Извор : Новине „ПРАВДА“ , 16-17.08.2008.
ТВ Алапача РЕВОЛУЦИЈА Над нама су вршени разни експерименти. Кад нешто не би успело звало се пуч, а кад би се примило звало се револуција. Пошто су револуционари потекли из народа знали су с каквом глином имају посла па су је лако обликовали. Тако испаде и овог пута. Неће то да траје вечно, али нисам ни ја вечна па ми, ови дођу као доживотна робија. Но, добро. Тешим се малим стварима, у свему нађем радост. На пример, Београд je лети диван. Ови што имају лову, или они крји су узели кредите за летовање па мисле да имају, оду на море. Град се испразни. Паркираш се где хоћеш, нема гужве у пошти, ако застаклиш терасу не дотрчи одмах општинска сецикеса. Нема ни комшилука да те друкну... Ту ми је свануло. Ето решења за следећу, моју револуцију! Прво бих све интелектуалце депортовала у Борове и Мајданпеке да у рудницима преиспитују своја размишљања о демократији. Тинејџери би били запослени на пољима марихуане где би радили само за извоз а сопствени производ би им се огадио. Пензионерима не бих ништа. Они су већ осуђени пошто су прешли у надлежност династије Кркобабић. Све странце бих протерала јер они су нам донели само невоље. Затим би преостало становништво морало да поднесе уверавања о пореклу. Сви који су се довукли од некуд - да се врате... А ја? Ја сам рођена Београђанка. Већ седму годину...
