POTEZ "�ELI�NE LEDI"
Biljana uzbunila �eveningen
Priznanje krivice bacilo u zasenak sve ostale
doga�aje u tribunalu
(Od na�eg specijalnog izve�ta�a)
Hag, 3. oktobra
Spektakularni obrt, kojim je jedina �ena sa ha�ke liste preko no�i
zatresla osetljive terazije ovda�njeg sistema krivice, zlo�ina i kazne,
bacio je u zasenak sve ostale doga�aje u tribunalu i u obli�njoj
�eveningenskoj pritvorskoj jedinici. Sedamdeset dvogodi�nja Biljana
Plav�i�, jedna od troje najvi�ih politi�kih lidera bosanskih Srba (uz
Radovana Karad�i�a i Mom�ila Kraji�nika), odlu�ila je da promeni prvobitnu
izjavu i da se pred istim ve�em koje sudi Slobodanu Milo�evi�u izjasni kao
"kriva" po jednoj od ta�aka optu�nice, �ime joj se po uobi�ajenoj praksi u
anglosaksonskom pravu, otvaraju mogu�nosti za takozvanu nagodbu.
Po sporazumu sa tu�ila�tvom, sa ple�a su joj skinuti tereti po svim
ostalim ta�kama optu�nice, me�u kojima je i najte�e krivi�no delo - zlo�in
genocida. Su�enje koje je jo� jednom nedavno bilo odlo�eno za januar i u
kome je nekada�nja "�eli�na ledi" trebalo da se pojavi u istom procesu i
po istoj optu�nici, zajedno sa Mom�ilom Kraji�nikom, bar �to se nje ti�e,
potpuno se poni�tava i ona ulazi u jednu mnogo br�u i jednostavniju
proceduru. Nema vi�e nikakve rasprave o krivici, niti utvr�ivanja
�injenica, re�ju, nema su�enja, a o kazni �e biti odlu�eno na pretresu
koji �e trajati nepuna dva dana, 16. i 17. decembra.
Razli�ito od Milo�evi�a
Trojica sudija, sa Britancem Ri�ardom Mejom na �elu, bili su ju�e po
podne u sudnici broj jedan o�igledno zadovoljni ovim razvojem doga�aja.
Pred istim sudskim ve�em, neposredno pre ovoga i u istoj prostoriji, vodio
se unakrsni okr�aj izme�u hrvatskog predsednika Stjepana Mesi�a i
optu�enog Slobodana Milo�evi�a, kao deo maratonskog procesa protiv biv�eg
jugoslovenskog predsednika, kome se jo� ni ne nazire kraj.
Biljana Plav�i�, odlu�ila je, me�utim, da se sa neizbe�nim Ha�kim
tribunalom suo�i na sasvim suprotan na�in od Slobodana Milo�evi�a i
ostalih lidera prekodrinskih i hrvatskih Srba. U Hag je otputovala
dobrovoljno, kao obi�na putnica sa neseserom i omiljenom knjigom u
prtljagu. Ve� slede�eg dana, 11. januara 2001. pojavila se pred sudom i
izjasnila se da nije kriva po svim ta�kama optu�nice.
Bila je zatvorena u �eveningenskom pritvoru od januara do septembra
pro�le godine. Kao jedinoj �eni me�u pedesetak pritvorenika bili su joj, u
skladu sa okolnostima, omogu�eni posebni uslovi. Sa Slobodanom Milo�evi�em
bila je u sukobu dugo pre nego �to su u Hagu prinudno "delili istu ku�u".
Pu�tena je na sopstveni zahtev na privremenu slobodu, dva meseca po�to
je najpoznatiji ha�ki optu�enik preveden u �eveningen (28. juna 2001.
godine). Nezvani�no se govorilo da je jedan od razloga za odlazak Biljane
Plav�i� iz pritvora bio dolazak Slobodana Milo�evi�a u �eveningen. Od
samog po�etka razmatralo se i pitanje njene li�ne bezbednosti, pa se
predlagalo da joj se u Hagu iznajmi posebna ku�a gde bi uz stra�are �ekala
na po�etak su�enja. Od toga se odustalo, i Biljana Plav�i� je uz garancije
srpske vlade i zajedno sa Vladanom Bati�em 6. septembra pro�le godine
doputovala u Beograd gde je, potresena do�ekom, odr�ala na sur�inskom
aerodromu kratku konferenciju za novinare.
O operama i solistima
U izjavi koja je preko jednog od njenih advokata pro�itana ju�e u holu
tribunala, isti�e se da ona u potpunosti i bezuslovno prihvata odgovornost
i da se nada da �e izra�avaju�i �aljenje "pru�iti neku utehu nevinim
�rtvama - muslimanskim, hrvatskim i srpskim - u ratu u Bosni". Ona poziva
i druge, "posebno lidere, sa bilo koje strane u sukobu", da preispitaju
sebe i svoje postupke.
Kao branilac gospo�e Plav�i�, ameri�ki advokat Robert Pavi�, za koga se
svojevremeno Biljana Plav�i� odlu�ila, po�to je prethodno otpo�ela
proceduru za imenovanje Branislava Tapu�kovi�a za svog branioca, posebno
je �eleo da istakne kako izme�u njegove branjenice i tu�ila�tva "ne
postoji dogovor da �e ona svedo�iti u bilo kom predmetu koji se vodi pred
ovim tribunalom".
Time je iz razumljivih razloga Robert Pavi�, koga je Biljani Plav�i�,
prema upu�enim izvorima, predlo�ila srpska dijaspora u Americi, �eleo da
jo� jednom opovrgne rasprostranjene glasove o tome da ona blisko i �esto
"sara�uje sa tu�ila�tvom". Svedo�enje u drugim procesima nije ni ovom
Pavi�evom izjavom potpuno isklju�eno, a brojna advokatska dru�ina ovde u
Hagu gotovo je
jednoglasna u mi�ljenju da "nagodba" podrazumeva upravo transfer
optu�ene u ulogu svedoka na nekim od najve�ih procesa ovde, pa i na
su�enju Slobodanu Milo�evi�u.
Najgrublje mo�da ovakve spekulacije ilustruje izjava hrvatskog
aktiviste za ljudska prava, �efa helsin�kog odbora u Zagrebu Ivana
Zvonimira �i�ka koga smo u tribunalu zatekli povodom dolaska Stipe Mesi�a
da na poziv tu�ila�tva svedo�i u procesu Milo�evi�u.
"Ha�ka opera dobila je svoju prvu solistkinju", rekao nam je Zvonimir
�i�ak, aludiraju�i na izraz "propevati" koji pripisuje Biljani Plav�i�.
Priznanje komandne odgovornosti
�ak i da ne do�e do direktnog svedo�enja na bilo kom procesu, ha�ka
pravda posle ovog priznanja Biljane Plav�i� ne�e vi�e biti ista. Jer, kako
ovde rezonuju stru�njaci, ona nije prva koja se nagodila sa tu�ila�tvom,
�to je klasi�na pojava u anglosaksonskom pravu. Biljana Plav�i� je ipak
prva koja je to uradila priznaju�i svoju krivicu, sa takozvanog komandnog
polo�aja, �to mo�e poslu�iti kao argument tu�ila�tva za dokazivanje
komandne krivice drugih koji su optu�eni u Hagu.
Zato �e obrt koji je izazvala Biljana Plav�i� i�i u prilog tu�ila�tvu,
a sama Florans Artman, portparol Karle del Ponte, ocenila ga je kao "va�an
korak" u procesu pomirenja. Tu�ila�tvo je, dodala je Artmanova,
"ohrabrivalo i podr�avalo" njenu odluku. To je prvi put da je "jedan od
vo�a priznao da je ne�to lo�e u�injeno".
Najneposrednije �e ova odluka pogoditi Mom�ila Kraji�nika. Zajedni�ki
proces Biljani Plav�i� i njemu, po istoj optu�nici, trebalo je da po�ne,
posle vi�e odlaganja, u januaru slede�e godine. Kraji�nik je u zatvoru ve�
tri godine, a svi zahtevi da su�enje sa�eka sa privremene slobode do sada
su odba�eni. O moralnom aspektu ovog �ina malo ko ovde razgovara, a i kad
to �ini, mi�ljenja su potpuno suprotna. Neki misle da je Plav�i�eva ovim
ugrozila ne samo narod nego i njegove vo�e, dok ona sama posredno poru�uje
da je time ba� htela da individualizuje svoju krivicu.
Narod, ili grupa ljudi, ne mo�e biti kriv za dela pojedinaca, pa makar
oni bili i lideri. Mnogim pritvorenicima �eveningena Biljana Plav�i� je
pro�le no�i poremetila san. Ona li�no svesna je da za delo koje je
priznala mo�e o�ekivati i do�ivotnu robiju. Bar tako ka�u njeni advokati.
O du�ini kazne, me�utim, niko, tvrdi se, nije pregovarao. Jedan vo�a, kako
to nezgrapno zvu�i, jer nema �enskog naziva za vo�stvo, priznao je svoju
krivicu. I taj vo�a je Biljana Plav�i� koja smatra da je to najbolje za
njen narod. Te�ko da �e ostale vo�e slediti njen primer, za koji
tu�ila�tvo tvrdi da je "�in hrabrosti".
Zorana �uvakovi�
