U Srbiji je trenutno bez posla 780 hiljada ljudi. Najve�i procenat
nezaposlenih u Evropi i dalje �e se pove�avati, jer pristi�u novi nezaposleni,
ka�e za "Glas" Svetozar Krsti�, direktor Republi�kog zavoda za tr�i�te rada.
U 2002. godini o�ekuje se nov priliv nezaposlene radne snage. Prema
prognozama treba o�ekivati da �e biti otpu�teno jo� 50-60 hiljada ljudi, ka�e
Svetozar Krsti�. Ali najja�i talas otpu�tanja radnika sa posla se o�ekuje tek
2003. i 2004. godine, kada �e najverovatnije biti otpu�teno preko 300 hiljada
radnika u Srbiji. Dakle mo�emo o�ekivati zvani�no preko milion radno
sposobnih, a nezaposlenih.
Trenutno je manji broj otpu�tenih radnika upravo zato �to je privatizacija
tek po�ela. Kada se bude ispunio plan koji zahteva da se privatizuje 75 odsto
dru�tvenog kapitala, mo�emo o�ekivati ve�a otpu�tanja, ka�e Krsti�.
Otpu�teni bankarski radnici kojih je ne�to oko 8,5 hiljada u Srbiji samo su
kap u moru. Trenutno ih "tehni�ki" obra�ujemo, kasnije �emo anga�ovati i
stru�ne timove razli�itih profila, ka�e Krsti�.
Ono �to posebno ote�ava
polo�aj bankara je starosna struktura.
Me�u otpu�tenima je prosek godina ve�i od pedeset. Ote�avaju�a okolnost je
i kavalifikaciona struktura jer je veliki broj sa zavr�enom gimnazijom, dakle
bez posebnih znanja o bankarskom poslovanju. Ova kategorija nezaposlenih nema
poseban status u odnosu na sve druge nezaposlene.
Oni koji su uzeli novac su tako�e na tr�i�tu, kao i oni koji su se odlu�ili
da primaju nadoknadu sa biroa kojih ima svega osamnaest.
Pravo na nov�anu
nadoknadu imaju nezaposleni koji su minimum devet meseci bili zaposleni u
kontinuitetu, pod uslovom da rad nije prestao krivicom ili voljom samog
radnika. Du�ina primanja nadoknade iznosi od tri do 24 meseca u zavisnosti od
du�ine prethodnog sta�a. Visina naknade maksimalno mo�e iznositi 80 odsto
proseka u privredi Republike Srbije.
Nezaposleni imaju pravo da u�estvuju u nekima od programa osposobljavanja,
dokvalifikacije i prekvalifikacije kao �to su osposobljavanje za prvi i drugi
stepen stru�ne spreme, dokvalifikacija za vi�i stepen stru�ne spreme,
prekvalifikacija za isti ili ni�i stepen stru�ne spreme. Zatim programi
sticanja posebnih znanja i ve�tina.
Zavod podr�ava osnivanje malih i
srednjih preduze�a, otvaranje novih radnih mesta, zapo�ljavanje invalida,
samohranih radnika, korisnika nov�ane pomo�i i drugih koji se ote�ano
zapo�ljavaju.
Ali su kapaciteti za ove programe ograni�eni tako �e u toku 2002. godine 10
hiljada nezaposlenih mo�i da poha�a kurs ra�unara a dve hiljade kurs stranih
jezika. Materijalne mogu�nosti su nam veoma ograni�ene, ka�e Krsti�, tako da
mnogo toga ne�emo mo�i da realizujemo.
Ono �to �e biti prioritetan zadatak Zavoda je osposobljavanje nezaposlenih
za samozapo�ljavanje i pru�anje svake vrste pomo�i svim zainteresovanim, jer u
narednom periodu sigurno privreda ne�e mo�i da apsorbuje milion nezaposlenih.
Stvori�emo inkubacione centre koji �e se baviti mogu�nostima razvoja malog
biznisa, reklamiranje, obave�tavanje , konsaltinga. Organizova�emo sajmove za
nezaposlene i poslodavce gde �e i jedni i drugi dobijati prave informacije.
Pokre�emo od februara meseca list za ogla�avane koji �e biti besplatan kako za
radnike tako i za poslodavce ka�e Svetozar Krsti�.
Zorica Vuleti�
spacer.gif
black.gif