http://opstanaksrpstva.blogspot.com/2008/10/blog-post.html
Cilj u rukavu
Tomislav Nikolić je sve svoje "napredne" nade položio na "keca u
rukavu" - Aleksandra Vučića. Slično razmišljaju i ostali SRS
"renegati". Na pitanje novinara, da li bi "naprednjaci" prihvatili
Vućića kao svog budućeg šefa, Božidar Delić je, generalski odsečno (ovog puta,
začudo, čak
i ne zaplakavši), gromko odvratio: "Što da ne!?".
Takvim "vojno-strateškim" odgovorom poslužila se i Jorgovanka von
Tabaković, dok su ostali "naprednjaci" odustali od takve
"militarističke taktike", posluživši se, starom, dobro znanom,
ambivalencijom "anti-pro-ratne" diplomatske zakukuljenosti. U odnosu na
srpske vojno-političke ćiftinske stratege, Klauzevic i Makijaveli su
puki amateri, koji nisu imali pojma ni šta je to rat, niti politika.
Ustoličenje zamenika
Zapravo, šta bi najava Tomislava Nikolića ("... predsednik buduće Srpske
napredne stranke možda će biti i Aleksandar Vučić"), u svojoj neizrečenoj
suštini, mogla
da znači? Da li je to Toma, budući da je gotovo pune dve decenije bio
"zamenik", odjednom izgubio "samopouzdanje" i "prestravio" se pred
pomisli da bi on sam mogao da se nađe na čelu jedne ozbiljne srpske
političke stranke? Ili je i tu reč o gore pomenutoj "vojnoj taktici"?
Kada bi nekako mogao, Toma se nikako ne bi oblačio za predstojeću
"svadbu", već bi rado ostao u starim "gaćama" večitog zamenika,
odnosno, rado bi, ako je ikako moguće, da (p)ostane zamenik samome
sebi.
Ispijena mlada
Očigledno, "ispijanje" zajedničke Nikolić-Vučić "kafice" moralo je biti
utanačeno. Mlada je izgubila živce slušajući mladoženjine "incestuozne"
priče, slične onima "ko je kome otac", kao i tvrdnjama starog "ženika"
kako je mlada već "zatrudnela", te da joj nema druge - ili će u Tominu
"naprednu kolibu" ili... u "sigurnu" kuću! Na sastanku u "Big bulu",
neposredno pre časa u kome ih je paparaco kamera "upucala", mlada je
žučno protestvovala, sikćući na mladoženju: "Misliš da ja ne znam šta
ti pričaš okolo?" I to, zamislite samo, sada, dok se njihovo buduće
"čedo" još nije ni zanjihalo. "Ali", branio se mladoženja, "draga, ti
dobro znaš da nas dvoje ne možemo jedno bez drugoga". "Ipak", nećkala
se mlada, "pre nego što te opet prihvatim u svoje naručje, moraš da
"demantuješ" da si me ti napravio. Pobogu, čoveče, zar hoćeš da našem
detetu sutra budeš i otac i deda?"
Zajedničko gazdovanje
Šepureći se kao rasplodni bik, Toma je slavodobitno izašao iz "Big
bula". Mlada je pristala da se vrati u njegovu novonapravljenu kolibu i
da pripaše kecelju, onako kako to srpskoj nevesti, u "domaćinskoj
kući", dolikuje; istina, pod malim uslovom - da na toj istoj kecelji,
velikim slovima bude napisano - GAZDA.. "Može ona da misli šta hoće",
razvukao je mladoženja usta od uva do uva, "srpski seljaci dobro znaju
da razlikuju gazdu od kecelje!"
Reanimacija Aždaje
Toma ne želi da ima neprijatelje. Ili, ako se, ne daj Bože, i pojave
neprijatelji, on ih neće tako zvati, jer će time "civilizovanoj" Evropi
predstaviti svu "toplinu" svoje srpsko-seljačko-slovenske
"dobrodušnosti". "Svi moji neprijatelji", visokoumno je zaključio, "od
danas su moji suparnici!" Naravno, kao i svaki mladoženja, Toma sanja o
"belim dvorima, koje će u kratkom času podignuti za sebe, svoju
"rekurentnu" mladu i svoju unuk-decu. A do takvih dvora, kao stari Big
wolf, Toma dobro zna, najlakše se stiže "do-dvoravanjem". Kome? Pa,
onima koji su napravili i njega i mladu i sve drugo što je "napredno" u
Srbiji i van Srbije. Dodvoriće se onim "monterima" naše stvarnosti,
koji "niču" kao gljive posle kiše, u vremenima pre Svetog Georgija a
posle Aždahe.
[Non-text portions of this message have been removed]
