vise retorike nego angazovanja i da ce se vise pitati Evropa koja je sklonija ocuvanju granica. To ne znaci, medutim, da Amerika nece probati da resi taj problem linijom manjeg otpora, a to jeste problem. Jer, pokazalo se da je lakse udovoljavati albanskim zahtevima i da se tako mogu steci jevtini poeni. Nas zadatak je da im damo razloga da se osvrnu i na nas. Likovi koje gledamo uz Kerija ne obecavaju dobar osvrt? - Mozda, ali nista nije nepromenljivo i svi su oni vrlo pragmaticni. Ricard Holbruk je stalno izmedu politike i biznisa, veoma je uspesan investicioni bankar na Volstritu. Madlen Olbrajt ima svoju konsultantsku kucu koja savetuje jednog od glavnih kandidata za dobijanje mobilne telefonije na Kosovu. Dzozef Bajden jeste bio i ranije veliki zagovornik nezavisnog Kosova, a Dzo Liberman, zastupnik americke agresivne politike, bio je za Zalivski rat i bombardovanje Jugoslavije. I Bil Klinton, kao bivsi americki predsednik u dva mandata, imace svoju tezinu. Vesli Klark ima nesto licno protiv Srba, jer ga je Ratko Mladic ponizio u Bosni, a to se ne zaboravlja. Sve to, medutim, ne moze presudno da utice na spoljnu politiku. Amerikanci uvek razgovaraju sa onim ko je jaci na terenu. Pa Holbruk je od Milosevica napravio glavnog partnera dok je ovaj bio jak, vodio je i tajne pregovore sa Karadzicem. Ponavljam, nista nije nepromenljivo. Pa ko bi rekao da ce Bus dopustiti da na izborima u SAD budu posmatraci Ujedinjenih nacija! Ili da nacionalni dug Amerike sve vise prelazi u ruke stranaca. Opasnost iz Holivuda Podrska Holivuda: Keri sa glumcem Benom Aflekom A ako Holivud toliko voli americke demokrate, onda je logicna posledica da u sledecem film o Dzemsu Bondu glavni negativac treba da bude srpskog porekla? - Holivud je opasan jer je steciste politicki korektnog misljenja. Mnogi glumci koji su instinktivno za mirovnjacku politiku upecali su se na Kerijeve i Klintonove poruke, a da ne znaju prave relacije na Kosovu. A to sa Dzejmsom Bondom zadatak je za nas lobi koji nije organizovan. Meksikanci, Italijani i Arapi su pretili tuzbama protiv producenata zbog nacina na koji ove zajednice predstavljaju u filmovima. I uspeli su tako da je ostalo najlakse tuci po nama. Kad smo vec kod lobiranja i dijaspore, sta ona moze da ucini? - Niko ne zna koliko tacno ima Srba u SAD, samo se spekulise. Srpska zajednica je uticajna u nekoliko drzava kao sto su Ilinois, Viskonsin, Pensilvanija i Ohajo, ali to ne znaci da nosi prevagu. Najvazniji je uvek americki nacionalni interes koji postavlja tamosnji establisment: bankari sa Volstrita, predsednici korporacija, elita u Vasingtonu, advokati iz tog grada kao i Njujorka, a tu nas vrlo malo ima. Pavic navodi i jedan primer koji kazuje da nacionalnost politicara ne znaci uvek dobru ili losu stvar: - Recimo, Rod Blagojevic, nekada kongresmen srpskog porekla, a danas guverner Ilinoisa, glasao je maja 1999. za rezoluciju kojom se izglasava budzet za eventualnu invaziju na Srbiju i bez objave rata. Istovremeno, senator Denis Kucinic, poreklom Hrvat, bio je protiv te rezolucije i dosledno je vodio kampanju i protiv rata u Jugoslaviji i u Iraku. Ocigledno se rukovodio samo svojim ubedenjima. Ali, sve te price o demokratama i republikancima koji vladaju Amerikom nasim politicarima, smatra Aleksandar Pavic, sluze uglavnom kao pokrice da nista ne rade i skidaju odgovornost sa sebe: - Nama je mnogo vaznije ko je na vlasti ovde, a ne ko je u Americi. Sa ovakvom drzavom kakvu imamo stvarno nije bitno ko sedi u Beloj kuci. Mi jos sledimo pogresno opredeljenje koje je vlast napravila 1989. i 1990. godine. Tada su svi obecali nesto zapadnim silama izuzev nas. Na temelju toga su i hrvatski i albanski lobi obecali nesto, od vojnih baza do raspisivanja demokratskih izbora, sto smo mi poslednji ucinili. I zadrzavanja petokratke. Svi su procitali duh vremena, osim vlasti u Beogradu. Sada je to tesko okrenuti. Nas najbolji adut je da se nametnemo kao ozbiljna, pravno uredena drzava i da se razlikujemo od haosa koji postoji u Bosni i na Kosovu. Medunarodni pregovaraci i danas u Srbiji nemaju pravu i jednu adresu na koju treba da dodu. I pitanje Haga se mnogo razvuklo. Treba da dajemo sto manje izgovora da se nastavi ovakva politika prema nama. Sasvim je druga stvar sto je Hag napravljen tako da izaziva revolt kod prosecnog srpskog biraca. Srdan JOKANOVIC http://www.politika.co.yu/ilustro/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
