| Četvrtak 12. jun 2003. |
Broj 32182 VEK PRVI |
|
Svaki četvrti – debeoZbog kompjutera i
loše ishrane sve više mladih sa viškom kilograma Preterana debljina pretvara se u svetsku epidemiju. Ovo je osnovna poruka vodećih svetskih stručnjaka za probleme gojaznosti i ishrane upućena sa Evropskog kongresa o gojaznosti koji je upravo završen u Helsinkiju i na kojem je učestvovalo više od 1.500 lekara različitih specijalnosti. Među njima bili su i naši stručnjaci, a profesor dr Dragan Micić, naš ugledni endokrinolog, održao je izuzetno zapaženo predavanje "Leptin, reprodukcija i fertilitet". Profesor Micić potvrđuje da rastuća epidemija gojaznosti ne zaobilazi ni našu zemlju. Problem gojaznosti i ekstremne debljine ima čak 17 odsto stanovnika, a još 25 odsto muku muči sa viškom kilograma. Debljina je bolest, još jednom je podvučena definicija, koju je pre nekoliko godina o gojaznosti dala Svetska zdravstvena organizacija. – Na kongresu u Helsinkiju istaknut je fenomen takozvanog toksičnog delovanja spoljne sredine. Ono što se definitivno promenilo, gledajući kroz vekove unazad, jeste obilje hrane na svakom ćošku i njena dostupnost. Sa druge strane, savremeni čovek se sve manje kreće, odnosno krivac za porast gojaznosti je nedovoljna fizička aktivnost. Takođe, stručnjaci su poručili da se usled gojaznosti menjaju proporcije čoveka u celom svetu – kaže za "Politiku" profesor Micić, sumirajući utiske sa velikog naučnog skupa. Bez samopoštovanja Više istraživanja je potvrdilo da je nasleđe jedan od uzroka gojaznosti. Ona se nasleđuje, ali u ograničenom procentu i uvek isključivo u korelaciji sa spoljašnjom sredinom, odnosno navikama u ishrani. Zato nikada ne sme da bude alibi za one koji unose više kalorija nego što mogu da potroše. Profesor Micić priča i kako je cela jedna sekcija bila posvećena istraživanju veza između gojaznosti i karcinoma. Dokazano je da se rak debelog creva mnogo češće javlja kod gojaznih ljudi. – Debljina je bolest, ali preterana gojaznost je povezana sa više zdravstvenih problema. Pre svega, sa kardiovaskularnim oboljenjima, pa gojazni češće imaju moždane udare, i različita oboljenja srca. Gojaznost je u tesnoj vezi sa hipertenzijom, odnosno povišenim krvnim pritiskom, ali i sa poremećajem metabolizma lipida, sa šećernom bolešću i nekim formama karcinoma – nabraja dr Micić. Gojazne osobe imaju i različite psihološke probleme među kojima bi se kao najblaži mogli izdvojiti odsustvo samopoštovanja i depresije. Vrlo zanimljivo predavanje profesora Micića odnosilo se na povezanost hormona leptina sa reproduktivnim funkcijama i plodnošću kod žena. Poznato je da postoji povezanost između količine masnog tkiva u telu žene i mogućnosti da ona ima decu. – Pokazalo se da je vrlo važno da li devojka, tinejdžerka, ima kritični stepen masne mase u telu da bi dobila menstruaciju, ima kritični stepen masne mase u telu da bi dobila menstruaciju i započela reproduktivni život. Naime, mora da postoji neka poruka iz našeg tela koja prenosi "poruku" do mozga da je organizam spreman za stvaranje potomstva, odnosno reprodukciju. Tu poruku prenosi hormon koji nastaje u masnom tkivu, a zove se leptin. Kada leptina ima previše, govorimo o rezistenciji, odnosno neosetljivosti delovanja leptina. Istraživanja su pokazala da kod gojaznih žena povišeni leptin može negativno da deluje na mogućnost da zatrudne, odnosno dovodi do izostanka sazrevanja jajnih ćelija – objašnjava dr Micić. Veličina porcije Takođe, pokazano je da organizam trudne žene postaje neosetljiv na delovanje leptina što može da bude razlog da se posle porođaja kilogrami teško skidaju, ukazao je dr Micić, koji je izabran za koordinatora na Internacionalnom naučnom skupu ciljne grupe za proučavanje problema gojaznosti u zemljama centralne i jugoistočne Evrope koji će se održati 2004. godine u Pragu. Predebela deca su još jedan važan problem koji je izdvojen kao preteća pojava u celom svetu. Među mladima gojaznost se širi čak većom brzinom nego među sredovečnima. Krivac za ovu pojavu su dugotrajna loša ishrana i mnogo sati provedenih pred kompjuterom ili televizorom. Rešenje problema svaka država bi morala ozbiljno da traži podsticanjem programa za mlade u kojem bi bilo više fizičkih vežbi i zdraviji izbor hrane. Poruka sa ovog stručnog skupa jeste da se u cilju sprečavanja epidemije debljine među decom i adolescentima osmisle i bolje planiraju gradski centri, marketing hrane i veličina porcije. Zanimljivo je da su pored poznatih i često navedenih
uzroka gojaznosti pomenute i negativne emocije, dosada i depresija. Kao
četiri osnovna faktora za efikasni gubitak težine preporučeni su pravilna
ishrana, promena stila ponašanja, fizička aktivnost i socijalna podrška.
Siromašni a gojazni Prema dostupnim i najsvežijim podacima dr Vere Grujić iz Instituta za zaštitu zdravlja iz Novog Sada, 25 odsto odraslog stanovništva ima indeks telesne mase, kojom se određuje stepen gojaznosti između 25 i 30, te se po tom osnovu smatra osobom sa prekomernom težinom. Sa indeksom telesne mase većim od 30, odnosno sa gojaznošću je još 16 procenata stanovništva, a jedan odsto otpada na ekstremno gojazne ljude. – Praktično, svaki četvrti stanovnik naše zemlje je gojazan i upravo zato je Ministarstvo zdravlja Srbije oformilo Ekspertsku grupu za problem gojaznosti. To takođe pokazuje da sledimo evropski trend ogromnih razmera gojaznosti. Pogrešno se misli da stanovništvo u zemljama u tranziciji nema novca, da je siromašno i da zato ne bi trebalo da ima problem gojaznih. Naprotiv, zbog siromaštva ljudi jedu nekvalitetnu hranu, punu masti, a taj povećani kalorijski unos nije praćen i dovoljnom fizičkom aktivnošću – upozorava profesor dr Dragan Micić, naš eminentni endokrinolog, nacionalni koordinator Ekspertske grupe Ministarstva zdravlja za problem gojaznosti. Olivera Popović |
