http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/arhiva/647/text4.html
Nedavno smenjena direktorka Zavoda za zaštitu prirode Srbije, dr Lidija Amidžić, upozorava na pogubnu divlju gradnju u nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima: Svi bi da grade gde je zabranjeno *Na udaru Kopaonik, Zlatibor, Tara, Golija, šara* *Ako uništimo Staru planinu, uništićemo izvor kvalitetnog života* Svojim upozorenjima da se ubrzanom komercijalizacijom prirodnih dobara u Srbiji uništava nacionalna baština, htela sam da u Vladi probudim i pokrenem neke ljude da počnu da brinu o jedinstvenim nacionalnim resursima i vrednostima na pravi način, a ne samo deklarativno i promotivno. Umesto toga, oni su mene pokrenuli, odnosno smenili s mesta direktora Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Ovako govori dr Lidija Amidžić, bivši direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije, koja je pretprošle nedelje, tiho i bez pompe, smenjena sa ove funkcije. Već više od dve decenije radi na zaštiti i unapređenju prirodne baštine. Počela je kao prirodnjak u rodnoj Prištini, kad se borila za zaštitu šar-planine i Prokletija, nastavila aktivnostima oko zaštite Golije kao svetskog rezervata biosfere, Kopaonika, Tare i mnogih drugih srpskih oaza. Da bi bila zaustavljena u trenutku kad se, kako kaže, bori za spas Stare planine i revitalizaciju osiromašenih seoskih domaćinstava na njoj. - Neposredno pre izbora mi je otvoreno poručeno da ću biti smenjena. Ta odluka mi je saopštena u Vladi tako što sam pohvaljena za dobar rad. Uklonjena sam jer smetam ljudima koji žele da naše prirodne lepote na brzinu pretvore u glomazna turistička naselja i skijališta tamo gde im mesto nije. Na moje mesto doveden je čovek koji će verovatno dati svoj glas da se nelegalna gradnja na Staroj planini nastavi, ili će bar zažmuriti pred bezakonjem - kaže Lidija Amidžić. I objašnjava: - I dalje mislim da Vlada mora da primenjuje zakone koje je i sama donela ako se iskreno želi da postanemo pravno uređena država. Očigledan primer bezakonja i nepromišljenih investicija je Babin zub na Staroj planini gde su radovi na izgradnji žičara i skijaških terena doveli do potpune devastacije terena, pojave bujica, dubokih vododerina, erozija, fragmentacije šumskih ekosistema i ugrožavanja životinjskih i biljnih vrsta. Pitanje je vremena kad će i preostali proređeni fragmenti stoletnih šuma biti potkopani bujicama i porušeni vetrom. Neprocenjiva destrukcija učinjena je i širenjem postojećeg puta do žičara. *Priroda - poligon za laku zaradu* Srbija je mala zemlja, ali je po prirodnim resursima jedan od samih centara biološke raznovrsnosti Evrope. Status svetske prirodne baštine ima planina Golija, kao rezervat biosfere, dok se na Preliminarnoj listi za rezervate biosfere ili prirodnu baštinu pod zaštitom Uneska nalaze još i Tara sa Zaovinama i Mokrom gorom, Djavolja varoš, Stara planina, Sar planina, Prokletije, Deliblatska peščara, Gornje Podunavlje i Djerdap. Realizacijom Master plana za Staru planinu koji nije usaglašen sa Uredbom o zaštiti parka prirode „Stara planina“ i koji je urađen pre donošenja Prostornog plana područja posebne namene, na udaru će se naći jedinstveni ekosistemi i staništa mnogih zakonom zaštićenih vrsta. - Priroda mora da bude svetinja, trajna nacionalna zaostavština kao preduslov za opstanak nacije, a ne mesto za laku zaradu - nastavlja dr Lidija Amidžić. - U Srbiji imamo svega 6,14 odsto teritorije koja se nalazi pod zakonskom zaštitom što je daleko ispod standarda EU. I tako malo sačuvane prirode je u lošem stanju. Često sam opominjala pojedine ministre u Vladi da agresivni planovi za razvoj zimskog turizma na Staroj planini, Kopaoniku ili Goliji mogu da budu pogubni po vodni režim, klimatske prilike, po šumske, tresavske i sve ostale prirodne ekosisteme, po razvoj stočarstva i tradicionalne organske poljoprivrede i da je Master plan donet, praktično, na prevaru. Stara planina kao još nekoliko planina u središnjoj Srbiji jedva dostiže visinu od oko 2.000 metara, nalazi se u zaleđu Mediterana gde će se vrlo brzo osetiti trend globalnog zagrevanja. Zbog toga je pogubno strateške pravce razvoja fokusirati na smučarskom turizmu. Ako se isključivo na tome planira razvoj ovih zaštićenih područja, onda on nema nikakve veze sa održivim, odnosno, usklađenim razvojem za koji se deklarativno zalažemo kao država. - Koliko znam, u Srbiji je za sada, pod pokroviteljstvom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja urađeno 11 Master planova za zaštićena područja. Detalje o njima ne znam jer ni za jedan od tih takozvanih Master planova nisu traženi uslovi Zavoda za zaštitu prirode Srbije, što je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti životne sredine. Za izradu Master plana razvoja Stare planine takođe nisu traženi uslovi Zavoda, a čitav prostor je tretiran kao da se ne radi o prirodnom dobru. Kao što vidite, za pojedine ministre, zakoni važe samo parcijalno - naglašava dr Amidžić. Kako tvrdi, u Srbiji je poslednjih godina pokrenuta invazija građevinara na nacionalne parkove i ostala zaštićena područja: - Pored toga što se mnogi master i prostorni planovi rade neprimereno prirodnim uslovima i potencijalima, što često tretiraju naš prostor kao da se nalazi u središtu Alpa, na prirodnim dobrima imamo divljanje nelegalne gradnje, naročito vikendica koje gutaju najkvalitetnije lokacije. Poslednjih godina smo uporno tražili od Vlade Srbije da stane na put i ovom obliku uništavanja naše prirodne baštine, ali bezuspešno. Često sam se osećala kao da se borim sa vetrenjačama tražeći od države da primeni zakone. Vlada je to uglavnom nemo posmatrala iako se građevinska mafija poigrava sa institucijama sistema. I umesto da se lokalnom stanovništvu na prirodnim dobrima olakša da ekonomski ojača kroz projekte ruralnog razvoja primerene potencijalima područja, i imesto da se upravo to lokalno stanovništvo stavi u funkciju zaštite i unapređenja prirodnih dobara, dozvoljeno je da ono jedinu ekonomsku perspektivu vidi u preparcelizaciji i prodaji imanja - kaže dr Lidija Amidžić. Pokretanje procedure za zaštitu nekog područja ili njegova zakonska zaštita, u Srbiji danas predstavlja signal da se pokrene mašinerija besomučne divlje gradnje bez ikakvih posledica po one koji ignorišu zakone i institucije sistema. Pored toga što se ignoriše republički, odnosno javni interes, proglašen Prostornim planom Republike Srbije, zakonskom regulativom ili aktom o zaštiti, po pravilu se ne poštuju ni propisi iz oblasti izgradnje i zaštite životne sredine, kaže naša sagovornica i objašnjava: - Kopaonik je krov centralne Srbije, ali umesto da bude izvor zdravog života, na njemu se nižu čitava divlja naselja koja uništavaju jedinstvene ekosisteme subalpske smrče. Nestale su i mnoge životinjske vrste jer su ih oterali ljudi i buka motornih vozila, a kanalizacija se direktno izliva u planinske potoke i odlazi niz planinu u okolna naselja. To je izvor zaraza i bolesti koji može da ugrozi stanovništvo u Raškoj i Brusu. Ali to nije sve, jer se predviđa da na Kopaoniku bude još 60 novih žičara (pored već postojeće 24 žičare) ukupne dužine od 66 km, 60 novih skijaških staza, osam hidroakumulacija za potrebe stvaranja veštačkog snega uglavnom na tresavama koje su međunarodno zaštićene. Takođe, predviđa se železnička pruga i zupčasta železnica koja bi prolazila kroz ceo Nacionalni park, staze za moto-ski safari, heliodrom, gondole, nove benzinske pumpe, dalekovodi, parkinzi, garaže i ski bifei, novi sportski tereni i saobraćajnice, male hidrocentrale i dodatna telekominikaciona mreža, kao i tri nova turistička kompleksa na Srebrncu, Rendari i Jarmu. *Šumadija bez šuma* - Tako će se dogoditi da Beograd nema metro i guši se u saobraćaju, a da na Kopaoniku, koji je dobar deo godine prazan, stoji neuposlena zupčasta železnica. Zaboravilo se da je Kopaonik jedan od samih centara biološke raznovrsnosti Srbije i Nacionalni park - prirodno dobro od nacionalnog značaja u kojem i podno kojeg lokalno stanovništvo još uvek poprilično teško živi i pored bogate klijentele koja dolazi na skijanje - tvrdi doktorka Amidžić. Slična situacija je i na Zlatiboru, koji je pretvoren u veliko gradilište: - Pre dve godine smo završili studiju kao predlog za zakonsku zaštitu Zlatibora, ali on još nije usvojen. Posledice ovakvog odnosa prema prirodi su vidljive i izvan prirodnih dobara što može imati katastrofalne posledice po sve nas. - U vreme knjaza Miloša, 65 odsto države je bilo pod šumama, a danas samo 27 odsto. Vojvodina, sa samo 7 procenata pod šumama predstavlja najogoljenije područje Evrope. Mnoge biljne i životinjske vrste, mnoga jedinstvena prirodna staništa i ekosistemi su nestali, vode su nam izuzetno lošeg kvaliteta i uglavnom zagađene. - U slučajevima prirodnih nepogoda i velikih katastrofa, očuvana priroda daje mogućnost da stanovništvo i živi svet prežive. Umesto strateškog razvoja, mi stanovništvu nudimo ubrzani razvoj turizma, kao deo političkih kampanja u borbi za vlast, a ne kao opravdani projekat ekonomskog razvoja. Tipičan primer je Master plan razvoja Stare planine, koji ne sadrži socijalni program o zapošljavanju ili zbrinjavanju lokalnog stanovništva - zaključuje dr Lidija Amidžić. /*M. Lopušina*/ ============ *Reke su unakažene * * Da li i kada možemo da očekujemo liberalizaciju viznog režima?* I priobalja reka i jezera su na udaru nekontrolisane gradnje i eksploatacije. Reke su postale deponije plastičnih kesa i drugog otpada. Iz njih se ilegalno vade šljunak i pesak, čime se menja kvalitet vode, ali i rečno korito. Zbog krađe šljunka reke su unakažene - opominje dr Lidija Amidžić. ==============
