25.05.2006.
SKUPŠTINA SRBIJE
USVOJENI PROVOSUDNI ZAKONI
Za Zakonik je glasalo je 121 poslanik, protiv je bio jedan, nije glasalo sedam, od 129 prisutnih poslanika, dok radikali nisu učestvovali u glasanju
Javni tužioci u Srbiji, prema novom Zakoniku o krivičnom postupku, koji je usvojen u Skupsitni Srbije, biće ovlašćeni da donose rešenje o sprovođenju istrage i da sporovode istragu protiv osumnjičenih, umesto istražnih sudija. Za Zakonik je glasalo je 121 poslanik, protiv je bio jedan, nije glasalo sedam, od 129 prisutnih poslanika, dok radikali nisu učestvovali u glasanju.
U pogledu dobijanja statusa svedoka-saradnika novi Zakonik predviđa znatno strožije uslove, odnosno ako se proceni da će informacije koje saopšti biti važnije od štetnih posledica krivičnog dela za koje postoji osnovana sumnja da ga je počinio. Pored krivičnih dela organizovanog kriminala, status svedoka saradnika može se dobiti i za dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti, kao i za dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Svedoku saradniku sud može izreći umanjenu kaznu, a samo izuzetno je dozvoljena mogućnost da sud, na predlog javnog tužioca, svedoka saradnika oglasi krivim, a oslobodi od kazne.
Zakonikom je predviđeno da će u predkrivičnom postupku trajanje pritvora, nakon podizanja optužnice biti preispitivano svaka dva meseca, dok se vremenske odrednice od dve, odnosno maksimalno četiri godine ukidaju, a pritvor u istrazi može trajati najviše šest meseci. Zakonikom se definiše šta je organizovani kriminal i koje će se tehnike primenjivati kod svih složenih krivičnih postupaka. Reč je pored svedoka saradnika još o zaštićenom svedoku, ubačenom agentu, simuliranim pravnim poslovima, sprečavanju pranja novca, prilsuškivanja i sločnog.
Kako bi se omogućila efikasnija borba protiv korupcije, uvodi se institut zaplene imovine za koju se sumnja da je krivično stečena do okončanja postupka. Za blaža krivična dela, za koja je zaprećena kazna do tri godine zatvora, u pitanju je oko 50 takvih krivičnih dela, uvodi se mogućnost poravnanja okrivljenog sa oštećenim. Zakon predviđa i uvođenje sporazuma o priznanju krivice između tužioca i okrivljenog, koje se može primeniti za dela za koja je zaprećana kazna zatvora do deset godina. U pogledu dokaza Zakonik predviđa široko korišćenje audio-vizuelnog snimanja pojedinih dokaznih radnji, a propisana je i mogućnost saslušanja oštećenog ili svedoka u njegovom stanu ili drugom mestu upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka. Jedna od novina Zakonika je i mogućnost virtuelene rekonstrukcije događaja, korišćenjem računarskih simulacija. Novi Zakonik, primenjivaće se od 1. juna 2007. godine.
Skupština Srbije usvojila je i Zakon o uređenju sudova kojim se okružnim sudovima daje nadležnost da odlučuju u drugom stepenu za određene postupke iz nadležnosti opštinskih sudova. Do sada su za odlučivanje o žalbama na odluke opštinskih i okružnih sudova za drugostepeni posutpak bili nadležni apelacioni sudovi. Zbog velikog broja predmeta o kojima se odlučuje u drugostepenom postupku zaključeno je da je racioanalnije da se za određene postupke iz nadležnosti opštinskih sudova drugostepeni postupak prenese na okružne sudove. Cilj zakona je povećanje efikasnosti suđenja, kao i ostvarivanje prava građana na suđenje u razumnom roku koje se proklamuje Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda Saveta Evrope.
Skupšitna je usvojila i Zakon o obuci sudija, tužilaca , zamenika javnih tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika kojim se uvodi njihova obavezna dodatna edukacija. Taj zakon primenjivaće se od 1. marta 2007. godine, a za rad Komisije za obuku biće potrebno obezbediti milion dinara.
25.05.2006.
CRNA GORA
BLOK ZA ZAJEDNIČKU DRŽAVU ULOŽIO PRIGOVORE
Popović je istakao da je u birački spisak Crne Gore u poslednja dva meseca bilo upisano 3.300 lica, koja imaju aktivno prebivalište u Srbiji, 800 sa Kosova i Metohije i 1.600 iz Bosne i Hercegovine. Sve ukupno oko 5.700 glasača
Blok za zajedničku državu podneo je 241 prigovor opštinskim referendumskim komisijama na 187 biračkih mesta, sa oko 120. 000 glasača, izjavio je predsednik Narodne stranke Predrag Popović. On je na konferenciji za novinare rekao da su prigovori podneti opštinskim referendumskim komisijama u Beranama (osam) , Bijelom Polju (35), Budvi (23), Plavu (25), Podgorici (50), Ulcinju (šest), Herceg Novom (jedan), Kotoru (dva), Cetinju (tri), Baru (30), Rožajama (28), Tivtu (jedan), Danilovgradu (jedan) i Pljevljima (28).
Popović je istakao da je u birački spisak Crne Gore u poslednja dva meseca bilo upisano 3.300 lica, koja imaju aktivno prebivalište u Srbiji, 800 sa Kosova i Metohije i
1.600 iz Bosne i Hercegovine. "Sve ukupno oko 5.700 glasača, koji su upisani u birački spisak iako imaju prebivališta van Crne Gore", naveo je lider NS-a, ocenjujući da ovi podaci "neumoljivo upućuju na zaključak da je referendumski rezultat, u najmanju ruku, sumnjiv". Popović je dodao da se Blok za SCG neće žaliti Ustavnom sudu ukoliko Republičaka referendumska komisija odbije prigovore tog bloka. "Tačku na ovu priču moraće da stavi Evropska unija, a ne
Milo
Đukanović i njegov takozvani Ustavni sud", rekao je on.
Popović je apelovao na EU i njenog izaslanika za crnogorski referendum Miroslava Lajčaka da pravo Bloka za SCG na prigovore na proces plebiscita "ne tumače kao antievropsko ponašanje". "Blok za SCG se drži zakona i procedure. Naravno, na kraju procesa, kada rezultati budu konačni, sve članice bloka odrediće svoj politički stav u odnosu na krajnji rezultat i ponašanje državnih organa, koji učestvuju u procesu donošenja konačnog referendumskog rezultata", kazao je on. Popović je istakao da Lajčak "nema razloga za razočaranje" izjavama Bloka za SCG. "Mi ćemo, svakako, muški ostati do kraja u procesu, ali nas niko ne može natjerati da otćutimo ono što je očigledna manipulacija i krađa. Mi imamo obavezu prema
185.000 građana Crne Gore, koji su hrabro branili svoju zajedničku otadžbinu", rekao je on. Popović je dodao da ne razmišlja da ponudi ostavku, navodeći da će konačnu odluku o tome doneti organi NS.
Informativna služba DSS
