|
by 
Datum:19 decembar 2002
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili gre�kom ili vi�e ne �elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napi�ite "unsubscribe".
RIA “Novosti”: BALKAN:
ZABRINJAVAJUCA GODINA
Ruska informativna agencija RIA “Novosti”
Moskva,
18. decembra 2002. godine
Specijalno za Artel-Geopolitiku
Balkan ocima ruskog analiticara
Valentin KUNJIN, politicki komentator RIA “Novosti”
Odlazeca 2002. godina bila je teska i, u neku ruku, prolomna za
neke drzave Balkanskog poluostrva. Analiza dogadjaja, koji su se odvijali na
ovim prostorima, daje nam osnove za veoma zabrinjavajuce prognoze. Pre svega,
bezuslovna je cinjenica okolnost, da proces stabilizacije situacije u regionu
nije iskoracio ni korak napred i da se perspektiva takve stabiliziacije zasad
cak i ne nazire.
U odlazecoj godini okoncan je zapoceti pre 11 godina proces
raspada Jugoslavije. Sredinom marta u Beogradu je potpisan sporazum o osnovama
preuredjenja odnosa izmedju Srbije i Crne Gore – dve republike koje ulaze u
sastav Savezne Republike Jugoslavije. Umesto nje ce se na mapi Evrope pojaviti
nova drzavna tvorevina – Srbija i Crna Gora. Samim tim ce biti podvucena crta
ispod postojanja jedinstvene jugoslovenske drzave, koja ce biti zamenjena
amorfnom konfederacijom.
Istina, ona ce imati zajednicke institute vlasti –
predsednika – premijera, parlament, kabinet ministara i sud. Formalno, Srbija i
Crna Gora su jedinstvena drzava i njoj ostaje jedno mesto u OUN, koje ce
naizmenicno popunjavati srpski i crnogorski predstavnici. Jedinstvenom ostaju i
spoljna i odbrambena politika.
Istovremeno, obe republike ce imati sopstveni
ekonomski, valutni i carinski sistem, pored ostalog i sopstvenu monetu. A to
neizbezno svodi na minimum efiksnost zajednickih politickih atributa vlasti,
pretvara ih u cisto dekorativne. Kroz tri godine, prema potpisanom Beogradskom
sporazumu, Srbija i Crna Gora imaju pravo – ako se to bude smatralo celishodnim
– da sprovedu referendume o nezavisnosti.
Po misljenju analiticara,
crnogorsko rukovodstvo ce uciniti sve kako bi obezbedilo pozitivne rezultate
referenduma. I tada Zapad moze postaviti poslednju tacku na svoj visegodisnji
“rad”, usmeren u pravcu slabljenja i razbijanja Jugoslavije. Krajnji cilj tog
delovanja jeste kardinalna promena situacije na Balkanu, pretvaranje regiona u
strateski mostobran Severnoatlantske alijanse, osiguranje stalnog prisustva ovde
visehiljaditog kontingenta natovskih “mirotvoraca”, sto ne bi bilo moguce da je
ocuvana jedinstvena Jugoslavija.
Bivsi generalni sekretar NATO, sada
koordinator za spoljnu i odbrambenu politiku Evropske unije Havijer Solana, koji
je koordinirao pripreme Beogradskog sporazuma, nazvao je taj dokument “znacajnim
stabiloizirajucim faktorom”. Medjutim, dogadjaji iz poslednjih nekoliko meseci
govore upravo o suprotnom.
Jedna od direktnih posledica formiranja drzave
Srbije i Crne Gore jeste drasticno zaostravanje situacije na Kosovu. Mada ta
provincija administrativno ulazi u sastav Srbije, u rezoluciji 1244 Saveta
bezbednosti OUN ona je oznacena kao neodvojivi deo Jugoslavije, bez pominjanja
Srbije.
Sada se pak, izjavljuju lideri kosovskih separatista, kada drzava
Jugoslavija vise ne postoji, pojavljuju sve osnove da se dovede u pitanje i
valjanost rezolucije OUN.
Medjutim, na pregovorima o razradi ustava drzave
Srbije i Crne Gore Beograd je insistirao da se u taj dokument ukljuci odrednica
prema kojoj je Kosovo autonomna pokrajina u sastavu Srbije, sto je izazvalo vise
nego ljutitu reakciju politicke vrhuske kosovskih albanaca.
Predsednik Kosova
Ibrahim Rugova kategoricki je odbacio verovatnocu ukljucivanja Kosova u bilo kom
obliku u sastav “obnovljene jugoslovenske federacije”. A pre mesec dana
predstavnici albanskih partija, koje imaju vecinu u kosovskoj skupstini,
usvojili su rezoluciju u kojoj su zatrazili od Saveta bezbednosti OUN i drugih
medjunarodnih organizacija da sprece “namere Beograda da prejudicira status
Kosova i njegovo prisajedinjenje Srbiji”.
Poslanici – kosovari su izjavili da
“zadrzavaju za sebe pravo” da ne priznaju razradjivani ustav, a buducnost Kosova
“ne moze biti povezana sa Srbijom ni pod kakvim uslovima”. Dalje od svih otisao
je premijer Kosova Bajram Redzepi koji je izjavio, da ukoliko medjunarodna
zajednica podrzi nacrt ustava drzave Srbije i Crne Gore, onda ce albanci pribeci
“radikalnijim merama, sve do proglasenja nezavisnosti”. Cak stavise, Redzepi je
izjavio da je moguc pocetak “novog rata” na Kosovu ukoliko zahtevima albanaca ne
bude udovoljeno.
A ratovati imaju cime. Komanda natovskih mirotvoraca nije
sprovela ni jedan paragraf iz rezolucije 1244, kojom se predvidja razoruzanje
takozvane OVK. I mada je ona formalno raspustena, bivi bojovnici OVK kao i
ranije raspolazu sa hiljadama jedinica ne samo streljackog oruzja, nego i
minobacace, pa cak i laka orudja. Celokupni taj arsenal je sakriven za “bolja
vremena”.
Napeta situacija u odlazecoj godini zadrzala se i u Makedoniji, u
kojoj i dalje jacaju separatisticka raspolozenja medju albancima, koji cine oko
jedne cetvrtine stanovnistva zemlje. To su sa svom ociglednoscu potvrdili
rezultati proteklih u septembru izbora za makedonski parlament, na kojim su
albanci aktivno podrzali partiju Ali Ahmetija, politickog lidera takozvane
Nacinalno oslobodilacke armije, koja je u leto 2001. godine vojevala protiv
vladinih snaga. Ahmeti je, kao i niz drugih vodecih albanskih politicara u
Makedoniji, pristalica ideje ujedinjenja makedonskih albanaca sa svojom
“kosovskom bracom” i stvaranja “albanske drzave”, koja bi ukljucivala Kosovo i
severne delove Makedonije, naseljene vecinski albancima.
Opasnost od slicnih
planova ne bi se smela potcenjivati. Drastican rast albanskog nacionalizma i
ekstremizma vec se pretvorio u glavnu opasnost po mir i stabilnost na Balkanu,
stavio na dnevni red opasnost od aktivizacije procesa medjuetnickog
razgranicenja u regionu, prekrajanja postojecih granica i pokusaja stvaranja
monoetnickih drzava. A to neizbezno vodi ne samo u dalju destabilizaciju
situacije na Balkanu, nego i u porast napetosti u celoj Jugo-Istocnoj Evropi.
ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdra�ava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podr�ite bilo kojom finansijskom kontribucijom ili kroz
reklamiranje na na�em web site-u. Va�a
pomo� bi�e upotrebljena za jo� kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo br�e postavljanje na site i, �to smatramo mo�da i
najva�nijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: �iro ra�un br.
40803-601-8-2289398
Za devizne uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, devizna partija br.
27227
|
