|
Uvrede i argumenti
Zahtev se odbija kao isprazna zloupotreba procesa, navodi Meron kome se Šešeljevo pismo ne čini nimalo duhovitim. Naprotiv, Meron je upozorio Šešelja da "uvrede nisu argumenti" i da će biti kažnjen ako ovako nastavi. Za početak, predsednik mu je pripretio da može naložiti sekretarijatu da ubuduće odbija njegove podneske. U svom zahtevu, od 21. maja, Šešelj tvrdi da "Nemci mrze Srbe, i vekovima ih ubijaju", pa i zbog toga traži izuzeće sudije Volfganga Šomburga jer kao Nemac ne može biti nepristrasan. Vođa radikala, i višestruki kandidat za predsednika Srbije, sada je u istom zatvoru sa dva nekadašnja pobednika na republičkim predsedničkim izborima u Srbiji: Slobodanom Miloševićem i Milanom Milutinovićem. Milošević, koji među trojicom predsedničkih takmaca ima najduži staž u Ševeningenu, Šešelja je čak pokušavao da kandiduje iz zatvora, ali zbog eventualnih dogovora oko sudskih procesa, dvojici bivših čelnika srpske političke scene iz devedesetih, nije dozvoljen kontakt. Zato se, kako se čuje, Šešelj u zajedničkim zatvorskim aktivnostima, često sreće sa Milanom Milutinovićem, koga optužuje da mu je svojevremeno ukrao glasove na izborima za predsednika Srbije. Za procese u Haškom tribunalu nije izgleda od značaja ko je tu koga međusobno pokrao ili nagradio, već sva trojica pojedinačno odgovaraju za ratne zločine u Bosni, Hrvatskoj ili na Kosovu. Uz već određenog "stend baj" advokata, novostvorene institucije tribunala, Šešelju neće poći za rukom da sledi primer Slobodana Miloševića, koji se sam brani i tako na dnevnoj bazi dobija vreme na elektronskim medijima koje se može porediti samo sa vremenom kad je bio sve i svja u Srbiji. Ako bi Šešelju, predsednik suda ili nemački sudija Šomburg, oduzeli pravo da prilaže podneske, kao što je priprećeno, ceo njegov posao postao bi uzaludan, jer ne bi bilo načina da dospe u javnost. Sva je prilika da će Šešelj, bar nakratko, poslušati savet predsednika Merona, i prestati sa "šešeljizmima", koji u Hagu ne prolaze. Meron Šešeljeve doskočice naziva "uvredama zasnovanim na grupnom identitetu", a takva praksa je u Hagu, bar, nedopustiva. Z. Šuvaković NALOG HAŠKOG TRIBUNALA BEOGRADU Rok za stenograme mesec dana Lilić čeka na svedočenje i na beleške sa Vrhovnog saveta odbrane kojem je on predsedavao Haški tribunal naredio je juče vladi SCG da u roku od mesec dana dostavi tužilaštvu stenografske beleške sa sednica Vrhovnog saveta odbrane SR Jugoslavije od 1992. do 2000. godine. Danas objavljena odluka sudskog veća na čelu sa Ričardom Mejom doneta je još petog juna. Tužilac Džefri Najs prethodno je obrazlagao da je u periodu od osam godina (1992-2000) održano između 60 i 70 sastanaka Vrhovnog saveta. Prema oceni tužilaštva beleške sa tih zasedanja od ključnog su značaja za izvođenje dokaza na procesu Slobodanu Miloševiću. Prethodno su u Hagu održane dve rasprave o tom zahtevu (10. marta i 3. juna) na kojima je zastupnik vlade u Beogradu Vladimir Đerić odbacio optužbe Džefrija Najsa da SCG smišljeno uskraćuje, odugovlači ili otežava dostavljanje dokumenata. Đerić je naprotiv tvrdio da tužilaštvo želi neograničeni pristup državnim arhivama, na šta nema pravo po statutu haškog tribunala. Vlasti u Beogradu su krajem maja tužiocima dostavile 300 strana zapisnika, ali ne i stenograme sa sednica VSO, tvrdi Džefri Najs. Stenogrami koji nedostaju odnose se na vreme kada je Vrhovnom savetu odbrane predsedavao Zoran Lilić, tadašnji predsednik SRJ. Lilić je ove nedelje doputovao u Hag, pošto ga je tribunal obavezujućim nalogom pozvao da svedoči na suđenju Miloševiću. Z. Š. |
