|
Jurij Luzkov, gradonacelnik Moskve - specijalno za "Izvestija" (13. jul 2001.)
ZA KIM ZVONA ZVONE O dobrim namerama i realnim perspektivama sudjenja Slobodanu Milosevicu
Izvrsena je predaja Slobodana Milosevica. Novinari i grupe snimatelja sa svih strana zure da se akredituju pri tribunalu u Hagu. Zapad ocekuje pojedinosti raskrinkavanja koje bi potvrdile poucnu crno-belu verziju desedogodisnje jugoslovenske tragedije.
Zapad - i u tome je sasvim prirodna opsta teznja svih njegovih lidera umesanih u kobne odluke - trazi alibi i samoopravdanje u proslosti na fonu dalje spirale borbenih dejstava na Balkanu. Sada vec u Makedoniji i bez Milosevica. Mozemo licno saosecati sa obojicom prodatih i izdatih predsednika Jugoslavije - da, da, smatram da je sada sudbina Vojislava Kostunice cvrsto spletena sa sudbinom njegovog bivseg politickog protivnika (i nije toliko vazno govori li on istinu ili ne o svom neznanju - jugoslovenskoj drzavnosti i svima koji su u vezi sa njom, pa i Kostunici, u Hagu ce suditi kao takvima, zbog same cinjenice pripadnosti). Mozemo licno ne saosecati sa njima. U zivotu i delovanju Slobodana Milosevica, a sada i Vojislava Kostunice, ima dovoljno spornih dela i odluka koje daju hranu za suprotne ocene. Medjutim, nesumnjivo je: sudbina predsednika koji je izgubio vlast i slobodu, koji je izrucen na zahtev zemalja - organizatora novog svetskog poretka, na terazijama istorije je skocila neobicno visoko - kao rezultat hapsenja, sklopljenog posla i samog izrucenja. Milosevic koji je postao svetski "njusmejker" u globalnom informacionom prostoru, u stanju je da svojim progoniocima pokvari sudski scenario jos gore nego Dimitrov na Lajpciskom procesu u doba nedovoljno razvijenih tehnologija novosti. U sali Haskog tribunala ce se citava "kraljevska vojska" zemalja NATO, mozda i uprkos svojim prvobitnim planovima, upustiti sa njim, sa Milosevicem, u dvoboj kao sa "palim velicanstvom" u jednini. Otkad svet postoji slike tako nejednakih suceljavanja urezuju se u ljudsku dusu. Sem toga, Zapad ce morati dobrano da se potrudi da bi sudu sopstvenu ulogu u metodicnom desetogodisnjem rusenju Jugoslavije prikazao kao uspesan konstruktivan rad na regulisanju konflikta, kao teznju - altruisticku - da pomogne narodima koji u njoj zive da izadju na kraj s unutrasnjim problemima. U pokusaju, za koji se nikako ne moze reci da je pametan, da dobiju Milosevica da bi se sa njim obracunali i na taj nacin "zatvorili temu", ucesnici bombardovanja Jugoslavije su, i ne primetivsi to, sami sebe poseli na klupu pored optuzenih. Nista im drugo ne preostaje do da se istresaju na anarhiste-antiglobaliste koji do grceva dovode specijalne sluzbe i same lidere "sedmorke" uoci samita u Djenovi. Ali sve to nije glavno. U groznicavosti komentara koji prate taj dogadjaj, procenjeno je, ocenjeno, vec receno i napisano tako mnogo da ste prinudjeni da ono glavno ne trazite nego klesete - kao Davida iz mramora. Za mene je ono glavno - u pretnjama koje u sebi nosi materijalizacija utopije o globalizaciji, svetskoj vladi, zandarmu i tribunalu, uvodjenja u svetsku praksu koncepcije "ogranicenog nacionalnog suvereniteta". Ljudska civilizacija je nastala i izdvojila se iz okolnog zivotinjskog sveta u procesu izrade i prihvatanja univerzalnih vrednosti. Deset zapovesti i Opsta deklaracija o ljudskim pravima predstavljaju osnovne etape na tom putu. Ali, klasik nije govorio o visokoj ceni decje suze zato da bi neko - covek, a ne Bog - sebi prisvojio ekskluzivno pravo da kaznjava roditelje cija deca ponekad placu. Zar istorijska sudbina parole o jednakosti, zar nasa sopstvena velika socijalna utopija koja se pretvorila u duhovnu pustos i raspad velesile ne navode na oprez stvaraoce nove svetske Matrice? Opasni su ljudi koji sve pojednostavljuju, ali su dvostruko i trostruko opasni ucitelji sveta koji i ne slute ili ne zele da uzmu u obzir njegovu dubinu i slozenost. "Ne boj se protivnika, ne boj se neprijatelja no se boj samo onoga ko kaze:"Ja znam kako treba!" Milosevic snosi odgovornost za tesku sudbinu svog naroda - kao i bilo koji drugi sef drzave ciji su realni rezultati daleki od ocekivanih, od idealnih. Ali ko je to rekao da Milosevicevi sudije, pa makar oni bili i medjunarodni, imaju vise prava na istinu, ako je medjunarodna zajednica koja ih je iznedrila namnozila tako mnogo sopstvenih nepravdi, gresaka i direktnih zlocina prema narodu kome i Milosevic pripada? Zapad je 1990. godine, podsticuci i podstrekavajuci svojim priznavanjem samoproglasene nezavisnosti Hrvatske i Slovenije, istupao u plemenitoj ulozi pristalice nacionalnog samoopredelenja. Kada su se Srbi u Bosni, Hrvatskoj i drugim mestima suocili u praksi sa nacionalnim samoopredelenjem Hrvata i Muslimana i, prenuvsi se, zainteresovali se za sopstveno samoopredelenje, to jest za ujedinjenje sa Srbijom, Zapad je odmah kao najvazniji istakao drugi princip - teritorijalnu celovitost krhotina bivse Jugoslavije, upravo proglasenih za nezavisne. To je imalo za rezultat tragediju stotina hiljada Srba izbacenih iz Hrvatske ili dospelih pod natovsku "pravdu" u Bosni: putem stvaranja vestacke tvorevine - Republike Bosne i Hercegovine. I najzad, kada se samoopredelenja sve do otcepljenja prohtelo i Albancima koji su se tokom 2-3 pokolenja naselili u istorijskom centru srpske zemlje - na Kosovu, Zapad je opet za 180 stepeni promenio svoje prioritete i u sustini postao glavna strana koja je podstrekavala a potom i naoruzala one koji su tezili otcepljenju. Natovska bombardovanja 1999. godine bila su logican nastavak u sveopstoj zbrci "principijelne" zapadne politike prema Jugoslaviji u kojoj je jedini pravi princip predstavljala zelja da se ona razbije. Ne sudite drugima da se ne bi sudilo vama! To se odnosi i na nas, na Rusiju. Buduci zauzeti sopstvenim problemima, uljuljkavsi sami sebe "novim misljenjem", mi u Rusiji smo prekasno poceli da shvatamo sta se to u stvari desava u Jugoslaviji i sa Jugoslavijom. Pristajali smo na ono sto smo smatrali kompromisom ne uzimajuci u obzir to da se u sadasnjoj ravnotezi snaga sumnje ili precutkivanja, nedovoljne garancije prilikom sklapanja multilateralnih sporazuma uvek tumace u korist onoga ko je jaci i dosledniji. I to retko kad u korist onoga ko je vise u pravu. Takva je tuzna pozadina nasih glasanja u OUN za rezolucije koje su jednostrano osudjivale Jugoslaviju, za rezim embarga i blokade, za nalog NATO-u da "primorava na mir", za stvaranje samog mehanizma Haskog tribunala. Nasa posrednicka misija tokom rata NATO s Jugoslavijom se na kraju krajeva pretvorila u asistiranje kod prenosenja natovskih ultimatuma njenom rukovodstvu, istom tom Slobodanu Milosevicu. Danas je svoje sumnje u ispravnost haskih eksperimenata prinudjen da iznosi i ministar inostranih poslova Ruske Federacije Igor Ivanov koga je zajedno sa ministarstvom ranije rukovodstvo zemlje fakticki odstranilo od "jugoslovenskih poslova" u presudnim danima konflikta. Ali zasto na ono sto se desilo sada nikako nije reagovao nas politicar i drzavnik, sada diplomata, koji je upravo u one presudne dane nagovarao tadasnjeg predsednika Jugoslavije da prihvati uslove NATO? Nesto se ne secam da je tada, kada su za to nagovestavali Nobelovu nagradu za mir, on ispoljavao istu takvu skromnost kao i sada - kada su proklijali izdanci. Grk Polibije, preteca sadasnjih globalista, koji je medju prvima opevao svetsku prevlast Rima, izrekao je u svojoj "Istoriji" gorke reci: "Pravedan i castan mir je najlepse i najplodnije stanje, ali nema niceg sramnijeg i pogubnijeg od mira kupljenog po cenu sramote i bednog kukavicluka". Duboko sam uznemiren onim sto se desava sa Jugoslavijom i molim se da ona opstane i izdrzi to novo iskusenje. Ali nista manje me ne uznemiruje sve dublja pukotina izmedju Rusije i Zapada u oceni dogadjaja na Balkanu - isuvise dobro osecam neprihvatanje u nasem narodu dvostrukih standarda, dvostrukog morala i licemerja prema Jugoslaviji. Neslaganje sa Zapadom po tom pitanju - osnovana sumnja u pravednost novog svetskog poretka - razocaranost u nase zajednicke vrednosti sa Zapadom - eto razmisljanja koja ja kao gradonacelnik jedne evropske prestonice ne bih zeleo da dozvolim. Jer, i mi spadamo u Zapad - barem sa stanovista onih koji zive istocno od nas. I zabluda Zapada, njegova moralna zabluda, koju tako ostro osecamo u Rusiji - povod je za nasu najozbiljniju zabrinutost, a ne za zluradost. Ne pitaj za kim zvona zvone. Ona zvone za izgubljenom pravednoscu.
To join or help this struggle, visit:
http://www.sps.org.yu/ (official SPS website) http://www.belgrade-forum.org/ (forum for the world of equals) http://www.icdsm.org/ (the international committee to defend Slobodan Milosevic) NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================ |
