http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/feljton/glas-javnosti-28-09-2008/odgovor-iz-soluna
GLEZ FON HORSTENAU: IZMEĐU HITLERA I PAVELIĆA (23)
Odgovor iz Soluna
Politički izgledi hrvatskog šefa države nisu dobri. U
poslednjih četrnaest dana Pavelić je odbio nekoliko predloga
koji su, po meni, sasvim opravdani. Ler zbog toga odlazi u
Glavni štab. Odgovor iz Soluna, posle povratka Lera iz Glavnog
štaba glasi: Firer je pre sklon ka radikalnijim rešenjima
Sa Lerom sam posetio spomenik posvećen palim Srbima u Prvom svetskom
ratu, a projektovao ga je Meštrović. Nisam mogao da odolim iskušenju da
se ne upišem u knjigu utisaka. U istu knjigu se, vidim, upisao i
general-pukovnik Fon Klajst. On je u aprilu 1941. sa južne strane zauzeo
Beograd...
Idn je ovih dana u Donjem domu britanskog parlamenta izjavio: „Britanska
vlada ne priznaje takozvano priključenje Austrije Nemačkoj, i Austriju
posmatra kao zemlju kojoj će pobeda saveznika doneti oslobođenje“.
Politika britanske vlade prema Austriji bila je određena od strane
predsednika vlade, i to u njegovom govoru od 9. novembra 1940. On je tu
kazao i ovo: „Austrija se ubraja u one zemlje zbog kojih smo mi iskusili
mač iz korica i njima će naša pobeda doneti oslobođenje. Razumljivo je
da britanska vlada trenutno nije u stanju da buduće državne granice u
Evropi već sada jasno povuče, prizna ili da ih podupire. Ona, međutim,
naglašava da se ne oseća obaveznom da prizna promene koje su nastale
1938. ili kasnije u Austriji.
San o federaciji
Da se ponovo otkriva i budi mala Austrija, to bi bila veoma
problematična stvar. Ovde mislim na plan da Austrija bude jedna od
država koja je okružena susednim, takođe, suverenim državama, ili da
postane deo jedinstvene duvanske federacije. U takvoj federaciji
Austrija bi bila najmanja država, koja bi uz to nosila sav teret
izgubljenog rata. Neki u Austriji sanjaju o toj federaciji. Zločini, kao
oni iz 1918, mogu lako da se ponove, ali ih nije lako zaboraviti i
popraviti. Pukovnik Kaninghem mi je 1919. rekao sledeće: „Jedna
skupocena vaza, kakva je bila stara Austrija, biće uskoro razbijena u
paramparčad. Ponovo sastaviti te razbijene delove, bila bi prava
čarolija...“
TUŽNO SEĆANJE
Uhvatilo me nešto kao tuga za otadžbinom, za starom Austrijom. Kao da me
nosi neka ogromna snažna ptica nad ovim rekama, planinama i gradovima,
koji su opisani i o kojima sam tako često pričao. Sa ovim geografskim
imenima, prirodno, povezuju me sećanja na najveći doživljaj, na prve
borbe koje sam doživeo u Prvom svetskom ratu.
Poslanik Kaše mi se 21. septembra javio telefonom: poglavnikovo
putovanje u Glavni štab firera najzad je dogovoreno. Idemo i da posetimo
ruski front. Politički izgledi hrvatskog šefa države nisu, kako se čini,
dobri. U poslednjih četrnaest dana Pavelić je odbio nekoliko Lerovih
predloga koji su, po meni, sasvim opravdani. Ler zahteva da Nemačka ima
veći uticaj na hrvatsku vojsku i na poglavnika. Ler se zbog toga uputio
17. septembra u Glavni štab, ja sam ga presreo u Sofiji. U Sofiji sam
konačio od 16. do 17. septembra u hotelu „Bugarska“. Ovo je moj prvi
boravak u glavnom gradu ove zemlje. Odgovor iz Soluna, posle povratka
Lera iz glavnog štaba glasi: Firer je pre sklon ka radikalnijim
rešenjima. Bio sam radoznao...
Utešna informacija
Razume se da se sada opet postavilo pitanje da li ću na putu biti samo
nemi posmatrač ili i nešto drugo. Prvo sam od Varlimonta primio vest da
moram da pratim poglavnika tokom razgledanja ruskog fronta, a da samim
„političkim razgovorima“ ne prisustvujem. Dana 22. septembra stigla je
druga, „utešna“ informacija, naime, da nije isključeno da ja
prisustvujem i samim političkim razgovorima.
Let od hiljadu kilometara. Iz Zagreba smo preleteli celu Mađarsku,
istočnu Galiciju i zašli duboko u Ukrajinu. Naša mašina se spustila u
mestu Vinici. Grad je poznat kao slavno železničko čvorište. Moje misli,
razume se, lete, ne jednom, u daleku prošlost. To je neobično - da mi je
neko pre 1914, dakle, kada je postojalo staro carstvo i stara
austrougarska armija, kazao da moram da ide da služim u istočnu
Galiciju, da služim u garnizonu, bio bih strašno nesrećan.
U Vinici nas je čekao ministar spoljnih poslova Ribentrop. Stajao je
tako ukočen, kao da se sprema da se pretvori u spomenik. Uvek je takav.
Kao savetnik za vojna pitanja Ribentropu je bio dodeljen kao vojni ataše
poručnik Brokdorf. Ribentropov pomoćnik iz diplomatskog odeljenja na
aerodromu Vinica našao se sa Šaporuzom. On je Nojbaherov zet. Tek što
smo sleteli, poleteo je avion Mihaela Antoneskua, a pratio ga je Nojbeher.
Nastaviće se
