|
Kakve su perspektive nekad presti�ne jugoslovenske privredne
grane
Vojna industrija na prekretnici
Po�etkom osamdesetih izvoz jugoslovenskog oru�ja iznosio je
skoro tri milijarde dolara. U agresiji NATO-a te�ko je o�te�eno sedam
preduze�a iz kompleksa jugoslovenske vojne industrije. Vojna industrija
mora biti ne samo sa�uvana ve� se mora znatno ulo�iti u njen razvoj, ka�u
u vojno-privrednom sektoru Ministarstva odbrane
pi�e: Nenad M. Stevanovi�
Jugoslovenska vojna
industrija nezaobilazan je faktor u kombinatorici velikih sila, koje vojne
efektive i potencijale balkanskih dr�ava kroje prema svom interesu. U
zlatno vreme vojne industrije biv�e SFRJ godi�nje ulaganje u njene vojne
kapacitete iznosilo je 600 miliona ameri�kih dolara, a otprilike isto
toliko tro�eno je na nabavaku naoru�anja i vojne opreme. U me�unarodnim
razmerama Jugoslavija je imala zavidnu poziciju i ve�to je koristila
hladnoratovsku podelu. Njeni proizvodi bili su konkurentni i po
pristupa�nim cenama, ali i po vrhunskom kvalitetu. Gotovo svi produkti
namenske industrije ispunjavali su uslove standarizacije, kako u dr�avama
Severnoatlantske alijanse tako i u Var�avskom ugovoru.
Jugoslavija je
proizvodila najrazli�itije oru�je: avione, topove, tenkove, brodove, i
izvozila oko 30 odsto ukupne proizvodnje. Po�etkom osamdesetih godina,
1982, izvoz oru�ja bio je u vrednosti od dve milijarde i �eststo devedeset
miliona dolara!
U pore�enju sa turizmom, koji se sa svojih milijardu
dolara godi�nje svrstavao u najisplativiju granu privrede biv�e SFRJ,
vojna industrija bila je neuporedivo ja�a. Sa razvojem krize u biv�oj
Jugoslaviji i oru�je se manje izvozilo, tako da je 1989. godine izvoz
iznosio svega 400 miliona dolara. I pored svega, SFRJ je u izvozu oru�ja
bila ispred mnogih, industrijski razvijenijih zemalja. Jugoslavija je
u�estvovala sa skoro jedan odsto u ukupnoj svetskoj trgovini oru�jem i kad
je izvoz ve�inom bio usmeren ka zemljama Tre�eg sveta. Najbolje prodavani
proizvodi sa oznakom "Made in Jugoslavija" bili su strelja�ko oru�je i
municija. Dobro su se prodavali i avioni "jastreb" i "galeb" nekim
afri�kim zemljama, dok smo "orlove" izvozili u Burmu. Poslednji "hit"
doma�e namenske industrije bio je tenk "M-84", koji je masovno kupovao
Kuvajt, a interesovanje za njega su pokazale i druge bogate zemlje Bliskog
istoka. Posle svega do�ao je rat i sankcije.
Sada�nje stanje
jugoslovenske vojne industrije, po mnogima, nalazi se na prekretnici.
Pad
Slom biv�e SFRJ doveo je do situacije da u
biv�im jugoslovenskim republikama ostanu mnogi proizvodni kapaciteti bez
kojih je finalizacija proizvoda i dan-danas nemogu�a. Uvo�enjem sankcija
Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija namenska industrija se prva na�la na
udaru. Stala je proizvodnja, zamro nau�no-istra�iva�ki rad, izgubljena su
dragocena svetska tr�i�ta...
Poslednji udarac vojnoj industriji, koja
je u uslovima posrnule privrede ionako bila na kolenima, zadao je NATO
besomu�nim bombardovanjem gotovo svih proizvodnih kapaciteta. U Briselu, a
pre svega Pentagonu, srpska vojna industrija bila je jedan od prioritetnih
ciljeva. Mada su razoreni mnogi objekti i proizvodni pogoni, veliki deo
dragocene opreme je spasen u nadi da �e jednog dana dr�ava imati vi�e
sluha i razumevanja za Vojsku i njenu ulogu u dru�tvu.
Prema podacima
jugoslovenskog Ministarstva odbrane, u agresiji NATO-a te�ko je o�te�eno
sedam preduze�a iz kompleksa jugoslovenske vojne industrije. Ovi pogoni su
ili uni�teni ili nenadoknadivo o�te�eni. Posle prestanka ratnih operacija
General�tab Vojske Jugoslavije i Ministarstvo odbrane korigovali su
dotada�nje vojne programe modifikuju�i ih prema stvarnim potrebama u
uslovima svetskih sankcija i totalne besparice.
Na�elnik Uprave u
Sektoru za vojno-privrednu delatnost Ministarstva odbrane pukovnik
profesor dr Milan �unjevari� je u nedavnoj izjavi armijskom nedeljniku
Vojska potvrdio pisanje zapadnih glasila da je u toku brzo obnavljanje
vojne industrije. On se u uslovima najnovijih politi�kih doga�anja u
Jugoslaviji osvrnuo i na budu�i polo�aj namenske industrije.
Obnova
- Va�no je u ovom trenutku naglasiti da, ma
�ta se de�avalo u ovoj dr�avi na politi�kom planu, vojna industrija mora
biti ne samo sa�uvana ve� se mora znatno ulo�iti u njen razvoj. Za to ima
vi�e razloga. Najpre, pokazalo se u ovom ratu da mi nismo imali nijednog
saveznika, niti smo se mogli osloniti na bilo �iju pomo�. Sve smo morali
sami da obezbedimo i uradimo. To iskustvo, dakle, mora imati zna�ajne
implikacije na budu�e programe vojne industrije. Mora se obezbediti obnova
vojne industrije, a za to postoje studiozno napravljeni programi kojima �e
morati da se pozabavi nova savezna vlada - objasnio je pukovnik
�unjarevi�.
Kao jedan od prioritenih uslova obnove jugoslovenske vojne
industrije navodi se okon�anje vlasni�ke transformacije preduze�a. Tome
mora prethoditi kompletna procena vrednosti kapitala i taj deo posla je,
po re�ima odgovornih u Ministarstvu odbrane, gotovo zavr�en. Pri tom se
dodaje da je normalno da dr�ava zadr�i ve�inski deo kapitala, �to je
obavezuje na ve�u brigu i korektniji odnos prema ovoj specifi�noj grani
industrije.
Rak-rana jugoslovenske vojne industrije svakako je i potpun
zastoj u nau�no-istra�iva�kim programima, koji su nekada bila za�titni
znak namenskog kompleksa. Ratovi, povla�enje JNA iz biv�ih jugorepublika i
embargo me�unarodne zajednice doveli su do osipanja nau�no-istra�iva�kog
kadra, bez kojeg je razvoj vojno-industrijskog kompleksa nezamisliv. I
pored svih te�ko�a, rad u vojnim institutima je nastavljen, a preostali
stru�njaci sa puno nade i entuzijazma o�ekuju naredne dane.
Nikad vi�e kao nekad
Naravno, niko vi�e ne ma�ta o
tome da vojna industrija SRJ dostigne obim prethodne Jugoslavije, jer su
ti dani, bar u skoroj budu�nosti, nedosti�ni.
Svima je jasno da se
proteklih godina, dok je Srbija bila u izolaciji, na tr�i�tu na kojem smo
mi nekada imali zavidno mesto, sada pojavilo mnogo drugih dr�ava.
- Mi
smo uvereni da na�i nekada�nji partneri ipak nisu zaboravili na kojim
osnovama i principima smo nekada poslovali. Prvenstveno, svi oni i na
zapadu i na istoku vrlo dobro znaju da su na�i proizvodi zadovoljavali sve
njihove propisane standarde. U periodu koji je za nama, bez obzira na sve
te�ko�e, mi smo u stopu pratili svetske standarde kvaliteta proizvoda.
Kada je o tome re�, mi se ne moramo pla�iti uklju�ivanja u svetsko
tr�i�te. Ve�e su bojazni od toga da �emo zarad razvoja morati da
prihvatimo strana ulaganja, a da �e to biti uslovljeno otpu�tanjem
odre�enog broja radnika. Sve je stvar procene, ume�nosti i prihvatanja
onih uslova koji su za nas najpovoljniji. Ne bi trebalo prejudicirati
ne�to �to se jo� ne zna. Ja sam naprosto uveren da se mi mo�emo uklopiti
na svetskom tr�i�tu. To nam garantuje ne samo kvalitet i tradicija koju
smo ranije imali ve� i na�a poslovnost - objasnio je u nedeljniku Vojska
pukovnik mr Rado� Milanovi�, uz ocenu da je kvalitet, na primer,
"Zastavinog" oru�ja u samom svetskom vrhu.
;)
Sistem vojnih fabrika
Jugoslovensku vojnu industriju
�ini sistem preduze�a sa posebnim kapacitetima za proizvodnju naoru�anja i
vojne opreme. To su: "Zastava - namenski proizvodi" u Kragujevcu, "Prvi
partizan - namenska proizvodnja" u U�icu, "Milan Blagojevi� - namenska
proizvodnja" u Lu�anima, "Kru�ik" u Valjevu, Korporacija "Trajal" u
Kru�evcu, "Lola-Utva" iz Pan�eva, "Prva petoletka - namenska proizvodnja"
u Trsteniku, "Teleoptik - �iroskopi" u Zemunu, "Prva iskra - namenska
proizvodnja" u Bari�u. U Crnoj Gori se nalaze �etiri fabrike - "14.
novembar" u Mojkovcu, "Polieks" u Beranama, "1. decembar" u Pljevljima i
"Fabrika dijelova PPT" u Bijelom Polju.
Oru�je pravi 150 miliona radnika
Termin
"vojno-industrijski kompleks" prvi put je upotrebio general Ajzenhauer
1961. godine. On je prvi rekao da je vojno-industrijski kompleks
zna�ajniji ukoliko je zemlja ve�a i bogatija.
Danas je u svetu
anga�ovano oko 28 miliona vojnika, �to sa civilima koji rade u oru�anim
snagama predstavlja vi�e od 32 miliona ljudi. Vojni bud�eti iznose oko 950
milijardi dolara. Oru�je proizvodi vi�e od 80.000 fabrika sa 150 miliona
radnika. Vrednost godi�nje proizvodnje oru�ja kre�e se oko 350 milijardi
dolara, od �ega doma�e oru�ane snage apsorbuju oko 300, a me�unarodno
tr�i�te oko 50 milijardi dolara.
Unosna trgovina
Prema ameri�kim izvorima, SAD su u
93 dr�ave Tre�eg sveta u periodu od 1950. do 1985. ostvarile izvoz od 145
milijardi dolara, ili 36 odsto ukupnog izvoza, dok je SSSR u istom periodu
ostvario izvoz oru�ja od 116 milijardi dolara ili 28,5 odsto. |
antr.gif