POVODOM PODIZANJA OPTUŽNICA SPECIJALNOG TUŽIOCA IZJAVA PREDSEDNIKA DSS
VOJISLAVA
KOŠTUNICE
Objašnjenje za podizanje neutemeljene optužnice protiv generala Tomića nije
teško naći, samo što ono ne služi na čast tužiocu
Baš kao ni izveštaj Koraćeve komisije, ni podizanje optužnice protiv 44 lica
ne nagoveštava da će se saznati prava istina o tome ko snosi odgovornost za
ubistvo premijera Đinđića. I u jednom i u drugom slučaju očigledan je napor
da se skrene pažnja sa suštine i da se obave neki drugi poslovi. Slaba je
uteha što protiv čoveka za koga je od početka bilo sasvim izvesno da se bez
ikakvog valjanog pravnog razloga našao u pritvoru, Radeta Bulatovića, nije
podignuta optužnica. Nikakve nemaštovite spekulacije o navodnoj intervenciji
stranih diplomata ne mogu prikriti činjenicu da je on na pravdi Boga proveo
nekoliko meseci u pritvoru.
Bulatović, međutim, nije bio jedini politički zatvorenik pritvoren tokom
akcije "Sablja". Optužnica protiv generala Tomića, ali i nekih drugih lica,
Borislava Mikelića, pre svega, takođe je kuća na pesku.
Razdvajanje postupka u slučaju Vojislava Šešelja, teško može biti drugačije
objašnjeno nego pokušaj da se od javnosti prikriju činjenice nepovoljne po
pojedince iz vlasti i njihove veze sa znamenitim pripadnicima dvaju
beogradskih klanova. Iz svih njihovih iskaza datih u istrazi jasno se vidi
da je general Tomić imao službeni susret sa Mikelićem, Dušanom Spasojevićem
i Miloradom Lukovićem-Legijom, koji na položaju na kome se nalazio nije
mogao i nije smeo da odbije, i da ih je, uz to, sve vreme upućivao na
neposredno nadležne državne organe. Po logici tužioca, ispada da je svako ko
je ikada razgovarao sa Legijom i Spasojevićem potencijalni osumnjičeni,
možda i optuženi. Ako je tako, onda je taj krug neobično širok i obuhvata
mnoge, pa i najviše vrhove aktuelne vlasti, koji nikada nisu smatrali da
treba da kriju svoje kontakte, posebno one sa Legijom. Naprotiv, bili su
skloni da upravo tim kontaktima mnogo drugih stvari objasne.
Objašnjenje za podizanje neutemeljene optužnice protiv generala Tomića nije
teško naći, samo što ono ne služi na čast tužiocu. Jasno je da Tomić smeta,
jasno je i kome smeta, od marta 2002, kada je uspešno obavio jednu
komplikovanu i za državu važnu operaciju. U osnovi ovog poteza leži jedna
greška, na najboljem tragu Miloševićeve politike: nudi se i ono što niko
nije tražio, u pogrešnom uverenju da će nas Zapad tako pre prihvatiti. Neće,
time zapravo sami rušimo sopstveni ugled. Ima među pripadnicima sadašnje
vlasti u Srbiji onih koji se uzalud zavaravaju da se procesima kao što je
onaj protiv generala Tomića može odvratiti pažnja sa nebrojenih novčanih
afera u Srbiji. To je utoliko zaludnije što je Tomić poznat u vojsci i kao
revnosni borac protiv korupcije. Kao što ima i onih koji se grdno varaju
misleći da se nezadovoljni i gladni u Srbiji mogu zasititi ovakvim sudskim
procesima. Kada je reč o odgovornosti narod kad-tad nepogrešivo presuđuje.
Zato ne samo sud, već i sam tužilac ima mogućnost da zaustavi ovo kretanje u
pogrešnom pravcu.
Što pre to bolje.
DANIJEL CVIJETIĆANIN, ČLAN VLADE U SENCI DSS, U INTERVJUU ZA "BLIC"
MILJENICI VLASTI SE BOGATE, A INVESTITORI ČEKAJU BOLJA VREMENA Privatizacija
se odvija u krajnje opskurnim uslovima razbijenih državnih institucija, kao
i svojinske i ugovorne nesigurnosti
- Bojim se da je privatizacija u javnosti postala sinonim za seriju
privrednih skandala i afera. Izgleda da se kod većine građana stalno
povećava osećaj gađenja prema ovom procesu, koji je počeo s parolom "Početak
za imetak!" Postaje sve jasnije o kakvom početku i kakvom imetku je reč.
Verujem da je ta doza gađenja izazvana i ciničnim izjavama funkcionera o
"transparentnosti" procesa. A taj proces se odvija u krajnje opskurnim
uslovima razbijenih državnih institucija, kao i svojinske i ugovorne
nesigurnosti. U takvom ambijentu podobni miljenici i poslušnici vladajuće
oligarhije preko noći stiču po bagatelnim cenama velike kapitale, a ozbiljni
preduzetnici i investitori moraju da čekaju bolja vremena i pristojnije
uslove - kaže za "Blic"
ekonomista Danijel Cvijetićanin, ocenjujući dosadašnji proces privatizacije.
Na pitanje koji su primeri sporne privatizacije Cvjetićanin odgovara:
- Setite se samo primera "Sartida", poslovnog centra "Ušće", "Erdevika",
šećerana, cementara, "Knjaza Miloša"... Svakoga dana novine su pune primera
privatizacija koje neko osporava. Može biti da su neka osporavanja
neutemeljena, ali primetićete da Ministarstvo skoro nikada nema unapred
jasnu sliku o imovini koju prodaje. U slučaju bilo kakvog spora najavljuju
se dodatna istraživanja, dogovori i ko zna kakve sve nagodbe, a neke
privatizacije se i poništavaju.
Cvetićanin takođe ističe da rezultati privrede na najbolji način
preslikavaju okruženje u kojima ona posluje.
- Pokazatelji rasta proizvodnje, izvoza, zaposlenosti, deficita javne
potrošnje i spoljne razmene, kao i nivoa investicija su, najblaže rečeno,
zabrinjavajući. U stvari, alarmantni su. Privredi su neophodne snažne
investicione injekcije. Jasno je, međutim, da niko ozbiljan ne želi da
investira u uslovima bezvlašća, samovlašća, civilne i dvosmislene
interpretacije skoro svake pravne norme ili ugovora. Osim, dabome, onih
kojima je vladajuća klika obezbedila povlašćeni položaj na ovako "uređenom
tržištu". Ili im, bar, obećala da ih neće dirati.
Ne samo strani investitori, nego i domaće štediše, sa svoje tri-četiri
milijarde dolara u slamaricama strpljivo čekaju da se ambijent promeni, a
uslovi za investiranje i poslovanje postanu koliko-toliko normalni - rekao
je Danijel Cvjetićanin.
NIKOLAS GVOZDEV, VIŠI NAUČNI SARADNIK U CENTRU "NIKSON" U VAŠINGTONU UZROK
TRAGEDIJE NA KOSOVU - NESPREMNOST MEĐUNARODNE ZAJEDNICE Kao da je cilj da se
deluje što je moguće manje. To se možda i čini sa određenom namerom, pošto
još postoje snažni uticaji i interesi na Zapadu da Kosovo bude nezavisno
Viši naučni saradnik u centru "Nikson" u Vašingtonu Nikolas Gvozdev ocenio
je da je nespremnost međunarodne zajednice da konfiskuje oružje, hapsi i
primenjuje silu protiv ilegalnih ekstremističkih formacija uzrok tragedije
na Kosovu u protekle četiri godine.
Gvozdev je "Glasu Amerike" rekao da naglasak nije stavljen na razoružavanje
ekstremista i stvaranje bezbednih životnih uslova za sve građane Kosova.
- Kao da je cilj da se deluje što je moguće manje. To se možda i čini sa
određenom namerom, pošto još postoje snažni uticaji i interesi na Zapadu da
Kosovo bude nezavisno i pošto ima onih koji možda smatraju da bi Srbija i
Srbi na Kosovu, ukoliko se dejstvuje što manje, mogli da dignu ruke od
pokrajine i napuste je - dodao je on.
Gvozdev je rekao da bi u borbi protiv terorizma SCG trebalo da sprovede
antiterorističku strategiju na regionalnom nivou u koju će uključiti NATO
partnere poput Grčke, Bugarske i Rumunije, kojima su regionalni interes i
stablinost važni. On je ocenio da je strategija protiv terorizma neophodna,
ali da bi bilo teško sada privoleti SAD i Britaniju na takvu vrstu saradnje
na Balkanu jer još postoje političke ličnosti čija su karijera i ugled
povezani s ratom na Kosovu i koji ne žele da priznaju da se u pokrajini
stvari ne razvijaju onako kako su oni očekivali.
PRIVREMENA MEDIJSKA KOMISIJA UPOZORILA PRIŠTINSKI DNEVNIK PODSTICANJE DALJE
TRAGEDIJE List "Bota sot" je u nekoliko navrata implicirao, a u nekim
slučajevima i tvrdio da su Srbi odgovorni za napad na decu u Goraždevcu
Privremena medijska komisija upozorila je prištinski dnevnik na albanskom
jeziku "Bota sot" da neprofesionalnim izveštavanjem, kakvo je ispoljeno u
slučaju napada na srpsku decu u Goraždevcu, rizikuje podsticanje dalje
tragedije na Kosovu.
U saopštenju PMK, koje je potpisao Robert Žilbert, navodi se da je ta
komisija proteklih dana nadgledala pisanje o napadu na srpsku decu u selu
Goraždevac, uz posebnu pažnju na tačnost činjenica u novinskim izveštajima i
komentarima.
"PKM je prethodno upozorio 'Bota sot', a sada to činimo i javno, da
pristrasnim odabirom određenih činjenica u svojoj priči, nepoštovanjem
zvaničnih informacija i izvrtanjem ostalih informacija - u kombinaciji sa
stalnim protokom ostrašćenih spekulacija, etničkih predrasuda i komentara -
rizikuje podsticanje dalje tragedije na Kosovu", navodi se saopštenju
dostavljenom medijima.
Ta komisija podseća da su prilikom pisanja o tako tragičnim i emocionalnim
događajima, kao što je napad na mlade ljude u Goraždevcu, tačno pisanje,
izbegavanje spekulacija, i smireni i racionalni komentari od izuzetne
važnosti.
PKM primećuje da je većina štampanih i elektronskih medija sa Kosova
poštovala te principe prilikom izvestavanja i komentarisanja o toj tragediji
u Goraždevcu, ali je, dodaje se u saopštenju, bilo neodgovornih i
uznemiravajućih izuzetaka.
"'Epoka e Re' i 'Bota sot' su objavili netačne spekulacije da su mladi
ubijeni ili ranjeni eksplozivnom napravom, a da nisu jasno bili meta
automatske paljbe, kako bi se navelo na pomisao da su žrtve krivci",
konstatuje PKM, koja naglašava da je vredno pohvale da je 'Epoka e Re' u
svom izdanju od 20. avgusta ispravila grešku.
Taj list je to učinio tako što je objavio izveštaj sa dan ranije održane
konferencije za novinare međunarodnih organizacija u Prištini, na kojoj su
saopšteni rezulatati stručnih autopsija, koje su potvrdile da su uzrok smrti
pucnji iz automatskog oružja.
"PKM sa užasavanjem primećuje da su u izveštaju 'Bota sot' sa iste
konferencije za novinare ignorisane ključne informacije sa autopsije koje
opovrgavaju neosnovane spekulacije o eksplozivnim napravama. Povrh toga,
'Bota sot' je u nekoliko navrata implicirao, a u nekim slučajevima i tvrdio
- bez ikakvih dokaza - da su Srbi odgovorni za ovaj napad. U stvari,
trenutno ne postoje informacije o identitetu krivaca", piše u saopštenju.
ACA SINGER, PREDSEDNIK UDRUŽENJA JEVREJSKIH ZAJEDNICA JUGOSLAVIJE JEVREJI
ZAUVEK PROTERANI SA KOSMETA Kada se neko nađe u opasnosti od albanskih grupa
zbog svoje etničke pripadnosti, ne postoji gotovo nikakva mogućnost da
pozove u pomoć
Predsednik Udruženja jevrejskih zajednica Jugoslavije Aca Singer izjavio je
da sumnja da će se bilo ko od proteranih i izbeglih Jevreja vratiti na
Kosovo i Metohiju, zbog ugroženosti i zbog loše ekonomske situacije u
pokrajini.
- Ubrzo nakon povlačenja srpskih snaga bezbednosti 1999. počeo je masovni
beg pošto je svakodnevni život postao opasan. Gotovo svi pripadnici male
jevrejske zajednice u glavnom gradu pokrajine Prištini potražili su zaštitu
u Beogradu - rekao je Singer u intervjuu berlinskom listu "Junge velt".
Jevrejska zajednica na Kosmetu ima za sobom 500 godina istorije.
Singer je izneo da danas u Prizrenu ima još nekoliko Jevreja, ali oni nikad
nisu bili aktivni u jevrejskim opštinama Za razliku od njih, izbegli iz
Prištine su bili aktivni članovi jevrejskih opština i često su istupali kao
Jevreji.
- To je presudno doprinelo njihovom proterivanju - istakao je on.
Odgovarajući na pitanje zašto se posle dolaska mirovne misije UN Jevreji
nisu vratili na Kosovo, Singer je izjavio da većina Jevreja koji su pobegli
kod nas govore srpskim, a to na Kosovu već predstavlja nedostatak.
- Bezbednosna situacija je tamo i dalje veoma, veoma loša. Kada se neko nađe
u opasnosti od albanskih grupa zbog svoje etničke pripadnosti, ne postoji
gotovo nikakva mogućnost da pozove u pomoć - primetio je Singer.
Odgovarajući na pitanje kakve perspektive vidi za jevrejsku kulturu na
Kosmetu Singer je odgovorio da je veliki pesimista.
- Jevrejsku opštinu iz Prištine ni do danas nismo izbrisali iz svog
registra. Njen predsednik je još član predsedništva Udruženja jevrejskih
zajednica. Ali niko od odbeglih ne želi da se vrati u Prištinu - naveo je
Singer.
Po njegovom mišljenju, razlog predstavlja i ekonomska situacija, koja je na
Kosmetu katastrofalna.
- Zbog stalne ugroženosti, mnogi su prodali svoje kuće na Kosovu i danas
žive u Beogradu - primetio je Singer.
- Ako sve to imam u vidu, moram da zaključim da je jevrejska kultura na
Kosovu 1999. uništena, i to nakon što su navodno zavladali mir i bezbednost
- prenosi Singerovo mišljenje "Junge Velt."
DUŠAN ILIĆ
PERU LI SE PARE U VEŠ MAŠINI ?
Pranje novca je krivično delo u čijoj je osnovi ideja da se kriminal
isplati!
Pojava sa čudnim imenom "pranje novca" nastala je kao posledica želje, to
jest potrebe kriminalaca svih vrsta (narko-dilera, trgovaca oružjem,
terorista, ucenjivača, trgovaca belim robljem, ali i ogromnog broja
privrednih prestupnika) da sakriju poreklo svog novca kako ne bi bili
otkriveni prilikom njegovog korišćenja. Sam termin "pranje novca" dolazi iz
američkog žargona, ali se ukorenio i u standardnom jeziku.
Pranje novca je proces koji se sastoji iz niza finansijskih transakcija
kojima je svrha samo jedna: da sakriju pravi izvor i poreklo finansijskih
sredstava, to jest da se nezakonita sredstva ozakone.
Praktično rečeno, u nekoliko faza, nelegalno stečeni novac prelazi u
naizgled zdrave fondove sa naizgled čistim poreklom.
Nažalost, ova pojava ima višestruko razarajuće dejstvo: ona rastače
ekonomski, socijalni i bezbednosni sistem jednog društva i jedne države.
Na taj način ona predstavlja dodatni podsticaj svim vrstama kriminala i
praktično stvara ambijent za dalju ekspanziju negativnih pojava u društvu.
Nepobitna je činjenica da u savremenom svetu kriminal dobija međunarodne
razmere. Samim tim i finansijska sfera kriminala postaje sve kompleksnija.
Na nju utiču kako razvoj informacionih tehnologija tako i ubrzani razvoj u
sferi finansijskih usluga.
Moderni finansijski sistemi i institucije u želji da ubrzaju i olakšaju
legalno poslovanje,nažalost, istovremeno omogućavaju i kriminalcima da
munjevitom brzinom vrše transfere milionskih iznosa.
Pranje novca tako postaje proces koji je ograničen samo kreativnošću i
znanjem samog počinioca krivičnog dela, a time i jedan od najvećih izazova
za sve policije i službe bezbednosti na svetu.
Novac se može oprati na bezbroj načina: putem menjačkih poslova, berzanskih
transakcija, poslova osiguranja, slobodne trgovinske zone, kazina, trgovine
automobilima...Mogućnosti su jednostavno beskrajne!
Pojava pranja novca može ugroziti i narušiti integritet finansijskih
institucija jedne zemlje i ozbiljno ugroziti nacionalnu ekonomiju i njenu
valutu. Istovremeno, u eri nadnacionalnog kapitala i njegove ekspanzije,
ovakav kriminal je pretnja i stabilnosti čitavih regiona.
Zato pranje novca mora biti predmet interesovanja međunarodnih institucija
za borbu protiv finansijskog kriminala, a nijedna vlada koja sebe smatra
ozbiljnom ne sme zanemariti ovu pojavu.
Koji su negativni ekonomski efekti pranja novca?
Ima ih nekoliko i svaki za sebe je dovoljno razarajući. Navedimo samo
nekoliko efekata koje možemo prepoznati i u sopstvenom okruženju.
1. Ugrožavanje proizvodnje
Firme koje koriste prljavi novac, a bave se proizvodnjom, u stanju su da
tržištu ponude svoje proizvode po ceni mnogo nižoj od realne. Ovo dovodi
konkurenciju koja svoju proizvodnju obavlja legalno u nezavidnu poziciju. Na
duži rok, nemoguće je takmičiti se sa konkurentom čiji je proizvod
"subvencionisan", tako da je propast poštenog proizvođača neminovna.
Naravno, ova mikroekonomska nepravda neminovno se odražava i na
makroekonomiju i ima šire posledice po državu i društvo, prvenstveno utičući
na rast socijalnih problema i smanjenje poreskih prihoda.
Jednostavno, principi ovakvog "subvencionisanog" poslovanja u suprotnosti su
sa načelima slobodnog tržišta i zdrave konkurencije.
2. Ugrožavanje integriteta finansijskog tržišta Pretpostavimo da finansijska
institucija potpuno nesvesno na svojim računima ima pare sumnjivog porekla.
Pretpostavimo da u jednom trenutku ta ogromna finansijska sredstva usled
pretnje od potencijalnog otkrivanja od strane nadležnih organa "pobegnu" na
račune drugih finansijskih ili privrednih subjekata! Šta će se desiti?
Institucija će neminovno upasti u probleme likvidnosti od kojih će se teško
oporaviti.
Čak i da se izvuče, skandali koji će sigurno pratiti ovakav događaj
nepovratno će narušiti njen poslovni ugled. U prošlosti postoji bezbroj
primera bankrota poznatih banaka širom sveta, a svi smo bili svedoci
"nedostatka keša" u vreme vanrednog stanja.Ta pojava je najbolje pokazala
stanje i "čistotu" naše privrede.
3. Gubitak kontrole nad ekonomskom politikom Prema procenama MMF, pranje
novca dostiže 2 - 5 odsto svetskog BNP, to jest neverovatnih 1,5 biliona
američkih dolara! U nekim zemljama u kojima su tržišta u ekspanziji, ova
sredstva mogu prevazići čak i sam državni budžet, što vodi ka propasti
vladine ekonomske politike.
Istovremeno, novac sumnjivog porekla utiče i na politiku kamatnih stopa, pa
i na politiku deviznog kursa, što dodatno razara ekonomiju jedne države.
4. Ekonomska nestabilnost
Ekonomska logika pranja novca potpuno je suprotna normalnoj ekonomskoj
logici, odnosno logici ostvarivanja profita. Njen cilj je da kriminalne
organizacije i pojedinci sačuvaju svoj nelegalno stečeni kapital, a ne da ga
uvećaju! Zato se često dešava da prljavi novac finansira aktivnosti koje ne
donose zadovoljavajući ekonomski rast. Naprotiv. U nekim zemljama se
dešavalo da čitave grane ili sektori (na primer turizam i izgradnja hotela)
budu finansirani iz, nazovimo ih, kratkoročnih interesa. I kada bi ti
interesi nestali, došlo bi do kolapsa čitavog sektora!
5. Rizici za privatizaciju
Pranje novca je ogromna pretnja svim zemljama u tranziciji. Kupovinom
propalih društvenih preduzeća, uz veoma prihvatljive i male gubitke,
kriminalne organizacije mogu oprati svoj prljavi novac. Šteta je ogromna i
nenadoknadiva! Sa ekonomskog, moralnog, socijalnog aspekta. Veliko je
iskušenje za svaku tranzicionu vladu da proces privatizacije prepusti na
milost i nemilost tržištu, drugim rečima da pospeši proces privatizacije
time što će kontrolu porekla novca svesti na minimum. Mnoge tranzicione
vlade su u ovoj želji uništile svoj reformski kredibilitet.
6. Dovođenje u pitanje reputacije države i njene privrede Nijedna država ne
može sebi priuštiti "luksuz" reputacije "pogodne zemlje".
I sama glasina da su finansijske institucije jedne zemlje upletene u pranje
novca pogubna je za njenu ekonomiju. Poverenje u tržište je ključna stvar u
savremenom poslovnom svetu i ukoliko se ono izneveri, potrebne su godine i
godine da se povrati. Gubitak poslovnih pozicija je nešto što su naši
privrednici snažno osetili posle decenije ratova na ovim prostorima i oni
dobro znaju o kakvim je mukama reč. Sa druge strane, finansijske prevare,
korupcija i pravna nesigurnost stvaraju reputaciju koja neminovno rezultira
padom društvenog proizvoda, a koja istovremeno privlači nove i, što je još
opasnije, veće kriminalne organizacije koje su u stanju da potpuno razore
jednu državu, njenu privredu i institucije i pretvore ih u sopstveni servis
i sluge.
Govoriti o ovom velikom problemu samo sa ekonomske tačke gledišta sigurno je
nedovoljno. Postoje brojni društveni rizici koji enormno rastu ukoliko se
jedno drušvo ne suoči sa ovom veoma opasnom pojavom.
Najveći od svih je rizik da kriminal preuzme potpunu kontrolu nad tržištem,
da proširi svoje aktivnosti i potpuno preuzme kontrolu nad javim životom.
Tako bi i u praksi bila potvrđena ideja da se kriminal isplati.
Informativna služba Demokratske stranke Srbije
---------------------------------------------------------------------
Ukoliko ste mejl primili greškom ili ne želite više da primate novosti od
nas, pošaljite nam poruku koja glasi: <Ne želim više da primam
novosti>.
Srdačan pozdrav!
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
