|
Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com email: [EMAIL PROTECTED]
Medija Centar,
Makedonska 5, 11000 Beograd, Jugoslavija, Tel: (381 11) 3343-225, Faks:
(381 11) 3343-420.
|
BRISELIZACIJA JE NEMINOVNOST (18.
07. 2003.) |
|
Internacionalizaciju domacih pitanja u
zemljama koje pretenduju na clanstvo u EU samo retki
evro-skeptici dozivljavaju kao mesanje u unutrasnje
odnose svojih zemalja, kaze Dusan Spasojevic povodom sve
cescih obracanja evropskim institucijama da resavaju
domace politicke sukobe |
Nivo internacionalizacije
unutrasnjih politickih, pravnih i ekonomskih problema
razlikuje se od drzave do drzave. On zavisi od
mnogobrojnih faktora, medju kojima svakako dominiraju
politicka tradicija i snaga domacih institucija. U
pojedinim drzavama clanicama Evropske unije, kao sto je,
na primer, Velika Britanija, domace institucije uzivaju
ogroman ugled i gradjani gotovo i da ne osecaju potrebu
da zastitu svojih prava traze na drugom mestu, dok se na
pojedine organe EU sa sedistem u Briselu, u londonskim
politickim krugovima gleda sa ogromnim stepenom
nepoverenja, kao na visoko birokratizovane institucije
koje nikome ne polazu racune za odluke koje
donose.
Ipak, u vecini drugih drzava clanica EU
stepen uticaja takozvanih nadnacionalnih institucija
uvecava se iz godine u godinu. Evropska centralna banka,
na primer, u zemljama evro-zone predstavlja monetarnu
vlast i guverner nemacke Bundes banke sada ima jednak
glas i ista prava u donosenju odluka kao i guverner
centralne banke Luksemburga, Grcke, Portugalije. U nekim
zemljama clanicama internacionalizacija domacih problema
iskoriscena je u krajnje pozitivnom smislu, kao dodatno
opravdanje i izgovor za sprovodjenje brojnih reformi
fiskalnog, monetarnog i pravnog sistema. Italija i
Spanija, nekada nosioci nimalo prestiznog nadimka
"siromasni rodjaci sa juga", imale su veliku korist od
internacionalizacije svojih unutrasnjih prilika i danas
predstavljaju ugledne i uticajne clanice evropske
petnaestorice.
Veoma je ucestala pojava da
razliciti drzavni organi u zemljama clanicama EU sa
institucijama u drugim drzavama clanicama saradjuju
direktno, bez posredovanja njihovih ministarstava
inostranih poslova. U akademskim krugovima koji se bave
medjunarodnim odnosima ta pojava je vec nazvana
briselizacijom. S obzirom na sistem odlucivanja u EU, u
kome su drzave clanice kod donosenja najvaznijih odluka
zasticene pravom veta, ovakvu pojavu samo retki
evro-skeptici dozivljavaju kao mesanje u unutrasnje
odnose svojih zemalja. Zemlje kandidati za clanstvo,
koje nemaju nikakvo pravo u donosenju odluka briselske
administracije, a koje se direktno ticu njihovih
unutrasnjih poslova, strpljivo cekaju momenat kada ce i
one postati punopravni clan EU i, shodno tome, partner u
donosenju odluka. Do tada, internacionalizacija, tj.
evropeizacija domacih pitanja u zemljama koje pretenduju
na clanstvo u Uniji predstavlja
neminovnost.
Dusan Spasojevic, Evropski institut,
Londonski fakultet ekonomskih i politickih nauka (LSE).
| |
| |
