Radosni smo što možemo da Vam predstavimo NACRT USTAVA REPUBLIKE SRBIJE
koji je izradila Demokratska stranka Srbije
DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE
NACRT USTAVA
REPUBLIKE SRBIJE
Beograd, jula 2003.
Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih
građana i etničkih zajednica u Srbiji, građani Srbije donose USTAV
REPUBLIKE SRBIJE
PRVI DEO
NAČELA USTAVA
Republika Srbija
Član 1.
Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj
žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi.
Republika Srbija je samostalna u svemu što nije prenela na državnu
zajednicu Srbija i Crna Gora.
Nosioci vlasti
Član 2.
Sva vlast potiče od građana. Oni je vrše referendumom, narodnom
inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.
Niko ne može prisvojiti vlast od građana niti je uspostaviti mimo
njihove slobodno izražene volje.
Vladavina prava
Član 3.
Vladavina prava je vrhovna vrednost Ustava.
Ostvaruje se slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima
ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i
povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.
Podela vlasti
Član 4.
Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i
sudsku.
Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli.
Političke stranke
Član 5.
Jemči se i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju
političke volje građana.
Političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti
sebi.
Zabrana sukoba interesa
Član 6.
Niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa
njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima.
Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju
se Ustavom i zakonom.
Grb, zastava i himna
Član 7.
Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu.
Oni se određuju organskim zakonom.
Teritorija i granica
Član 8.
Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva.
Granica Republike Srbije je nepovrediva i menja se u istom postupku kao
Ustav.
Glavni grad
Član 9.
Glavni grad Republike Srbije je Beograd.
O gradu Beogradu donosi se organski zakon.
Jezik i pismo
Član 10.
U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično
pismo.
Nacionale manjine imaju pravo na službenu upotrebu svog jezika i pisma,
u skladu sa organskim zakonom.
Svetovnost države
Član 11.
Republika Srbija je svetovna država.
Verske zajednice su odvojene od države.
Nijedna religija ne može biti uspostavljena kao državna ili obavezna.
Regionalna autonomija i lokalna samouprava Član 12. Građani imaju pravo
na regionalnu autonomiju i lokalnu samoupravu.
Pravo na regionalnu autonomiju i lokalnu samoupravu podleže samo nadzoru
ustavnosti i zakonitosti. Zaštita državljana i Srba u inostranstvu Član
13. Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana koji žive
u inostranstvu i pomaže njihove veze sa otadžbinom.
Posebnu brigu i zaštitu uživaju delovi srpskog naroda u drugim državama.
Zaštita nacionalnih manjina Član 14. Republika Srbija štiti položaj
nacionalnih manjina. Ona podstiče njihovu ravnopravnost, što uključuje i
pozitivnu diskriminaciju. Međunarodni odnosi Član 15. Spoljna politika
Republike Srbije počiva na opštepriznatim principima i pravilima
međunarodnog prava.
Republika Srbija može biti član međunarodnih organizacija u kojima
međunarodni subjektivitet nije uslov za članstvo. Ona održava
međunarodne odnose, zaključuje međunarodne ugovore i osniva
predstavništva u drugim državama, u skladu sa Ustavnom poveljom državne
zajednice Srbija i Crna Gora.
Položaj stranaca
Član 16.
Stranci, u skladu sa međunarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji
sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i
zakonu imaju samo državljani Republike Srbije.
DRUGI DEO
LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA I SLOBODE
1. Osnovna načela
Neposredna primena zajemčenih prava
Član 17.
Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno se primenjuju.
Ustavom se jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska
prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava,
potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i drugim opštim aktima.
Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist snaženja
vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim jemstvima
ljudskih i manjinskih prava i praksi međunarodnih tela koja nadziru
njihovo sprovođenje.
Ograničenja ljudskih i manjinskih prava
Član 18.
Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena
ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta i u
obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u
demokratskom društvu. Ograničenje ne sme da zadire u suštinu zajemčenog
prava.
Pri tumačenju ograničenja ljudskih i manjinskih prava, svi državni
organi, sudovi naročito, dužni su da vode računa o suštini prava koje se
ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, o
odnosu ograničenja i svrhe ograničenja i o tome da li postoji način da
se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava.
Zabrana diskriminacije
Član 19.
Svi su pred Ustavom i zakonom jednaki..
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.
Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom
osnovu, naročito zbog rase, boje, pola, nacionalne pripadnosti,
društvenog porekla, rođenja ili sličnog statusa, veroispovesti,
političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika,
starosti ili psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Pozitivna
diskriminacija Član 20. Ne smatraju se dikriminacijom posebne mere koje
Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune i delotvorne
ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su u stvarno nejednakom položaju
sa ostalim građanima. Posebne mere traju privremeno, dok se ne ispune
njihovi ciljevi. Zaštita ljudskih i manjinskih prava Član 21. Republika
Srbija omogućuje delotvornu sudsku zaštitu ljudskih i manjinskih prava
zajemčenih Ustavom, što obuhvata i uklanjanje posledica povrede ili
uskraćivanja prava. Svako ima pravo da se obrati međunarodnim organima
radi zaštite prava zajemčenih potvrđenim međunarodnim ugovorima. Odluke
međunarodnih organa izvršava Republika Srbija i snosi njihove troškove.
2. Ljudska prava i slobode
Dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti
Član 22.
Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno. Svako je dužan da ga štiti.
Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, pod uslovom da ne krši
prava drugih zajemčena Ustavom.
Pravo na život
Član 23.
Ljudski život je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne.
Zabranjeno je kloniranje ljudskih bića.
Nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta
Član 24.
Fizički i psihički integritet je nepovrediv.
Niko ne može biti izložen mučenju ili nečovečnom ili ponižavajućem
postupanju ili kažnjavanju niti može, bez svog slobodno datog pristanka,
biti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima. Zabrana ropstva,
položaja sličnog ropstvu i prinudnog rada Član 25. Niko ne može biti
držan u ropstvu ili ropstvu sličnom položaju. Svaki oblik trgovine
ljudima je zabranjen.
Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica
koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom. Prinudnim
radom ne smatra se rad ili služba kojoj podležu pravnosnažno osuđena
lica ili lica na vojnoj službi, ni rad ili služba za vreme ratnog ili
vanrednog stanja u uslovima ugroženog opstanka Republike Srbije. Pravo
na slobodu i bezbednost Član 26. Svako ima pravo na ličnu slobodu i
bezbednost. Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku
predviđenim zakonom.
Ko je lišen slobode od strane državnog organa odmah se, na jeziku koji
razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode i svojim pravima i ima
pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom
izboru. Prema njemu se postupa čovečno i sa uvažavanjem dostojanstva
njegove ličnosti.
Svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno
odluči o zakonitosti lišenja slobode i naredi puštanje na slobodu ako je
lišenje slobode bilo nezakonito. Kaznu koja u sebi posredno ili
neposredno uključuje lišenje slobode, može izreći samo sud.
Dopunska prava uhapšenog lica
Član 27.
Uhapšenom licu odmah se saopštava da ima pravo ništa da ne izjavljuje i
pravo da ne bude saslušan bez prisustva branioca koga sam izabere ili
branioca koji će mu besplatno pružiti pravnu pomoć ako ne može da je
plati.
Ko je uhapšen bez sudske odluke mora bez odlaganja, a najkasnije u roku
od 48 časova, biti predat nadležnom sudu, inače se pušta na slobodu.
Pritvor
Član 28.
Lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može
biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno
radi vođenja krivičnog postupka. Pismeno i obrazložene rešenje suda o
pritvoru uručuje se pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja.
Odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od
48 časova. Trajanje pritvora Član 29. Sud svodi trajanje pritvora na
najkraće dopušteno vreme. Pritvor određen odlukom prvostepenog suda
traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud može ga, u skladu sa
zakonom, produžiti na još tri meseca. Ako dotle ne bude podignuta
optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu. Od podizanja optužnice do
izricanja prvostepene presude pritvor može da traje najduže dve godine,
inače se optuženi pušta na slobodu. Posle izricanja prvostepene presude
pritvor traje najduže jednu godinu i ako dotle ne bude izrečena
drugostepena presuda kojom se prvostepena presuda potvrđuje ili
preinačava, optuženi se pušta na slobodu. Ako u roku od jedne godine od
izricanja prvostepene presude bude izrečena drugostepena odluka kojom se
prvostepena presuda ukida, pritvor može trajati još jednu godinu od
izricanja odluke drugostepenog suda. Pritvorenik se pušta da se brani sa
slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen.
Pravo na pravično suđenje
Član 30.
Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud
pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i
obavezama, sumnjama i optužbama protiv njega. Jemči mu se pravo na
besplatnog prevodioca ako ne govori ili ne razume jezik koji je u
službenoj upotrebi u sudu i na besplatnog tumača ako je slep, gluv ili
nem. Javnost se može isključiti sa dela ili celog suđenja, radi čuvanja
tajne ili zaštite javnog reda, morala, interesa maloletnika i
privatnosti učesnika u postupku, u skladu sa zakonom. Posebna prava
okrivljenog Član 31. Svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da
u najkraćem mogućem roku, podrobno i na jeziku koji razume, bude
obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, dokazima
prikupljenim protiv njega, pravo da uzme branioca, s njime nesmetano
opšti i dobije dovoljno vremena i uslova za pripremu odbrane. Ako ne
može da plati branioca, ima pravo na besplatnog branioca, u skladu sa
zakonom. Okrivljeni koji je dostižan sudu ima pravo da mu se sudi u
njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen ako mu nije omogućeno da bude
saslušan i da se brani. Može da iznosi dokaze u svoju korist, ispituje
svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci
optužbe i u njegovom prisustvu, ispitaju i svedoci odbrane. Okrivljeni
nije dužan da daje iskaze protiv sebe ili njemu bliskih lica, niti da
prizna krivicu. Ista prava kao okrivljeni ima lice koje je osumnjičeno
ili optuženo za krivično delo. Sva prava koja ima okrivljeni za krivično
delo ima shodno i u skladu sa zakonom lice protiv koga se vodi postupak
za neko drugo kažnjivo delo. Pravna sigurnost u kaznenom pravu
Član 32.
Niko ne može biti kažnjen za delo koje, pre nego što je učinjeno, nije
zakonom ili drugim propisom bilo predviđeno kao kažnjivo. Kazne se
određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno,
izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca. Krivična dela i
krivične sankcije određuju se zakonom.
Svako se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne
utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. Niko ne može biti gonjen ni kažnjen
za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen
ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno
obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog
u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podleže vođenje
postupka za neko drugo kažnjivo delo. Pravo na rehabilitaciju i naknadu
štete
Član 33.
Ko je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osuđen za
kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju i naknadu štete od Republike
Srbije. Pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo Član 34.
Jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima,
imaocima javnih ovlašćenja i organima regiona i jedinica lokalne
samouprave. Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv
odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu
zasnovanom interesu. Pravo na pravnu ličnost Član 35. Svako lice ima
pravnu sposobnost.
Punoletstvo se stiče sa navršenih 18 godina.
Izbor i korišćenje ličnog imena i imena svoje dece slobodni su. Pravo na
državljanstvo Član 36. Sticanje i prestanak državljanstva Republike
Srbije uređuje zakon.
Državljanin Republike Srbije ne može biti proteran ni lišen
državljanstva ni prava da ga promeni. Njegovo izručenje dopušteno je
samo ako ga nalažu međunarodne obaveze Republike Srbije. Dete rođeno u
Republici Srbiji ima pravo na njeno državljanstvo ako nema drugo.
Sloboda kretanja Član 37. Svako ima pravo da se slobodno kreće i
nastanjuje u Republici Srbiji, napusti je i u nju se vrati. Sloboda
kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se
ograničiti zakonom, ako je to neophodno za vođenje krivičnog postupka,
zaštitu javnog reda i mira, sprečavanje širenja zaraznih bolesti ili
odbranu Republike Srbije. Ulazak stranaca u Republiku Srbiju i boravak u
njoj uređe zakon. Stranac može biti proteran samo na osnovu odluke
nadležnog organa, u zakonom predviđenom postupku, ali ne tamo gde mu
preti progon zbog rase, vere, državljanstva, pripadnosti određenoj
društvenoj grupi, političkog mišljenja ili ozbiljno kršenje prava
zajemčenih Ustavom. Nepovredivost stana Član 38. Stan je nepovrediv.
Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge
prostorije protiv volje njihovog držaoca niti u njima vršiti pretres.
Držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga
zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. Ako
držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretres se vrši u
prisustvu dva punoletna svedoka.
Bez odluke suda, ulazak u tuđi stan ili druge prostorije, izuzetno i
pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno
radi neposrednog hapšenja učinioca krivičnog dela ili otklanjanja
neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen
zakonom. Tajnost pisama i drugih sredstava opštenja Član 39. Tajnost
pisama i drugih sredstava opštenja je nepovrediva. Odstupanja su
dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su
neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili odbrane Republike Srbije,
na način predviđen zakonom. Zaštita podataka o ličnosti Član 40. Zaštita
podataka o ličnosti je zajemčena. Prikupljanje, držanje, obradu i
korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakon. Zabranjena je i kažnjiva
upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni. Svako
ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o njegovoj ličnosti,
u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe.
Sloboda misli, savesti i veroispovesti Član 41. Jemči se sloboda misli,
savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svome uverenju
ili veroispovesti ili da se promene prema sopstvenom izboru. Niko nije
dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima. Svako je
slobodan da u privatnom ili javnom životu ispoljava svoju veru,
pojedinačno ili u zajednici s drugima. Sloboda ispoljavanja vere ili
uverenja može se ograničiti zakonom, ako je to neophodno radi zaštite
zdravlja, prava drugih ili javne bezbednosti. Roditeljima i zakonskim
staraocima priznaje se pravo da verski i moralno uobliče svoju decu
prema svojim uverenjima. Verske zajednice Član 42. Verske zajednice su
ravnopravne i slobodne da samostalno uređuju unutrašnju organizaciju,
verske poslove i javno vrše verske obrede. Mogu da osnivaju verske
škole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu
sa zakonom. Prigovor savesti Član 43. Niko nije dužan da, protivno
svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja
uključuje upotrebu oružja. On može biti pozvan da ispuni odgovarajuću
civilnu službu, u skladu sa zakonom. Sloboda mišljenja i izražavanja
Član 44. Jemče se sloboda mišljenja i izražavanja i da se govorom,
pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenje i
ideje. Sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti ako je to
neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i
nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja i bezbednosti Republike
Srbije. Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih
organa, u skladu sa zakonom. Sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti
Član 45. Izražavanje nacionalne pripadnosti je slobodno.
Niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.
Podsticanje uvažavanja razlika
Član 46.
Merama u obrazovanju, kulturi i javnom obaveštavanju, Republika Srbija
podstiče razumevanje, uvažavanje i poštovanje razlika koje postoje zbog
osobenosti etničkog, kulturnog, jezičkog ili verskog identiteta njenih
građana. Zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje Član 47.
Zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje nacionalne,
rasne, verske ili druge neravnopravnosti i izazivanje i raspirivanje
nacionalne, rasne, verske i druge mržnje i netrpeljivosti. Sloboda
medija Član 48. Svako je slobodan da bez odobrenja osniva novine i druga
sredstva javnog obaveštavanja. Televizijske i radio stanice osnivaju se
u skladu sa zakonom. U Republici Srbiji nema cenzure. Nadležni sud može
sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog
obaveštavanja samo ako je to neophodno radi sprečavanja propagiranja
agresivnog rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili sprečavanja
zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje kojim se podstiče na
diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje. Ostvarivanje prava na
ispravku neistinite, nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je
povređeno nečije pravo ili interes i prava na odgovor na objavljenu
informaciju uređuje zakon. Pravo na obaveštenost Član 49. Svako ima
pravo da potpuno, blagovremeno i istinito bude obaveštavan o pitanjima
od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja to pravo dužna su da
poštuju.
Državni organi i imaoci javnih ovlašćenja nisu dužni da javnosti učine
dostupnim samo obaveštenja koja su proglašena državnom ili službenom
tajnom.
Izborno pravo
Član 50.
Svaki punoletan, poslovno sposoban građanin ima pravo da bira i da bude
biran. Na referendumu i na izborima za Narodnu skupštinu i predsednika
Republike glasaju i državljani Republike Srbije koji se zateknu ili žive
u inostranstvu. Izborno pravo je opšte i jednako, izbori slobodni i
neposredni, glasanje tajno i lično. Predlagač kandidata za poslanika ili
odbornika koji je u skupštini imao svog predstavnika na dan njenog
konstituisanja ima pravo žalbe sudu, a predlagač kandidata za narodnog
poslanika Ustavnom sudu, ako je sastav skupštine nepropisno promenjen
ili protivno propisima nije promenjen. Pravo na učešće u upravljanju
javnim poslovima Član 51. Građani imaju pravo da učestvuju u upravljanju
javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne službe i na
javne funkcije. Građani učešćuju u suđenju kao sudije porotnici, u
skladu sa zakonom. Sloboda okupljanja Član 52. Mirno okupljanje je
slobodno. Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže odborenju ni
prijavljivanju. Zborovi i demonstracije na otvorenom prostoru
prijavljuju se državnom organu određenom zakonom. Sloboda okupljanja
može se zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite javnog
zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije. Sloboda
udruživanja Član 53. Jemči se sloboda udruživanja i pravo da se ostane
izvan svakog udruženja. Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja,
upisom u registar koji vodi državni organ određen zakonom. Zabranjena su
tajna i paravojna udruženja. Ustavni sud može zabraniti udruženje čije
je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, ukidanje
zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne,
nacionalne ili verske mržnje. Sudije Ustavnog suda, Ombudsman, sudije,
javni tužioci i pripadnici policije ne mogu biti članovi političkih
stranaka. Pravo na peticiju Član 54. Svako ima pravo da, sam ili zajedno
s drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim organima, imaocima
javnih ovlašćenja, organima regiona i jedinica lokalne samouprave i da
od njih dobije odgovor kad ga traži.
Zbog toga niko ne može da trpi štetne posledice.
Pravo na utočište
Član 55.
Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, boje, pola,
jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj
grupi ili zbog svojih političkih uverenja ima pravo na utočište u
Republici Srbiji.
Postupak za sticanje utočišta uređuje zakon.
Pravo na imovinu
Član 56.
Jemči se pravo svojine. Pri sticanju i korišćenju prava svojine
uvažavaju se njena društvena uloga i potreba za zaštitom prirode i
životne sredine. Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u
javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti
niža od tržišne. Korišćenje imovine može zakonom biti ograničeno. Pravo
nasleđivanja Član 57. Jemči se pravo nasleđivanja, u skladu sa zakonom.
Pravo nasleđivanja ne može biti isključeno ili ograničeno zbog
neispunjenja javnih obaveza. Pravo na rad Član 58. Jemči se pravo na
rad, u skladu sa zakonom. Republika Srbija stvara uslove u kojima svako
može da živi od svog rada. Svako ima pravo na slobodan izbor rada. Svima
su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta. Prava iz rada
uređuju zakon i kolektivan ugovor. Svako najmanje ima pravo na
poštovanje dostojanstva njegove ličnosti na radu, pravične, bezbedne i
zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme,
dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za
rad, stručnu obuku i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog
odnosa. Niko se tih prava ne može odreći. Posebna zaštita na radu i
posebni uslovi rada omogućuju se ženama, omladini i invalidima.
Pravo na štrajk
Član 59.
Zaposleni imaju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim
ugovorom. Pravo na štajk zakonom može biti ograničeno, shodno prirodi
ili vrsti delatnosti. Pravo na zaključenje braka i ravnopravnost muža i
žene Član 60. Jemči se pravo na zaključenje braka. Brak se zaključuje na
osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene, pred državnim organom.
Zaključenje, trajanje i raskid braka počivaju na ravnopravnosti muškarca
i žene. Sloboda odlučivanja o rađanju Član 61. Odlučivanje o rađanju
dece je slobodno.
Republika Srbija podstiče i pomaže roditelje da se odluče na rađanje
dece. Prava deteta
Član 62.
Deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoj zrelosti.
Svako dete ima pravo na lično ime, upis u matičnu knjigu rođenih, pravo
da sazna svoje poreklo i očuva svoj identitet.
Deca su zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog
iskorišćavanja ili zloupotrebljavanja. O tome se donosi zakon. Deca
rođena izvan braka imaju jednaka prava kao deca rođena u braku. Prava
roditelja Član 63. Roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju,
vaspitavaju i obrazuju svoju decu, i u tome su ravnopravni. Sva ili neka
od tih prava mogu jednom ili oboma roditelja biti oduzeta ili ograničena
samo odlukom suda, u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom.
Posebna zaštita porodice, majke i deteta Član 64. Porodica i majka i
dete jesu pod zaštitom Republike Srbije. Majci se pruža posebna podrška
i zaštita pre i posle porođaja.
Republika Srbija posebno štiti decu o kojima se roditelji ne staraju ili
su ometena u psihičkom ili fizičkom razvoju. Deca mlađa od 15 godina ne
mogu biti zaposlena niti, kad su mlađa od 18 godina, mogu da rade na
poslovima štetnim po njihovo zdravlje ili moral.
Pravo na pravnu pomoć
Član 65.
Svakom se, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć.
Pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i
službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u
skladu sa zakonom. Zakon određuje kad je pravna pomoć besplatna.
Zdravstvena zaštita Član 66. Svako ima pravo na zaštitu fizičkog i
psihičkog zdravlja. Deca, trudnice i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu
iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način.
Zdravstvenu zaštitu uređuje zakon. Dopušteno je osnivanje privatnih i
posebnih zdravstvenih fondova. Republika Srbija pomaže razvoj
zdravstvene i fizičke kulture.
Socijalna zaštita
Član 67.
Pravo na socijalnu zaštitu pripada svakom sa prebivalištem u Republici
Srbiji. Prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeđenje i
osiguranje uređuje zakon. Osiguranje zbog privremene nezaposlenosti pada
na teret javnih prihoda. Invalidima, ratnim veteranima i žrtvama rata
pruža se posebna zaštita. Licima ometenim u fizičkom i psihičkom razvoju
pruža se pomoć iz javnih prihoda da se osposobe za rad i društveni
život, a slabima, nemoćnima, nezbrinutim i nesposobnim za rad da bi
namirili osnovne životne potrebe. Privatni fondovi za socijalno
osiguranje osnivaju se u skladu sa zakonom. Penzijsko osiguranje Član
68. Penzijsko osiguranje uređuje zakon. Republika Srbija omogućuje
ekonomsku samodovoljnost penzionera.
Pravo na obrazovanje
Član 69.
Svako ima pravo na obrazovanje.
Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno. Srednje obrazovanje je
besplatno.
Svi građani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokoškolskom
obrazovanju. Republika Srbija uspešnim i nadarenim učenicima slabijeg
imovnog stanja omogućuje besplatno visokoškolsko obrazovanje, u skladu
sa zakonom. Osnivanje škola i univerziteta uređuje zakon. Autonomija
univerziteta Član 70. Jemči se autonomija univerziteta, visokoškolskih i
naučnih ustanova. Samostalno odlučuju o svome uređenju i radu, u skladu
sa zakonom.
Sloboda naučnog i umetničkog stvaranja
Član 71.
Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno.
Tvorcima naučnih i umetničkih dela jemče se moralna i materijalna prava,
u skladu sa zakonom. Republika Srbija podstiče i pomaže razvoj nauke,
kulture i umetnosti. Zdrava životna sredina Član 72. Svako ima pravo na
zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o
njenom stanju. Svako je, pre svih Republika Srbija i regioni, odgovoran
za zaštitu živone sredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu
sredinu. 3. Prava pripadnika nacionalnih manjina Osnovna odredba Član
73. Pripadnicima nacionalnih manjina jemče se dodatna, individualna ili
kolektivna prava, pored prava koja su Ustavom već zajemčena ostalim
građanima. Individualna prava ostvaruju pojedinačno, a kolektivna u
zajednici s drugima. Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih
manjina, neposredno ili preko svojih predstavnika, učestvuju u
odlučivanju ili sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za njihovu
kulturu, obrazovanje, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma,
u skladu sa organskim zakonom.
Radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju,
obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici
nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete, u skladu sa
organskim zakonom.
Zabrana diskriminacije nacionalnih manjina
Član 74.
Pripadnicima nacionalnih manjina jemči se ravnopravnost pred zakonom i
jednaka zakonska zaštita. Zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog
pripadnosti nacionalnoj manjini. Pozitivna diskriminacija nacionalnih
manjina Član 75. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere privremenog
trajanja koje Republika Srbija može uvesti u ekonomskom, socijalnom,
kulturnom i političkom životu, radi postizanja pune i delotvorne
ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i onih koji
pripadaju većini, ako su usmerene na uklanjanje izrazito nepovoljnih
uslova života koji ih posebno pogađaju. Organskim zakonom posebno se
uređuje položaj romske nacionalne manjine. Ravnopravnost u vođenju
javnih poslova
Član 76.
Pripadnici nacionalnih manjina imaju, pod istim uslovima kao ostali
građani, pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i stupaju na
javne funkcije. Pri zapošljavanju u državnim organima, javnom službama,
organima regiona i jedinica lokalne samouprave vodi se računa o
nacionalnom sastavu stanovništva i zastupljenosti pripadnika nacionalnih
manjina. Zabrana nasilne asimilacije Član 77. Zabranjena je nasilna
asimilacija pripadnika nacionalnih manjina. Zaštitu pripadnika
nacionalnih manjina od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj
asimilaciji uređuje organski zakon. Prava na očuvanje posebnosti Član
78. Pripadnici nacionalne manjine imaju pravo: na izražavanje, čuvanje,
negovanje, razvijanje i javno izražavanje nacionalne, etničke, kulturne
i verske posebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim mestima; na
korišćenje svog jezika i pisma; da u sredinama gde čine značajnu
populaciju, državni organi, imaoci javnih ovlašćenja, organi regiona i
jedinica lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku; na
školovanje na svom jeziku u državnim ustanovama i ustanovama regiona; na
osnivanje privatnih obrazovnih ustanova; da koriste na svome jeziku
svoje ime i prezime; da u sredinama gde čine značajnu populaciju,
tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake
budu ispisane i na njihovom jeziku; na potpuno, blagovremeno i
nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku, uključujući i pravo na
izražavanje, primanje, slanje i razmenu obaveštenja i ideja; na
osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja.
Način uživanja tih prava uređuje organski zakon.
Zakoni regiona mogu ustanoviti dodatna prava pripadnika nacionalnih
manjina. Pravo na udruživanje i na saradnju sa sunarodnicima Član 79.
Pripadnici nacionalnih manjina mogu da osnivaju prosvetna i kulturna
udruženja, koja dobrovoljno finansiraju. Republika Srbija tim
udruženjima priznaje posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripadanika
nacionalnih manjina. Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na
nesmetane veze i saradnju sa svojim sunarodnicima izvan teritorije
Republike Srbije. TREĆI DEO EKONOMSKO UREĐENJE I JAVNE FINANSIJE 1.
Ekonomsko uređenje
Osnovna načela
Član 80.
Ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi,
slobodnoj utakmici u slobodi preduzetništva, ravnopravnosti privatne i
državne svojine i saradnji između socijalnih partnera.
Republika Srbija je jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim
tržištem roba, rada, kapitala i usluga i jedinstvenim uređivanjem
ekonomske delatnosti. Delovanje tržišne privrede umerava se socijalnom
politikom. Pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora između
predstavnika sindikata i poslodavaca uređuje zakon. Sloboda
preduzetništva Član 81. Preduzetništvo je slobodno. Zakonom se ono može
ograničiti radi zaštite ljudskog dostojanstva, zdravlja ljudi, prirode i
životne sredine i bezbednosti Republike Srbije.
Položaj na tržištu
Član 82.
Svi imaju jednak pravni položaj na tržištu. Monopol se može ustanoviti
samo zakonom. Prava stečena ulaganjem kapitala ne mogu biti umanjena.
Strana lica izjednačena su na tržištu sa domaćim.
Svojinska prava stranaca
Član 83.
Stranci mogu sticati svojinu pod uslovima određenim zakonom. Svojinu na
zemljištu stiču samo nasleđivanjem, pod uslovom uzajamnosti.
Državna imovina
Član 84.
Državnu imovinu čine prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom
određeno da su od opšteg interesa i imovina koju koriste organi
Republike Srbije.
Imovinu regiona i jedinica lokalne samouprave uređuje organski zakon.
Stranci mogu steći koncesiju na prirodnim bogatstvima i dobrima od
opšteg interesa i druga prava određena zakonom. Zemljište Član 85. Zakon
posebno uređuje uslove pod kojima se koristi zemljište.
Poljoprivredno zemljište je pod posebnom zaštitom.
Čuvanje nasleđa
Član 86.
Svako je dužan da čuva prirodne retkosti, naučno, kulturno i istorijsko
nasleđe i druge duhovne vrednosti. Posebna odgovornost za to je na
Republici Srbiji i regionima. Zaštita potrošača Član 87. Republika
Srbija štiti potrošače. Posebno su zabranjene radnje usmerene protiv
zdravlja, bezbednosti i privatnosti potošača i sve nečasne radnje na
tržištu. Poveravanje javnih ovlašćenja i javne službe Član 88. Pojedina
javna ovlašćenja zakonom se mogu poveriti preduzećima, ustanovama,
drugim organima, organizacijama i pojedincima.
Delatnosti i poslove zbog kojih se osnivaju javne službe i javne
agencije i njihovo uređenje i rad propisuje zakon. Javne službe i
agencije mogu osnovati Republika Srbija, regioni i jedinice lokalne
samouprave. 2. Javne finansije Prihodi Republike Srbije, porezi i druge
dažbine Član 89. Republika Srbija ima prihode iz kojih finansira svoje
nadležnosti.
Porezi, dažbine i drugi prihodi određuju se isključivo zakonom. Obaveza
plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj
moći obveznika. Budžet
Član 90.
Svi prihodi i rashodi kojim se finansiraju nadležnosti Republike Srbije,
regiona i jedinica lokalne samouprave moraju biti prikazani u njihovim
budžetima. Budžet Republike Srbije donosi se u obliku zakona, na predlog
Vlade. Njime se ne mogu uvoditi prihodi i rashodi koji već nisu
ustanovljeni zakonom. Usvaja se do 31. decembra tekuće godine za narednu
godinu, inače se uvodi privremeno finasiranje, koje uređuje zakon.
Izvršavanje svih budžeta nadzire Računski sud. Javni dug Član 91.
Republika Srbije, regioni i jedinice lokalne samouprave mogu da se
zadužuju. Uslove i postupak za zaduživanje uređuje zakon.
Ujednačavanja razvoja
Član 92.
Republika Srbija stara se o ujednačavanju razvoja svih svojih krajeva. O
tome se donosi zakon. Narodna banka Srbije Član 93. Narodna banka Srbije
je centralna banka Republike Srbije. Samostalna je i podleže nadzoru
Narodne skupštine, kojoj i odgovara. Narodnom bankom Srbije rukovodi
guverener, koga bira Narodna skupština na šest godina, na predlog
predsednika Republike. O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon. Računski
sud Član 94. Računski sud je samostalan i nezavisan organ sudske vlasti
koji nadzire izvršenje svih budžeta u Republici Srbiji, upravljanje
državnom imovinom, imovinom regiona i jedinica lokalne samouprave i
pregleda njihove račune i vrši druge poslove određene Ustavom i zakonom.
Nijedna skupština ne može razmatrati predlog završnog računa budžeta pre
nego što o njemu ne pribavi mišljenje Računskog suda. Uređenje i rad
Računskog suda propisuje zakon. ČETVRTI DEO
UREĐENJE VLASTI
1. Narodna skupština
Nadležnost
Član 95.
Narodna skupština je nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u
Republici Srbiji.
Narodna skupština donosi i menja Ustav, odlučuje o promeni granice
Republike Srbije, raspisuje referendum, potvrđuje međunarodne ugovore
kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja i proglašava i
ukida vanredno stanje. Narodna skupština odlučuje o promeni Ustavne
povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, predlaže zakone Skupštini
Srbije i Crne Gore, daje prethodnu saglasnost na odluke Skupštine Srbije
i Crne Gore kad je ona predviđena Ustavnom poveljom i predlaže visinu
godišnjih prihoda i rashoda za funkcionisanje državne zajednice Srbije i
Crne Gore. Narodna skupština donosi zakone i druge opšte akte iz
nadležnosti Republike Srbije, plan razvoja, prostorni plan, budžet i
završni račun Republike Srbije, daje amnestiju za krivična dela, bira
Vladu, nadzire njen rad i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara
u skladu sa Ustavom, bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije i
Ombudsmana i nadzire njihov rad, bira pet sudija Ustavnog suda, nadzire
rad službi državne bezbednosti, osniva stručne službe za poslove iz
svoje nadležnosti i vrši druge poslove određene Ustavom i zakonom.
Sastav Narodne skupštine
Član 96.
Narodnu skupštinu čini 250 narodnih poslanika.
Sto pedeset narodnih poslanika bira se u Republici Srbiji kao jednoj
izbornoj jedinici, a 100 narodnih poslanika bira se u regionima. Svaki
region je posebna izborna jedinica iz koje se bira od 10 do 25 narodnih
poslanika, srazmerno broju birača. Izbor narodnih poslanika i
konstituisanje Narodne skupštine Član 97. Narodni poslanici biraju se na
neposrednim izborima, tajnim glasanjem, prema proporcionalnom sistemu.
Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike 90 dana pre
isteka mandata Narodne skupštine, tako da se okončaju u narednih 60
dana. Prvu sednicu Narodne skupštine zakazuje predsednik Republike tako
da se održi najkasnije 20 dana od izbora narodnih poslanika. Narodna
skupština na prvoj sednici potvrđuje poslaničke mandate. Na odluku
donetu u vezi s potvrđivanjem mandata dopuštena je žalba Ustavnom sudu.
Narodna skupština konstituisana je potvrđivanjem mandata dve trećine
narodnih poslanika. Konstituisanjem Narodne skupštine prestaje mandat
prethodnog saziva Narodne skupštine. Položaj narodnog poslanika Član 98.
Mandat narodnog poslanika traje četiri godine i teče od konstituisanja
Narodne skupštine. Produžava se ako istekne za vreme ratnog ili
vanrednog stanja, za tri meseca po prestanku razloga za produženje
mandata.
Narodni poslanik ne može biti poslanik u skupštini regiona, ni
funkcioner u organima izvršne vlasti ili pravosuđa. Narodni poslanik
raspolaže slobodnim mandatom. Narodni poslanik kome mandat prestane pre
vremena na koje je izabran ima pravo žalbe Ustavnom sudu. Izbor,
prestanak mandata i položaj narodnih poslanika uređuje organski zakon.
Imunitet narodnog poslanika Član 99. Narodni poslanik ne može nikad biti
pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili
glasanje u Narodnoj skupštini, njenim odborima ni drugim radnim telima.
Narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren niti
se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može
izreći kazna zatvora, bez odobrenja Narodne skupštine. Ipak, narodni
poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana
kazna zatvora teža od pet godina može biti pritvoren bez odobrenja
Narodne skupštine. Nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne
isključuje pravo Narodne skupštine da uspostavi imunitet. Predsednici i
potpredsednici Narodne skupštine. Poslovnik Član 100. Narodna skupština
bira, većinom glasova svih narodnih poslanika, predsednika i jednog ili
više potpredsednika Narodne skupštine, na četiri godine. Predsednik
Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, saziva njene sednice,
predsedava njima i vrši druge poslove određene poslovnikom.
Poslovnikom Narodne skupštine propisuje se njeno unutrašnje uređenje i
rad. Poslovnik se donosi većinom glasova svih narodnih poslanika.
Odbori Narodne skupštine
Član 101.
Narodna skupština ima odbore, kao svoja radna tela.
Narodna skupština može da osnuje istražni odbor za razmatranje pitanja
od javnog interesa. Njegovi zaključci ne obavezuju sudove niti utiču na
sudske odluke. Pred posebnim odborom Narodne skupštine predstavljaju se
kandidati za predsednika Vlade i ministre i odgovaraju na pitanja
članova odbora. Način odlučivanja u Narodnoj skupštini Član 102. Narodna
skupština donosi odluke većinom glasova narodnih poslanika na sednici na
kojoj je prisutna većina narodnih poslanika, ako Ustavom nije što drugo
određeno. Većinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skupština
odlučuje u pitanjima vezanim za ostvarivanje nadležnosti državne
zajednice Srbija i Crna Gora, daje amnestiju za krivična dela,
proglašava i ukida vanredno stanje, propisuje mere odstupanja od
ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju, potvrđuje
međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog
potvrđivanja, ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku
Republike, članovima Vlade i Ombudsmanu, usvaja budžet i završni račun,
donosi zakone kojima se uređuju izbori za Skupštinu Srbije i Crne Gore,
zaključivanje i potvrđivanje međunarodnih ugovora, vanredno stanje, rad
državnih organa, izbor, prestanak mandata i položaj državnih funkcionera
izuzev narodnih poslanika, postupci pred sudovima i drugim državnim
organima, bira članove Vlade i razrešava ministre, bira i razrešava
guvernera Narodne banke Srbije i Ombudsmana, bira pet sudija Ustavnog
suda i vrši druge izborne nadležnosti Narodne skupštine. Organski zakoni
Član 103. Organskim zakonima uređuju se grb, zastava i himna Republike
Srbije, referendum i narodna inicijativa, izbor, prestanak mandata i
položaj narodnih poslanika, uživanje individualnih i kolektivnih prava
pripadnika nacionalnih manjina, plan razvoja i prostorni plan, javno
zaduživanje, određuje koja su pitanja od regionalnog značaja ako je to
potrebno, uređuje lokalna samouprava, određuje teritorija regiona i
jedinica lokalne samouprave i uređuju druga pitanja određena Ustavom.
Organski zakon usvaja se većinom glasova narodnih poslanika izabranih u
Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici i većinom glasova narodnih
poslanika izabranih u regionima. Ako se odmah ne postigne takva većina,
glasa se ponovo, a organski zakon usvojen je glasovima 143 narodna
poslanika. Zasedanja Član 104. Narodna skupština zaseda dva puta
godišnje. Prvo zasedanje traje od 1. marta do 1. jula, a drugo od 1.
septembra do 31. decembra. Vanredno zasedanje održava se na zahtev
najmanje jedne četvrtine narodnih poslanika, najmanje jedne četvrtine
narodnih poslanika izabranih u regionima ili Vlade, sa unapred određenim
dnevnim redom. Narodna skupština sastaje se bez poziva posle proglašenja
ratnog ili vanrednog stanja. Pravo predlaganja zakona i hitan postupak
Član 105. Predlog zakona može da podnese svaki narodni poslanik, Vlada,
skupština regiona i najmanje 30.000 birača. Ombudsman i Narodna banka
Srbije imaju pravo predlaganja zakona iz njihove nadležnosti. Većinom
glasova svih narodnih poslanika može biti odlučeno da se zakon donese po
hitnom postupku.
Referendum
Član 106.
Na zahtev najmanje jedne trećine narodnih poslanika ili najmanje jedne
trećine narodnih poslanika izabranih u regionima, Narodna skupština
raspisuje referendum u pitanju iz njene nadležnosti. Referendum se
raspisuje i na zahtev najmanje 100.000 birača. Na zahtev najmanje jedne
trećine narodnih poslanika ili najmanje jedne trećine narodnih poslanika
izabranih u regionima, Narodna skupština raspisuje referendum u pitanju
iz njene nadležnosti. Referendum se raspisuje i na zahtev najmanje
100.000 birača. Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze
iz međunarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na prava i slobode,
poreski i drugi finansijski zakoni, uvođenje vanrednog stanja, amnestija
i prestanak mandata Vlade. Referendum se raspisuje kad Ustavni sud
utvrdi da je njegov predmet saglasan Ustavu.
Raspuštanje Narodne skupštine
Član 107.
Predsednik Republike može, na obrazloženi predlog Vlade, raspustiti
Narodnu skupštinu. Vlada ne može predložiti raspuštanje Narodne
skupštine ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili je
postavila pitanje svoga poverenja. Nezavisno od ičijeg predloga i
mišljena, predsednik Republike dužan je da Narodnu skupštinu raspusti u
slučajevima određenim Ustavom. Istovremeno sa raspuštanjem Narodne
skupštine predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike,
tako da se okončaju najkasnije za 60 dana. Posle raspuštanja, Narodna
skupština vrši tekuće ili neodložne poslove, određene zakonom.
Proglašenje ratnog ili vanrednog stanja obnavlja njenu punu nadležnost.
Narodna skupština ne može biti raspuštena za vreme ratnog ili vanrednog
stanja.
2. Predsednik Republike
Nadležnost
Član 108.
Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije i
održava ravnotežu između tri grane vlasti.
Predsednik Republike predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i
inostranstvu, imenuje državne funkcionere određene Ustavom, predlaže
Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade i druge državne
funkcionere određene Ustavom, daje pomilovanja i odlikovanja i vrši
druge poslove određene Ustavom. Predsednik Republike osniva stručne
službe za poslove iz svoje nadležnosti.
Proglašenje zakona
Član 109.
Predsednik Republike dužan je da u roku od 15 dana od izglasavanja
zakona, odnosno u roku od sedam dana ako je zakon donesen po hitnom
postupku, donese ukaz o proglašenju zakona ili da zakon, uz pismeno
obrazloženje, vrati Narodnoj skupštini na ponovno glasanje.
Predsednik Republike dužan je da proglasi ponovno izglasani zakon.
Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona, donosi ga
predsednik Narodne skupštine. Izbor Član 110. Predsednik Republike bira
se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Izbore za predsednika
Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine 90 dana pre isteka
mandata predsednika Republike, tako da se okončaju u narednih 60 dana.
Za predsednika Republike izabran je kandidat koji dobije većinu glasova
birača koji su glasali. Ako nijedan kandidat ne bude izabran, u narednih
14 dana održava se drugi krug glasanja u kome se bira između dva
kandidata koji su dobili najviše glasova u prvom krugu. U drugom krugu
glasanja izabran je kandidat koji dobije najviše glasova. Mandat Član
111. Mandat predsednika Republike traje pet godina i teče od polaganja
zakletve pred Narodnom skupštinom. Produžava se ako istekne za vreme
ratnog ili vanrednog stanja, za tri meseca po prestanku razloga za
produženje mandata. Niko ne može više od dva puta biti biran za
predsednika Republike. Predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu
ili profesionalnu funkciju niti posao. Mandat predsednika Republike
prestaje istekom vremena na koje je izabran, ostavkom, razrešenjem i
donošenjem presude Ustavnog suda kojom se oglašava krivim za krivično
delo učinjeno u svojstvu predsednika Republike.
Predsednik Republike ostavku podnosi predsedniku Narodne skupštine.
Razrešenje Član 112. Predsednik Republike razrešava se zbog povrede
Ustava, odlukom Ustavnog suda. Postupak za razrešenje pokreće Narodna
skupština glasovima najmanje 150 narodnih poslanika, na predlog najmanje
63 narodna poslanika.
Predsedniku Republike mandat prestaje po sili ustava donošenjem odluke
Ustavnog suda kojom je utvrđeno postojanje razloga za njegovo
razrešenje.
Krivična odgovornost
Član 113.
Predsednik Republike odgovara za krivično delo učinjeno u svojstvu
predsednika Republike pred Ustavnim sudom. Optužbu pred Ustavnim sudom
podiže Narodna skupština, glasovima najmanje 150 narodnih poslanika.
Predsedniku Republike mandat prestaje po sili ustava donošenjem presude
Ustavnog suda kojom je oglašen krivim. Za ostala krivična dela
predsednik Republike odgovara pred sudom. On uživa imunitet kao narodni
poslanik. O imunitetu odlučuje Narodna skupština. Preuzimanje dužnosti
predsednika Republike Član 114. Ako je predsednik Republike privremeno
sprečen da vrši dužnost, preuzima je predsednik Narodne skupštine.
Predsednik Narodne skupštine preuzima dužnost predsednika Republike kome
mandat prestane pre vremena na koje je izabran, dok ne počne mandat
novom predsedniku Republike. Predsednik Narodne skupštine vrši
ovlašćenja predsednika Republike vezana samo za predstavljanje Republike
Srbije u inostranstvu. On je dužan da raspusti Narodnu skupštinu ako ne
izabere novu Vladu pošto prethodnoj Vladi nije izglasano poverenje i da
istovremeno raspiše izbore za narodne poslanike.
3. Vlada
Nadležnost
Član 115.
Vlada je nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji.
Vlada utvrđuje i vodi politiku, izvršava zakone i druge opšte akte
Narodne skupštine, donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja
zakona, predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte i daje o
njima mišljenje kad ih podnese drugi predlagač, osniva stručne službe za
poslove iz svoje nadležnosti i vrši druge poslove određene Ustavom i
zakonom. Ako Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, Vlada
proglašava i ukida vanredno stanje i donosi uredbe kojima propisuje mere
odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju. O
Vladi se donosi zakon. Vlada donosi poslovnik o svom radu. Predsednik
Vlade i ministri
Član 116.
Vladu čine predsednik i ministri.
Vlada i svaki ministar samostalni su i odgovorni Narodnoj skupštini.
Predsednik Vlade rukovodi radom Vlade i stara se o jedinstvu političkog,
izvršnog i upravnog delovanja Vlade. On usklađuje rad ministara, ali bez
povrede njihove neposredne odgovornosti pred Narodnom skupštinom.
Zabrana sukoba interesa
Član 117.
Član Vlade ne može biti poslanik u Skupštini Srbije i Crne Gore,
Narodnoj skupštini, regionalnoj skupštini i skupštini jedinice lokalne
samouprave, niti ministar u Savetu ministara Srbije i Crne Gore ili član
vlade regiona.
Koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u sukobu sa
položajem člana Vlade određuje zakon. Izbor predsednika Vlade i
ministara Član 118. Kandidata za predsednika Vlade predlaže predsednik
Republike iz političke stranke ili koalicije koja posle izbora ima
većinu narodnih poslanika, u roku od 20 dana od konstituisanja Narodne
skupštine. Predsednik Vlade bira se u narednih pet dana, pošto izloži
program Vlade. Posle izbora, predsednik Vlade predlaže ministre, u
narednih 15 dana. Ako svi ministri ne budu izabrani za 20 dana od izbora
predsednika Vlade postupak izbora Vlade ponavlja se u narednih 30 dana,
odnosno 45 dana ako ni predsednik Vlade nije bio izabran. Ako Vlada ne
bude izabrana ni u ponovljenom postupku, predsednik Republike raspušta
Narodnu skupštinu.
Početak i prestanak mandata Vlade i ministara
Član 119.
Mandat Vlade teče od polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom.
Vladi prestaje mandat početkom mandata nove Vlade ako joj je izglasano
nepoverenje ili joj nije izglasano poverenje, izglasavanjem nepoverenja
posle interpelacije, prestankom mandata predsednika Vlade i istekom
mandata ili raspuštanjem Narodne skupštine. Vlada kojoj je prestao
mandat vrši poslove određene zakonom dok ne počne mandat novoj Vladi.
Ministru mandat prestaje ostavkom, razrešenjem, podizanjem optužbe pred
Ustavnim sudom i prestankom mandata Vlade. Predsednik Vlade određuje
koji ministar, dok novom ne počne mandat, preuzima dužnost ministra kome
je prestao mandat.
Interpelacija
Član 120.
Najmanje 42 narodna poslanika mogu podneti interpelaciju u vezi s radom
Vlade ili ministra. Vlada je dužna da odgovori na interpelaciju u roku
od 20 dana. Sledi rasprava u Narodnoj skupštini, koje može da prihvati
ili ne prihvati odgovor Vlade. U prvom slučaju glasa se o prostom
prelazu na dnevni red a u drugom slučaju, ako Vlada ili ministar ne
podnesu ostavku, glasa se o nepoverenju Vladi ili razrešenju ministra.
Ako Vladi bude izglasano nepoverenje, dalje se primenjuju odredbe Ustava
o izboru Vlade posle konstitusanja Narodne skupštine. Ako se rasprava
okonča prelazom na dnevni red, potpisnici interpelacije ne mogu novu
podneti pre isteka tri meseca. Glasanje o nepoverenju Vladi Član 121.
Najmanje 50 narodnih poslanika može predložiti da se Vladi izglasa
nepoverenje. Pre glasanja mora proteći najmanje tri a najviše pet dana.
Vladi je nepoverenje izglasano većinom glasova svih narodnih poslanika.
Narodna skupština dužna je potom da u narednih 25 dana izabere novu
Vladu ili da postojećoj Vladi izglasa poverenje. Ako Narodna skupština
ne učini ni prvo ni drugo, predsednik Republike je raspušta.
Ako Vladi ne bude izglasano nepoverenje, potpisnici predloga za
izglasavanje nepoverenja ne mogu podneti nov predlog pre isteka šest
meseci. Glasanje o poverenju Vladi Član 122. Vlada može pred Narodnom
skupštinom postaviti pitanje svoga poverenja. Pre glasanja mora proteći
najmanje tri a najviše pet dana.
Vladi je poverenje izglasano većinom glasova svih narodnih poslanika.
Ako Narodna skupština ne izglasa poverenje Vladi, dužna je da u narednih
30 dana izabere novu Vladu ili da postojećoj Vladi izglasa poverenje,
inače je predsednik Republike raspušta. Razrešenje ministra Član 123.
Razrešenje ministra može da predloži najmanje 36 narodnih poslanika.
Predsednik Vlade može predložiti razrešenje ministra samo ako
istovremeno predloži kandidata za novog ministra. Ministar je razrešen
većinom glasova svih narodnih poslanika.
Vlada može glasanje o razrešenju ministra vezati za glasanje o svome
poverenju.
Razrešenje člana Vlade zbog povrede ustava ili zakona
Član 124.
Članovi Vlade odgovaraju pred Ustavnom sudom za povredu Ustava ili
zakona koje učine u svojstvu člana Vlade. Postupak protiv ministra
pokreće najmanje 84 narodnih poslanika, a protiv predsednika Vlade
najmanje 94 narodnih poslanika. Član Vlade razrešen je po sili ustava
donošenjem odluke Ustavnog suda kojom je utvrđeno da je povredio Ustav
ili zakon. Ako bude razrešen predsednik Vlade primenjuju se odredbe
Ustava o izboru Vlade posle konstitusanja Narodne skupštine. Krivična
odgovornost člana Vlade
Član 125.
Član Vlade odgovara za krivično delo učinjeno u svojstvu člana Vlade
pred Ustavnim sudom. Optužbu pred Ustavnim sudom podiže Narodna
skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika. Podizanjem optužbe
članu Vlade prestaje mandat. Bivši član Vlade odgovara pred Ustavnim
sudom i ako za krivično delo učinjeno u svojstvu člana Vlade nije bio
optužen za vreme njegovog mandata, u skladu sa zakonom. Za ostala
krivična dela član Vlade odgovara pred sudom i uživa imunitet kao
narodni poslanik. O imunitetu odlučuje Narodna skupština. Državna uprava
Član 126. Državna uprava je samostalna, vezana Ustavom i zakonom, a za
svoj rad odgovorna je Vladi.
Državnu upravu čine ministarstva i upravne organizacije. Njihov broj,
nadležnost i unutrašnje uređenje propisuje zakon. Vlada poništava opšte
akte ministarstava i upravnih organizacija koji su suprotni zakonu ili
opštem aktu koji je donela. 4. Sudstvo Osnovne odredbe Član 127. Sudija
je nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu. Presude izriče u ime
naroda. Sudovi se osnivaju i ukidaju zakonom. Zakonom se uređuju i
područja, vrste, nadležnost i postupak pred sudovima. Zabranjeno je
osnivanje prekih, privremenih ili vanrednih sudova. Stalnost i
nepremestivost sudija Član 128. Sudija se imenuje prvi put na pet godina
a posle toga na neodređeno vreme.
Sudija ne može protiv svoje volje biti premešten u drugi sud. Ipak,
posle ukidanja suda u koji je imenovan, sudija može protiv svoje volje
biti premešten u drugi sud iste vrste i stepena ili približno istog
ranga, odlukom Visokog saveta pravosuđa. Imenovanje. Imunitet. Sukob
interesa Član 129. Sudije i predsednike sudova imenuje Visoki savet
pravosuđa. Predsednika Vrhovnog suda Srbije imenuje predsednik
Republike, na predlog opšte sednice Vrhovnog suda Srbije. Sudija uživa
imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu odlučuje Visoki savet
pravosuđa.
Koje su funkcije, poslovi ili privatni interesi u sukobu sa položajem
sudije određuje zakon.
Prestanak dužnosti i disciplinska odgovornost sudije
Član 130.
Sudiji prestaje dužnost na njegov zahtev, navršenjem radnog veka i
razrešenjem. Razloge za razrešenje uređuje zakon.
Sudija navršava radni vek kad napuni 67 godina života ili 40 godina
staža osiguranja. Ne podleže promeni zakona kojim se radni vek skraćuje,
niti mu radni vek može biti produžen.
Sudija disciplinski odgovora za povredu sudijske dužnosti i ugleda
sudske vlasti. O prestanku sudijske dužnosti i disciplinskoj
odgovornosti sudija odlučuje u prvom stepenu Visoki savet pravosuđa, a
po žalbi poseban sudski organ. Vrhovni sud Srbije Član 131. Najviši sud
u Republici Srbiji je Vrhovni sud Srbije. Vrhovni sud Srbije obezbeđuje
jedinstvenu primenu zakona od strane sudova.
Sedište Vrhovnog suda Srbije je u Beogradu.
5. Javno tužilaštvo
Nadležnost i hijerarhija
Član 132.
Javno tužilaštavo je samostalan državni organ koji goni učinioce
krivičnih i drugih kažnjivih dela i ulaže pravna sredstava radi zaštite
ustavnosti i zakonitosti. Viša javna tužilaštva nadređena su nižim.
Vrhovno javno tužilaštvo Srbije je najviše javno tužilaštvo i nadređeno
je svim ostalim javnim tužilaštvima.
Javna tužilaštva osnivaju i ukidaju se zakonom.
Javni tužioci
Član 133.
Dužnost javnog tužioca u istom javnom tužilaštvu vrši jedan ili više
javnih tužilaca. Radom javnog tužilaštva rukovodi starešina, koji se
imenuje na šest godina. Javni tužilac imenuje se prvi put na pet godina,
a posle toga na neodređeno vreme. Protiv svoje volje može biti premešten
u drugo javno tužilaštvo, istog ili približno istog ranga, samo posle
ukidanja javnog tužilaštva u koje je imenovan, odlukom Visokog saveta
pravosuđa. Javni tužilac može protiv svoje volje privremeno biti upućen
u drugo javno tužilaštvo odlukom Vrhovnog javnog tužioca Srbije, u
skladu sa zakonom.
U pogledu imuniteta i sukoba interesa važi isto kao za sudije.
Imenovanje i prestanak dužnosti javnog tužioca Član 134. Javne tužioce i
starešine javnih tužilaštava imenuje Visoki savet pravosuđa. Vrhovnog
javnog tužioca Srbije imenuje predsednik Republike, na predlog Visokog
saveta pravosuđa. Na razloge za prestanak dužnosti javnog tužioca i
postupak u kome se utvrđuje njihovo postojanje, važe pravila o sudijama.
6. Visoki savet pravosuđa Nadležnost i sastav Član 135. Visoki savet
pravosuđa je samostalan i nezavisan pravosudni organ koji odlučuje o
pitanjima položaja sudija i javnih tužilaca određenim Ustavom i zakonom.
Visoki savet pravosuđa čini 11 članova, od kojih su četiri sudije,
četiri javni tužioci, jedan je advokat, a dva su profesori pozitivnog
prava na pravnom fakultetu u Republici Srbiji. Sudije samostalno imenuju
sudije u Visoki savet pravosuđa među stalnim sudijama, a javni tužioci
samostalno imenuju javne tužioce među stalnim javnim tužiocima.
Predsednici sudova i starešine javnih tužilaštava ne mogu biti imenovani
u Visoki savet pravosuđa. Profesore pravnog fakulteta imenuje u Visoki
savet pravosuđa predsednik Republike, između četiri kandidata koje
zajednički predlože dekani pravnih fakulteta u Republici Srbiji.
Advokata imenuje u Visoki savet pravosuđa Advokatska komora Srbije.
Položaj člana Visokog saveta pravosuđa
Član 136.
Mandat člana Visokog saveta pravosuđa traje pet godina. Niko ne može dva
puta biti imenovan u Visoki savet pravosuđa.
U pogledu sukoba interesa članovi Visokog saveta pravosuđa imaju položaj
kao sudije. Sudije i javni tužioci ne mogu biti unapređeni dok su u
Visokom savetu pravosuđa.
Razloge za prestanak mandata u Visokom savetu pravosuđa uređuje zakon. O
postojanju razloga za prestanak mandata u Visokom savetu pravosuđa
odlučuje Ustavni sud. Član Visokog saveta pravosuđa uživa imunitet kao
sudija. O imunitetu odlučuje Ustavni sud. Odlučivanje Član 137. Kad se
odluka Visokog saveta pravosuđa odnosi isključivo na sudije iz njegovog
sastava izostaju javni tužioci, odnosno sudije kad se odluka Visokog
saveta pravosuđa isključivo odnosi na javne tužioce. Ali, kad se odlukom
Visokog saveta pravosuđa uređuju pitanja zajednička za sudije i javne
tužioce, iz njegovog sastava isključuju se žrebom po jedan sudija i
javni tužilac, a pridodaju ministar nadležan za pravosuđe i jedan
istaknuti pravnik koga je već izabrala Narodna skupština. O Visokom
savetu pravosuđa donosi se zakon. 7. Ombudsman Nadležnost Član 138.
Ombudsman je državni organ koji prati rad državne uprave, vršenje javnih
ovlašenja poverenih od Republike Srbije i poštovanje ljudskih i
manjinskih prava zajamčenih Ustavom.
Ombudsman podnosi Narodnoj skupštini godišnji i javni izveštaj o radu
državne uprave, stanju ljudskih i manjinskih prava i pravnoj sigurnosti
u Republici Srbiji. Ovlašćen je da pokrene postupak za ocenjivanje
ustavnosti ili zakonitosti zakona ili drugog opšteg akta donetog u
pitanju iz njegove nadležnosti, izjavljuje ustavnu žalbu i vrši druge
poslove određene Ustavom i zakonom.
Položaj
Član 139.
Ombudmana bira Narodna skupština, na predlog predsednika Republike, na
šest godina. Bira se među pravnicima koji posebno poznaju rad državne
uprave i zaštitu ljudskih i manjinskih prava. Ombudsman uživa imunitet
kao narodni poslanik. O imunitetu odlučuje Narodna skupština. U pogledu
sukoba interesa izjednačen je sa sudijom Ustavnog suda. Uređenje, izbor,
prestanak mandata i položaj Ombudsmana propisuje zakon. 8. Vanredno i
ratno stanje Proglašavanje i ukidanje vanrednog stanja
Član 140.
Vanredno stanje proglašava se u slučaju oružane pobune usmerene na
svrgavanje organa vlasti u Republici Srbiji, radnji oružanog nasilja
koji ugrožavaju bezbednost i imovinu građana ili prirodne, privredne ili
tehničke katastrofe.
Vanredno stanje proglašava i ukida Narodna skupština, na predlog Vlade,
odnosno Vlada ako Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane.
Ostupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom stanju Član 141.
Posle proglašenja vanrednog stanja i ako je ugrožen opstanak Republike
Srbije, Narodna skupština može propisati mere odstupanja od Ustavom
zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, u granicama nužnim u datim
prilikama, i tako da se ne stvori razlikovanje zbog rase, boje, pola,
jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla.
Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava traju 30 dana i mogu se
obnavljati na po dodatnih 15 dana. Ako Narodna skupština nije u
mogućnosti da se sastane, mere odstupanja uredbama propisuje Vlada.
Vlada je dužna da uredbe podnese na potvrdu Narodnoj skupštini čim ona
bude u mogućnosti da se sastane, inače prestaju da važe završetkom prve
sednice Narodne skupštine održane posle proglašenja vanrednog stanja. U
svakom slučaju, mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaju
da važe prestankom vanrednog stanja. Ratno stanje Član 142. Ratno stanje
nastupa kad ga proglasi Skupština Srbije i Crne Gore. Narodna skupština
ili Vlada ako Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, može
propisati mere kojima se, u oblastima iz nadležnosti Republike Srbije,
odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, pod uslovima
pod kojima se te mere mogu propisati u vanrednom stanju. Njihovo
trajanje saobražava se trajanju mera koje propiše državna zajednica
Srbija i Crna Gora. Saglasnost na mere kojima se, u oblastima iz
nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora, odstupa od ljudskih i
manjinskih prava daje Narodna skupština, odnosno Vlada ako Narodna
skupština nije u mogućnosti da se sastane. Prava od kojih se može
odstupiti u vanrednom i ratnom stanju Član 143. U vanrednom stanju može
se odstupiti od slobode kretanja, nepovredivosti stana, tajnosti pisama
i drugih sredstava opštenja, slobode okupljanja, prava na štrajk i prava
na utočište u Republici Srbiji. U ratnom stanju ne može se odstupiti od
zabrane diskriminacije, prava na dostojanstvo i slobodan razvoj
ličnosti, prava na život, nepovredivosti fizičkog i psihičkog
integriteta, zabrane ropstva, položaja sličnog ropstvu i prinudnog rada,
prava na slobodu i bezbednost, prava na pravično suđenje, pravne
sigurnosti u kaznenom pravu, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno
sredstvo, prava na pravnu ličnost, prava na državljanstvo, slobode
misli, savesti i veroispovesti, slobode izražavanja nacionalne
pripadnosti, prava na zaključenje braka i ravnopravnosti muža i žene,
prava deteta, slobode odlučivanja o rađanju, prava roditelja i od
zabrane diskriminacije i nasilne asimilacije pripadnika nacionalnih
manjina. PETI DEO TERITORIJALNO UREĐENJE 1. Regionalna autonomija i
lokalna samouprava Pojam Član 144. Državna vlast ograničena je pravom
građana na regionalnu autonomiju i lokalnu samoupravu.
Oba prava građani ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno
izabranih predstavnika. Regioni i jedinice lokalne samouprave imaju
status pravnih lica.
Razgraničenje nadležnosti
Član 145.
Jedinice lokalne samouprave nadležne su u svim pitanjima kojim se
ostvaruju potrebe građana lokalnog značaja. Regioni su nadležni u
pitanjima šireg značaja od lokalnog, u kojima nije nadležna Republika
Srbija. U slučaju potrebe, organski zakon određuje da li je neko pitanje
od regionalnog ili republičkog značaja odnosno od regionalnog ili
lokalnog značaja. Republika Srbija nadležna je u svim pitanjima u kojima
nije region ili jedinica lokalne samouprave. Poveravanje nadležnosti
Član 146. Republika Srbija može organskim zakonom poveriti regionima i
jedinicama lokalne samouprave izvršavanje zakona i drugih opštih akata
iz svoje nadležnosti. Region može svojim zakonom poveriti jedinici
lokalne samouprave izvršavanje svojih zakona i drugih opštih akata.
Sredstva za vršenje poverenih nadležnosti obezbeđuje Republika Srbija
ili region, zavisno od toga ko je poverio nadležnosti. Prava i obaveze
regiona i jedinica lokalne samouprave i ovlašćenja Republike Srbije i
regiona u nadzoru nad vršenjem poverenih nadležnosti uređuje organski
zakon. Pravo na samostalno uređivanje organa Član 147. Regioni i
jedinice lokalne samouprave samostalno, statutima, propisuju uređenje i
nadležnost svojih organa i javnih službi, prema sopstvenim prilikama i
potrebama. Pri tome su vezani Ustavom i organskim zakonom. Skupština
regiona i jedinice lokalne samouprave Član 148. Skupština je najviši
organ svakog regiona i svake jedinice lokalne samouprave. Skupštine
regiona i jedinica lokalne samouprave su jednodomne. Skupštinu regiona
čine poslanici, a skupštinu jedinice lokalne samouprave čine odbornici.
Njihov mandat je četiri godine, biraju se na neposrednim izborima,
tajnim glasanjem, u broju koji određuje statut regiona odnosno jedinice
lokalne samouprave. Poslanik i odbornik uživaju sudsku zaštitu mandata.
U regiona i jedinicama lokalne samouprave sa mešovitim nacionalnim
sastavom omogućuje se srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u
skupštinama, u skladu sa organskim zakonom. Saradnja regiona i jedinica
lokalne samouprave Član 149. Regioni međusobno sarađuju. Saradnju sa
odgovarajućim teritorijalnim jedinicama stranih država ostvaruju uz
poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije.
Pod istim uslovima sarađuju i jedinice lokalne samouprave sa
teritorijalnim zajednicama stranih država. 2. Regioni Pojam i osnivanje
regiona Član 150. Regioni su autonomne teritorijalne zajednice osnovane
Ustavom, u kojima građani ostvaruju pravo na regionalnu autonomiju.
Republika Srbija ima šest regiona. Njihova sedišta su u Beogradu,
Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, Prištini i Užicu.
Ukidanje i spajanje regiona i osnivanje novih regiona čini se u postupku
predviđenom za promenu Ustava. Naziv i teritorija regiona Član 151.
Regioni samostalno određuju svoje nazive, svojim statutima. Teritoriju
regina i granice između regiona određuje organski zakon.
Uslove pod kojima se može promeniti granica između regiona i postupak
promene granice uređuje organski zakon. Samostalna nadležnost regiona
Član 152. Regioni samostalno uređuju pitanja od regionalnog značaja u
prostornom planiranju, planu razvoja, poljoprivredi, stočarstvu,
šumarstvu, lovu, ribolovu, turizmu, ugostiteljstvu, banjama i
lečilištima, industriji i zanatstvu, školstvu i kulturi, zdravstvenoj i
socijalnoj zaštiti, zaštiti životne sredine, drumskom, rečnom i
železničkom saobraćaju i uređivanju puteva, mostova, vodovoda, muzeja i
biblioteka. Regioni upravljaju regionalnom imovinom, utvrđuju izvore
prihoda i donose svoj budžet i završni račun, u skladu sa organskim
zakonom. Svoje samostalne nadležnosti regioni ostvaruju donošenjem
zakona i donošenjem opštih i pojedinačnih akata kojima izvršavaju svoje
zakone. Postepeno preuzimanje samostalnih nadležnosti Član 153. Regioni
mogu postepeno da preuzimaju svoje samostalne nadležnosti. Organski
zakon određuje samostalne nadležnosti koje regioni preuzimaju odmah i
rok u kome preuzimaju ostale. Svaki region svojim statutom određuje
samostalne nadležnosti koje preuzima odmah. Posebnim organskim zakonom
uređuje se preuzimanje nadležnosti regiona sa sedištem u Prištini.
Proširivanje nadležnosti regiona Član 154. Regioni samostalno uređuju
dopunska prava pripadnika nacionalnih manjina, radne odnose, referendum
i narodnu inicijativu u pitanjima iz njihove nadležnosti i ekonomsku
politiku, u skladu sa osnovnim organskim zakonom. Narodna skupština
može, dvotrećinskom većinom glasova narodnih poslanika izabranih u
Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici i većinom glasova narodnih
poslanika izabranih u regionima, odlučiti da zakonsko uređivanje pitanja
iz nadležnosti Republike Srbije prenese svim regionima ili nekima od
njih ili da u tim pitanjima donese osnovni zakon a regionima prepusti
njegovu dopunu. Akt o proširivanju nadležnosti regiona ne može biti
donesen po hitnom postupku, a predsednik Republike ne može ga vratiti
Narodnoj skupštini na ponovno glasanje. Finansijska autonomija regiona
Član 155. Regioni imaju izvorne prihode kojim finansiraju svoje
samostalne nadležnosti. Vrstu i visinu izvornih prihoda regiona određuje
organski zakon. Organski zakon određuje učešće regiona u delu prihoda
Republike Srbije. Statut i organi regiona Član 156. Najviši pravni akt
regiona je statut. Statut regiona stupa na snagu kad ga Narodna
skupština potvrdi organskim zakonom. Regioni imaju skupštinu, vladu,
organe uprave, javne službe i ombudsmana, a mogu da osnuje i druge
organe i službe. Skupština i vlada regiona Član 157. Skupština regiona
donosi statut i zakone regiona i vrši druge poslove određene organskim
zakonom i statutom. Vlada regiona je izvršni organ skupštine regiona,
koja je i bira, na četiri godine. Broj članova vlade regiona određuje
statut regiona.
Vladom regiona rukovodi njen predsednik, koga takođe bira skupština
regiona. On predstavlja region.
Nadzor nad radom organa regiona
Član 158.
Vlada može pokrenuti pred Ustavnim sudom postupak za ocenjivanje
ustavnosti ili zakonitosti zakona regiona, pre njegovog stupanja na
snagu. Pokretanje postupka pred Ustavnim sudom odlaže stupanje zakona na
snagu. Vlada je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt vlade ili
organa uprave regiona koji nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku
od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti.
Vlada imenuje u svakom regionu jednog načelnika regiona. Načelnik
regiona usmerava rad državne uprave u regionu, nadzire rad organa
regiona i vrši druge poslove određene organskim zakonom. Raspuštanje
skupštine regiona Član 159. Vlada može predložiti Ustavnom sudu da
raspusti skupštinu regiona, ako skupština ili vlada regiona grubo krše
Ustav ili zakon ili ugrožavaju jedinstvo pravnog poretka Republike
Srbije. Odlukom Ustavnog suda o raspuštanju skupštine regiona prestaje
mandat i vladi regiona. Izbore za novu skupštinu regiona raspisuje
predsednik Republike, tako da se okončaju najkasnije za 60 dana od
stupanja na snagu odluke Ustavnog suda. Do konstituisanja nove skupštine
regiona, njene nadležnosti vrši sedmočlani savet, koga imenuje
predsednik Republike, tako da odrazi politički i nacionalni sastav
raspuštene skupštine regiona. Savet može da preduzima samo tekuće ili
neodložne poslove određene organskim zakonom. Zaštita regionalne
autonomije Član 160. Regionalni organ određen statutom ima pravo žalbe
Ustavnom sudu ako se pojedinačnim aktom ili radnjom, bez obzira od koga
dolaze, ometa nadležnost regiona. Organ određen statutom regiona može
pokrenuti postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti zakona i
drugog opšteg akta Republike Srbije ili opšteg akta jedinice lokalne
samouprave kojim se povređuje pravo na regionalnu autonomiju. 3. Lokalna
samouprava Osnovne odredbe Član 161. Jedinice lokalne samouprave su
opštine, gradovi i grad Beograd. U njima građani ostvaruju pravo na
lokalnu samoupravu, neposrednim učešćem u lokalnim poslovima preko
zborova građana, referenduma, narodne inicijative i drugih oblika
neposrednog odlučivanja, ili preko slobodno izabranih predstavnika.
Jedinice lokalne samouprave finansiraju se iz izvornih prihoda i budžeta
Republike Srbije, u skladu sa organskim zakonom. Položaj jedinica
lokalne samouprave Član 162. Opštine se osnivaju i ukidaju organskim
zakonom. Organskim zakonom određuje se i teritorija opštine. Promeni
teritorije opštine i njenom ukidanju prethodi lokalni referendum. Grad
se osniva organskim zakonom, posle referenduma. Samostalne nadležnosti
grada iste su kao kod opštine, ali se gradu mogu poveriti šire
nadležnosti od onih koje se poveravaju opštini. Statutom grada određuju
se gradske opštine i poslovi iz samostalne nadležnosti grada koje one
vrše. Republika Srbija i region ne mogu gradskoj opštini poveriti
poslove iz svoje nadležnosti. Kao glavni grad Republike Srbije, grad
Beograd ima poseban položaj. Ima samostalnu i poverenu nadležnost širu
od ostalih gradova i opština. U svemu ostalom, odredbe Ustava o
opštinama važe i za gradove i grad Beograd. Samostalna nadležnost
opštine Član 163. Opština samostalno uređuje urbanizam i stambenu
izgradnju, lokalni vodovod i kanalizaciju, deponije, grejanje, puteve,
ulice i javni prevoz, građevinsko zemljište, održavanje čistoće, groblja
i pijace, izgradnju i opremanje školskih zgrada, izgradnju i održavanje
sportskih objekta, lokalne zdravstvene i socijalne ustanove, plan
razvoja, prostorni plan, turizam, ugostiteljstvo, trgovinu, zanatstvo i
zaštitu životne sredine od lokalnog značaja i vrši druge poslove
određene organskim zakonom. Opština samostalno upravlja opštinskom
imovinom. Samostalne nadležnosti opština ostvaruje donošenjem opštih
akata i donošenjem drugih opštih i pojedinačnih akata kojima izvršava
svoje opšte akte.
Vršenje samostalnih nadležnosti opštine bliže uređuje organski zakon.
Statut i organi opštine Član 164. Najviši pravni akt opštine je statut.
Statut donosi skupština opštine. Pored skupštine opštine, opština ima
izvršni odbor, predsednika opštine, organe uprave i javne službe.
Skupština opštine donosi opšte akte iz njene nadležnosti, usvaja budžet
i završni račun opštine, donosi plan razvoja i prostorni plan opštine,
raspisuje opštinski referendum i vrši druge poslove određene organskim
zakonom i statutom.
Izvršni odbor je izvršni organ skupštine opštine, koja ga i bira, na
četiri godine. Skupština opštine bira i predsednika opštine, na četiri
godine. Predsednik opštine predstavlja opštinu i predsedava sednicama
skupštine opštine i izvršnog odbora.
Opština može osnovati i druge organe i službe opštinskog značaja. Nadzor
nad radom opštine Član 165. Vlada je dužna da obustavi od izvršenja
opšti akt opštine koji nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od
pet dana pokrene postupak za ocenjivanje ustavosti ili zakonitosti.
Vlada može, pod uslovima određenim organskim zakonom, raspustiti
skupštinu opštine. Raspuštanje skupštine opštine povlači prestanak
mandata izvršnog odbora i predsednika opštine. Na odluku o raspuštanju
skupštine opštine svaki odbornik ima pravo žalbe sudu. Istovremeno sa
raspuštanjem skupštine opštine, Vlada imenuje savet koji upravlja
opštinom. Sastav saveta mora da odrazi politički i nacionalni sastav
raspuštene skupštine opštine. Savet može da preduzima samo tekuće ili
neodložne poslove određene organskim zakonom. Izbore za novu skupštinu
opštine raspisuje predsednik Vlade, tako da se okončaju najkasnije za 90
dana od raspuštanja skupštine opštine. Zaštita lokalne samouprave Član
166. Organ određen statutom opštine može da pokrene postupak za
ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opšteg akta
Republike Srbije ili regiona kojim se povređuje pravo na lokalnu
samoupravu. Organ određen statutom opštine ima pravo žalbe Ustavnom sudu
ako se pojedinačnim aktom ili radnjom ometa nadležnost opštine. ŠESTI
DEO USTAVNOST I ZAKONITOST Hijerarhija domaćih i međunarodnih opštih
pravnih akata
Član 167.
Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven.
Najviši pravni akt Republike Srbije je Ustav. Sa njime moraju biti
saglasni svi zakoni i drugi opšti akti doneseni u Republici Srbiji.
Potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog
prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Po pravnoj snazi dolaze
odmah posle Ustava i imaju prvenstvo u odnosu na sve zakone i druge
opšte akte donesene u Republici Srbiji. Hijerarhija domaćih opštih
pravnih akata Član 168. Svi zakoni moraju biti saglasni organskim
zakonima. Saglasni zakonu moraju biti svi podzakonski opšti akti
Republike Srbije, opšti akti imalaca javnih ovlaćenja, političkih
stranaka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovori.
Saglasni zakonu moraju biti i statut i drugi opšti akti regiona i
jedinica lokalne samouprave.
Svi opšti akti regiona i jedinica lokalne samouprave moraju biti
saglasni njihovim statutima. Objavljivanje zakona Član 169. Zakoni i
drugi opšti akti objavljuju se pre stupanja na snagu. Ustav, zakoni i
podzakonski opšti akti Republike Srbije i statuti i zakoni regiona
objavljuju se u republičkom službenom glasilu.
Zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od
objavljivanja. Samo ako postoje naročito opravdani razlozi, mogu na
snagu stupiti ranije.
Zabrana povratnog dejstva zakona
Član 170.
Zakoni i drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Izuzetno, samo
pojedine odredbe zakona Republike Srbije mogu imati povratno dejstvo,
ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona. Zakonitost
uprave Član 171. Pojedinačni akti i radnje državnih organa, imalaca
javnih ovlašenja, organa regiona i jedinica lokalne samouprave moraju
biti zasnovani na zakonu.
Zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu,
obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred
sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena
drukčija sudska zaštita. Pravo na naknadu štete Član 172. Svako ima
pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim
ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog
ovlašćenja, organ regiona ili organ jedinice lokalne samouprave. Zakon
određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete
neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo. Jezik postupka Član 173.
Neznanje jezika na kome se vodi postupak ne sme biti prepreka korišćenju
ničijih prava. Svako ima pravo da u postupku u kome se odlučuje o njegom
pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu koristi svoj jezik i da
mu tok postupka bude prevođen na njegov jezik ili jezik koji razume.
SEDMI DEO
USTAVNI SUD
Uloga
Član 174.
Ustavni sud je samostalan i nezavisan sudski organ koji štiti ustavnost
i zakonitost i ljudska i manjinska prava. Njegove odluke ne podležu
žalbi, izvršne su i opšteobavezujuće.
Odluke Ustavnog suda izvršava Vlada, na način koji odredi Ustavni sud.
Sedište Ustavnog suda je u Beogradu. Nadležnost Član 175. Ustavni sud
odlučuje o saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom,
opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim
ugovorima i organskim zakonima, o saglasnosti drugih opštih akata sa
zakonom, o saglasnosti opštih akata regiona i jedinica lokalne
samouprave sa njihovim statutima i saglasnosti opštih akata imalaca
javnih ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata, udruženja građana i
kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom. Ustavni sud rešava sukob
nadležnosti između sudova i drugih državnih organa, između republičkih
organa i regionalnih organa ili organa jedinice lokalne samouprave,
između regionalnih organa i organa jedinica lokalne samouprave, između
organa različitih regiona ili različitih jedinica lokalne samouprave,
odlučuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležost
sudova i vrši druge poslove određene Ustavom. Ocenjivanje ustavnosti i
zakonitosti Član 176. Postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti
pokreću državni organi ili najmanje 36 narodnih poslanika. Pravna i
fizička lica mogu pokrenuti postupak ako smatraju da im je zakonom ili
drugim opštim aktom povređeno pravo ili interes. Svako ima pravo na
inicijativu za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti i
zakonitosti. Zakon ili drugi opšti akt koji nije saglasan Ustavu ili
zakonu prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u
službenom glasilu. Ustavni sud može, do donošenja konačne odluke i pod
uslovima određenim zakonom, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili
radnje preduzete na osnovu zakona ili drugog opšteg akta čiju ustavnost
ili zakonitost ocenjuje.
Prethodno ocenjivanje ustavnosti
Član 177.
Na zahtev najmanje jedne trećine narodnih poslanika ili najmanje jedne
trećine narodnih poslanika izabranih u regionima, Ustavni sud je dužan
da u roku od sedam dana oceni ustavnost predloga zakona ili poslovnika.
Ako Ustavni sud utvrdi neustavnost predloga zakona počinje, odmah po
usvajanju zakona, ocenjivanje njegove ustavnosti, osim ako je predlog
zakona povučen ili usaglašen sa odlukom Ustavnog suda. Ako zakon bude
usvojen pre donošenje odluke o ustavnosti predloga zakona, postupak pred
Ustavnim sudom pretvara se u ocenjivanje ustavnosti zakona. Isto važi i
kad se ocenjuje ustavnost poslovnika. Dok traje ocenjivanje ustavnosti
zakona ne teče rok u kome je predsednik Republike dužan da donese ukaz o
proglašenju zakona. Ne može biti proglašen zakon čiju je neustavnost
Ustavni sud utvrdio.
Ustavna žalba
Član 178.
Ko je iscrpeo sve redovne pravne lekove pred sudom može izjaviti ustavnu
žalbu protiv pojedinačnog akta ili radnje kojim mu je povređeno ili
uskraćeno neko Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo.
Ko može izjaviti ustavnu žalbu zbog povrede ili uskraćivanja tuđeg
prava, određuju Ustav i zakon. Sastav Ustavnog suda. Izbor i imenovanje
sudija Ustavnog suda Član 179. Ustavni sud čini 15 sudija koji se biraju
i imenuju na devet godina. Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna
skupština, pet imenuje predsednik Republike, a pet opšta sednica
Vrhovnog suda Srbije. Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda
između 10 kandidata koje predloži predsednik Republike, a predsednik
Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda između 10 kandidata koje
predloži Narodna skupština. Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje među
istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina života i 20 godina iskustva
u pravnoj struci. Niko ne može dva puta biti biran ili imenovan za
sudiju Ustavnog suda. Sudije biraju predsednika Ustavnog suda na tri
godine, tajnim glasanjem.
Sukob interesa. Imunitet
Član 180.
Sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu ili profesionalnu
funkciju niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu u Republici
Srbiji. Druge javne i privatne interese koji su u sukobu sa položajem
sudije Ustavnog suda određuje zakon.
Sudija Ustavnog suda uživa imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu
odlučuje Ustavni sud.
Prestanak dužnosti sudije Ustavnog suda
Član 181.
Sudiji Ustavnog suda dužnost prestaje istekom vremena na koje je izabran
ili imenovan, na njegov zahtev, kad napuni 67 godina života ili 40
godina staža osiguranja ili razrešenjem. Sudija Ustavnog suda ne podleže
promeni zakona kojim se radni vek skraćuje, niti mu radni vek može biti
produžen.
Sudija Ustavnog suda razrešava se ako povredi zabranu sukoba interesa,
trajno izgubi radnu sposobnost za dužnost sudije Ustavnog suda, bude
osuđen na kaznu zatvora ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim
dužnosti sudije Ustavnog suda ili ako počini ozbiljne propuste u službi.
O prestanku dužnosti sudije odlučuje Ustavni sud. Način odlučivanja u
Ustavnom sudu. Zakon o Ustavnom sudu Član 182. Ustavni sud odluke donosi
većinom glasova svih sudija Ustavnog suda. Ipak, odluku da samostalno
pokrene postupak ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud
donosi glasovima svih sudija.
Uređenje Ustavnog suda, postupak pred Ustavnim sudom i rokovi u kojima
je Ustavni sud dužan da donosi odluke, pravno dejstvo odluka Ustavnog
suda, izbor i imenovanje, prestanak mandata i položaj sudija Ustavnog
suda propisuju se zakonom. Ustavni sud donosi poslovnik o svome radu.
OSMI DEO PROMENA USTAVA Predlog za promenu Ustava Član 183. Predlog za
promenu Ustava mogu podneti najmanje 50 narodnih poslanika, najmanje 20
narodnih poslanika izabranih u regionima, predsednik Republike, Vlada i
najmanje 150.000 birača.
O promeni Ustava odlučuje Narodna skupština.
Usvajanje promene Ustava
Član 184.
Promena Ustava usvojena je dvotrećinskom većinom glasova narodnih
poslanika.
Ako ne bude postignuta potrebna većina, promeni Ustava ne može se
pristupiti u narednih godinu dana. Mogućnost referenduma Član 185. Na
zahtev najmanje jedne trećine narodnih poslanika ili 150.000 birača ako
birači nisu predložili promenu Ustava, usvojena promena Ustava iznosi se
na referendum. U tom slučaju promena Ustava usvojena je glasovima većine
birača koji su glasali, ako je referendumu pristupila većina birača u
Republici Srbiji.
Zabrana promene Ustava
Član 186.
Ustav ne može biti promenjen za vreme ratnog ili vanrednog stanja.
Ustavni zakon
Član 187.
Za sprovođenje promene Ustava donosi se ustavni zakon.
Informativna služba Demokratske stranke Srbije
---------------------------------------------------------------------
Ukoliko ste mejl primili greškom ili ne želite više da primate novosti
od nas, pošaljite nam poruku koja glasi: <Ne želim više da primam
novosti>.
Srdačan pozdrav!
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
