KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU, 18.8.2003
HITNO SAZVATI SEDNICU SKUPŠTINE
Izgleda da je Ujedinjenim nacijama više stalo do Kosova nego nama samima
Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Dragan Maršićanin zatražio je da se
već ove nedelje sazove vanredna sednica republičkog parlamenta na kojoj bi
se razmatrali poslednji teroristički napadi na Kosovu i Metohiji i na jugu
Srbije.
- Demokratska stranka Srbije zatražila je, odmah nakon zločina u Goraždevcu,
hitno sazivanje sednica Skupštine Srbije i parlamenta Srbije i Crne Gore,
ali to nije učinjeno. I sada ponavljamo taj poziv i zahtevamo da se sednica
održi u toku ove nedelje - rekao je Maršićanin i dodao da izgleda da je
Ujedinjenim nacijama više stalo do Kosova nego nama samima.
Maršićanin je ocenio da širenje albanskog terorizma na Kosovu i Metohiji i
jugu Srbije može da izazove novu balkansku krizu ukoliko se pod hitno ne
preduzmu konkretne mere za njegovo suzbijanje.
Potpredsednik DSS je izrazio nadu da će Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija
osuditi albanski terorizam i pozdravio brzo sazivanje sednice na kojoj će
se, kako je ocenio, konačno govoriti o terorizmu na Kosovu i Metohiji.
Prema njegovim rečima, ohrabrujuće zvuče izjave novimenovanog šefa civilne
misije Unmika Harija Holkerija, kao i predsednika EU Romana Prodija, koji su
osudili poslednje zločine na Kosovu. Izjave, međutim, nisu dovoljne, već je
potrebno pokazati volju da se sa terorizmom uhvati u koštac, naglasio je
potpredsednik DSS.
Maršićanin je rekao i da se DSS zalaže za povratak vojske i policije Srbije
i Crne Gore na Kosovo i Metohiju, ali kada se za to steknu uslovi, to jest
kada se omogući potpuna primena Rezolucije 1244 o Kosovu i Metohiji.
On smatra da bi, umesto nuđenja naših vojnika mirovnim misijama u Iraku,
bilo bolje pokušati da se sprovede jača saradnja sa Ujednjenim nacijama i
NATO na Kosmetu.
Maršićanin je takođe rekao da izjava ministra za državnu upravu i lokalnu
samoupravu Rodoljuba Šabića da birački spiskovi nisu sređeni svedoči da je
izvršena krađa na predsedničkim izborima i da državni tužilac tu može da ima
posla.
Potpredsednik DSS je postavio pitanje na šta će aktuelna vlast tek biti
spremna kada budu raspisani republički izbori.
Informativna služba
Demokratske stranke Srbije
RADIO FRANS ENTERNASIONAL:
POČINIOCI ZLOČINA NISU UHVAĆENI
Smrt Pantelije Dakića i Ivana Jovovića možda najbolje pokazuje perspektive
suživota na Kosovu ukoliko se nešto drastično ne promeni
Protekla nedelja više liči na neku sedmicu iz 1999. godine nego na vreme
četiri godine od dolaska Unmika i Kfora na Kosovo, ističe Radio frans
enternasional u komentaru povodom najnovijih zločina na Kosovu.
"Sva politička događanja su u senci ubistva dvojice i ranjavanja četvorice
mladića srpske nacionalnosti u selu Goraždevac kod Peći", konstatuje RFI i
nabraja da je pored ovoga bilo tri napada u pograničnoj zoni ka opštinama
Bujanovac, Preševo i Medveđa i to u Končulju, Dobrosinu i na putu
Kuršumlija-Podujevo, da je izveden i jedan napad na kosovsku policiju u
albanskom selu Ajvalija, da su Draganu Tomiću iz Kulaneva kod Lipljana
komšije iz susednog albanskog sela pucale u usta, a na selo Grabovac kod
Kline u koji su se vratili Srbi sat i po je pucano iz pešadijskog
naoružanja, dok je u selu Bresje kod Kosova Polja zapaljeno je groblje...
Francuski radio, posle ove crne hronologije, upozorava: "Ni u jednom od
napada nisu uhvaćeni počinioci".
Smrt Pantelije Dakića i Ivana Jovovića možda najbolje pokazuje perspektive
suživota na Kosovu ukoliko se nešto drastično ne promeni.
Deca su napadnuta sat vremena nakon prvog dolaska novog šefa Unmika Harija
Holkerija u Prištinu.
Verovatno nesvestan težine zločina, predsednik Ibrahim Rugova daje izjavu
nakon susreta po kojoj će biti upamćen:
"Obavestio sam Holkerija o stanju na Kosovu koje je bolje nego pre, iako
imamo neke incidente, kao onaj u Peći, koji osuđujem."
Mediji na Kosovu koji izlaze na albanskom jeziku su proteklih dana bili
neuobičajeno kritički raspoloženi prema albanskim predstavnicima zbog toga
što su dozvolili dolazak premijera Srbije Zorana Živkovića i šefa
Koordinacionog centra Nebojše Čovića na sahranu ubijenim dečacima.
Svi su saglasni da je Srbija osvojila veliki politički poen dolaskom
Živkovića. Albanski elektronski mediji su pratili njegovo kretanje, a
najtvrdokorniji među Albancima strahuju da bi napad na decu mogao znatno da
okrene situaciju u korist oštrijeg odnosa međunarodne zajednice prema
nemirnom Kosovu i njegovim institucijama.
Istorija kao da se ponavlja, komentariše radio: zločin se dogodio prvog dana
Holkerijeve posete, što podseća na ubistvo 14 Kosovara u selu Staro Gradsko
kada je došao Bernar Kušner i na dizanje u vazduh autobusa "Niš-ekspresa" po
dolasku Hansa Hekerupa.
Razlika je u tome što se u međuvremenu izdiferencirala Albanska nacionalna
armija (ANA) koja vodi svoju politiku, a to nema baš neke podudarnosti sa
mirom iz Rezolucije 1244. Visoki funkcioner Alijanse za budućnost Kosova
Mahmud Bakali je za RFI rekao da ovakvi zločini štete Kosovu i da se
počinioci moraju uhvatiti, ali bez obzira na sve pojedinačne osude do sada
niko nije pokazao uticaj na ovu formaciju.
Hašim Tači se drži po strani, jer je i sam dosta dugo bio političko krilo
neke vojne formacije. Ibrahim Rugova nema takvu strategiju, a Ramuš
Haradinaj je suviše često optuživan za sumnjive radnje, pa bi da odmori,
konstatuje RFI.
SAOPŠTENJE ODBORA ZA NAUKU DSS, 17.8.2003 PROTIVZAKONITA REORGANIZACIJA
"VINČE"
Naša najveća i najuticajnija naučno-istraživačka ustanova na najboljem je
putu da ostane bez vrhunskih stručnjaka i potrebne koncentracije znanja u
jedinom miltidisciplinarnom institutu SCG iz oblasti nuklearnih nauka
Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj na čelu sa ministrom Draganom
Domazetom sprovodi protivzakonitu i antistatutarnu reogranizaciju Instituta
za nuklearne nauke "Vinča". Sve se to obavlja uprkos protivljenju Naučnog
veća i bez obzira na ostavku većine članova Naučnog odbora, bez javne
rasprave, gotovo krišom, dok su zaposleni na kolektivnom godišnjem odmoru.
Šteta koja se na ovakav način nanosi domaćoj nauci gotovo je nemerljiva:
naša najveća i najuticajnija naučno-istraživačka ustanova na najboljem je
putu da ostane bez vrhunskih stručnjaka i potrebne koncentracije znanja u
jedinom multidisciplinarnom institutu SCG iz oblasti nuklearnih nauka.
Važeći zakon ne dozvoljava ovakav način reorganizacije, te je akcija
ministarstva potpuno protivzakonita. Naučno veće Instituta predlagalo je,
logično i valjano, da se sa reorganizacijom sačeka do donešenja novog zakona
kojim bi se uredila pravila i načini reorganizacije, ali to nije uslišeno.
Otud i ostavke na članstvo većine članova Naučnog veća.
Ministar Domazet zahtevao je da se održi sednica Upravnog odbora Instituta
na kojoj bi bio izabran novi vršilac dužnosti direktora i donese odluka o
reorganizaciji "Vinče". Sednica je održana, a sam tok bio je, zaslugom
ministra, skandalozan. Budući da za predloženu reogranizaciju Instituta nije
bilo uporišta u zakonu, da je ministar namerio da je sprovede u periodu kada
se u Institutu koristi kolektivni godišnji odmor, kao i da novi kandidat za
v.d. Direktora ne ispunjava statutarne uslove za to mesto, Upravni odbor
nije glasao za predlog odluka. Onda je ministar upozorio članove Upravog
odbora da će posle ovakve odluke Ministarstvo prestati da finasira sve
projekte u "Vinči", da će članove UO staviti na "crnu listu", da će poslati
finansijsku policiju u Institut i da će sve predstavnike Instituta
isključiti iz svih radnih tela ministarstva. Na njegovo insistiranje UO je
glasao ponovo i predlozi ministarstva su prihvaćeni.
Očigledno je da Vlada Srbije i njen ministar Dragan Domazet nisu dorasli
rešavanju jednog ovako velikog i složenog problema. Nedoraslost se,
uostalom, ogleda i u činjenici da još nije pokrenut postupak za ispitivanje
finansijskih malverzacija u vezi sa akceleratorskim postrojenjem na koje je
u poslednjih desetak godina potrošeno bar 20 miliona dolara. "Vinči" jeste
potrebna reorganizacija, međutim, nikako protivzakonita, nikako bez javne
rasprave i podrške zaposlenih i nikako samo zbog toga jer tako želi ministar
Domazet.
Informativna služba
Demokratske stranke Srbije
INTERVJU VOJISLAVA KOŠTUNICE, VEČERNJE NOVOSTI, 17.8.2003.
IMAĆEMO PRVO IZBORE, A TEK POTOM USTAV
Autor: Đuro Bilbija
Vaša stranka je aktivno učestvovala u izradi Deklaracije o Kosovu i
Metohiji. Da li je to bilo plod privremenog političkog primirja sa DOS i
Vladom Srbije zarad odbrane makar minimuma nacionalnih interesa u južnoj
pokrajini, ili najava moguće nove koalicije sa DS? U ovom kontekstu, da li
je tačno da je Vašington od Zorana Živkovića, vas i Miroljuba Labusa već
zatražio da budete spremni na formiranje "novog DOS-a", kako bi bio sprečen
"revanš Miloševićevih snaga"?
- Da počnemo od kraja. Vašington nije ništa tražio od DSS svih ovih godina.
Zbog politike DSS koja tu mogućnost isključuje. Ničeg trakvog nije bilo čak
ni septembra 2000. godine. Na sledeće izbore izlazimo sami. Za nas dolaze u
obzir samo postizborne koalicije, ali ni one neće imati veze ni sa
Amerikancima, ni sa bilo kime drugim spolja.
Predizborne koalicije tipa starog, a posebno sadašnjeg DOS, istrošile su se
i pokazale da imaju jednokratnu vrednost. Inače, rad na Deklaracije za DSS
bio je prilika da se prodemonstrira ono na čemu jako insistiramo:
da sve političke partije oko najkrupnijih državnih pitanja treba da ujedine
snage. Mi trenutno stranačko okupljanje povodom Kosova i Metohije ne
smatramo dovoljnim i optimalnim jer DOS i DSS za to nisu dovoljni. Na
"kosovskom frontu" potrebno je najšire moguće okupljanje.
Šta predstavlja zalaganje za "suštinsku autonomiju" za Kosovo i Metohiju u
okvirima Srbije, a šta decentralizacija koja bi Srbima - unutar nje -
garantovala kolektivni status i prava? Da li je to krajnji, strateški cilj
ili samo deo pozicije za pregovore sa Prištinom o tzv. konačnom statusu
Pokrajine?
- Radi se o rešenju koje okolnosti nameću. To je, nadam se da ne preterujem,
jedino moguće rešenje s obzirom na složenost kosovskog problema, zahteve
sveta i krhkost mira na Balkanu. Naravno, ostaje da se "suštinska
autonomija" pravno definiše i razradi...
Kako biste je vi odredili i sadržajno "napunili"?
- Prerano je da se o tome govori. Jasno je, međutim, da to mora da bude
visok, visok stepen autonomije koja bi očuvala ipak veze između Beograda i
Kosmeta, a istovremeno Srbima garantovala odgovarajuću decentralizaciju
vlasti, zaštitu ljudskih prava i kulturnih spomenika.
To bi moralo da bude od onih rešenja sa kojima svi dobijaju, ali - niko ne
dobija sve. Najmanja promena granica raspirila bi sukobe i destabilizovala
Balkan. Zato mi i moramo da budemo spremni za nekonvencionalno, atipično
rešenje. Dejtonski sporazum je jedno od takvih rešenja. Za Beogradski
sporazum o novim odnosima Srbije i Crne Gore, kao i za Ohridski o novim
makedonsko-albanskim odnosima, može se reći nešto slično.
DSS se sa "ostatkom DOS" i Vladom Srbije razilazi i povodom novog
republičkog ustava. Koje su ustavne podvodne bitke u toku i kakve su šanse
vaše opcije?
- Vladajuća grupacija i dalje tera po svome, ali bi bilo dobro da razum
uskoro nadvlada i da dođemo do ustava koji neće izražavati interese i volju
samo onih koji se sada grčevito drže vlasti. Nadam se da će i u vladi i u
DOS shvatiti da nije ni u njihovom pravom interesu da nameću ustav koji će
biti menjan za koju godinu.
Premijer Zoran Živković, a i svi oko njega, tvrde da će većina posla oko
ustava biti završena do sledećeg Sretenja i da će izbori biti tek kroz
godinu dana...
- Ako bude tako, ceh će biti nepodnošljivo veliki. Vlast će, iako joj se
tako ne čini, biti na gubitku, njeni kritičari - na dobitku, a najgore će
proći narod. Vlasti tlo ispod nogu već izbijaju afere. Mnogo ozbiljnije od
onih iskonstruisanih koje je ona podmetala DSS.
Vlada Srbije prvo je svojim autoritetom stala iza bivšeg ministra
poljoprivrede Dragana Veselinova, da bi ga uskoro ipak "pustila" niz vodu.
Poslednjih nedelja je na sličan način na svoj konto primila i potencijalne
grehove Zorana Janjuševića i Nemanje Kolesara. Raduje li vas takvo držanje
političkih konkurenata?
- Ne raduje me, onespokojava me. Meni inače zameraju da previše govorim o
zakonima, ali i aktuelne afere potvrđuju: da bismo imali manje problema da
DOS nije izbegavao donošenje zakona o sukobu interesa, kao i mnogih drugih
zakona. U aferama koje je vlast pripisivala DSS - što je karakteristično -
nikad nije bilo novca. U aktuelnima sve se vrti upravo oko ne malog novca.
Pri tom ni režim ne uspeva da sakrije da se radi o malverzacijama kojima je
bila premala i cela Evropa, pa se sve "prelilo"
i na egzotična ostrva.
Ima procena da su aktuelne afere tek vrh ledenog brega, da samo neka vrsta
ravnoteže straha njihove glavne aktere sperčava da iz fioka izvuku nove
kompromitujuće papire i da je, ako stvari tako stoje, stepen korumpiranosti
državnog aparata mnogo veći i ozbiljniji?
- Koren problema je su tome što imamo vlast koja želi da vlada bez zakona i
mimo zakona, stavljajući sebe i svoje ključne ljude iznad svega. Ova vlast
po mnogo čemu liči na Brozovu, revolucionarnu vlast posle Drugog svetskog
rata. I danas je revolucionarno (navodno
reformsko) načelo iznad zakona i zakonitosti, tako da su sada "reforme"
zamenile revoluciju kao rukovodeće načelo. DSS se, zbog toga, upravo i
zalaže isključivo za - reforme u okvirima modernih, evropskih zakona.
Kako ocenjujete držanje premijera Zorana Živkovića povodom aktuelnih afera i
da li ga upoređujete sa Zoranom Đinđićem?
- Teško je upoređivati njegovu i Đinđićevu vladu. To su dve različite vlade.
O Živkovićevom premijerskom i političkm stilu dosta govori njegovo obećanje
Vašingtonu o slanju hiljadu naših vojnika u Irak i Avganistan. To je, kao i
neke druge njegove izjave, bilo neprimereno funkciji predsednika Vlade
Srbije. Po mom mišljenju, krajnje je problematična računica da se - posle
svega što smo preturili preko glave i s obzirom na problem Kosmeta - nešto
može ućariti angažovanjem u Iraku i Avganistanu, pomažući SAD bez mandata
OUN. Živkovićev problem je i u tome što je ispalo da se ponaša slično
Miloševiću koji je takođe sa nivoa Srbije obećavao i ono za šta je bila
nadležna isključivo savezna država. Ovo mora izazivati zabrinutost isto kao
i premijerovo nastojanje da zaštiti Janjuševića i Kolesara. Doduše, mora se
priznati da Živkoviću nije lako ni sa vladom ni sa DOS koji je nasledio.
Na šta konkretno mislite?
- U Živkovićevom delovanju ima i "đinđićevske linije" i elemenata
diskontinuiteta koje mu nameće situacija, jer on nije u stanju da ni DOS
drži pod kontrolom kao Đinđić. Pokojni premijer je, kao Broz u svoje vreme,
funkcionisanje svoje garniture vešto uspevao da prikaže boljim no što ono
jeste, a njegovom nasledniku to nije svojstveno. Sadašnja situacija ima još
jednu sličnost sa postitovskim periodom: u ambiciji da se vlast i zauzete
pozicije sačuvaju i manipulisanjem uspomenom na mrtvog lidera.
Sudeći po sve mnogobrojnijim nagoveštajima SAD, će uskoro imati vojne baze i
na našoj teritoriji. Da li ste za to, i kakvu cenu i ustupke od Vašingtona
za to treba tražiti?
- Uveren sam da nam baze SAD nisu nam potrebne. Moramo li mi u svakoj čorbi
da budemo mirođija? Ne dugujemo li svojim dugoročnim interesima da bar neku
od tih čorbi izbegnemo?! Ne bi li u našem interesu bilo da se izborimo za
malo drukčiji status i da se ne ponašamo kao da smo učesnici trke ko će brže
i u više "integracija" ući sa pristupanjem NATO kao glavnim zgoditkom?!
Nije li možda upravo ulazak u NATO jedini način da nas veliki konačno ostave
na miru?
- Ne, to je najbolji način da nas trajno ne ostave na miru! Može se naći i
drukčije rešenje, koje podrazumeva normalne, pa i najbolje moguće odnose sa
SAD. Smatram da mi dovoljno možemo postići i ulaskom u "Partnerstvo za mir".
Tu možemo stati i mislim da to neće smetati našem ulasku u EU. Već postoje
zemlje koje su u EU, a nisu u NATO. Ovo moramo bar da pokušamo.
Imate li mišljenje o radu tzv. Koraćeve komisije koja je imala zadatak da
utvrdi da li je bilo propusta u funkcionisanju obezbeđenja Zorana Đinđića?
- Rad Komisije za Đinđićevo obezbeđenje trajao je predugo, iako će i Korać i
Vlada sigurno tvrditi da je sve završeno u obećanom roku. Ta komisija je
imala jednostavan posao: da proveri da li su ljudi iz Đinđićevog obezbeđenja
bili kvalifikovani za taj posao i kako su ga obavljali. Naravno, tu se - i
direktno i indirektno - otvara šire pitanje delovanja svih koji su
operativno i komandno odgovorni za bezbednost predsednika Vlade. Kada je reč
o onima koji su bili oko pokojnog Đinđića, trebalo je proveriti i njihove
dosijee. Da bi se
videlo: da li je i među njima bilo povezanih sa organizovanim kriminalom,
ili mi se stavljaju na teret neka druga, nimalo bezazlena krivična dela.
Trebalo je takođe istražiti: kako su se oko Đinđića našli i ljudi bez
policijske karijere pre 2000. godine i - ko je od njih kritičnih dana s kime
bio. Da bi bilo jasno: jesu li svi iz obezbeđenja bili samo službenici
policije i jesu li se pridržavali pravila službe. U okviru ovoga, može se
govorite i o komandnoj odgovornosti ministra i drugih iz vrha policije.
Da li će se po vašem mišenju - s obzirom na tok vanrednog stanja i sve što
se događalo do danas - zaista saznati puna istina o atentatu?
- Bude li postojala politička volja, to će biti moguće. Bude li opstrukcije,
pogotovo sa vrha, a strahujem da je ima, do cele istine nećemo ni skoro ni
lako doći. Jer ako je Koraćevoj komisiji za prost zadatak bilo potrebno
ovoliko vremena, a ona čak unapred najavljuje da će se sve završiti nekakvim
disciplinskim merama, bojim se da nećemo doći do istine o nečemu što je
mnogo složenije. O samom atentatu i njegovim organizatorima i nalogodavcima.
Moguće je da nećemo saznati ko je sve u ubistvo, i na koji način, bio
upleten.
Dopuštate li mogućnost da su naš organizovani kriminal, Legiju i "zemunski
klan" mogli da iskoriste za atentat neki krugovi izvan naše zemlje? Da li su
u sve mogle da budu upleteni i interesi celih država?
- Vreme će pokazati, mada je tako nešto uvek najteže dokazati. Ozbiljne
države imaju sposobnost da u sličnim situacijama gotovo savrešeno zametnu
tragove. Ako je to bilo po sredi, istinu nećemo nikad saznati, mada možda
tako daleko ne treba ići. Uostalom, velike svetske ekonomske korporacije su
često bogatije i moćnije od mnogih država, a istorija je pokazala da su
upravo neke od njih stajale iza više državnih prevrata i likvidacija.
Agencija "Medijum galup" upravo je saopštila da je njena avgustovska anketa
pokazala da bi 14 odsto ispitivanih glasalo za G 17 plus, 13 odsto za DSS, a
samo 9 odsto za DS. Smatrate li ovakve rezultate korektnim, jeste li uopšte
skloni da poverujte da je G 17 ispred DSS , DS, SPS i SRS?
- G 17 plus može zaista trenutno da bude ispred ostalih jer se politička
realnost i raspoloženje birača stalno menjaju i, posebno između izbora, lako
povode za novinskim naslovima. Moguće je i zato što rezultati "Medija galup"
više govore o slabosti Vlade i vlasti nego o snazi G 17.
Pravi izraz raspoloženja i namera birača mogu, međutim, biti jedino izbori,
a nedavni lokalni dopunski izbori su pokazali da je DSS pojedinačno najjača
i vodeća stranka. Znači: ne sumnjam da je G 17 trenutno pobrala dosta
simpatija, ali to uopšte ne znači da će tako dobro proći i na izborima.
Izbori su vreme kada se uzima u obzir i mnogo šta drugo, kada se odmerava
sve i unazad i unapred. Na izborima će građani G 17 "uračunati" ne samo
zasluge za raskrinkavanje Janjuševića i Kolesara, nego i odustajanje od
podrške državnoj zajednici, spremnost da se neka saznanja iznesu u javnost
tek posle sukoba sa DS i mnogo šta drugo.
Već ste osudili nedavno "pomeranja kadrova" u Vojsci SCG. Da li su - i po
vašim saznanjima penzionisani i smenjeni uglavnom oficiri koji su služili na
Kosmetu ili komandovali odbranom od NATO agresije i kuda to vodi?
- Cela vojska je bila uključena u pružanje otpora NATO-u i ne samo ona,
naravno. Ako je to zaista bio nečiji kriterijum, to neće biti dobro jer se
postavlja pitanje gde će se uopšte stati? Onda će se sve, bojim se izroditi
u preuređivanje naše armije po spoljnom diktatu i prema tuđim interesima i
očekivanjima, kao da smo već u NATO, i uz pristajanje manje-više na sve što
njemu "pasuje" pa i na to da nam drugi vode vojnu kadrovsku politiku. Moje
je uverenje: da naš cilj treba da budu EU i "Partnerstvo za mir", sa koliko
god je razumno moguće, samostalnom spoljnom politikom. "Pomeranje kadrova"
čiji smo bili svedoci unelo je nestabilnost u Vojsku, a ona je institucija
koja to ne trpi. Ministru odbrane Borisu Tadiću puna su usta reformi, ali
on, o svemu sudeći, nema nikakav koncept za to, niti smo dobili novi zakon o
Vojsci koji predviđa Ustavna povelja, niti zakon o imovini državne
zajednice, dakle i Vojske SCG, koji je trebalo doneti do početka avgusta.
Informativna služba Demokratske stranke Srbije
---------------------------------------------------------------------
Ukoliko ste mejl primili greškom ili ne želite više da primate novosti od
nas, pošaljite nam poruku koja glasi: <Ne želim više da primam
novosti>.
Srdačan pozdrav!
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
