| JUGOSLOVENSKI
PREMIJER DRAGISA PESIC U POSETI RUMUNIJI |
|
PRIVREDA SLEDI
POLITIKU |
|
Ekonomski odnosi nisu na
nivou dobre politicke saradnje, pa je zato zadatak dve vlade da ih
pospese
BUKUREST. - Jugoslovenski
premijer Dragisa Pesic juce se susreo sa predsednikom Rumunije Jonom
Ilijeskuom. Tema razgovora bila je saradnja dve zemlje na politickom i
privrednom planu.
Ilijesku je Pesicu
pozeleo dobrodoslicu u kraljevskoj palati Kotroceni, iz 17. veka, a
jednocasovni razvovori, koji su potom vodjeni, ocenjeni su kao uspesni.
Pesic je u izjavi novinarima, ponovio da je i rumunski predsednik podrzao
teritorijalni integritet i suverenitet SRJ, u primeni rezolucije 1244
Saveta bezbednosti UN i reformskom i demokratskom kursu SRJ. Zajednicki je
konstatovano da krizu na Balkanu treba resavati sveobuhvatno, uz podrsku
medjunarodne zajednice.
Ekonomski
odnosi, rekao je Pesic, nisu na nivou dobre politicke saradnje, pa je zato
zadatak dve vlade da ih pospese.
Komentarisuci ukidanje zabrane plovidbe Dunavom, jugoslovenski premijer je
ocenio da ce ta reka ponovo postati atraktivna i da ce, uz pomoc
medjunarodne zajednice, sve podunavske zemlje biti opet u mogucnosti da
koriste pogodnost recne plovidbe.
Govoreci o polozaju nacionalnih manjina, premijer je naveo da je
postignuta saglasnost da se "sva eventualna sporna pitanja sa Vlasima u
nasoj zemlji resavaju demokratskim dijalogom, a da na isti nacin treba
resavati i odnose izmedju srpske i rumunske pravoslavne
crkve".
Rumunski predsednik Ilijevsku
posebno je podvukao da medjusobno poverenje dve zemlje treba da
konkretizuju i projekti od obostranog interesa, kako bi se pospesili
ekonomski odnosi. I on je naglasio da se razgovoralo o nacionalnim
manjinama i istakao "da srpska manjina uziva sva prava u Rumuniji".
Zamolio je jugoslovensku delegaciju "da posvete malo vise paznje i podrske
Vlasima u Jugoslaviji".
Program posete
Rumuniji premijera Pesica i juce je bio veoma "gust". On je obavio brojne
razgovore sa gotovo svim najvisim rumunskim zvanicnicima. Kao gost,
zajedno sa rumunskim premijerom Andrijanom Nastaseom, otvorio je
medjunarodni Investicioni forum centralne i jugoistocne Evrope koji je
okupio vise od 100 privrednika, bankara i investitora iz ovog
regiona.
Na tom skupu Pesic je izlozio
napore Jugoslavije da reformama otvori jugoslovensko trziste za olaksano
investiranje, da se zato stvaraju pravne i ekonomske pretpostavke, kako bi
usao neophodan strani kapital. Pesic je ponovio da saradnja sa EU
predstavlja strateski prioritet
Jugoslavije.
T. MARKOTIC
|
|
| PRIPADNICI
VOJSKE JUGOSLAVIJE NEZADOVOLJNI MATERIJALNIM POLOZAJEM |
|
TRAZE ODMRZAVANJE
PLATA |
|
Za
razliku od zaposlenih u republickim i saveznim organima, u VJ u 2001.
godini nije bilo uskladjivanja licnih primanja, mada su za to obezbedjena
budzetska sredstva - upozorava Generalstab. Ukoliko bi se prosecna plata
oficira koja danas iznosi 8.584 dinara uskladila prema zakonskim resenjima
ona bi trebala da iznosi 17.175 dinara.
DOK je zaposlenima u republickim i saveznim organima plata ove godine
povecavana nekoliko puta, profesionalni pripadnici VJ nisu u ovoj godini
primili povisicu. Ukoliko bi se plata oficira uskladila prema vazecim
zakonskim resenjima onda bi prosecna plata oficira za septembar 2001.
trebalo da iznosi 17.155 dinara a ne 8.584 dinara. Sadasnje plate treba
povecati za 100 odsto da bi se dostigao zakonski minimum, odnosno
koeficijent od 3.0 prema prosecnoj neto zaradi privrede u Srbiji (u
avgustu prosek je bio 5.725 dinara). Koeficijent vojnih primanja imace
regulisan clan 75. Zakona o vojsci
Jugoslavije.
- Ovo su izracunali i
stavili na papir ekonomisti u Generalstabu Vojske Jugoslavije
upozoravajuci Saveznu i republicku vladu na nedopustiv nesklad tezina
posla koju obavljaju sa svojim primanjima, kao i na nelogicnost da se
zakljucak Savezne vlade o zamrzavanju plata iz aprila u javnim sluzbama
sprovodi selektivno samo prema pripadnicima
VJ.
Ekonomisti iz Generalstaba navode da
je zbog prirode posla radno vreme oficira duze od onog koje je
zagarantovano Ustavom.
Takodje, oficiru
ne pristaje da se bavi dopunskim poslom, pogotovo ne naustrb
sluzbe.
Trece zbog cestih premestaja i
prekomandi supruge oficira obicno trajno gube posao - navode u
Generalstabu.
I dok je za Vojsku vazio i
vazi zakljucak sa sednice Savezne vlade odrzane 5. aprila 2001. o
zadrzavanju zarada zaposlenih u saveznim organima na dostignutom nivou sto
se prema stavu Vlade odnosi na VJ, donosenjem novih zakonskih i
podzakonskih akata zarade zaposlenih u drzavnim organima SRJ i Srbije u
toku 2001. godine povecane su po vise osnova i u vise navrata uvecanjem
osnovice i koeficijenta na osnovu uredbi i podzakonskih akata. Zarade
zaposlenih u republickim i drzavnim organima su vece u julu 2001. od onih
iz decembra 2000. izmedju 86 do 160 posto. Iz toga Generalstab VJ izvodi
zakljucak da se savezni zakon o zamrzavanju plata jedino primenjuje na
Vojsku Jugoslavije i pita se zasto tako
selektivno?
D.
VUJICIC
»PARA IPAK
IMA«
GENERALSTAB VJ upozorava da je tokom 2001. u vise navrata predlagao
Saveznom ministarstvu za odbranu da se preduzmu mere da bi se ublazio
pogorsani materijalni polozaj pripadnika VJ. Savezni ministar za odbranu
obavestio je GS VJ da je pokrenuo inicijativu kod Savezne vlade kako bi se
plate povecale prema raspolozivim mogucnostima. Savezni ministar je
odgovorio da povecanje plata za 15 odsto profesionalnim vojnicima ne bi
zahtevalo dodatna sredstva iz saveznog budzeta. Medjutim, od povisice za
sada nista.
»TRECA
ARMIJA«
O TRENUTNOM odlivu kadra iz VJ najbolje govore podaci iz Trece armije ciji
se pripadnici nalaze uglavnom na jugu
Srbije.
U toku ove godine na svoj zahtev
njih 400 profesionalnih vojnika Trece armije napustilo je VJ bez prava na
penziju po svim osnovama. S druge strane, popuna jedinica nase vojske
vojnicima po ugovoru (profesionalcima) zbog malih primanja iznosi svega 40
odsto od stvarnih potreba i to sa trendom naglog opadanja za interesovanje
za ovu sluzbu.
|
|
| KRNJA
SKUPSTINSKA KOMISIJA PRIHVATILA PREDLOG ZAKONA O REFERENDUMU U CRNOJ
GORI |
|
ODLUCUJE GLAS
VISE |
|
Po
zamisli zagovornika rasturanja Jugoslavije, o izdvajanju Crne Gore,
odlucivace glas vise onih koji izadju na referendum To prakticno znaci da
o sudbini drzave odlucuje cetvrtina
stanovnistva
U proceduri pred
republickim Parlamentom naci ce se predlog zakona po kojem se odluka na
referendumu donosi vecinom glasova gradjana koji budu
glasali
PODGORICA. - PRED poslanicima
crnogorskog Parlamenta, pocetkom naredne nedelje, naci ce se predlog
zakona o referendumu o drzavno-pravnom statusu Crne Gore o kojem je
raspravljala Skupstinska komisija, sastavljena od predstavnika koalicije
"Pobjeda je Crne Gore" (DPS i SDP), Liberalnog saveza i albanskih partija,
ali bez ucesca koalicije "Zajedno za
Jugoslaviju".
Vecinom glasova odluceno
je da bude jedno referendumsko pitanje: "Da li ste za to da Republika Crna
Gora bude nezavisna drzava, sa punim medjunarodno-pravnim
subjektivitetom", kao i da se "odluka o referendumu donosi vecinom glasova
gradjana koji su glasali", sto u bukvalnom prevodu znaci da je dovoljno da
izadje i jedan gradjanin, koji ce glasati za nezavisnu Crnu Goru, pa da
taj drzavno-pravni status dobije "zeleno
svetlo".
Protiv ove dve odluke bili su
predstavnici DPS, koji su insistirali i na drugom referendumskom pitanju,
cime bi se, kako su tvrdili, onemogucio bojkot biraca privrzenih
projugoslovenskoj koaliciji, ali i odluka o "vecini glasova", jer su
DJukanovicevi socijalisti zahtevali "jacu vecinu", cime bi se izbegla
eventualna politicka kriza.
- Da li ovim
zakonom ulazimo u ustavnu nadleznost predsednika republike, koji po Ustavu
predlaze Skupstini raspisivanje referenduma, a ona ga potom i raspisuje -
zapitao se Miodrag Vukovic iz DPS. - Mi smo za to da se sto pre resi
drzavno-pravni status Crne Gore, ali na promisljen nacin. Ovde smo ostali
u manjini, ali to ne znaci da smo odustali od obaveznog referenduma i
naseg opredeljenja nezavisne i medjunarodno priznate Crne
Gore.
Prema recima Miodraga Zivkovica,
politickog lidera Liberalnog saveza, DPS je imala suprotan stav o
najznacajnijim pitanjima u zakonu:
-
Ovakav stav DPS zaista je skandalozan i to posle njihovog kongresa koji je
zacrtao program te partije - neazvisna Crna
Gora.
Politicku javnost Crne Gore u ovom
trenutku najvise zanima, kako ce se poneti poslanici DPS u republickom
Parlamentu, kada bude usvajan ovaj zakon, s obzirom da su ih u Komisiji
preglasale stranke koje u politickom zivotu Crne Gore imaju svega 10 odsto
biraca! Da li ce predlozeni referendumski zakon vec na startu doziveti
fijasko ili ce proci kroz mala skupstinska vrata, znace se
uskoro.
V.
Kadic
Muzika
PREDSTAVNIK albanskih partija
Ferhat Dinosa, ostao je uzdrzan pri usvajanju predloga zakona o
referendumu.
- Tako je najbolje i za
mene, ali i za vas. Dobro mi je poznata prica o gradjanskoj Crnoj Gori,
ali znam koliko bi dugo radio albanski lokal u Podgorici, u kojem bi se
pustala albanska muzika - prokomentarisao je lider Demokratske unije
Albanaca.
|
|
| VOLFGANG SISEL
DANAS U BEOGRADU |
|
PRIVREDNICI PRATE
KANCELARA |
|
OD
STALNOG DOPISNIKA BEC
DANAS u zvanicnu
posetu Jugoslaviji stize austrijski kancelar Volfgang Sisel, a pratnja su
mu direktori i predsednici upravnih odbora cetrnaest velikih firmi.
Ocekuje se da ce ovom prilikom sef austrijske vlade najzad uruciti ranije
obecan poklon od stotinu miliona silinga (oko 15 miliona maraka). Kako
saznajemo, uslov da taj novac dodje omogucila je nedavna poseta direktora
Kontrolne banke alpske republike: on je utvrdio uslove pod kojima ce 40
miliona silinga biti potroseno za socijalu, a ostalo u nekoliko projekata
pod kontrolom Austrijanaca.
U pratnji
kancelara Sisela bice direktori Bank Austrija i Rajfajzen banke, koje su
vec otvorile filijale u Beogradu, direktor upravnog odbora AMF, austrijske
petrolejske industrije, Fest Alpine, metalske industrije, menadzer
Mobilkoma Austrije, predsednik upravnog odbora Simens AUSTRIJA, direktor
Agrolinca, generalni sekretar Udruzenja industrijalaca, i
drugi.
Austrijski privrednici su pre
godinu dana, bukvalno sutradan posle politickih promena u Srbiji, poceli
da naglasavaju svoju veliku zaitneresovanost da "odmah" pocnu posao.
Medjutim, konkretni rezultati mogu se ocekivati tek posle ove posete. U
Becu se uveliko najavljuje prva, velika investicija jedne austrijske firme
u Srbiji, ali se detalji drze u tajnosti. Objasnjenje poznavalaca je da se
brze nije moglo: u novo podrucje za kapital prvo ulaze banke, onda
trgovci, pa tek onda investitori.
D.
SEKULIC
|
