http://www.bbcserbian.com
Petak, 27. mart 2009. - Objavljeno 16:12 GMT
Ivana Miloradović
BBC London
Džon Pildžer o bombardovanju
Tokom protekle nedelje BBC se osvrnuo na operaciju NATO-a protiv Savezne
Republike Jugoslavije 1999. godine, u nastojanju da sazna koje pouke i
posledice i kakve nedoumice i debate su proizašle iz te vojne akcije.
Džon Pildžer je publicista i dokumentarista čije je ostvarenje "Rat protiv
demokratije" prošle godine nagrađen jednom od najprestižnijih nagrada u svetu -
"One world" ("Jedan svet").
Kao levičar i antiglobalista, Pildžer - koji trenutno boravi u Australiji, gde
se sprema za novi dokumentaristički projekat - bez oklevanja kaže da je rat
protiv SRJ bio "nelegalan i suprotan odredbama međunarodnog prava":
"Pretpostavka na kojoj se napad zasnivao je bila lažna. Razgovori, koji su
prethodili toj vojnoj kampanji i koje je vodila američki državni sekretar
Medlin Olbrajt sa članovima srpske vlade i predstavnicima kosovskih Albanaca u
Francuskoj, bili su klopka. Srbima je data ponuda koju su morali da odbiju.
Rečeno im je - nećemo bombardovati vašu zemlju ako nam date da je okupiramo i
promenimo ekonomski sitem u njoj. Mislim da je to bio jedan on najšokantnijih
ultimatuma u modernoj istoriji", kaže Pildžer za BBC.
Na Kosovu - građanski rat
Džon Pildžer podseća i da su, u vreme pregovora u Rambujeu, britanski šef
diplomatije Robin Kuk i Klintonova administracija Olobodilačku vojsku Kosova i
dalje zvali terorističkom organizacijom.
"Ja ne pokušavam da kažem da Albanci na Kosovu nisu imali razloga za pritužbe
na račun Miloševićeve vlasti. Naravno da su ga imali, ali su im pružene i
brojne prilike da dođu do neke vrste dogovora pre nego što je NATO napao. Cela
epizoda meni izgleda kao jedna velika prevara", kaže on.
Za Pildžera, Jugoslavija je bila poslednja evropska zemlja koja je održala
visok stepen političke i privredne nezavisnosti od velikih sila i tokom i posle
Hladnog rata.
Namerna šteta infrastrukturi
On smatra da je takva nezavisnost smetala Evropskoj uniji, a posebno Nemačkoj,
i u tom svetlu posmatra činjenicu da su se na meti NATO-a našli brojni
privredni objekti u Srbiji.
"Činjenica je da su privreda i uništenje industrijske infrastrukture bili fokus
bombardovanja. Uništena je jedna od najvećih fabrika automobila u Evropi.
Velika materijalna šteta koja je naneta industriji daje težinu argumentu da je
pravi cilj napada bio da se uništi zemlja koja je bila u raskoraku sa već
dogovorenom ekonomskom budućnošću Evrope."
On smatra da su moderni ratovi neka vrsta "laboratorija za testiranje oružja",
koje se na osnovu stečenog iskustva dalje usavršava.
Broj žrtava višestruko manji
Sagovornik BBC-ja smatra da je za njega jedna od upečatljivih posledica rata na
Kosovu činjenica da broj žrtava nije bio ni približan apokaliptičnim brojkama
koje su navodili visoki zvaničnici u Londonu i Vašingtonu, a koje su nekada
išle i do pola miliona mrtvih.
On dodaje da je jedan od najvažnijih razloga za rat protiv SRJ bila
redefinicija uloge NATO-a posle Hladnog rata, kako bi to postala zajednička
evro-američka vojska sa novom međunarodnom ulogom.
U tom smislu, on ističe da bi rat na Kosovu trebalo videti i kao "generalnu
probu" za vojnu akciju u Avganistanu.
http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2009/03/090327_pilger_intw.shtml
<<attachment: image001.gif>>
