| POLITIKA |
Me�unarodni sud pravde:
Parnica za genocid
Za sada je izvesno jedino da Me�unarodni sud pravde nije uva�io argumente pravnih zastupnika Jugoslavije sa dr Tiborom Varadijem na �elu, kako SRJ 1996. godine, u trenutku kada se Sud proglasio nadle�nim da raspravlja o tu�bi BiH, nije bila �lanica UN-a, pa samim tim nije ni mogla biti tu�ena
Na vest da je Me�unarodni sud pravde u Hagu (kako se to o�ekivalo i znalo mnogo dana unapred) i zvani�no odbacio zahtev SR Jugoslavije da ponovo razmotri svoju nadle�nost u procesu koji je BiH pokrenula jo� 1993. godine, tu�e�i SRJ za genocid, u Beogradu su mnogi po�eli da se raspituju za eksperte koji bi umeli da objasne kako su to i koliko dugo Nemci morali da pla�aju ratnu od�tetu posle Drugog svetskog rata. Posle ove odluke Suda u Hagu – koji, ina�e, sudi samo dr�avama – uskoro sledi i rasprava o bosanskoj tu�bi protiv SRJ u kojoj se osim genocida pominje i agresija, a zatim bi na dnevni red do�lo i utvr�ivanje visine ratne od�tete.
Po nekim procenama, za sada krajnje spekulativnim, sve bi to ovu dr�avu moglo da staje i vi�e od stotinu milijardi dolara (agent BiH u ovom procesu Sakib Softi� tvrdio je nedavno da �e njihov zahtev i�i izme�u 100 i 350 milijardi dolara). A po�to je dr�ava uglavnom �vorc, naplata ratne od�tete bi teoretski mogla da potraje godinama, da se protegne na nekoliko generacija i, po nekim interpretacijama, da stigne navodno jednoga dana �ak i do privatnih ra�una gra�ana SRJ u inostranstvu, ako vi�e nema od �ega da se naplati (taman su ovih dana upravo neki od najvi�ih dr�avnih funkcionera priznali da radije �tede u inostranstvu nego kod ku�e). Sve to, naravno, mogu da budu i (uglavnom jesu) najobi�nija naga�anja jer proces BiH vs SRJ, za koji se ka�e da posle punih deset godina ulazi najzad u zavr�nu fazu, zapravo tek po�inje i najverovatnije �e se pretvoriti u jednu dugotrajnu parnicu u kojoj �e se pravni�ki argumenti ukr�tati pre svega oko karaktera sukoba u Bosni – da li se tamo radilo o agresiji ili pre svega o gra�anskom ratu.
SKUPI PROCESI: Za sada je izvesno jedino da Me�unarodni sud pravde nije uva�io argumente pravnih zastupnika Jugoslavije sa dr Tiborom Varadijem na �elu, kako SRJ 1996. godine, u trenutku kada se Sud proglasio nadle�nim da raspravlja o tu�bi BiH, nije bila �lanica UN-a, pa samim tim nije ni mogla biti tu�ena. Obja�njeno je da to �to je SRJ primljena u �lanstvo UN-a u novembru 2000. godine "ne mo�e imati retroaktivno dejstvo", �to su mnogi protuma�ili i kao nagove�taj da bi i krajnja odluka po tu�bi BiH jednoga dana mogla da sledi sli�nu logiku po kojoj politi�ke promene koje su se u me�uvremenu dogodile ne mogu da menjaju ru�nu istoriju. Izvesno je, dakle, da se na�e zlosre�no prisustvo na me�unarodnoj pozornici (naro�ito tamo gde se nekome sudi) nastavlja i da u ha�kim sudskim pisarnicama le�e na tone materijala u kojima se re�aju tu�be, �albe i pravni�ka tuma�enja ratova na tlu biv�e SFRJ.
Do aprila meseca Hrvatska, na primer, mora da odlu�i da li �e povu�i svoju tu�bu protiv SRJ tako�e pred Me�unarodnim sudom pravde, s obzirom na male �anse (uprkos nedavnog licitiranja predsednika Stjepana Mesi�a oko visine ratnih reparacija) da se dobije spor u kome se zastupa teza da su zlo�ini po�injeni u Hrvatskoj bili zlo�ini genocida. Sporovi pred ovim Sudom su izuzetno skupi i zato je i pred SRJ (odnosno budu�om dr�avom) dilema �ta da radi sa sopstvenim tu�bama protiv zemalja NATO-a. I na�e �anse da doka�emo kako su zlo�ini NATO-a u vreme bombardovanja SRJ 1999. godine bili zlo�ini genocida nisu previ�e velike.
U prvoj reakciji posle ovonedeljne odluke Me�unarodnog suda pravde bosanski agent Sakib Softi� je tvrdio da za BiH na kraju ovog sudskog procesa zapravo i nije va�na ratna od�teta, ve� presuda u kojoj �e, zbog istorijskih pouka i budu�nosti, biti re�eno da je SRJ izvr�ila agresiju i genocid. Posle saop�tene odluke, ad hoc sudija ovog Suda profesor Vojin Dimitrijevi� vi�e je stavljao naglasak na �injenicu da jo� ni�ta nije presu�eno, da su�tina spora nije ni dotaknuta, da sledi dugo i mu�no parni�enje i sugerisao me�udr�avni, diplomatski dogovor oko pla�anja �tete jer svaki dan su�enja u Hagu ko�ta izuzetno mnogo. Profesor Dimitrijevi� je ujedno poku�ao da objasni da BiH i nije tu�ila SRJ za ratnu �tetu. Su�tina te tu�be odnosi se na "pomaganje u genocidu" pa �e i sudska matematika koja sledi, u slu�aju presude, i�i za tim da utvrdi kolika je materijalna posledica tog pomaganja, a ne svih ratnih razaranja. Ovonedeljnu vest iz Haga i novinarska pitanja o tome sledi li to kraj pri�e o pojedina�noj ha�koj odgovornosti za zlo�ine po�injene tokom ratova i umesto toga po�etak pri�e o kolektivnoj krivici �itave dr�ave i naroda, pojedini zvani�nici u Beogradu do�ekali su uglavnom sa komentarom – "ma hajde, ni govora, nije ta�no, ko to mo�e da plati".
OPCIJA "B": Odluka Me�unarodnog suda pravde zna�i istovremeno da bi Beograd odmah morao da aktivira i ha�ku "opciju B" pripremanu i razra�ivanu paralelno sa poku�ajima "tima A" profesora Varadija da ospori nadle�nost ovog Suda po tu�bi BiH. Prema nekim nezvani�nim informacijama, za "opciju B" i su�enje povodom bosanske tu�be za agresiju i genocid ve� mesecima se priprema tim kojim rukovodi beogradski advokat Ivan Jankovi�, ina�e predsednik Centra za antiratnu akciju. Upravo iz redova mnogih nevladinih organizacija na Jankovi�evu adresu i njegovu javno saop�tenu tezu da bi SRJ, kao i svaka stranka u procesnoj ulozi tu�ene, morala da se koristi svim pravnim sredstvima kako bi izdejstvovala da Sud odbaci zahteve tu�be, stiglo je poslednjih meseci dosta razli�itih prigovora. Pre svih onaj da je �itav pristup jugoslovenske strane bosanskoj tu�bi neeti�an i pomalo cini�an jer potcenjuje �rtve. Iz istih krugova sugerisano je da bi Beograd morao da prizna agresiju i genocid, plati ratnu �tetu i paralelno diplomatskim putem poku�a da smanji u bosanskom zahtevu ono �to je mogu�e smanjiti i popraviti.
Jankovi�, me�utim, u svojim javnim nastupima nikada nije negirao srpske zlo�ine u BiH niti politiku "etni�kog �i��enja" koja je tamo vo�ena. Nije negirao ni to da je SRJ pru�ala politi�ku i svakojaku drugu pomo� i podr�ku bosanskim Srbima i da je zato odgovorna za njihove zlo�ine. Ovaj beogradski advokat istovremeno smatra da pravni zastupnici SRJ moraju da saberu i pred Sud iznesu sve pravno relevantne argumente koji relativizuju ili pobijaju navode o genocidu i odbija da takvo postupanje nazove "fiskalnom ekvilibristikom". To je, po Jankovi�u, i su�tina prava i zato �e BiH morati da u Hagu dokazuje da je genocida bilo i da je za taj genocid zaista kriva SRJ, �to po njemu "nije ba� tako lako dokazati kako se �ini laicima". U jednoj nedavnoj TV emisiji Ivan Jankovi� je izneo i utisak da bi bilo kakva presuda po kojoj bi SRJ bila naterana da plati ratnu �tetu bila krajnje nepravedna. Kada je rat po�eo u BiH su na vlasti bili Izetbegovi� i njegovi nacionalisti�ki partneri iz redova bosanskih Srba, sada se u ulozi tu�ioca pojavljuju svi gra�ani BiH, dok su u ulozi tu�enog svi gra�ani SRJ. Ako do�e do presude, dogodi�e se, smatra Jankovi�, da naknadu �tete osim porodica �rtava prime i porodice ratnih zlo�inaca iz redova sva tri naroda, dok bi u Srbiji, opet, to na svojoj ko�i osetili i mnogi koji su se godinama dosledno borili protiv Milo�evi�evog re�ima i njegove ratne politike. Dogodilo bi se da prijatelji Jelene �anti� pla�aju od�tetu prijateljima Radovana Karad�i�a, a takav rasplet, tvrdi ovaj advokat, bar na prvi pogled ne deluje pravi�no. Ovakvi stavovi u Jankovi�evom NGO okru�enju i pojedinim beogradskim intelektualnim krugovima nazvani su, ina�e, �istom besmislicom i odba�eni kao neprihvatljivi.
Ono �to se svakako sve te�e mo�e progla�avati "besmislicom" jeste uticaj zbivanja u Ha�kom tribunalu u kome se sudi za ratne zlo�ine na odluke Me�unarodnog suda pravde. Iako se radi o dve me�usobno nezavisne institucije, �ije presude ne bi trebalo da imaju bilo kakve veze (u jednom se odgovara za individualnu krivicu, u drugom se spore dr�ave), te�ko je poverovati da �e Me�unarodni sud pravde odbaciti bosansku tu�bu protiv SRJ ako je Ha�ki tribunal pre toga u vi�e procesa utvrdio da je genocida bilo. Da bi postojao genocid, moraju naime postojati i konkretne presude, a onda bi se na osnovu toga lak�e moglo dokazati da je pokojna Jugoslavija odgovorna za podsticanje, pomaganje ili u�estvovanje u ratu na teritoriji BiH.
U Ha�kom tribunalu genocid je za sada pomenut u presudi generalu Vojske RS Radoslavu Krsti�u (dodu�e, presuda jo� nije pravosna�na). Mi�ljenja stru�njaka o mogu�em uticaju te presude na proces koji se vodi pred Me�unarodnim sudom pravde po tu�bi BiH su razli�ita – jedni isti�u da se u toj presudi nigde ne pominje Jugoslavija, dok drugi smatraju da to i nije toliko va�no s obzirom na to da je pomenuto ne�to drugo, a to je da se u Bosni radilo o "me�unarodnom sukobu". U procesu koji sledi bosanska strana poziva�e se, naravno, i na priznanje biv�e predsednice RS Biljane Plav�i�, koja je u pismenoj formi priznala da su JNA i MUP Srbije �inili brojne zlo�ine u BiH i da su srpski lideri (Milo�evi�, Karad�i�, Mladi�, Kraji�nik) bili sasvim svesni kako �e trajno pomeranje stanovni�tva, verski i etni�ki progon zahtevati upotrebu sile. U procesu koji se trenutno u Hagu vodi protiv Slobodana Milo�evi�a jo� se nije stiglo do Bosne, a u tom delu optu�nice biv�em predsedniku SRJ na teret se stavlja upravo genocid. Tu�ilac �e pred Me�unarodnim sudom pravde sa zadovoljstvom potegnuti i pismo koje je sam Milo�evi� poslao javnosti posle 5. oktobra i optu�bi novih vlasti da je stari re�im bio sklon finansijskim proneverama, a u kome je tvrdio da je "deo novca oti�ao i na finansiranje Vojske RS".
N. Lj. Stefanovi�
