MUKE OKO KONCESIJE HORGOŠ–POŽEGA Vlada Srbije je odlucila: ugovor o koncesiji sa svim aneksima obelodanice se na sajtu Vlade, a pokrajinska administracija ce ga izucavati i videti da li je u suprotnosti s interesima gradana Vojvodine. To znaci da tek treba da se vidi šta ce biti ako jeste, a šta ako nije.
Ocena pokrajinskog sekretara za privredu Siniše Lazica o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš–Požega, izrecena u više navrata, da bi se o ovom projektu razgovaralo na drugaciji nacin da je u Srbiji ranije donet novi Ustav, najbolje odslikava koliko je naša zemlja nespremno docekala ovu vrstu projekata. Nažalost, prica o ovoj koncesiji samo je delic konfuzije koja vlada u našem društvu, gde politicari cas govore jedno, a rade drugo. Srbija je jedva donela Zakon o koncesijama, koji je u prvoj varijanti zaboravio na bar delimicno izdvajanje za Pokrajinu i lokalnu samoupravu u slucajevima kada se na njihovoj teritoriji obavlja koncesiona delatnost. Na zahtev iz Vojvodine to je ispravljeno, medutim, to se do sada pokazalo kao manji problem od pitanja o tome ko treba da upravlja putevima na pokrajinskoj teritoriji: Vojvodina ili Republika. To se nije razrešilo na vreme, a u pricu o koncesiji su uvuceni strani investitori, za cijim kapitalom, inace, zemlja vapi, a kojima se preko “slucaja koncesija” šalje veoma negativna poruka. Bivši ministar za ekonomske odnose s inostranstvom Milan Parivodic nedavno je izjavio da bi Zakon o koncesijama trebalo da se menja, a upravo je on jedan od kuvara ove vruce kaše, koja danas nije ni za kusanje ni za gledanje. Parivodic danas prica da je centralizovana svojina nad zemljištem uslovila neka od rešenja u zakonu, koja izazivaju najviše nezadovoljstva. A Skupština Vojvodine još od 1996. godine, dakle, pre donošenja Zakona o koncesijama, traži da se podržavljena imovina vrati starim vlasnicima i da se izmeni Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Mnogo je ministarskih postava od tada prošlo, a još uvek se postavlja pitanje ciji su vojvodanski putevi? Vojvodani kažu: “Naši, jer su gradeni iz naših para, dok nam fond nije preotela Republika”, a u Republici kažu: “Rec je o jedinstvenoj teritoriji, putevi su jedinstveni za celu državu, putarina je jedinstvena, gradi se tamo gde su utvrdeni prioriteti i na nacin kako se odluci u Republici i nema podele na naše i vaše”. Siniša Lazic je u više navrata pokušavao da objasni da se Pokrajina mogla do mile volje neslagati s koncesijom za izgradnju autoputa Horgoš–Požega, ali Vlada i Ministarstvo su za sve što su radili imali uporište u zakonima. Prema njegovim recima, resorno ministarstvo je moglo, a nije moralo da uvaži mišljenje pokrajinske administracije. Druga je stvar što za mišljenje nisu ni pitali i nije održan nijedan zajednicki zvanican sastanak. Gazdovanje putevima i infrastrukturom organizovano je tako da je pokrajinska administracija mogla samo da daje mišljenje, da bude predlagac odredenih zakonskih predloga kroz Skupštinu Vojvodine, koje republicki parlament prihvata ili ne prihvata. Istina, Pokrajina je svojevremeno pretila kako ce tužiti Vladu Srbije, blokirati autoputeve, medutim, sve je ostalo na pricama. Kako novi Ustav Republike Srbije u clanu 183 predvida da autonomne pokrajine ureduju pitanja od pokrajinskog znacaja u više oblasti, medu kojima je i drumski, recni i železnicki saobracaj i uredivanje puteva, pitanje je da li ce se sporna koncesija, zapoceta pre donošenja novog Ustava, zaustaviti i iz pocetka – jednog dana, nastaviti po novom, ili ce se dogoditi nešto trece. Spominjalo se da bi koncesionar mogao da odustane od posla zbog odluke Vlade da se kompletan ugovor sa svim aneksima objavi na sajtu Vlade, a da država plati odštetu, medutim, prema prvim reakcijama iz Koncesionog preduzeca “Sever-jug autoput”, FCC-Alpina to nece uraditi. Pomenuti clan Ustava tek omogucava da se s njim usklade odgovarajuci zakoni. AP ce upravljati pokrajinskom imovinom onako kako se to uredi zakonskim propisima, što je danas na vrbi svirala. Skupština Vojvodine zato mora da formuliše nove zakonske predloge u skladu s Ustavom, kako bi joj se vratile odredene nadležnosti. Neminovno je da se osnuje pokrajinsko preduzece za puteve kao regionalni centar koji ce gazdovati saobracajnom infrastrukturom, ali ne samo putevima, nego i putnim pojasom i svim što se podrazumeva pod putnim pravcem. Ali, kako istice Lazic, od toga je važnije utvrditi jasnu strukturu prihoda, jer, šta ce inace nadležnosti. Medutim, s obzirom na sporost donošenja novih zakonskih propisa, Vojvodina ce se verovatno nacekati da dobije vece nadležnosti u upravljanju imovinom. Ranka Dautovic http://www.dnevnik.co.yu/
