| INTERVJU: DR VLADIMIR GLIGOROV,
EKONOMISTA
Unija je izvor novih sukoba
Tesko je reci da se radi o drzavi, kada
govorimo o novom aranzmanu izmedju Crne Gore i Srbije. Sta je to - unija
ili interesna zajednica, koja moze opstati samo dotle dok postoje neki
zajednicki interesi", komentarise na pocetku razgovora za "Monitor"
usvajanje Ustavne povelje dr Vladimir Gligorov, ekspert Instituta za
medjunarodna ekonomska istrazivanja iz Beca.
MONITOR: A koji interesi mogu vezati Crnu Goru i
Srbiju?
GLIGOROV:
Nije lako odgovoriti na to pitanje. Iskreno govoreci, zajednicke interese
tesko je identifikovati u Povelji. Zajednica zadrzava pet funkcija iz
kojih se tesko moze profilisati dugorocni skup interesa obe drzave.
Naprotiv, za ocekivati je da medju njima dodje do problema oko
uskladjivanja interesa, posebno tokom pregovora sa Evropskom unijom, kao i
oko podele novca koji ce stizati iz inostranstva.
Naravno,
ukoliko bi u Srbiji ili u Crnoj Gori porastao interes za zajednickom
drzavom, one bi mogle da odluce da to sto su sada dogovorile osnaze. Ali,
ako se interesi ne usklade, a to je po mom misljenju verovatnije,
provizorij koji je sada napravljen ce se na ovaj ili onaj nacin
raspasti.
MONITOR: Od potpisivanja Beogradskog sporazuma
pojavili su se sporovi upravo zbog razlicitih interesa Beograda i
Podgorice, kao sto je, recimo, odnos sa MMF-om i pitanje fiskalnog
agenta?
GLIGOROV:
Sada ce Narodna banka Jugoslavije postati NB Srbije: bice birana i
odgovarace Narodnoj skupstini Srbije. Postavlja se pitanje - po kom ce
kriterijumu, na koji nacin i sa kakvim interesom NBS voditi i crnogorske
poslove. Sa druge strane, Crna Gora nije osposobljena za posao fiskalnog
agenta, ali ona moze za to delegirati nekog drugog.
Veoma
je vazno da se shvati da je nezavisnost centralne banke, da tako kazem,
instrumentalna stvar. Ne postoji centralna banka u svetu koja je posve
nezavisna od politickog procesa i politickih odnosa zemlje u kojoj
funkcionise. Stoga je veoma tesko gledati na Narodnu banku Srbije kao na
ekspertsku ustanovu, odvojenu od politickih odnosa, jer ona to nije, niti
moze da bude. Zato se i otvara pitanje reprezentativnosti NBS i njene
legitimnosti u Crnoj Gori. NBS prosto nema ingerencija nad monetarnim
sistemom Crne Gore, niti odgovara politickim strukturama te drzave. To je
unutrasnji problem, koji ce biti stalni izvor sukoba Podgorice i Beograda.
Prosto, radi se o sukobu interesa i sukobu legitimnosti, koji je veoma
tesko pomiriti.
A spoljasnji je problem taj sto Crna Gora
nema medjunarodnu reprezentaciju i njena banka nema kredibilitet kod
medjunarodnih ustanova. MMF i Svjetska banka sumnjaju da bi Centralna
banka Crne Gore mogla da obavlja poslove fiskalnog agenta u ime Crne Gore
i zajednice.
MONITOR: Da li, ipak, mislite da postoji neko
rjesenje?
GLIGOROV:
Najlogicnije bi bilo, ako se odluci da fiskalni agent bude NBS, da se
napravi ugovor izmedju NBS i CBCG, pa i izmedju odgovarajucih politickih
tela u te dve drzave. Tim bi se ugovorom moralo precizirati sta radi
fiskalni agent i na koji nacin odgovara za to sto radi politickim
ciniocima u Crnoj Gori, ili bar CBCG.
MONITOR: Beograd i EU insistiraju na harmonizaciji
ekonomskih sistema. Sta ce to znaciti za Crnu Goru i Srbiju, s obzirom na
to da one imaju razlicite monetarne, poreske, pa i carinske
sisteme?
GLIGOROV:
Za Evropsku uniju najveci su problem carine. U EU se plase da bi se mogli
javiti ozbiljni poremecaji ako u okviru jednog, srpsko-crnogorskog,
trzista, vaze razlicite carine. To prosto ne bi bilo shvatljivo za EU. Sto
se poreskog sistema tice, to nece biti veliki problem, jer su razliciti
poreski sistemi moguci u jednoj drzavi i na lokalnom novou. Drugo je
pitanje uvodjenje poreza na dodatu vrednost, sto bi trebalo postepeno
harmonizovati sa standardima EU.
Nemam utisak da se Crna
Gora pritiska da prihvati dinar. To ne vidim kao zahtev, mada sa
stanovista te nove zajednice pitanje daljeg razvoja monetarnih sistema
nije nebitno. Postoji ozbiljna rasprava o kursu dinara i deviznom rezimu u
Srbiji, koja ce se nastaviti. Ako bi se islo u pravcu koji Djindjic
predlaze, da monetarna politika bude vise u funkciji privrednog razvoja,
onda ce se divergencija izmedju Crne Gore, koja nema sopstvenu monetarnu
politiku zbog eura, i Srbije - samo povecavati. Ta bi se divergencija
mogla kasnije javiti kao dodatni problem, tokom pregovora sa EU, jer bi se
tako povecale razlicitosti ove dve drzave, koje su sada nekakva unija,
koja kao jedinstvena treba da pregovara sa Briselom.
Sada
je pitanje carina uslov da bi se uslo u pregovore sa EU. Ali, to ne znaci
da ostale razlike nece predstavljati problem u buducnosti. One ce dovoditi
do novih sporova izmedju Srbije i Crne Gore, sto se nece dopasti evropskim
birokratama.
MONITOR: Da se vratimo carinama. Sto ce harmonizacija
carinskih sistema znaciti za Crnu Goru?
GLIGOROV: Odgovor je jednostavan: vece
carine znace veci trosak za potrosaca. Spor se vodi i oko toga da li je
generalna zastita crnogorske privrede bas tako niska, s obzirom na uvozne
kvote koje postoje u Crnoj Gori, a koje bi Podgorica, po mom misljenju,
morala da ukloni. Mislim da bi to bilo neophodno, pogotovu ako se
harmonizira sa Srbijom, koja nema kvote. Kljucni je problem sto je
prosecna carinska stopa u Crnoj Gori mnogo niza nego u Srbiji iz prostog
razloga sto Crna Gora nema potrebe da drzi visoke carine.
MONITOR: Da li zato sto nema proizvodnju koju bi
trebalo da stiti?
GLIGOROV: Da, nema sta da stiti, a Srbija ima. Crna Gora moze imati fiskalni
interes da poveca carine, i tada budzet dobija vise novca. Ali, to
opterecuje potrosaca, jer ga uvozna roba sa visim carinama skuplje kosta.
A ako se zbog carinskih ogranicenja neke robe budu dobavljale iz Srbije
mogu biti i losijeg kvaliteta. U Crnoj Gori bi trebalo ozbiljno da se
razmislja o politickom problemu koji bi se mogao javiti zbog preraspodjele
izmedju potrosaca i budzeta. Nikada nisam bio za to da carine budu
fiskalni instrument, to je vrlo rdjav razlog da se one podizu i bio bih
vrlo skeptican prema takvoj meri u Crnoj Gori.
Srbija ima
vise carine jer tako puni budzet i stiti neke grane prozvodnje, kao sto je
recimo tekstil, poljoprivreda... A i za nju bi bilo bolje da ide na
liberalizaciju.
Zbog kompleksnosti ovog pitanja neophodno
je da se o celom problemu racionalno raspravlja. Crna Gora bi trebalo
manje da poveca svoje carine, a Srbija da ih vise smanji. Tako bi se doslo
na nivo koji je blizi sadasnjem proseku u Crnoj Gori.
No,
sumnjam da ce se na racionalan nacin resiti ovaj problem. U Srbiji sada ne
funkcionise ni industrija, ni poljoprivreda, kako bi trebalo. S obzirom na
kurs dinara i politiku kursa, jacace pritisci da se tamo odrzavaju vise
carine, sto ce stvarati problem sa Crnom Gorom. To nije jednostavno
pitanje, moglo bi generisati nove sporove.
MONITOR: Da li bi se zbog mogucih sukoba oko
harmonizacije mogle usporiti ekonomske reforme i u Srbiji i u Crnoj
Gori?
GLIGOROV:
Svakako, usaglasavanje carinskog sistema moglo bi da traje dugo.
Objektivno, nema jedinstva interesa. U Crnoj Gori i Srbiji su razlicite
strukture proizvodnje i ne radi se o optimalnoj carinskoj zoni. Uz te
objektivne razlike, mora se imati u vidu i slabost politickih elita i nivo
njihove legitimnosti i u Srbiji i u Crnoj Gori. Politicke elite ce ovim
ili onim resenjima, na ustrb jedne ili druge drzave, kupovati lokalne
glasove za neke izbore. Sve ce to odloziti proces reformi, a zajednica se
kretati u pravcu koji je rdjav.
MONITOR: Ne cini li Vam se da je EU insistiranjem na
savezu Crne Gore i Srbije pokusala da na silu zaustavi proces raspada
bivse SFRJ?
GLIGOROV: Evropska unija ima svoj interes, ali to nije glavni problem.
Problem je sto ni u Srbiji ni u Crnoj Gori ne postoji jasno izrazena volja
o tome sta se hoce. Kada bi ta jasno izrazena volja postojala, problem
Srbije i Crne Gore bio bi davno resen, u svakom slucaju odmah nakon 5.
oktobra. Nazalost, to se nije desilo i ta cinjenica daje jednu posebnu
tezinu interesu EU.
EU ima interes da posmatra Crnu Goru i
Srbiju kao jednu jedinicu i sa finansijske i sa politicke tacke gledista.
Da uzmem prvo ove politicke razloge: sutrasnja clanica EU Srbija i Crna
Gora imala bi otprilike isto onoliko poslanika u Evropskom parlamentu
koliko Bugarska, ili Rumunija, s obzirom na broj stanovnika. Medjutim,
Srbija sama imala bi isto toliki broj poslanika, a samostalna Crna Gora -
kao Malta ili Luksemburg. Sa stanovnista EU to nije irelevantno: dobija se
jedan clan vise, a zbog pozitivne diskriminacije nezavisna Crna Gora bi
bila predstavljena sa vise predstavnika nego ako bi u EU usla zajedno sa
Srbijom.
Finansijske obaveze EU prema Srbiji i Crnoj Gori
bice mnogo manje ako je rec o jednoj drzavi. Na kraju, i birokratski
problemi su manji jer je jednostavnije pregovarati samo sa Beogradom, a ne
ici i u Podgoricu. U Beogradu su, ipak, administrativne prednosti vece jer
je tamosnja administracija, iako daleko od idealne, efikasnija od one u
Podgorici. To je sve vazno za EU, koja se rukovodi krajnje jednostavnim i
jasnim interesima. Naravno, tome treba dodati i bezbednosne razloge, koji
se ticu ovog provizorija koji se zove Crna Gora, Srbija i Kosovo. Brisel
odlaze krajnja resenja na neko vreme, kada ce, kako tamo misle, sve biti
jednostavnije. A ja verujem da ce biti slozenije.
MONITOR: Mnogi su EU prebacivali da je vodila
kratkorocnu politiku na Balkanu, bez strategije i bez pravih
rjesenja?
GLIGOROV:
EU radi sporo, takav je proces odlucivanja. Oni veruju da je za resenje
pitanja BiH ili Kosova potrebno vreme, od pet do deset godina. Zato
resavanje drugih pitanja, kao sto je Crna Gora, pokusavaju da
odgode.
Ali, EU ne bi mogla odgadjati resenja i
insistirati na svojim interesima da nije unutrasnjih slabosti balkanskih
drzava. Crna Gora je duboko podeljena oko drzavnog pitanja. A u Srbiji je,
sa jedne strane, ocita nezainteresovanost velikog broja gradjana za
resenje odnosa sa Crnom Gorom. S druge strane, postoji snazan lobi koji se
zalaze za jedinstvo Srbije i Crne Gore. To su oni fundamentalni razlozi,
zbog kojih se desava da EU u celoj toj prici vodi racuna, pre svega, o
svojim interesima.
MONITOR: Mladjan Dinkic je nedavno izjavio da ce on i
Labus zahtijevati osamostaljenje Srbije, ako se u najkracem roku ne
usklade dva ekonomska sistema. Kako komentarisete te
najave?
GLIGOROV: U
Srbiji, a to nije od juce, nego je prakticno trajno stanje, imate dve
vrste nacionalizma. Jedan je cisto politicki. Kao i ranije, i danas su
nacionalisticki glasovi najznacajniji u Srbiji. Iz izjava premijera
Djindjica, oko teritorijalnih pitanja, pa i Labusa i Dinkica oko
ekonomskih pitanja, moze se zakljuciti da oni smatraju da su glasovi
nacionalista kljucni za politicki opstanak. Svojim izjavama oni bas za te
glasove konkurisu.
Drugi tip nacionalizma, koji nije
nezavisan od prvog, onaj je koji stalno insistira na srpskim interesima
koji su izvan Srbije. Tako imate veoma cudnu situaciju u kojoj se
postavljaju ultimatumi i govori - ako nece biti kako mi trazimo, onda cemo
mi ici sami. To je bila logika i cuvenog Memoranduma SANU.
Labus i Dinkic ukazuju na disproporciju izmedju Crne Gore i Srbije. Ali,
to je izvorni greh ove unije. Sa jedne strane, troskovi u novcu ce biti
podeljeni prema realnoj snazi drzava clanica, a mesta ce biti deljena
fifti-fifti. To jeste problem, ali problem je konstrukciona greska,
neravnoteza u celom projektu. Da se ne zavaravamo, ima ljudi u Srbiji koji
kazu: pa dobro, bez obzira na sve, iako Crnogorci bolje prolaze nama se
isplati ta zajednica, jer mi dobijamo izlaz na more... Ili se navode neki
drugi kulturni, religiozni, vojni, licni razlozi zbog kojih valja, po
svaku cenu, odrzati taj neobicni savez.
MONITOR
|
