|
DOLAZI LI KARLA DEL PONTE PO
VESELINA ŠLJIVANČANINA
Novo saplitanje oko Haga Glavni adut u ovoj igri može biti mesto
načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije
Piše: Aleksandar Apostolovski
Hrvatski komandant Vukovara Jastreb nazivao ga je
žrtvenim komandantom i poručivao mu da se vrati u Srbiju. Pitao ga je za
ime i čin, a krupni, brkati major JNA odgovarao mu je: "Sava Kovačević,
pukovnik".
Veselin Šljivančanin, zaista je verovao da se nalazi u sličnoj misiji
kao njegov idol, komandant Prve proleterske, dok je sa Jastrebom mnogo
puta razgovarao radio-vezom. Skrivali su se na dva kraja blatnjave gomile
baroknih ruševina Vukovara. Oficir Šljivo nekoliko puta zvao je Jastreba
na dvoboj revolverima. Ko pobedi, dobija grad. Deset godina kasnije, borbe
oko Vukovara zaista izgledaju kao bizarni, krvavi balkanski vestern.
Računi za naplatu počeli su da stižu još od 1995. godine, kada je
Veselinu Šljivančaninu stigla haška optužnica za genocid: tereti se za
izvođenje ranjenika iz vukovarske bolnice i streljanje oko 300 njih na
mestu zvanom Ovčara. On je član takozvane "vukovarske trojke", zajedno sa
pukovnikom Miletom Mrkšićem i kapetanom Miroslavom Radićem. Ovaj poslednji
više nije član vojske i prema našim izvorima, još u vreme Miloševića,
želeo je da se dobrovoljno preda haškim istražiteljima. Međutim, Milošević
ga je navodno upozorio da to ne bi bilo baš najbolje za njegovo zdravlje.
Koktel podrške
"Vitez od Vukovara", takvu titulu su mediji dodelili Šljivančaninu, a
on je rado prihvatio i nosio, sada je aktivni pukovnik Vojske Jugoslavije
i ne pada mu na pamet da sam zatraži holandsku vizu. Niti veruje da će
oficiri vojne policije zakucati na njegova vrata i staviti mu lisice na
ruke. Kada je pre šest godina stigla optužnica iz Haga u beogradskom
Centralnom klubu vojske bio je priređen koktel u čast "Nikoletine Bursaća
početka devedesetih" koga je Miloševićev marketing trebalo da klonira u
srpskog Patona. Koktel je imao neskrivenu simboliku: prisustvovali su mu
najviši oficiri i bio je znak zvanične podrške osumnjičenom.
Ima li je pukovnik Šljivo, kako su ga nazivali vojnici u uličnim
vukovarskim borbama, i danas? Upravo je pitanje saradnje SRJ sa haškim
sudom u segmentu koji se odnosi na aktivne oficire Vojske Jugoslavije
politički najosetljivije. Srpski premijer Zoran Đinđić ponovo je podsetio
na to, uoči posete Karle del Ponte Beogradu, prebacujući loptu u dvorište
predsednika SRJ Vojislava Koštunice, istovremeno i predsednika Vrhovnog
saveta odbrane.
Đinđić je u slučaju Miloševića operativno mogao da sprovede uredbu
republičke vlade o izvršavanju obaveza koje proističu iz pravila o radu
haškog tribunala: ministri policije Dušan Mihajlović, pravde Vladan Batić
i šef DB-a Goran Petrović bili su lojalni i sproveli su odluku vlade i
Milošević je izručen.
U tuđem dvorištu
Ali, pukovnik Šljivančanin je u nadležnosti Vojske i vojnog tužilaštva,
Đinđić je rekao da bi Koštunica i načelnik Generalštaba VJ trebalo da
razgovaraju o tome, jer se Šljivančanin, optužen za ratne zločine, pojavio
na promociji knjige u Vrbasu. Za premijera to nije dobro, jer se javno
pojavio, držao tribine, što ugrožava politički kredibilitet vlasti, naš
jedini adut na svetskoj sceni.
"Ako Koštunica i Pavković o tome ne razgovaraju, imaćemo problem".
Đinđić je verovatno mislio, kada je dodao "društveni problem", na reprizu
slučaja izručenja Miloševića.
Predsednik vlade Srbije nema nikakvih predrasuda prema saradnji sa
Hagom i ne krije da je aktiviranje "slučaja vukovarske trojke" novi
poligon za odmeravanje snage sa predsednikom SRJ.
Đinđić svako naredno kašnjenje strane pomoći može vezati za sudbinu
pukovnika Šljivančanina, i svu odgovornost prebacivati na vrhovnog
komandanta Vojske Jugoslavije Vojislava Koštunicu, sa argumentima
usporavanja reformi i krnjenju ugleda zemlje.
Potresi u Vojsci
Glavni adut u ovoj igri može biti, ipak, mesto načelnika Generalštaba
Vojske Jugoslavije, u čijoj fotelji još udobno sedi general-pukovnik
Nebojša Pavković. On potpuno zavisi od volje Koštunice i za sada, i pored
nekoliko snažnih udara ostalih lidera DOS-a, predsednik SRJ nije popustio.
U preraspodeli moći dvojice ključnih ljudi u zemlji, Đinđić kontroliše
srpsku policiju i Državnu bezbednost, Koštunica Vojsku i njenu
kontraobaveštajnu službu.
Ako se Koštunica odrekne Pavkovića, može izgubiti poslednji realni
oslonac moći. Poznajući manevarske osobine generala, on će poslušati svaku
naredbu predsednika SRJ što se tiče sudbine njegovog pukovnika sa Vojne
akademije Veselina Šljivančanina.
Dragan Vukšić, član Predsedništva Pokreta za demokratsku Srbiju,
nekadašnji pukovnik Vojske Jugoslavije, potvrđuje da ovakvo stanje
pokazuje da smo još zemlja čuda i pozorište apsurda. "Ne ulazeći u to da
li Šljivančanina treba izručiti ili ne, ponovo se sudaramo sa starom
boljkom - spregom predsednika SRJ i načelnika Generalštaba VJ. Takav odnos
je nepojmljiv, neregularan i jedinstven u Evropi. Naime, Generalštab je
izdvojeni centar moći, koji se nalazi isključivo pod kontrolom predsednika
SRJ. Ako ovaj želi i ume da ga kontroliše", kaže pukovnik Vukšić,
upozoravajući da, ukoliko Koštunica to ne ume, Pavković može činiti šta
želi, i praktično postati nedodirljiv.
Životna pesma
Realne političke činjenice kažu da Koštunica ima veliku podršku javnog
mnjenja, a u VJ, kao instituciju, građani takođe imaju najviše poverenja.
Da li bi hapšenje Šljivančanina izazvalo promene na ovoj skali, ili možda
izazvalo potrese unutar Vojske?
Lord Dejvid Oven upozoravao je da haški istražitelji ne bi trebalo
previše da pokreću pitanje oficira Vojske Jugoslavije, jer bi tako nešto
moglo ugroziti krhku demokratiju. Naročito zbog "Kosovskog boja" 1999.
godine.
Sa druge strane, Zapad je neumoljiv. Amerikanci ne kriju da im Pavković
nije baš dragi lik kao i komandant Treće armije Vladimir Lazarević. Oni su
vodili operacije na Kosovu, i šta god se mislilo o Pavkovićevim posetama
Crnoj Travi i Aleksincu sa Miloševićem, u predizbornoj kampanji, tokom
bombardovanja NATO manevri VJ su vrhunski vođeni. Još jedan uslov, osim
odlaska načelnika Generalštaba, za uključivanje SRJ u Partnerstvo za mir
je saradnja sa Hagom. Scenario može biti sličan hrvatskom - general Ademi
već igra "remi" sa Slobom, a Ante Gotovina plovi morima.
Možda se Šljivančanin pojavio u Vrbasu želeći da proveri svoj rejting.
Rekao je da nije kriv i da neće otići dobrovoljno.
Bilo je dosta špekulacija o tome da će pre Miloševića, u Hag otići neka
"sitnija zverka", da bi se zadovoljila američka administracija. Najčešće
pominjano ime bilo je pukovnikovo. Ipak je "vitez od Vukovara" tada
preživeo. Da li, ovoga puta, Karla del Ponte dolazi po njega? | 