MUKE PO ĐUKANOVIĆU- Badinter i Bulatović
Sećanje na hašku tacnu
Đukanović već nekoliko godina pokušava da se izbori za ono što su
francuski pravnik i engleski mirovnjak, tako velikodušno, nudili Momiru
Bulatoviću
Dragan Belić http://www.reportermagazin.com/
Istorija, ponekad, voli tako da namesti: dok je crnogorski
predsednik Milo Đukanović, sećajući se dičnog komunističkog praznika iz vremena
jugoslovenskog bratstva i jedinstva - 13. jula, u Podgorici obećavao svojim
Crnogorcima skoru nezavisnost Crne Gore, njegovi politički oponenti, u Beogradu,
posle dogovora sa dosovskom braćom u Srbiji, izborili su se za punu
ravnopravnost - da u saveznoj državi imaju isti broj ministarskih mandata kao i
veći, srpski brat. ..
Dotična (para)državna pikanterija, u ovdašnjim prilikama, ima
kratku i burnu predistoriju. To isto - da Crna Gora, bar u ministarstvima
saveznog nivoa, bude "ravnopravna" sa Srbijom - tražio je 1998. godine upravo
Milo Đukanović.. Ono što tada nije dobio od bivšeg, Miloševićevog režima, a što
mu tada nije odobravao niko, bar od onih relevantnih u tadašnjoj srpskoj
opoziciji a današnjoj vlasti, Predrag Bulatović, lider SNP, dobio je od "Milovih
prirodnih saveznika", tj DOS-a, kao savršeni poklon za "principijelni" stav
posle krize koju su izazvali Vlada Srbije i premijer Zoran Đinđić da bi izručili
Hagu bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.
Pokazalo se, dakle, da jedan Bulatović (ovoga puta - Predrag)
efektno i elegantno naplaćuje od Srbije ono što tako oš traži robusni Milo
Đukanović. No, nije ovo prvi luzerski ishod kad je reč o Đukanovićevim sukobima
sa moćnim Bulatovićima.
Pred istorijom jednog dela Crne Gore Đukanović ima veoma težak
zadatak da izbori ono što je, jednom drugom Bulatoviću - Momiru, upravo nuđeno
kao na tacni, pre tačno deset godina (1991). Nezavisnost!
Šavovi: Čitaoca koji slabije pamti
ovde moramo podsetiti da je tada u Hagu, na famoznoj mirovnoj konferenciji o
bivšoj Jugoslaviji, kojom je predsedavao jedan od mnogih britanskih lordova što
su odlučivali svih ovih godina o našoj hudoj sudbini (Karington), tadašnjem
crnogorskom predsedniku Momiru Bulatoviću direktno nuđeno da proglasi
nezavisnost Crne Gore. I da je, jedne oktobarske večeri 1991, dotični Bulatović
na to pristao, bar za trenutak, pre nego što je, potom, u avionu prilikom
povratka u Beograd, kako su izvestili radoznali novinari, zaradio žestoko
ribanje svog političkog prijatelja, tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana
Miloševića.
A sve je to bilo savršeno sređeno po uzusima međunarodnog javnog
prava, kao je to zaključila još jedna famozna institucija koja je odlučivala o
mapama Balkana - tzv. Badinterova komisija. Jer, Rober Badinter, francuski
političar, inače vrhunski pravnik, ekspert za ustavno pravo, mudro je zaključio
sa svojim saradnicima da se tadašnja Jugoslavija, naprosto, raspala po
republičkim šavovima.
U međuvremenu, dotični Badinter našao se na novom ekspertskom
poslu: sada popravlja iskustva "pametne Kirine politike" na delu bivše SFRJ,
pišući novi ustav zemlje koju međunarodna zajednica i posle deset godina
nezavisnosti zvanično naziva - "Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija". Što
se tiče Đukanovića, on već nekoliko godina pokušava da se izbori za ono što su
francuski pravnik i engleski mirovnjak, tako velikodušno, nudili Momiru
Bulatoviću. I ovom prilikom, iz posve drugih razloga, šansa da se dođe do
crnogorske nezavisnosti ponovo je propuštena. U tom smislu, Milo Đukanović se
ukazuje kao istorijski gubitnik - političar, a možda i državnik, kojem vreme
nipošto ne ide na ruku.
Kvislinzi: Sudeći po govoru koji je
održao ovog 13. jula, Đukanović je, naprosto, i žrtva istorije i državnik lišen
osećanja odgovornosti prema značajnom delu svoje političke javnosti. Jer, kaže,
Crna Gora će uskoro obnoviti atribute državnosti koji su joj nasilno oduzeti
1918. godine, kada je - proizilazi iz toga - Srbija okupirala kraljevinu Nikole
Petrovića. Ali, osim što je u pitanju tipično komunistički diskurs iz tvrdih,
kominternovskih vremena između dva svetska rata, ovaj stav ima još jednu odliku
političke ludosti - da neke znamenite Crnogorce u novijoj istoriji tog naroda,
od serdar Janka Vukotića do srpskog patrijarha Gavrila (Dožića), tretira kao
puke kvinslinge, odnosno izdajnike koji su služili okupacionu, srpsku vlast, dok
se nisu, jakako, pojavili pravi crnogorski patrioti, u liku komunista, koji su
1941. sve to temeljno izmenili, pošto su izveli ovo što Đukanović danas, 60
godina kasnije, tako pompezno slavi. http://www.reportermagazin.com/
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
