(Od našeg dopisnika)
Bukurešt, 20. juna
Jedan manje-više banalan događaj – potpisivanje sporazuma o saradnji
između rumunskih državnih arhiva i američkog muzeja holokausta – pretvorio
se, zbog nezgrapne izjave bukureštanske vlade, u skandal koji je izazvao
mnoge talase širom sveta. Ističući značaj pomenutog sporazuma, Nastaseova
vlada je u jednom posebnom saopštenju "čvrsto" izjavila da u periodu
između 1940. i 1945. godine u okviru rumunskih državnih granica nije bilo
holokausta, to jest masovnog i sistematskog istrebljivanja jevrejskog
življa.
Čim je ova izjava dospela do Jerusalima, izraelski MIP je hitno pozvao
rumunskog ambasadora i uložio protest. Sa svoje strane, Kneset je odmah
uzeo u razmatranje izjavu rumunske vlade i zatražio povlačenje njenih
tvrdnji koje se, navodno, kose sa istorijskim činjenicama. A one govore da
je za vreme Drugog svetskog rata u Rumuniji istrebljeno između 150.000 i
420.000 Jevreja.
Istorijske kontroverze
Nema sumnje da su u pitanju istorijske kontroverze. Sve zavisi od toga
iz kojeg se ugla stvari posmatraju. Kontroverze o kojima je reč bile su
predmet opširnih i često napetih debata koje su vođene u Rumuniji tokom
2002. godine. Kao rezultat tih debata izdata je hitna vladina uredba (broj
31/2002) kojom se izričito zabranjuje "javno negiranje holokausta".
U tim debatama sukobile su se uglavnom dve struje. Jedna koja je
branila Hitlerovog saveznika maršala Jona Antoneskua, čoveka koji je
uvukao Rumuniju u rat na strani Nemačke, tvrdila je da je on u stvari bio
borac protiv komunizma i za spas rumunske nacije, odnosno za ponovno
oslobođenje njenih uzurpiranih teritorija, da nije likvidirao Jevreje, već
da ih je štitio, i druga koja je tvrdila da je on bio ratni zločinac, da
je izazvao katastrofu Rumuna u Drugom svetskom ratu, da je progonio
Jevreje i da je zato zaslužio da 1946. bude osuđen na smrt i streljan.
Pokušaji rehabilitacije maršala Antoneskua u Rumuniji su naišli najpre
na otpor zvaničnog Vašingtona. Sa svoje strane, Vašington je izvršio jak
pritisak na rumunski politički vrh, posebno na predsednika Ilijeskua, koji
je bio prinuđen da se otvoreno izjasni protiv domaćih ekstremnih
nacionalista i da dovede do zabrane podizanja spomenika "velikom maršalu",
koje je uzelo prilično maha u celoj zemlji.
I posle svega toga dolazi nedavni "kiks Nastaseove vlade" sa negiranjem
holokausta na rumunskoj državnoj teritoriji, koje u stvari delimično
opravdava beščinstva Antoneskuove vladavine.
Vladinu "tezu" je zvanično objašnjavao ministar kulture, akademik
Razvan Teodoresku: "Holokaust, u kojem su učestvovali neki Rumuni, nije se
dešavao u granicama rumunske države između 30. avgusta 1940. i oktobra
1944. godine. On se dešavao na pripojenim teritorijama – u Besarabiji,
Bukovini i Zadnjestrovlju. Na tim teritorijama je bio uspostavljen vojni
režim. Tamo su vladali vojni guverneri. I tamo su, a ne na našoj državnoj
teritoriji, bili organizovani geti i koncentracioni logori u kojima su
Jevreji bili uništavani".
Ipak, i Teodoresku priznaje: "Zato mi i kažemo da su Antoneskuova vlada
i Rumunija onog vremena odgovorne za holokaust vršen preko svog vladajućeg
aparata, a ne preko rumunskog naroda".
Posipanje pepelom
Bivši ministar inostranih poslova i sadašnji počasni predsednik
Skupštine OEBS-a Adrijan Severin je izneo sasvim suprotno mišljenje. On
tvrdi da je "teritorijalnost holokausta" neodrživa teza i da "neka
teritorija ne može sama po sebi da snosi neku odgovornost ili da tu
odgovornost skida sa nekoga". "Ako bismo pretpostavili da Hitler nije
organizovao nijedan koncentracioni logor za istrebljivanje na nemačkoj
teritoriji, već samo na teritoriji okupirane Poljske, zar bi iz toga
proizašlo da nemački nacizam nema nikakvu krivicu za holokaust i da je
kriva samo Poljska", pita se Severin.
Zatečen najnovijim obrtom, rumunski politički vrh pokušava da stiša
stvari i "popravi situaciju". Tako je predsednik Ilijesku izjavio da je
bilo nepotrebno da se vladinim saopštenjem "otvara nova, nekorisna
diskusija". "Mi treba da preuzmemo na sebe istoriju iz dotičnog perioda i
učešće pojedinih Rumuna u holokaustu". Ali, u isto vreme šef rumunske
države je ipak tražio i izvesno ograđivanje: "Nas ne treba poistovećivati
sa Nemačkom i sa drugima (misli se u prvom redu na Mađarsku) koji su bili
promotori te akcije".
Nedelju dana posle svog "gafa", bukureštanska vlada je izdala novo
saopštenje u kome precizira da "preuzima na sebe odgovornost rumunske
države od pre 50 godina za žrtve holokausta". U toj izjavi se pominju
logori smrti, proterivanja, geti, masovna ubistva i ratni zločini koje je
počinila rumunska država, kao i druga stradanja jevrejskog življa. Ovaj
novi potez rumunske vlade tiražni "Adevarul" komentariše kao "stavljanje
pepela na glavu". Vlada premijera Nastasea je sada istakla da će nastaviti
da sarađuje sa svim međunarodnim organizacijama koje proučavaju
problematiku holokausta i ponovo potvrdila svoju spremnost da doprinese
"neumornim naporima tih organizacija". Tako Rumunija shvata da doprinosi
razjašnjavanju pojedinih dramatičnih trenutaka u nacionalnoj istoriji.
"Treba osuditi sve fašističke, nacističke, rasističke i ksenofobske
ekstremizme", naglašava se sada u Bukureštu.
Milan Petrović
BALASTI RUMUNSKE ISTORIJE
Sofizmi i holokaust
