Nikada više u
javnosti. Osuda idiotizma javnog mnenja Za savremeni svet svakako važi da je najmanje
očekivani događaj senzacija, ali i da je senzacija sve više izuzetak koji
potvrđuje redosled događanja u savremenom svetu. U tu šemu "brzog
življenja" uklopio se i Peter Handke sredinom juna ove godine na dodeli
počasnog doktorata Univerziteta u Salcburgu, jednom od mnogih kojima se
poslednjih godina znameniti pisac iz Koruške dao okititi. Ali sada mu je
svega dosta. Pošto za razliku od antičkog doba, veli Handke, kada su
idioti živeli van grada, danas mnogi idioti stoje u središtu javnosti.
Kao ličnost, večiti nestašni dečak na književnoj sceni išao je i svojim
delom đonom na sve što je autoritativno i na sav establišment u kulturi i
politici, svraćajući pažnju na političke žaoke u svome delu, ali pre svega
na veliku svetinju kojoj je posvetio svoje stvaralaštvo – na jezik.
Odlučio je da se više ne igra. Treskom je zatvorio vrata i povukao se u
svoju "Kulu od slonovače" koju je sebi podigao davne 1967. i sebe odredio
za jedinog stanara.
U Prinstonu je 1966. na zasedanju "Grupe 47" ustao protiv
tradicionalnog i etabliranog, a ponajviše jer je u publici zapazio
dopisnika "Špigla", nedeljnika sa milionskim tiražom. Handke je skrenuo
pažnju na sebe, "Špigl" je skrenuo pažnju na Handkea. Bila je to ljubav na
prvi pogled.
Kao nonkonformistu Handkea je upamtio i srpski čitalac, kada je usred
svesvetskog medijskog crnjenja Srbije počeo da objavljuje feljton, a potom
i knjige o putešestvijima po prokaženoj zemlji Srbiji. Handkeovi tekstovi
o Srbiji su bili glas protiv osude jednog naroda, ali i tekstovi o sebi i
za sebe samog. Iritirali su pukim postojanjem. To je bio i cilj.
Dana, 18. juna ove godine, u Biblioteci Maks Gandolf na Univerzitetu u
Salcburgu, Handke se odrekao javnosti kojom je svih svojih stvaralačkih
godina savršeno rukovao. Koristio joj isto onoliko koliko i ona njemu. Ta
ljubav je pukla. Da li neuspehom Handkeovog komada "Edip na Kolonu" u Beču
nedavno ili zbog nečeg drugog, ostaje da se odgoneta.
I pre nego što će doneti odluku da se više "ne meša sa stokom grdnom",
Handke će se usprotiviti odluci Nemačkog udruženja pisaca da se kancelaru
Šrederu i njegovom ministru inostranih poslova Fišeru dodeli Nagrada za
mir Nemačkog udruženja knjižara za neutralno držanje u ratu u Iraku,
optužujući ih da su pre četiri godine započeli rat protiv Jugoslavije. To
je Handke kakvog ga znamo decenijama. Takvog ga više nećemo sretati.
Ako Handke i bude ostao dosledan odluci da se u javnosti ne oglašava,
biće to najteže ćutanje kome se jedan pisac dobrovoljno podvrgao.
Dušan GLIŠOVIĆ
Doslednost pisca
Handke odlučio da ćuti
