http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/nedelja/glas-javnosti-28-09-2008/zivot-je-cudo
NACIONALNA GEOGRAFIJA - MOKRA GORA
Život je čudo
Ako se izuzme nekoliko mondenskih sela pod švajcarskim Alpima,
verovatno na svetu nema sela po kome šparta toliko svetskih
zvezda. U nekadašnjoj zabiti pod Šarganom i Tarom, na samoj
granici između Srbije i Bosne, retko se ko od meštana začudi
kada na nekom seoskom puteljku sretne Mikija Manojlovića ili
Nikitu Mihalkova
Dok u susednim Kremnima, odmah preko Šargana, već nedeljama grmi i puca,
a selo zbog pretnji upućenih Kusturici povodom proširenja Parka prirode,
danima ne silazi sa stranica štampe, u Mokroj Gori ovih dana spremaju se
da novcem koji je iz NIP-a dobio taj isti park prirode počnu izgradnju
seoske kanalizacije, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, novog
seoskog vodovoda. Možda i zato što šarganski tunel još nije završen,
jeka iz Kremana ne čuje se mnogo u Mokroj Gori, selu kroz koje i ovih,
kišnih jesenjih dana prolaze desetine i desetine turista svakog dana.
Mokra Gora je ako ne jedino, onda verovatno jedno od retkih sela na
svetu u kome se održava prestižni filmski festival, januara ove godine
osnovani „Kustendrof“, pa meštani čije su kuće bliže Drvengradu već sada
se spremaju za prihvat gostiju festivala.
A, ako se ispune planovi trenutno najpoznatijeg Mokrogorca Emira
Kusturice, seoska dečurlija već za koji mesec, za Srpsku novu 2009.
godinu, na poljančetu iza zadnjih seoskih kuća pikaće fudbal sa -
Dijegom Armandom Maradonom! Istog popodneva u bioskopu u Drvengradu
premijerno će biti prikazan Kustin dokumentarac o „Božjoj ruci“, a tih
dana, Mokrogorci će, ne nekom od seoskih bogaza, verovatno sresti i -
Džima Džarmuša. Što se tiče Nikite Mihalkova, njegov boravak u Mokroj
Gori više i nije vest. Slavni ruski režiser u selu pod Šarganom za
poslednjih nekoliko godina bio je dva puta, a koliko se u Mokroj Gori
odomaćio govori i detalj zabeležen prilikom poslednje posete, januara
ove godine. Pošto je prekoračio prag domaćinske kuće, na pitanje
Kusturice - šta će popiti, Mihalkov je odgovorio neposredno, baš po
ruski - sve...
=============
KONAČNO KANALIZACIJA
Predsednik MZ „Mokra Gora“ Milutin Jojić dodaje da je za selo i meštane
veoma važno što će vrlo brzo dobiti kanalizaciju.
- Imovinsko-pravni odnosi oko gradnje kanalizacije su skoro rešeni,
koliko znam, i tender je pri samom kraju. Na dnu sela, blizu granice sa
Republikom Srpskom gradiće se i veliko postrojenje za prečišćavanje
otpadnih voda - kaže Jojić.
SELO POD ZAŠTITOM DRŽAV
I dok u susednim Kremnima još traje prava pobuna protiv Uredbe vlade
Srbije o proširenju Parka prirode Mokra Gora i na posede meštana, u
Mokroj Gori, selu koje je bezmalo celo pod zaštitom države, kažu da ne
dele baš u svemu mišljenje komšija Kremanaca.
- Posle osnivanja Parka bilo je kod ljudi nedoumica, plašili su se da će
im biti zabranjeno da seku šumu na svojim posedima, da raspolažu svojom
imovinom, ali, posle je sve, uglavnom leglo na svoje mesto - kaže Jojić.
=============
Ako se izuzme nekoliko mondenskih sela pod švajcarskim Alpima, verovatno
na svetu okruglom nema sela po kome šparta toliko svetskih zvezda kao
što je to slučaj sa Mokrom Gorom. U nekadašnjoj zabiti pod Šarganom i
Tarom, na samoj granici između Srbije i Bosne, retko se ko od meštana
začudi kada na nekom seoskom puteljku sretne Mikija Manojlovića ili
košarkaša Dragana Tarlaća, Zoran Cvijanović ovde je pravi domaćin, Vuk
Kostić u Mokroj Gori polako to postaje... Niko u selu više i ne zna
koliko su puta poslednjih tri-četiri godine ovde boravili predsednik ili
premijer Srbije, ministre više i ne broje...
Većina meštana ovde ima i filmsko iskustvo. Malo je koji Mokrogorac
ostao a da u Kustinom filmu „Život je čudo“ nije bio makar statista, a
nekoliko Mokrogoraca mogu se pohvaliti da su u pretposlednjem filmu
komšije Kuste igrali i - epizodne uloge.
A pre samo desetak godina, Mokra Gora ni po čemu se nije razlikovala od
stotina sličnih planinskih sela po Srbiji koja polako zamiru. Ko je tada
mogao reći da će kroz koju godinu selom šetati Nikita Mihalkov i Miki
Manojlović, i da će selo spremati doček Džimu Džarmušu!
Onda je grupa Mokrogoraca na „privremenom radu“ u Beogradu, predvođena
Radovanom Glibetićem, rešila da san o obnovi čuvene uskokolosečne pruge
preko ovog sela i još čuvenije Šarganske osmice iz sna pretvori u javu.
Sledećih godina, šinu po šinu, prag po prag, pruga je napredovala uz
Šargan, uz prugu obnavljani su objekti nekadašnjih stanica, zatvoreni
dve i po decenije ranije kada je poslednji voz prošao niz Šargan ka Bosni...
U isto vreme, Kusturica se spremao da snima film „Život je čudo“ o
inženjeru koji se uoči rata sprema da obnovi prugu uskog koloseka kroz
svoj rodni kraj... Brzo su u selo stigli filmadžije, kamere, glumci,
rasveta, Kusta je u seoskom zadružnom domu držao audicije sa Mokrogorce
koji će u njegovom filmu igrati epizodne uloge ili biti samo statisti, i
u Mokroj Gori dogodilo se čudo!
Selo je živnulo, na obnovljenu Šargansku osmicu počeli su da stižu
turisti, stariji Mokrogorci setili su se i da u kanjonu Kamešine, odmah
pored pruge, imaju izvor lekovite bele vode, koja je dobra i za oči i za
želudac i za lečenje kožnih bolesti, u međuvremenu završena je obnova
Šarganske osmice, staničnih zgrada u Mokroj Gori, selo je zasijalo kao
nikada do tada...
Dok je po Šarganu snimao film, Kusturica je sa jedne planinske kose
osmotrio ćuvik preko puta, iznad centra sela, posle je saznao da meštani
brdašce zovu - Mećavnik, i tih dana slavni režiser već je u glavi skovao
plan da baš na brdu izloženom severcu i mećavama, koje su meštani
izbegavali kao totalno neodgovarajuće za život, podigne svoje grad.
Tako je posle i učinio, sakupljao je po Tari i Zlatiboru stare
srbijanske brvnare, dovlačio ih na Mećavnik, ređao po brdu i na prisoju
i na osoju, i na Mećavniku je nikao Drvengrad... Posle je u Drvengrad
došao Nikita Mihalkov, i još na pragu izjavio da je taj grad umetničko
delo, i da je to što je Kusturica umeo da atmosferu svog sveta prenese u
Drvengrad - apsolutno fascinantno!
Danas je Mokra Gora, uz deo Šargana i deo Tare oko sela, Park prirode.
Kroz selo godišnje prođe nekoliko desetina hiljada turista, sve više
meštana bave se seoskim turizmom, oni koji nemaju sobe za izdavanje ne
brinu više kome da prodaju jagnjad, sir i kajmak... Zahvaljujući Parku
prirode selo je dobilo apoteku i vatrogasni dom, prokopani su novi
putevi od sela ka Tari. U Drvengradu i Parku prirode posao je dobilo
više od stotinu meštana...
- Istina je da je sa obnovom Šarganske osmice, sa gradnjom Drvengrada i
osnivanjem Parka prirode osetno smanjen broj ljudi koj odlaze iz Mokre
Gore. Selo je živnulo, najmanje 70 meštana našli su posao na Osmici i
kod Kusturice, sklopljeni su prvi brakovi, rađaju se deca, u selu sada
živi 870 stanovnika - kaže predsednik MZ „Mokra Gora“ Milutin Jojić.
On dodaje da u saradnji sa Kusturicom i Parkom prirode nema mnogo
problema, MZ planove o izgradnji i razvoju sela usklađuje i sa opštinom
i sa Parkom, a Jojić se nada da će sledećih godina biti više novca
naročito za izgradnju puteva do udaljenih zaseoka ovog sela u kojima su
uglavnom staračka domaćinstva, kako bi turisti mogli i do njih da dođu,
i kako bi život mogao da se polako vraća i u te najudaljenije krajeve sela.
Autor:
