Izlaganje na Okruglom stolu Beogradskog foruma
na temu "Privatizacija u Jugoslaviji"
09.
04. 2002
U pri�i za ovaj skup smo objasnili da privatizaciju, pod
navodnicima, razmatramo u pirem kontekstu zbog toga �to to nije samo ekonomsko
pitanje �to pokazuje potrebu da sve dru�tvene nauke i struke u�estvuju u
raspravi.
Privatizaciju stavljamo pod navodnike, iz slede�ih razloga.
Privatizacija nije nikakav tehni�ki, organizacioni posao, deo nekih navodnih
reformi, nego je privatizacija u su�tini uvek preraspodela kapitala u jednoj
dr�avi, pa �ak i preraspodela kapitala u medjunarodnim razmerama. Privatizacija
nikada nije nosila pozitivni kontekst zato �to nikada nije bila sastavni deo
nekog progresivnog, dru�tvenog projekta kojim se ne�to pomera ka nekom boljitku
u nekom dru�tvu, nego je privatizacija uvek bila reakcija na ne�to �to se
prethodno desilo.
Sa stanovi�ta toga treba da razlikujemo privatizaciju u
danas razvijenim zemljama i privatizaciju koja je manje vi�e nametnuta zemljama
u tzv. tranziciji.
Kada je re� o razvijenim zemljama, tamo je privatizacija
mo�da prete�no motivisana ekonomskim razlozima. U zemljama u tranziciji je
potpuno jasno da je privatizacija prete�no motivisana politi�kim razlozima.
Interesantno je da se o privatizaciji u razvijenim industrijskim zemljama nije
moglo ozbiljnije govoriti do 80-tih godina pro�log veka. Ta vrsta privatizacije
bila je reakcija na ne�to �to se prethodno dogadjalo. Od 1929-te do 1932-ge
godine trajala je do pro�log veka velika-ekonomska kriza. Sve krize izmedju dva
svetska rata su dovele do toga da je tada dr�ava spasavaju�i preduze�a koja su
propadala tokom krize fakti�ki pove�ala dr�avni kapital u tim zemljama. Za vreme
rata stvarala su se dr�avna preduze�a za namensku proizvodnju, za odbrambene
svrhe, itd. a zatim, je dr�ava investirala (u posleratnom periodu) u
infrastrukturu u saobra�aju, u �eleznicu, autoputeve, proizvodnju i distribuciju
elektri�ne energije, ali �ak i u ono �to se obi�no zove socijalna
infrastruktura, dr�ava blagostanja. Kasnije je dr�ava nastavila da investira one
projekte koje imaju jako duga�ak period efektuiranja, u kom periodu ne donose
prinos, a i posle toga donose manji prinos nego neki kratkoro�no
tr�i�no-atraktivni projekat. Sve se to de�avalo i bilo je prihva�eno negde to
tih 1980-tih godina. Onda kada je privatni kapital u velikim firmama, u
multinacionalnim kompanijama, preovladao demokratsku parlamentarnu strukturu u
tim zemljama. Tada se pokazalo celishodnim da se ka�e: taj ogroman kapital nema
vi�e razloga da bude dr�avno vlasni�tvo, to sve treba privatizovati i, naravno,
kada se veliki kapital na brzinu ho�e privatizovati, onda to bude bud za�to.
Potpuno je razumljivo da krupan kapital u liku velikih preduze�a i te kako voli
da uzme sve to �to je dr�ava morala da otudji, jer drugog re�enja nije bilo u
ve�em delu pro�log veka. Medjutim, ni u razvijenim zemljama objektivno nije
mnogo uradjeno u tim kampanjama tzv. privatizacije. U SAD po�ta na koju ima
mnogo prigovora, uop�te nije bila predmet poku�aja privatizacije, jer znaju
koliko je to vitalan i va�an sistem. Nema�ka je imala kratku raspravu o
�eleznicama i raspravu je vrlo mirno zavr�ila sa tim da bi to tra�ilo promenu
Ustava, a to im ne pada na pamet.
U Velikoj Britaniji, gde se to jako
�elelo, bilo je mnogo reakcija, napisane su knjige i knjige na temu "rasprodaje
porodi�nog srebra". Toj vrsti privatizacije dr�avnog kapitala stvorenog sa puno
razloga, sa odredjenom funkcijom se protivilo sa obja�njenjem da bi to bila
rasprodaja porodi�nog srebra. I ne samo da nije mnogo uradjeno sa ovom tzv.
privatizacijom jer je bilo dobrih razloga da te infrastrukturne i druge
delatnosti ostanu u javnim preduze�ima, nego i tamo gde je ne�to uradjeno
rezultati ba� nisu impresivni. U Velikoj Britaniji �eleznice su privatizovane,
ali samo gornji postroj. Zna�i, izdato je da saobra�aj obavljaju privatna
preduze�a, ali donji postroj i njegovo odr�avanje ostalo je na grba�i dr�ave.
Rezultat je katastrofalan; smanjen je broj vozila, smanjen je saobra�aj, neta�an
je saobra�aj, a saobra�ajne nesre�e se redjaju jedna za drugom.
U
Kaliforniji je distribucija elektri�ne energije u katastrofalnom stanju, pa sada
dr�ava Kalifornija misli da kupi jedan deo elektrana i distributivnog sistema da
bi gradjanima obezbedila struju. Ne samo da je dr�ava s vremena na vreme
spasavala preduze�a, nego se �ak i u tr�i�nim privredama preduze�a spasavaju
tako �to ih preuzimaju zaposleni.
U SAD se razvija jedan poseban pokret, po
principu ESOP programa, �to zna�i akcionarstvo zaposlenih. Po pravilu to zahvata
ona privatna preduze�a koja su ve� stigla pred ste�aj, ili porodi�na preduze�a
koja su prerasla mogu�nost odr�avanja od strane jedne porodice. Ta porodica onda
ponudi radnicima da otkupe preduze�a, koja bi ina�e propala, a radnici bi
izgubili posao. Uz dr�avnu pomo� koja je u Americi predvidjena u vidu poreskih
olak�ica i raznih drugih stvari podsticaja, to se preduze�e pretvori u
akcionarsko dru�tvo u vlasni�tvu radnika, i nastavlja svoj �ivot zato �to su
zaposleni uneli sve� kapital. Taj pokret je u Americi jako velik, zahvata oko 10
miliona ljudi, a najpoznatiji primer na tu temu nastao je kada je 1994. godine
54 hiljade zaposlenih u tada najve�oj avionskoj kompaniji Junajted erlajns
preuzelo kompaniju u vlasni�tvo zaposlenih. Da bi pokrili deficite firme unapred
su se odrekli pove�anja plata za naredne dve-tri godine i na taj na�in stvorili
izvore sredstava za poslovanje firme. Kada su firme koje je dr�ava sanirala
stale na noge, opet je nekome palo na pamet da ih treba privatizovati. Otimanje
dr�avnog kapitala koji je s pravom ulo�en u te sektore mo�e da bude ekonomski
interes velikih kompanija i to jeste bio motiv privatizacije na Zapadu, ali
objektivno to tamo nije dostiglo neke velike razmere. Ova vrsta privatizacije
koja se i kod nas odvija u vidu akcionarstva zaposlenih i �ireg stanovni�tva, to
se opet iz nevolje tamo pojavio jer su radnici po�eli da spasavaju svoja
preduze�a, a dr�ava ih u tome podr�ala.
Kod privatizacije u tzv. zemljama u
tranziciji je potpuno jasno da se i tu radi o otimanju dr�avnog kapitala, s tim
�to su razmere tog kapitala ogromne, jer je to bio ve�inski oblik vlasni�tva.
Potpuno je jasno da to otimanje dr�avnog kapitala, nije mogu�e bez uni�tenja
same dr�ave. A za to treba velikih snaga i to po pravilu �ine spoljni faktori
koji name�u ceo proces tranzicije, ali naravno to ne bi mogli da urade da nemaju
svoje doma�e istomi�ljenike, (kao �to je to izmedju ostalog i kod nas). Ti
istomi�ljenici sprovode sve te se "reforme" uklju�uju�i "privatizaciju" �iji je
cilj da se taj ogroman kapital preraspodeli iz jednih u druge ruke, a ponekad i
iz jedne dr�ave u drugu dr�avu.
Za�to se to radi i za�to je to politi�ki
motiv u zemljama u tranziciji? Zato �to niko ne�e sasvim jasno da ka�e, ali
zapravo misle da je tranzicija prelaz iz nekih oblika realnog socijalizma ili
decentralizovanog samoupravnog socijalizma u kapitalizam. Pa kako mo�e da se
predje u kapitalizam bez kapitalista? Nikako. Da bi se kapitalisti stvorili,
dr�avni kapital mora da se koncentri�e na mali broj ljudi, da se stvori
kapitalisti�ki sloj i kapitalisti�ka klasa koja �e onda sa spoljnim faktorima
preuzeti ne samo upravljanje tim kapitalom, nego i zemljama u celini. Da bi to
lak�e prolazilo ta namera se tako jasno ne ka�e, nego se kamuflira iza pojmova
ekonomske efikasnosti i reformi i zato ve� 10 godina u svetu traje kampanja
satanizacije svakog drugog oblika svojine sem privatne svojine. �ak je
izmi�ljena i floskula o socijalisti�koj svojini. Koja je to svojina koju
prethodni kapitalizam ili ve� neko drugi nije izmislio? Pa dr�avna svojina nije
izmi�ljena u socijalizmu.
Sve se �ini da, se svaki drugi oblik svojine sem
privatnog satanizuje da bi lak�e mogao da se izlo�i prerasporedi i rasturanju.
Medjutim, za satanizaciju pod izgovorom da su svi drugi oblici vlasni�tva manje
efikasni od privatnog vlasni�tva, nema nikakvih dokaza. Oni dokazi koje neko
povremeno poku�ava da pru�i, nisu ozbiljni. A medju suprotnim dokazima, stoji da
za ekonomsku efikasnost nije najva�niji oblik svojine, nego �to �ta drugo.
Najefikasnija �eli�ana u svetu, u Ju�noj Koreji, je u dr�avnoj svojini.
Konferencija UN za trgovinu i razvoj avgusta pro�le godine je objavila jedan
veoma dobar istra�iva�ki rad koji se bavi kineskom privredom da li
socijalisti�ki vlasni�ki odnosi, oblici svojine, mogu da budu kompatibilni sa
tehnolo�kim napretkom? Niko ne spori da kineska privreda brzo raste, da ima
preovladjuju�e dr�avne oblike vlasni�tva, a da se i tu de�ava izvesno
rasejavanje. Pitanje je ostalo: da li �e dugoro�no kineska privreda ostati
efikasna, tj. da li mo�e da generira tehnolo�ki progres sa ovim navodno,
socijalisti�kim oblicima svojine? To je veoma ozbiljna studija koja na kraju
dolazi do zaklju�ka da nema nikakve nekompatibilnosti izmedju sposobnosti
kreiranja tehni�kog progresa (samim tim i privrednog rasta) sa rearfimacijom, u
su�tini, jednog javnog oblika vlasni�tva. Nevolja je �to nismo svi takvi kao
Kina. Kina je velika i njoj se priznaje u tekstu da je to socijalisti�ka
industrijski polu razvijena zemlja sa prete�nim dr�avnim vlasni�tvom preduze�a
koja su u visokom stepenu samostalna i izlo�ena tr�i�tu. Postavlja se pitanje,
za�to se to zabranjuje drugim zemljama a kod Kine se priznaje? Mi smo imali i
imamo jedan specifi�an oblik svojine, a to je dru�tvena svojina. Ona je nastala
na razne na�ine. Delom i od dr�avne svojine, delom i od zadu�ivanja u
inostranstvu, a da su to preduze�a otplatila. Poenta je da to ve� od Ustava iz
1974-te godine, pa Zakona o preduze�ima, nije nikakav nesvojinski oblik, ve�
sadr�i u sebi sve atribute svojinskih prava. Preduze�e kao pravno lice, ili lice
koje zastupa to preduze�e, ima sva prava kori��enja, plodou�ivanja i
raspolaganja �to su atributi svojine i sa te strane je dru�tveno preduze�e bilo
sposobno za �ivot kao i svako drugo preduze�e. Naravno, vremenom se razmi�ljalo
o tome da se ta preduze�a korporatizuju, da se pribli�e pojmu i �ablonu
akcionarskih dru�tava. Dva autora, jedan nosilac Nobelove nagrade iz Velike
Britanije D�emjs Mid i jedan na� nekada�nji sugradjanin, sada je u Zagrebu,
Branko Horvat, bili su na stanovi�tu da samoupravno preduze�e jeste u stvari
implicintno akcionarsko dru�tvo. Tom preduze�u, kao pravnom licu, pripadaju
atributi svojine, a kroz dono�enje odluka, naro�ito o investicijama i raspodeli
se fakti�ki vr�e vlasni�ke funkcije. Od toga pa do �tampanja i distribucije
akcija zaposlenima je samo jedan prirodan korak koji treba uraditi. Jedino po
�emu su se oni razlikovali od onoga �to je uradjeno u na�oj vlasni�koj
tranformaciji jeste �to se akcije ne bi delile pojedincima. Po njihovom
mi�ljenju, akcije bi ostale na gomili u preduze�u i svako od zaposlenih bi imao
pravo na odredjenu koli�inu akcija i da pravo da dobija dividendu koja se
ostvaruje po akcijama. Akcije bi ostajale u preduze�u kada �ovek ode u penziju,
a akcije bi dobilo novo lice koje se zapo�ljava u tom preduze�u. Od sli�nog
stanovi�ta je polazio Zakon o vlasni�koj transformaciji i privatizaciji koji je
va�io do pro�le godine. Radni�ke akcije bile su besplatne jer su rezultat rada
zaposlenih u prethodnom periodu. Akcije su fizi�ki podeljene pojedincima, a
opravdanje za to je bilo da to, izmedju ostalog, omogu�ava da se kapital se
preliva iz preduze�a u preduze�e iz grane u granu i da je to normalno pogotovo
kada je razvijeno finansijsko tr�i�te.
Dakle, logika tog sistema vlasni�ke
transformacije bila je zasnovana na tim premisama i u su�tini mo�e da se ka�e da
je u na�im preduze�ima jednako dobro prihva�eno. Pre sada�nje vlade, koja je
donela drugi Zakon o privatizaciji, stanje je bilo slede�e: prema statisti�kom
godi�njaku Srbije za 2000. godinu, preduze�a sa dru�tvenim kapitalom je bilo
svega 4 482, od toga u industriji 1 220. Januara 2001. godine gotovih procena
vrednosti preduze�a i onih predatih elaborata koji su �ekali na odobrenje ili
ocenu, ukupno je bilo 4 136. Prvi i najva�niji korak, program emitovanja akcija
i korporatizacije, uradilo je vi�e od 90% preduze�a. Uop�te nije ni�ta moralo da
se po�ne iz po�etka jer je najve�i broj preduze�a ve� bio zahva�en.
Na
�alost, promenila se vlast, prvo je zabranjena dalja primena zakona, par meseci
se ni�ta nije radilo, a onda je donet jedan zakon koji ima nekoliko te�kih
nepovoljnih karakteristika. Prva je naravno, da je to jedna masovna
nacionalizacija. Dru�tveni kapital, tj. kapital pravnih lica, pojedina�nih
preduze�a, upisan u zemlji�ne knjige, sudske registre, itd. jednim potezom pera
ovim Zakonom o privatizaciji je stavljen u ruke vladi koja ima neograni�ena
prava da taj kapital prodaje kad ho�e, kako ho�e i maltene kome ho�e. Jeste,
postoji tender i akcija ali Odluku o prodaji pojedinih preduze�a isklju�ivo
donosi vlada. Samo preduze�e se o tome samo obave�tava, a nema nikakvog prava u
odlu�ivanju. To je svakako najkrupnija posleratna nacionalizacija u Jugoslaviji,
na stranu da je to kr�enje saveznog Ustava, republi�kog Ustava, Zakona o
preduze�ima i saveznog Zakona o vlasni�koj transformaciji, zato �to se tu kr�e
osnovna prava preduze�a u svakom tr�i�nom sistemu. Na�a sva preduze�a, pa i
dru�tvena imaju standardne organe upravljanja kao �to va�i svuda u svetu u
akcionarskim dru�tvima. To je skup�tina akcionara, upravni odbor i direktor. Po
va�e�im zakonima, u preduze�ima, svuda u svetu pa i kod nas, pogotovu o promeni
statusa o prelasku iz jednog pravnog oblika u drugi pravni oblik preduze�a, mo�e
isklju�ivo da odlu�uje skup�tina preduze�a. Ta odredba saveznog zakona je
prekr�ena, odluku sada donosi republi�ka vlada, a republi�ka vlada na to nema
pravo.
Da ne ulazim dalje nabrajanje i to koje su sve druge odredbe Ustava i
Zakona povredjene, ali moram da ka�em da je sa stanovi�ta odnosa prema
gradjanima svakako najve�a gre�ka ta �to su ste�ena prava u tom procesu
emitovanja akcija sada prekinuta. Jedan veliki broj gradjana u ovim preduze�ima
o kojima sam sada govorio je ostvario pravo akcije i to tako da je u tim
preduze}ima do 60% kapitala moglo besplatno da se podeli zaposlenima,
penzionerima i svim gradjanima. Novi zakon to ne daje, daje maksimalno do 30% i
to samo zaposlenim u preduze�ima. Apsolutno nije jasno kada, kako i koliko �e
drugi gradjani dobiti, a i to pravo u preduze�ima je pode�eno tako da se 30%
dobija ako se odmah udje u proces privatizacije, 20% posle godinu dana, a 10%
posle dve godine, to zna�i da se to krajnje malo isplati onim preduze�ima koje
iole ozbiljno �ele to da rade.
Najgore je u celom tom procesu to �to postoji
stra�an voluntarizam; ne samo da zakon ostavlja ovla��enja vladi, nego vlada
obilato uredbama uredjuje tu stvar i odstupa od �itavog niza osnovnih principa
procene preduze�a i od utvrdjivanja cene na nekim oblicima licitacija gde se
cena mo�e spustiti do besmisla.
Valjda �e u ovoj zemlji da se promeni vlast,
valjda �e parlament biti u stanju da donese nove zakone, valjda �e ustavni
sudovi kojima su podneti dokumenti iz kojih se vidi da je ovaj republi�ki zakon
neustavan, staviti van snage te osporene odredbe ovog zakona. Postavlja se
pitanje, �ta ponuditi tada? Ne po�injemo mi od praznog lista papira. Imamo jedno
zate�eno stanje. I iz tog zate�enog stanja treba posti�i neke razumne i
realisti�ne ciljeve. S ozbirom na okolnosti u kojima �emo to raditi, verovatno
�e biti najbolje do maksimalne mere koristiti neka pozitivna iskustva i neka
pozitivna programska dokumenta zapadnoevropskih i tr�i�nih privreda. Kod njih
participacija zaposlenih u upravljanju preduze�ima i participacija u kapitalu
postaju potpuno legitimne stvari. Posle gospodje Ta�er u Velikoj Britaniji u
kojoj oni izri�ito ka�u da �e kada budu vr�ili privatizaciju cilj toga biti da
se broj akcionara u dru�tvu pro�iri, dakle da to bude narodno akcionarstvo i da
se postepeno bri�e razlika izmedju vlasnika i zaposlenih, zna�i, ta�no to �to
smo mi hteli i po�eli da radimo. Kad budemo uveli te iste principe, mi �emo da
se pozivamo na socijalnu povelju EU i na �itav niz drugih stvari koje nam daju
za pravo. Tada nama narodno akcionarstvo niko ne�e mo�i da ospori, kada je to u
skladu sa prihva�enim normama u EU.
Akcije bi pripale najve�em broju
stanovni�tva, najve�em broju zaposlenih, naravno, svima jednako po jasnim
principima i po jednom vrlo upro��enom mehanizmu. Da to bude jednostavno za
sprovodjenje. Znamo da su na�a preduze�a to �elela. Sva su izvr�ila pripreme.
Prema tome, kada bi se stvorili povoljniji uslovi, to bi moglo da se veoma brzo
uradi.
Privreda na�a je u takvom stanju da se postavlja pitanje da li bi
dosada�nje re�enje po kome je svaki dinar upla�en preduze�ima za akcije oti�ao
iz preduze�a bilo odr�ivo? Svaki dinar je oti�ao ili u republi�ki razvojni fond
ili u Fond za t�`i�te rada i fakti�ki od emitovanja akcija preduze�a nikakve
koristi nisu imala. Na� bi cilj bio da to promenimo i da preduze�a imaju dodatni
sve�i kapital iz tog procesa da bi mogli da re�avaju probleme u kojima se sada
nalaze, da stanu na svoje noge i da najve�i broj preduze�a postane tr�i�no
uspe�no preduze�e. Zbog toga �emo morati da afirmi�emo prinicip emitovanja
akcija za pro�irenje kapitala firme, a i verovatno da razmislimo �ta sa
kapitalom koji se ne�e prodati. Zna�i, bi�e besplatnih akcija za zaposlene i deo
stanovni�tva, ali jedan deo akcija namenjenih prodaji mo�da ne�e da se proda.
Taj broj akcija sada pripada dr�avi, tj. akcijskom fondu i mi ne znamo �ta bi
dr�ava sa tim radila. Naravno ima mnogo potreba za tim, ali je umesno da
razmislimo i o tome ne bi li te neprodate akcije trebalo da ostanu u preduze�u,
da ostanu kolektivna svojina zaposlenih i da taj kapital dakle, koji nije
nominovan na pojedince ostane kao izvor sredstava za razvoj preduze�a.
