V e c e r n j e N o v o s t i
Aktuelno [11/18/2001]
INICIJATIVA NEKIH VOJVODJANSKIH STRANAKA O PISANJU POKRAJINSKOG USTAVA
NE IZAZIVA MNOGO UZBUDJENJA MEDJU POSLANICIMA U SKUPSTINI SRBIJE
LUPANJE NA OTVORENA VRATA
Dragan Marsicanin: Nije sporno da AP Vojvodina, u okviru novog
drzavnog uredjenja treba da ima visok stepen autonomije, ali inicijativa
moze da bude stetna, jer nepotrebno podize tenzije tamo gde ih nema.
Aleksandar Stefanovic: Zakonodavna aktivnost koja je u toku, oduzece
mnogima argumente kojima traze samostalnost. Branislav Ivkovic:
Centralizacija je bila neefikasna, treba izvrsiti decentralizaciju i
vratiti Vojvodini prava koja ima po Statutu
INICIJATIVA vojvodjanskih stranaka da zapocnu sa pisanjem novog
ustava, koji bi Vojvodini doneo status republike, predstavnici vecine
stranaka u Republici docekali su sa osudom ali bez preteranog
uzbudjenja.
Dragan Marsicanin u razgovoru za "Novosti" ocenio je ovu
inicijativu kao "potpuno neligitimnom i politicki neodgovornom.
- Inicijativa moze da bude veoma stetna za drzavu u celini i za
gradjane Vojvodine, jer nepotrebno podize tenzije u delu Srbije u kojem
objektivno takvih tenzija nema - kaze predsednik srpskog Parlamenta
Dragan Marsicanin.
On navodi da pitanje statusa Vojvodine nije sporno, jer ce biti
reseno ustavom Srbije.
- Ono sto ni za koga nije sporno, kaze Marsicanin, je da AP
Vojvodina, u okviru novog drzavnog uredjenja treba da ima visok stepen
autonomije, da ima znacajne nadleznosti, i da samostalno organizuje
izvore finansiranja i, naravno, punu kontrolu nad trosenjem tih
sredstava. Sve to bice reseno ustavom Srbije, koji ce nakon siroke javne
rasprave utvrditi, medju ostalim, i drzavno uredjenje.
Upravo zbog toga, istice predsednik republicke Skupstine, sto
nista sa Vojvodinom nije sporno to vojvodjanske stranke cini nervoznim,
neodgovornim i nagoni ih da preuranjeno, nelogicno i neopravdano kucaju
na otvorena vrata.
Ni Ministarstvo pravde i lokalne uprave, ciji strucni tim pocinje
sa izradom nacrta novog ustava Srbije, a vec je sacinilo Predlog zakona
o lokalnoj samoupravi, koji ce posle javne rasprave biti upucen
Parlamentu na usvajanje, nema razumevanja za poteze vojvodjanskih
stranaka. Zamenik ministra pravde i lokalne samouprave Dusan Protic, u
razgovoru za nas list kaze da je "vojvodjansko pisanje ustava" skakanje
pred rudu. Mi zaista na neki nacin imamo vezane ruke, kaze Protic, jer
imamo crnogorski problem i problem opstanka savezne drzave, ali to ne
znaci da ne resavamo i nase probleme. Pitanje teritorijalne organizacije
i regionalizacije Srbije je vazno, ali tome prethodi pitanje ustavnog
uredjenja drzave, kao celine.
Predoceno slikovito to znaci da treba najpre resiti i izgraditi
temelje drzave, pa tek onda razgovarati o uredjivanju pojedinih soba.
Namera Vojvodjana da sami uredjuju drzavu je neprimereno istrcavanje
ispred dogadjaja, istice Protic.
U slucaju pokusaja nekih vojvodjanskih lidera da oni kroje ustavno
uredjenje drzave poklopili su se stavovi i pozicije i opozicije.
Borislav Pelevic, lider Stranke srpskog jedinstva, podseca da su oni jos
prosle godine upozoravali da ce se to dogoditi i da je bilo jasno da
Vojvodjani nisu trazili pravo na autonomiju, sto im svakako pripada, vec
im je bio cilj i tada da kroz paravan autonomije trazi republiku.
Za novonastalu situaciju na severu Srbije Pelevic ima resenje:
Raspisivanje izbora, pa da vidimo kako ce te partijice tipa Liga
socijaldemokrata Vojvodine, ili Savez vojvodjanskih Madjara, da prodju.
Siguran sam da bi ih izbrisala izborna volja gradjana.
Socijalisti, dele donekle misljenje Pelevica. Sef poslanicke grupe
SPS u srpskoj Skupstini Branislav Ivkovic primecuje da ova inicijativa
dolazi od stranaka koje su u konglomeratu DOS dosle na vlast.
- Lideri velikih stranaka koje su sada na vlasti, kaze Ivkovic,
doveli su sa sobom lidercice medju kojima i autonomase, sto im pre
godinu dana nije smetalo. Sada je, medjutim, to veliki problem ili bar
moze da bude, sto pokazuje koliko je koalicija DOS bila cista trgovina.
Ivkovic iznosi stav partije da se u potpunosti postuje Ustav iz
1990. godine i Statut AP Vojvodina iz iste godine. Priznaje da je
proteklih godina doslo do odredjene centralizacije, ali zbog stanja na
Kosmetu i zelje da se sacuvaju interesi gradjana u juznoj srpskoj
Pokrajini.
Centralizacija nije bila efikasna, zakljucuje Ivkovic, treba
izvrsiti decentralizaciju i vratiti prava koja Vojvodina po Statutu ima.
Upravo decentralizacija i regionalizacija Srbije bila je jedno od
kljucnih obecanja DOS u predizbornoj kampanji. To ne osporavaju
predstavnici vladajuce koalicije. Aleksandar Stefanovic (DHSS) ne bezi
od obecanja, vec predlaze da se ono ispuni.
- Treba sto pre, kaze Stefanovic, doneti zakon o lokalnoj
samoupravi koji ce uokviriti osnove za dalju decentralizaciju. Mi cemo
podrzati ideju evropskog modela regionalizacije, ali republika je, ipak,
previse. Mislim da ce zakonodavna aktivnost koja je u toku, oduzeti
mnogima argumente kojima traze samostalnost.
D. Dimitrovska
>REPUBLIKA NISTA STRASNO<
BRANISLAV Kovacevic, lider Koalicije "Sumadija" ne vidi nista
strasno, ni nezakonito u inicijativi Vojvodjana.
- Zahtevi su sasvim legitimni i legalni, kaze Kovacevic, i ne
vidim nista posebno u tome sto traze republiku, kao sto ne vidim nista
cudno da monarhisti traze monarhiju. Ako je republika na dobrobit
gradjana Vojvodine onda je to uredu.
Na pitanje kako ce Canak, Kasa i ostali znati da je "Vojvodina
republika" na dobrobit svojih gradjana Kovacevic kaze da ce se to znati
kada ustavne promene prodju kroz javnu raspravu.
- Uostalom, kaze Kovacevic, ideju da Vojvodina bude republika
Canak je promovisao jos pre dve godine na kongresu svoje partije i ona
nije nista novo.
>ATAK NA DRZAVU<
ZAMENIK sefa poslanicke grupe PDS u republickom Parlamentu Vojkan
Tomic u najavljenom pisanju "ustava republike Vojvodine" vidi direktan
atak na celovitost Srbije i Jugoslavije.
- Ostvarenje ovog pitanja, kaze, Tomic, direktno ugrozava poziciju
Srbije i Jugoslavije i rezultate ostvarene do sada, pre svega na
medjunarodnom planu. Na unutrasnjoj sceni takodje nudi nestabilnost i to
u trenutku kada svi politicki faktori rade na resavanju znacajnih
drzavnih pitanja u odnosima sa Crnom Gorom i Kosmetom.
SAOPSTENJE ASTRA BANKE POSLE ODLUKE NBJ O LIKVIDACIJI
CRNI PETAK ZA BANKARE
SCENARIO dogadjaja "crnog petka" za srpsko bankarstvo svedoci da su
NBJ i RUJP u duze planiranoj, osmisljenoj akciji izveli pravi puc kako
bi onemogucili Astra Banku da plati preostali deo prve rate
ekstraprofita, da na osnovu toga kao i netacnih informacija i poluistina
o "neizvrsenju obaveza u stabilizacionom procesu" Banke (za koji je
Astra banka dobila rok od sest meseci) ubedi nase javno mnjenje da se
sve to radi samo zato da bi se sacuvali deponenti i klijenti Astra Banke
i sprecilo "odlivanje" sredstava - kaze se u jucerasnjem saopstenju
Astra Banke.
U saopstenju NBJ se navodi da Astra Banka u prvih mesec dana
administracije NBJ nije uradila nista na svojoj stabilizaciji, u
saopstenju Banka tvrdi suprotno:
Da je omogucila u izrazito otezanim uslovima da deponenti
nesmetano rade, da je izmirila dospele obaveze po orocenim depozitima,
da je izdvojila kompletnu obaveznu rezervu do iznosa od 800 miliona
dinara, da je naplatila "rizicne" plasmane na Kipru u iznosu od 24,5
miliona maraka od inostranih kompanija sto je dokaz da ti plasmani nisu
bili rizicni i da je Banka i bez ovih sredstava uspevala da odrzi
likvidnost, da je Banka prodala NBJ 30 miliona maraka i to 24,5 miliona
maraka sa Kipra i pet miliona maraka iz svog potencijala.
U saopstenju Banke tvrdi se da je uz angazovanje svih kompanija iz
sastava Astra Grupe i poslovnih partnera obezbedjivala sredstva za
placanje prve rate ekstraprofita u iznosu od 22,3 miliona nemackih
maraka. Do petka, 16. novembra Astra Banke je RUJP od 691 milion dinara
koliko iznosi prva rata, uplatila 531 milion dinara. U petak, 16.
novembra, kada je Astra Banka obezbedila sredstva da uplati i preostalih
160 miliona dinara (u tom trenutku na racunu Astra Banke je bilo 220
miliona dinara) blikiran joj je racun i zato poslednji deo prve rate
nije stigao na racun RUJP.
Ocito da NBJ i RUJP nisu imali interes da Astra Banka plati prvu
ratu u celini i u roku. Ne samo to. Kada su celnici NBJ i RJUP shvatili
da se Astra Banka posle uvedene administracije stabilizovala, da je
uspela da obezbedi sredstva i za svoje normalno funkcionisanje i
placanje ekstraprofita, doneta je odluka da se Banka likvidira!
>DEDINJE<
U UTORAK Karicima istice rok za placanje prve rate poreza na
ekstra imovinu za kuce na Dedinju u iznosu 2,86 miliona maraka.
Zamenik direktora kaze da do sada nije placeno nista. RUJP je,
medjutim, od pravnih zastupnika familije Karic dobila najavu da ce
uplata i to celokupnog iznosa (8,6 miliona maraka) biti izvrsena tokom
sutrasnjeg dana (ponedeljak - 19. novembra).
- Ukoliko ova najava ne bude realizovana, odnosno najdalje u
utorak ne bude uplaceno ovih 2,86 miliona maraka za prvu ratu, vec u
sredu ce biti otvoren postupak prinudne naplate i to na celokupnoj sumi
od 8,6 miliona maraka, a kod ekstra imovine taj postupak podrazumeva
zaplenu objekata i njihovu prodaju na licitaciji - ukazuje Markovic.
Obrada svih vila na Dedinju je, takodje, zavrsena, tako da
vlasnici zdanja mogu narednih dana ocekivati stizanje poreskih racuna.
SAMO "SIMPO" UREDNO IZMIRIO PRVU RATU POREZA NA EKSTRA PROFIT
STIGAO BEKO
BEOGRAD - OD CETIRI velika obveznika poreza na ekstra profit samo
je "Simpo" u zakonskom roku (15. novembar) izmirio prvu ratu poreza na
ekstra profit i stekao pravo da preostali iznos placa u ratama (15.
januara drugu i trecu 15. marta). "Stankomu" se radi novo poresko
resenje i to na veci iznos (prvobitni bio 20,9 miliona maraka pa su se
zalili). Za "Astra banku" se vec zna, u "Di-beku" je u toku prinudna
naplata 1,1 milion maraka poreza na ekstra profit sa prilicno
komplikovanom procedurom naplate jer na racunu ove firme nema ni dinara
a kamoli marke.
Po navodima Slobodana Lalovica, sekretara Komisije Vlade Srbije za
ispitivanje zloupotreba u privredi i finansijama, u toku je traganje za
"povezanim firmama" ali i vlasnicima. Pojavio se ovih dana i licno Milan
Beko, tvrdeci i dalje da on sa firmom "Di-Bek" nema nista, a samo je eto
isplacivao plate zaposlenima.
Komisija je prosle nedelje parafirala i oko 10-tak novih resenja
za porez na ekstra profit. Na listi su: "Hemofarm", "Bambi", "Prvi maj"
Pirot, "Gran-eksport", "Velefarm", "Soko Stark", "Vital", "Merima",
"Zupa" Krusevac... Slanje resenja ide ove nedelje, cifre jos nisu
utanacene za sve, ali po navodima Lalovica, nesporno je da ce
"Hemofarmu" porez biti, na primer, najmanje 1,5 miliona maraka.
"MOBTEL"
- RESENJE RUJP o prinudnoj naplati poreza na ekstra profit "Astra
banci" postaje izvrsno u ponedeljak, kada istice rok za podnosenje
prigovora. Sacekacemo taj prigovor. Buduci da je banka u likvidaciji
RUJP ima mogucnost da taj porez namiri iz prihoda "Mobtela" - objasnjava
Markovic, ukazujuci da je "Astra banka", pri potpisivanju ugovora o
placanju ovog poreza na rate, polozila kao garanciju akceptne naloge
"Mobtela".
Aktiviranje naloga za isplatu sa racuna "Mobtela" nema, naravno,
nikakve direktne veze sa funkcionisanjem mreze "063". Posledica bi mogla
da bude u domenu vlasnickih odnosa, mada zamenik direktora RUJP nije
zeleo da se bavi tim spekulacijama.
>NESTALI KLASERI<
IZ arhive Astra banke, je, kako se saznaje u Narodnoj banci
Jugoslavije 19. oktobra, ove godine na revers uzet jedan klaser koji je
sadrzao izvode stanja racuna banke koji se vodi u AKA banci u Moskvi za
1998, 1999. i 2000. godinu. U ormanu se kao tekuca dokumentacija nalazio
klaser sa izvodima stanja racuna banke koji se vodio u AKA banci u
Moskvi za ovu godinu.
Primeceno je da jedan klaser nedostaje vec u ponedeljak 29.
oktobra, ove godine, ali se mislilo da je samo zaturen.
Nestanak i drugog klasera primecen je 1. novembra, ove godine. Jos
se ne zna koje izneo dokumentaciju Astra banke.
>ISPLATE<
PORODICA Karic je preko Karic banke iz Nikozije od firme DAKI,
ciji je direktor Angelos Soteriu, dobila kredit 15. jula 1999. godine od
1,5 miliona maraka. Zoranu Karicu je isplaceno 200.000, Dragomiru
100.000, Sretenu 200.000 i Bogoljubu milion maraka.
Od februara do oktobra prosle godine, za kredite Bogoljuba,
Zorana, Sretena i Dragana Karica, DAKI je uplatila 8,1 milion maraka.
Prema nalazima NBJ, Bogoljub Karic, je 20. oktobra prosle godine u
Astra banci podigao 1,7 miliona maraka. Ova suma je uplacena sa racuna
ove banke na Kipru, u Nikoziji.
>POREZ UGASIO BANKU<
Nije tacno da je banka izmirila prvu ratu poreza. Sledi prinudna
naplata. Ako u trezorima banke nema para, dug ce biti namiren iz kase
Mobtela
BEOGRAD - Odluka NBJ o likvidaciji "Astra banke" nema nikakve veze
sa porezom na ekstra profit. "Astra banci" je rok za placanje prve rate
od 22,6 miliona maraka istekao 15. novembra, a kako preostali dug od 168
miliona dinara ili 5,5 miliona maraka nisu izmirili ni narednog dana,
RUJP je 16. novembra u 15 casova aktivirala resenje o prinudnoj naplati
- kaze zamenik direktora RUJP LJubodrag Markovic.
Prema tvrdnji Markovica "Astra banka" ni zakljucno sa jucerasnjim
danom nije izmirila ovaj dug, tako da njihov navod - da su dobili
blokadu racuna iako su izmirili celokupnu obavezu - nije tacan.
Resenje RUJP o blokadi racuna ne obuhvata, medjutim, samo ovaj dug
od 5,5 miliona maraka za prvu ratu, vec i preostale dve rate, odnosno
glasi na iznos od 50,7 miliona maraka. Sa neizmirenjem prve rate ukidaju
se, naime, i preostale dve, odnosno na naplatu prispeva celokupan porez.
Ukupan porez na ekstra profit "Astra banci" je 67,8 miliona maraka i
kada se odbije 17,4 miliona koje su platili na ime prve rate (tu je
uracunato i 5,2 miliona maraka koje su imali u Fondu za razvoj) ostaje
50,7 miliona maraka.
RUJP je, kaze Markovic, vise puta slala upozorenja "Astra banci"
da je za placanje prve rate krajnji rok 15. novembar: da ce zakon biti
striktno primenjivan, bez sanse za bilo kakvim popustima i iznimcima.
- Do 15. novembra, zajedno sa ovim parama kod Fonda za razvoj,
uplatili su 363,6 miliona dinara, a onda nam je tog dana stigao zahtev
Bogoljuba Karica da im omogucimo da ovih preostalih 168 miliona dinara
plate u narednih 30 dana. Takvo pomeranje roka nije moglo da bude
prihvaceno, jer jednostavno zakonske mogucnosti za tako necim nema.
Rekli smo im, medjutim, da ukoliko 16. novembra izvrse uplatu da im
resenje o prinudnoj naplati - blokadi - nece biti aktivirano. Nisu, ni
posle toga uplatili dug - ukazuje nas sagovornik.
S. VUKOVIC
JEDINICA ZA SPECIJALNE OPERACIJE POSLE SASTANKA SA CELNICIMA POLICIJE
"BERETKE" PREKINULE PROTEST
BEOGRAD - Jedinica za specijalne operacije MUP Srbije od juce
ujutro u 7 sati vratila se svojim redovnim aktivnostima. Ispred njihovog
Centra u Kuli nema vise oklopnih transportera niti tesko naoruzanih
specijalaca. Pregovori koji su vodjeni izmedju komande JSO i nacelnika
resora javne i drzavne bezbednosti MUP Srbije Sretom Lukicem i Andrejom
Savicem - urodili su plodom i kompromisom.
U saopstenju koje je posle gotovo danonocnog pregovaranja izdalo
Ministarstvo unutrasnjih poslova Srbije navodi se da su komanda JSO i
zvanicnici MUP konstatovali da su "zakljuccima i odlukama vlade Srbije
otklonjeni razlozi za protest i stvorena dobra osnova za dalji
profesionalni rad ove jedinice.
Odluceno je da "crvene beretke" ubuduce budu posebno organizovana
antiteroristicka jedinica koja ce se upotrebljavati iskljucivo po
naredjenju ministra i uz prethodno dobijenu saglasnost vlade Srbije ili
tela koje ona odredi. Takodje, reseno je i da se ne pokrece pitanje
odgovornosti nijednog ucesnika protesta, jer je protest jedinice, iako
spontan bio strogo kontrolisan tako da nije doveo u pitanje bezbednost
zemlje.
Tokom pregovora komanda "crvenih beretki" je naglasila da su
njihove reakcije bile bez ikakvih politickih osnova i motiva. Oni su se
ogradili od svakog pokusaja zloupotrebe njihovih aktivnosti u bilo kakve
politicke svrhe i naglasili da su privrzeni svojoj profesiji i casnom
obavljanju zadataka.
U saopstenju srpske policije navodi se i da je tokom razgovora
zajednicki konstatovano da su odlukom vlade Srbije uz preduzete mere i
aktivnosti, kao i uz ostavke celnika Resora drzavne bezbednosti,
prestali razlozi za protest.
- Ucesnici protesta i MUP Srbije zahvaljuju republickoj vladi, i
posebno njenom predsedniku dr Zoranu DJindjicu na razumevanju i
preduzetim merama na prevazilazenju nastalih problema bez tezih
posledica kaze se na kraju saopstenja Ministarstva unutrasnjih poslova
Srbije.
Odmah posle sastanka komanda "crvenih beretki" naredila je prekid
vanrednog stanja u jedinici i njeno vracanje u redovne aktivnosti. Ubrzo
zatim uklonjeni su transporteri, a zatim povuceni i naoruzani strazari.
Na ulicama Kule, za razliku od prethodnih dana, nema pojacanih
policijskih patrola.
Z. K. USKOKOVIC
V. ADZIC
>PRELAZNO RESENJE<
KAKO "Novosti" saznaju resenjem da JSO odgovara direktno ministru
policije i vladi Srbije, oni prakticno nece pripadati ni resoru javne,
ali ni resoru drzavne bezbednosti. Doduse, kako nam je pojasnjeno i to
je samo prelazno resenje i prva faza iako se iz svega moze zakljuciti da
vise "naginju" javnoj bezbednosti.
U sledecoj fazi oni ce se prikljuciti jedinstvenom
antiteroristickom bloku u kome ce pored njih biti i Zandarmerija i
Specijalna antiteroristicka jedinica. Pripadnici "crvenih beretki" i
dalje ce zadrzati svoja obelezja po kojima su i poznati - francusku kapu
i grb u cijem se sredistu nalazi vuk.
LIBERALI PRETE DPS-u
OBORICEMO VLADU
PODGORICA (Beta) - PORTPAROL Liberalnog saveza Crne Gore Slavko
Perovic najavio je da ce njegova partija u slucaju da Demokratska
partija socijalista (DPS) ne podrzi Predlog Zakona o referendumu
"otvoriti nekoliko ocija, od kojih je jedna prekid podrske manjinskoj
vladi".
"Ukoliko DPS ostane tvrdokorna, bez obzira na cinjenicu sto nema
validnu argumentaciju, pred LSCG ce se otvoriti nekoliko opcija o kojima
cemo odluciti tek u trenutku i nakon glasanja DPS o predlozenom zakonu.
Jedna od tih opcija je prekid podrske manjinskoj vladi", kazao je on.
RADIKALNA STRANKA
IDEOLOSKI KRITERIJUMI
BEOGRAD, (Tanjug) - Srpska radikalna stranka ocenila je juce da je
razresenje odredjenog broja sudija, koji su prema recima srpskog
ministra pravde Vladana Batica "ogresili u proslom vremenu o zakonske
moralne norme", pokazuje "pravu totalitarnu prirodu DOS-ovog rezima".
Radikali su u saopstenju javno upitali vlast da li je svesna da ce
"ovako brutalnim nasiljem nad sudijskom profesijom" uvesti "opasan manir
i ideoloski kriterijum u sudstvu, zbog koga ce cinovnici pravosudnih
organa strepeti prilikom svake sledece promene vlasti, koja za njih moze
znaciti gubitak posla i ugrozavanje licne egzistencije..."
KOALICIJA JUGOSLAVIJA SPREMNA ZA RAZGOVOR
DOGOVOR PRE REFERENDUMA
PODGORICA, (Beta) - Predsednik Narodne stranke (NS) Dragan Soc
izjavio je da je koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" spremna za razgovor
sa vladajucim strankama u Crnoj Gori o uslovima odrzavanja referenduma o
buducem statusu te republike.
- Smatram da bi bilo pametno da Demokratska partija socijalista
trazi prekid rasprave o predlogu ovog zakona i da proba da napravi
dogovor sa nama. Onda bi parlamentu podneli na usvajnje predlog novog
zakona, koji bi bio proizvod dogovora - kazao je lider NS.
On je ocenio da ce, ako sadasnji Predlog zakona o referendumu bude
usvojen, "tesko doci do dogovora vlasti i opozicije".
SMENA U VRHU KIKINDSKIH SOCIJALISTA
MARTINOV UMESTO SEGRTA
KIKINDA - Opstinskim odborom SPS u Kikindi rukovodice privremeno
cetiri potpredsednika ogranka, a glavni koordinator aktivnosti bice Ivan
Martinov, poljoprivredni tehnicar, inace najstariji clan partije -
odluceno je na preksinocnoj sednici Opstinskog odbora ove stranke.
Smena na vrhu usledila je posto je Glavni odbor SPS nedavno iz
svojih redova iskljucio dosadasnjeg predsednika Dmitra Segrta.
M. I.
TRAJE ISTRAGA O STRAVICNOM ZLOCINU U VALJEVU
ZRTVE - MIRNE KOMSIJE
Ne verujem da su se moj sin i snaja nekome zamerili, zlocin je
jedino mogao da pocini neki pljackas koji je mislio da imaju para, posto
su radili na pijaci - kaze Proka DJeric, izbeglica u Backoj Palanci
VALJEVO - Istraga sklapa mozaik svirepog zlocina koji se u sredu
odigrao u Valjevu, kada su ubijeni supruznici Spase (48) i Zorka (43)
DJeric, izbeglica iz Hrvatske, a njihova tela potom odneta na gradsku
deponiju i spaljena. Inspektori SUP Valjevo i juce su obavljali uvidjaj
u iznajmljenoj kuci u Prikelmajerovoj ulici u Novom naselju, u kojoj su
DJerici ziveli.
Iz Korenice, u Hrvatskoj, gde su ziveli, DJerici su izbegli 5.
avgusta 1995. godine, za vreme "oluje" nad Krajinom. Pre izbijanja rata
u Hrvatskoj, Spase je radio kao vozac u komunalnom preduzecu u Korenici,
a potom se zaposlio u tamosnjoj miliciji. U Valjevu, gde su ziveli
poslednje tri godine, prodavali su voce i povrce na gradskoj pijaci,
drzali przionicu kafe. Svakog popodneva Zorka je prodavala i kokice u
centru Valjeva.
U prvom trenutku, istrazi je bio nepoznat identitet ubijenih, pa
su njihove fotografije, snimljene posle obdukcije, prikazane na lokalnim
televizijama. Posto su radili na pijaci i kontaktirali sa mnogo ljudi,
nije bilo tesko da jos iste veceri budu identifikovani.
- Ne verujem da su se moj sin i snaja nekome zamerili. Zlocin je
jedino mogao da pocini neki pljackas koji je mislio da imaju para, posto
su radili na pijaci od jutra do mraka - kaze slomljen bolom Proka DJeric
(80) izbeglica u Backoj Palanci. - Hteli su da ustede neki dinar, da u
Valjevu kupe, ili sagrade, kucicu da se ne potucaju kao podstanari uz
svu izbeglicku muku koja ih je, kao i nas, zadesila. Ziveli su sami,
dece nisu imali.
U Prikelmajerovoj ulici u Novom naselju - muk. Komsije ne mogu da
poveruju da se u njihovoj blizini odigrao stravican zlocin. Prema
nezvanicnim podacima, Zorka i Spase ubijeni su u kuci u kojoj su ziveli.
Potom su njihova tela jos istog dana, prosle srede, odneta na gradsku
deponiju gde je vinovnik uvece oko 19,30 pokusao da ih spali, kako bi
najverovatnije prikrio zlocin. U tome, medjutim, nije uspeo, jer su
radnici javnog komunalnog preduzeca "Vidrak" primetili pozar na
deponiji, a kad su pokusali da plamen ugase ugledali su stravican prizor
- dva ugljenisana tela.
- DJerici su bili divni ljudi, radni, vredni i druzeljubivi. Imali
su bastu, gajili kokoske, ziveli skromno. Prica komsija koji nije zeleo
da se njegovo ime pojavi u novinama. Nista cudno toga dana nismo
primetili. Nista nije govorilo da se u kuci nedaleko od nasih odigrao
zlocin kakav se u Valjevu ne pamti.
B. PUZOVIC
MILOSEVIC NE PRIHVATA "PRAVNE SAVETNIKE" U HAGU
STIZE REMZI KLARK
BEOGRAD. - Slobodan Milosevic nije trazio, niti odredio bilo koga
za "pravnog savetnika", izjavio je juce Tanjugu branilac bivseg
predsednika Jugoslavije, advokat Zdenko Tomanovic, reagujuci na
saopstenje Medjunarodnog suda u Hagu da su za "pravne savetnike"
Milosevica imenovani bivsi americki drzavni sekretar Remzi Klark i
britanski advokat DZon Livingston.
Tomanovic je naglasio da se cuo sa Milosevicem, koji je rekao da
nece priznati nikakve pravne savetnike koje mu odredjuje sud u Hagu.
Tribunal je zloupotrebio njegovu saglasnost da ga ti advokati posete,
sto je uobicajena procedura, ali Milosevic nije trazio ni prihvatio da
oni budu "pravni savetnici".
On je rekao da je to "jos jedan u nizu trikova Tribunala",
istakavsi da je isti slucaj bio i prilikom imenovanja Milosevicevih
"prijatelja suda".
Milosevicev branilac je rekao da ce bivsi predsednik Jugoslavije
dati saglasnost da ga poseti Remzi Klark i da ce zatraziti od njega da
demantuje ovu izjavu suda u Hagu. Takodje Milosevic ce odbiti da primi i
britanskog advokata Livingstona.
VLADAN BATIC, MINISTAR PRAVDE SRBIJE
CISTKA SE NASTAVLJA
BEOGRAD (Tanjug) - INICIJATIVA Demokratske stranke Srbije za
donosenje zakona o saradnji sa haskim tribunalom na republickom nivou je
pravno moguca, ali zahteva ispunjenje odredjenih uslova, izjavio je
republicki ministar pravde Vladan Batic.
U tom slucaju Savezna skupstina morala bi posebnim aktom da
omoguci prenosenje nadleznosti iz te oblasti na republicki parlament,
rekao je Batic, prisustvujuci godisnjoj skupstini Advokatske komore
Srbije.
- Razresene sudije radile su nesavesno i nastavicemo sa
inicijativom za njihovo uklanjanje iz pravosudja - rekao je Batic i
dodao, reagujuci na primedbu da su sudije samo primenjivale zakon, da su
oni "primenjivali zakon i kada su u pitanju rezimski mediji ali su
gotovo svi zahtevi za kaznjavanje odbijeni".
GODISNJA SKUPSTINA ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE
VLAST SE MESA U RAD SUDOVA
BEOGRAD, (Tanjug) - Predsednik Advokatske komore Srbije Branislav
Tapuskovic rekao je juce na godisnjoj skupstini te komore u Beogradu da
se izvrsna vlast i dalje mesa u rad sudskih organa.
On se ne slaze ni sa nacinom na koji je inicirano razresenje
sudija, smatrajuci da odluke o razresenju treba donositi tek posle
valjano obavljene procedure.
Advokatura u Srbiji jedan je od vaznih segmenata pravne drzave
kakvoj tezimo i jedan od prioriteta nove vlasti, izjavio je na skupstini
ministar pravde i lokalne samouprave Srbije Vladan Batic.
On je naglasio da Ministarstvo pravde ima dobru saradnju sa
advokatskim komorama u Republici, ciji su clanovi u poslednje vreme
ukljuceni u izradu zakonskih tekstova.
U DIMITROVGRADU I BELOJ PALANCI LOKALNI IZBORI
GLASOVI NA POPRAVNOM
DIMITROVGRAD, BELA PALANKA - Zbog raznih nepravilnosti na koje su
se opstinskim izbornim komisijama zalile stranke ili koalicije posle
izbora 4. novembra, u ovim mestima se juce, u pojedinim izbornim
jedinicama, delimicno ili u potpunosti ponavljaju lokalni izbori.
U Dimitrovgradu se izbori ponavljaju u sest izbornih jedinica (u
potpunosti) i na tri biracka mesta u drugim izbornim jedinicama.
Skupstina opstine ovde ima 33 odbornicka mesta, a na glasanju 4.
novembra 16 mandata je osvojio Savez gradjana Caribrod, DOS je dobio
deset, DSS sest i jedno odbornicko mesto je pripalo kandidatu grupe
gradjana. Posle delimicnog ponistavanja tih rezultata, Savez gradjana je
ostao bez pet odbornickih mesta, a DOS bez cetiri.
U Beloj Palanci, gde SO ima 29 odbornickih mandata, na izborima
pocetkom novembra 14 mesta je pripalo SPS, DOS cetiri manje, a DSS je
dobila cetiri mesta, dok je jedno mesto osvojio kandidat GG. Ovde se
izbori u celosti ponavljaju u jednoj gradskoj izbornoj jedinici i na
sest birackih mesta u drugim jedinicama.
V. C.
PREMIJER ZORAN DJINDJIC OTVORIO NEMACKO-JUGOSLOVENSKI KONGRES
PROIZVODJACA HLEBA
PEKARI KRECU U EVROPU
U novobeogradskom centru "Sava" juce je odrzan Osnivacki kongres
Nemacko-Jugoslovenske pekarske zadruge "Beko-Jugoslavija". Skup je
otvorio premijer Srbije Zoran DJindjic pozdravljajuci ovakav vid
saradnje recima da samo udruzenim novcem kroz zadrugarstvo mogu biti
stvorene dovoljne akumulacije za buduce investicije.
- Vreme je da se izmene neke izreke i da se vise ne pitamo sta
drzava moze da uradi za nas, vec sta je to sto sami mozemo da uradimo za
sebe - naglasio je DJindjic. - Zato dogovori efikasnih grupa pojedinaca
mnogo znace buducem privrednom razvoju.
Premijer je naglasio i da sve tri privredne grane koje proizvode
kljucne proizvode, a to su hleb, struja i lekovi, polako sticu i novac
za akumulacije i ima ih dovoljno na trzistu. Ministar privrede i turizma
Slobodan Milosavljevic pomenuo je da je jedini proizvod u agraru sa
zasticenom cenom takozvani narodni hleb, i da je ideja sa
liberalizacijom trzista da i ta cena bude oslobodjena.
- Kroz udruzivanje sa nemackim partnerima imacemo priliku da
izvozimo znacajne viskove proizvoda - naglasio je on. - A to ce biti
pogotovo ako godina bude rodna kao ova.
Predsednik Unije pekara Srbije DJordje Ilic naglasio je da ce
zadrugarska saradnja sa Nemcima biti visestruko korisna jer ce
ujedinjeni sa njima nasi pekari imati najnizu mogucu cenu za nabavku
opreme i sirovina, a samim tim postace i deo sistema Evropske unije.
"Beko-Jugoslavija" ce imati svoj prodajni centar u Beogradu, kao i
servis za popravku masina.
Z. N.
OTVORENO O DUGOVIMA
TIVAT (Tanjug) - Direktor JAT-a Predrag Vujovic, koji je sa
saradnicima, juce posetio aerodrome te kompanije u Podgorici i Tivtu,
izjavio je da se nada da ce uskoro biti nadjeno resenje za medjusobna
potrazivanjima tog avioprevoznika i crnogorskih firmi, a da ce do tada
putnici sa aerodroma u Tivtu, koji je zatvoren, biti prevozeni
autobusima za Podgoricu.
U vezi nastale situacije na aerodromu u Tivtu, koji je zatvoren za
saobracaj posto mu je prethodno iskljucena struja zbog neizmirenih
racuna, Vujovic je izjavio da ce u ponedeljak JAT upoznati Vladu Srbije,
a i Ministarstvo pomorstva i saobracaja Crne Gore sa faktickim stanjem
dugovanja i potrazivanja.
Ukupno, od crnogorskih subjekata, JAT potrazuje 1.524.000 DEM, a
po recima Vujovica, JAT duguje Elektroprivredi Crne Gore 135.000 DEM za
aerodrome u Tivtu i Podgorici, kao i Telekomu Crne Gore 140.000 DEM za
telefonske troskove na oba aerodroma.
PORODICE NASTRADALIH RTS PROTESTUJU ZASTO NEMA IZVESTAJA?
BEOGRAD, (Beta) - Porodice radnika koji su stradali tokom
bombardovanja zgrade RTS u aprilu 1999. godine protestovale su juce
posto RTS nije izvestila sa sudjenja bivsem direktoru te kuce Dragoljubu
Milanovicu 14. i 15. novembra.y
- Zaprepascuje nas da RTS nije smatrala za potrebnim da javnost
informise o nastavku sudjenja, verovatno smatrajuci taj dogadjaj
nevaznim - navodi se u saopstenju porodica nastradalih radnika.
"Imajuci u vidu da je tih dana pocelo saslusavanje kljucnih
svedoka (Dusan Vojvodic i drugi) pitamo se zasto RTS ovaj dogadjaj
precutkuje i sakriva od javnosti. Izrazavamo javni protest zbog
uskracivanja informacija i potcenjivanja tragedije i znacaja sudjenja",
navodi se u saopstenju i dodaje da je uskracivanje pravih informacija u
ratnim uslovima kostalo zivota nastradale radnike RTS.
BUNDZIJE I OBECANJA
PROTEKLA sedmica pocela je sa osecanjem mucnine i tako je trajala
sve do kraja.
Ne znam sta mi bi, u nedelju sam procitao intervju gospodje
Kandic. Tako je pocelo.
U ponedeljak sam na televiziji gledao protest ratnih vojnih
invalida. Uglavnom mladi ljudi bez nogu i ruku, na stakama i u kolicima,
traze od drzave da im plati ono sto je duzna. Svi znamo da se pravi dug,
u ovom slucaju, nikada ne moze vratiti.
Protesti druge vrste nastavili su se i sledecih dana.
Na predizbornim mitinzima protestovali su Srbi sa Kosova. Bunili
su se protiv Kfora i protiv Unmika, protiv Covica i protiv Siptara,
protiv Srba i protiv samih sebe.
Opasna pobuna izbila je i na drugom kraju Jugoslavije, u Kuli.
Jedinica za specijalne operacije, "crvene beretke" drzavne bezbednosti,
trazila je smenu ministra policije. Samoupravljanje je pocelo da se
brani oruzjem.
I tako, protest za protestom iz dana u dan.
Svima koji su se bunili data su obecanja.
U narodu se kaze: "Obecanje - ludom radovanje".
Vlada ce, nema sumnje, ispostovati ovu narodnu poslovicu.
Kad sam vec kod obecanja, pomenimo da je protekle sedmice odrzan
sastanak Pariskog kluba. Te silne price o donacijama, pozajmicama,
otpisivanju dugova, bankarskim transakcijama, sve vise podsecaju na onog
biznismena koji celo pre podne prica o avionima i kamionima, a popodne
kaze: "Daj mi jednu cigaru".
Protekle sedmice na NJujork je opet pao avion. Da li se to
nastavlja Treci svetski rat ili je u pitanju tehnicka greska, ostaje nam
da vidimo.
Hroniku dogadjanja koji su mi izazvali osecanje mucnine, zavrsavam
odlaskom mog skolskog druga Miodraga Jokica u Hag. Cetiri godine sedeli
smo u istom razredu Valjevske gimnazije. Kada smo, posle mature, kretali
svak na svoju zivotnu stazu, Mija mi se ovako potpisao u svesci: Jokic
Miodrag, viceadmiral. Jedini je od nas vec tada znao sta ce postati.
Verujem da i sada tacno zna sta radi.
STA STE OBECALI A STA JE URADJENO: MR MLADJAN DINKIC, GUVERNER NBJ
ZA DINAR NEMA ZIME
KO GOD je "igrao" na devalvaciju - izgubio je! Ni u prvoj polovini
2002. godine dinar nece izgubiti od svoje vrednosti nego, stavise - moze
i da ojaca
S PRAVOM, cini se, mr Mladjan Dinkic, guverner Narodne banke,
godinu dana od pocetka monetarne reforme, u prvi plan, kao najznacajniji
rezultat istice stabilnost domace valute, pogotovo kada je pracen
znacajnim rastom deviznih rezervi (milijardu i 70 miliona dolara),
vracanjem poverenja u poslovno bankarstvo i visstrukim porastom stednje.
Proslo je vise od godinu dana od pocetka reforme, a na rezultate
se gleda razlicito, od otvorenog nezadovoljstva pa do realnih shvatanja
da se, ipak, dosta pomerilo u pozitivnom smislu. Upravo je to bio povod
da postavimo pitanje najodgovornijima: sta ste obecali narodu, a sta je
ostvareno?
Pritisci profitera
PROFITERSKI lobi sada uvidja da je igrao na pogresnu kartu.
Kupovali su devize, cekajuci sunovrat dinara, a kada se to nije
dogodilo, krenulo se sa strasnim pritiscima za devalvacijom - kaze
guverner Mladjan Dinkic.
Hoce li dinar odoleti?
- Apsolutno. Dinar se stabilizovao, a devizne rezerve su toliko
povecane da, iskreno receno, ni ja nisam ocekivao da ce biti tako brzo.
Vraca se poverenje u banke, visestruko je povecana devizna, ali - i
dinarska stednja. Nema nijednog razloga da dinar padne, razmisljamo o
tome da apresira.
Prigovori sa kojima se suocavate svode se, otprilike na sledece:
mi smo jedini koji su devalvirali nemacku marku?
- Ako se to sada gleda, moze tako da izgleda. Medjutim, treba
imati u vidu da smo, do pocetka reforme, ali jos od 1994. godine imali
zamrznute cene mnogih proizvoda, a slobodan kurs. Tek sada kada su cene
"oslobodjene", dosli smo do neke realnosti. U ostalom, u svim zemljama
tranzicije cene su slicne nasim. Da je kurs nerealan, mi bismo trosili
devizne rezerve, ali - mi ih povecavamo. I pritom, gledamo samo devizne
efekte u zemlji, ne uzimamo u obzir inostrani priliv.
Proizvodjaci su neumorni i uporni, a kako ste jednom rekli, i
bezobrazni, u podizanju cena. Gde vidite resenje?
- Nasa, Direkcija za robne rezerve mora da bude aktivnija i da,
kada su odredjeni proizvodi skupi, uveze jevtinije. Smatram da treba
cuvati nasu proizvodnju, ali kada neumereni, halapljivi proizvodjaci idu
preko mere, moramo da stitimo standard gradjana.
>UNUTRASNJE USPORAVANJE<
POSLE osam godina SRJ je vracena u clanstvo MMF. Smatra li
guverner da bi politicke nesuglasice najblaze receno, mogle da se odraze
na mogucnost povlacenja sredstava MMF-a, pa i pristizanje novca od
Donatorske konferencije?
- Licno, ne bih preuvelicavao taj momenat. No, sigurno je da bi
nam politicka stabilnost umnogome pomogla i ubrzala realizovanje pomoci.
Stambeni krediti - sredinom 2002.
OZIVLJAVANJE stednje u devizama je zaista ohrabrujuce - trenutno
je 225 miliona maraka. Posebno je ohrabrujuce da gradjani stede i u
dinarima. Istina, rast nije, spektakularan, ali iznosi oko milijardu i
300 milioina dinara, ili 45 miliona DEM - kaze Mladjan Dinkic.
Gradjani, i pored povoljnih trendova, ostaju nestrpljivi. Kada se
mogu ocekivati krediti u vecem obimu, pre svega za robu siroke
potrosnje, zatim i za automobile i stanove?
- Afirmisanjem i povecanjem stednje otvaraju se sanse za, da tako
kazem, masovnije kredite. Najkasnije u drugom kvartalu treba da krenu
krediti za automobile i trajna potrosna dobra. Za stambene kredite
banaka treba sacekati drugu polovinu 2002. godine.
Sredstva od Donatorske konferencije ne pristizu, ipak, onako kako
se ocekivalo. O tome govori izjava ministra u Vladi Srbije. Ocekujemo da
se rese pregovori sa Pariskim klubom (koji su u toku) i Londonskim,
potom. Sta ocekujete?
- Otpisom dugova Pariskog i Londonskog kluba citave generacije ce
se osloboditi prevelikog tereta. Uveren sam da ce iduca godina biti
godina velikog investiranja, a kada je o donacijama rec, one su usmerene
u socijalu, energetiku i druge potrebe.
Na kraju, gospodine Dinkicu, pokusajte da sami ocenite koliko ste
od obecanja ispunili, i - ako je moguce - napravite prognozu za iducu
godinu?
PREMA PODACIMA CESID-a
SOLIDAN ODZIV
BEOGRAD - Prema poslednjim podacima Centra za slobodne izbore
(CESID) do 15 casova ukupan odziv Srba na kosovske izbore iznosi 26,2
odsto.
Od toga 32 odsto upisanih Srba je glasalo u Srbiji. U Crnoj Gori
taj procenat iznosi 29,9 odsto, a na Kosovu 15,9 procenata.
U Beogradu je glasalo 33 odsto, Kragujevcu 29,9, Kraljevu 31 Nisu
35, Novom Sadu 31,1 i Smederevu 32,5 odsto. Prema oceni portparola
CESID-a Marka Blagojevica procenat izlaska Srba na izbore "nije mali,
vec naprotiv solidan". On se nije upustao u prognoze, ali je izrazio
ocekivanje da ce odziv biti veci. On je novinare obavestio da je u
Kosovskoj Mitrovici grupa gradjana napala jednu stranu novinarsku ekipu,
ali je intervenisala policija i sprecila incident.
Blagojevic je na novinarsko pitanje o razlicitim podacima CESID-a
i koalicije "Povratak", rekao da su se njihovi podaci odnosili do 10
casova, a da je u medjuvremenu, posebno oko podneva naglo porastao odziv
glasaca.
M. V.
IZBORI ZA KOSMETSKU SKUPSTINU JUCE ODRZANI NA TERITORIJI CELE SRJ
SRBI GLASALI ZA POVRATAK
Odziv veci u Srbiji i Crnoj Gori nego na Kosmetu. Koalicija
"Povratak" tvrdi da je do 14 casova na Kosovu i Metohiji glasalo 42
odsto upisanih Srba.NA BIRALISTIMA u Srbiji, Crnoj Gori i Kosovu i
Metohiji juce su odrzani izbori za 120 poslanika u buducoj Skupstini
Kosova. Sva glasacka mesta, prema podacima OEBS, otvorena su na vreme, a
zabelezeni su manji incidenti i nepravilnosti. Odziv Srba u jutarnjim
casovima bio je slab, ali sa sutonom broj srpskih glasaca na biralistima
poceo je da se povecava.
"Po obradjenim ali i dalje nezvanicnim podacima do 15 casova na
Kosovu je izaslo 48,5 odsto upisanih biraca s tim sto se broj onih koji
izlaze na biralista "dramaticno" uvecava", rekao je Hans Kristijan
Klasing portparol OEBS. - Do 15 casova na Kosmetu je glasalo 53 odsto
Albanaca i 17,5 Srba. U Srbiji i Crnoj Gori od nesto vise od 105.000
izbeglih glasalo je 32 odsto biraca. Dok je u opstini Leposavic na
severu Kosova odziv biraca do 15 casova bio preko 20 odsto i ka veceri
je jos rastao u Kosovskoj Mitrovici, severnoj strani grada, izaslo je
svega 4,5 odsto upisanih biraca.
Kako je saostio UNMIK oko 15.20 doslo je do verbalnih carki
izmedju okupljenih Srba oko Tehnicke skole u Kosovskoj Mitrovici, pored
biralista, sa pripadnicima KFOR i zandarmerije, ali sve je zavrseno
dogovorom da se okupljeni mirno razidju.
Oliver Ivanovic nezavisni kandidat koalicije "Povratak" izneo je
dosta primedbi na rad OEBS, OESD i UNMIK tvrdeci da je bilo puno
neprvilnosti narocito u srpskim enklavama. O detaljima srpskih primedbi
novinari ce biti obavesteni naknadno.
Sef Izbornog staba koalicije "Povratak" Sveta Stefanovic izjavio
je sinoc da je odziv biraca na Kosovu "bolji kako je pao mrak".
"U sredinama gde je bilo pritisaka da se ne izadje na izbore, kako
je pao mrak, ljudi polako dolaze na biracka mesta", rekao je Stefanovic.
U Gracanici se do 16 casova odazvalo 22,5 odsto upisnih biraca, u
Priluzju 16 odsto, Obilicu 62,3, Partesu 57 odsto, Strpcu 33 procenata i
u Lapljem Selu 27,5 odsto glasaca, rekao je Stefanovic.
Podaci koalicije "Povratak" potvrdjuju da je najslabiji odziv Srba
bio u Kosovskoj Mitrovici.
D. VUJICIC
NEBOJSA COVIC NEZADOVOLJAN ATMOSFEROM NA KOSMETU TOKOM IZBORA
TO NIJE DEMOKRATIJA
BEOGRAD (Fonet - Tanjug) Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo
i Metohiju Nebojsa Covic je juce negativno ocenio atmosferu na Kosovu.
"Ambijent na Kosovu i Metohiji je takav da nema bas mnogo veze sa
demokratijom. Mozda ce jednog dana imati, kada videcemo", rekao je Covic
koji je oko podneva obisao biracko mesto Savski venac koje se nalazi u
matematickoj gimnaziji u Beogradu.
Covic je izjavio da je prema prvim informacijama sa terena odaziv
biraca na izborima za kosovsku skupstinu zadovoljavajuci.
Mislim da ce sve biti u redu s obzirom na kratku predizbornu
kamapnju i s obzirom na neuobicajenu anti-kampanju koja se vodila, rekao
je Covic prilikom obilaska birackog mesta u ulici Narodnog fronta 37,
gde je delegacija Udruzenja porodica kidnapovanih i nestalih sa Kosova
razgovarala sa predstavnikom UNMIK-ove kancelarije u Beogradu.
O anti-kampanji cemo razgovarati posle izbora, naglasio je on.
PROCENAT (NI)JE BITAN
- MANJE je bitno u kom su procentu Srbi izasli na ove izbore od
njihove odluke da oni na izborima ipak ucestvuju. To je od ogromnog
znacaja jer su Srbi tako svojim legitimno izabranim predstavnicima
omogucili da se za prava Srba bore u buducem kosovskom parlamentu gde ce
svakako imati najmanje 10 poslanika ocenio je Hans Hekerup, specijalni
izaslanik generalnog sekretara UN Kofi Anana.
Pojasnjavajuci jos jednom sporazum koji je postigao sa Nebojsom
Covicem, Hekerup je podvukao da je sem sporazuma sa Covicem finalne
razgovore vodio sa predsednikom SRJ Vojislavom Kostunicom, i da su tom
prilikom UN dale odredjene garancije predsedniku Jugoslavije da su
ostavile dovoljno prostora vladama SRJ i Srbije da ucestvuju u buducem
razresavanju nagomilanih problema Srba na Kosovu i Metohiji.
- Upravo te garancije i razgovori sa Kostunicom bili su presudni
prilikom odluke predsednika SRJ da sunarodnike sa Kosova i Metohije
pozove da izadju na izbore - ocenio je Hekerup.
D. VUJICIC
U CRNOJ GORI GLASALO 40 ODSTO
PODGORICA, (Beta). - Na izborima za skupstinu Kosova do 14 sati je
u Crnoj Gori glasalo oko 40 odsto od ukupnog broja registrovanih biraca,
saopstio je koordinator podgorickog Centra za tranziciju Rasko Konjevic.
U Crnoj Gori je registrovano 6.700 raseljenih lica sa Kosova sa
pravom glasa.
ZA VREME GLASANJA NA KOSOVU I METOHIJI
BILO I NAPADA
VRANJE, (Tanjug) - Jedan 54. godisnji Srbin pretucen je juce u
okolini Kosovske Kamenice, a dve starije zene napadnute su u Gnjilanu,
dok su isle na glasacko mesto.
Urgentnom centru Opste bolnice u Vranju juce se sa povredama glave
za lekarsku pomoc obratio Zivko Stojkovic (54) iz Kosovske Kamenice. On
je upucen na neurolosko odeljenje tamosnje bolnice.
Dosavsi u vranjsku bolnicu, Stojkovic se zalio da su ga juce u
Kosovskoj Kamenici pretukla dva Albanca, sutirajuci ga u glavu.
Dezurni lekar u vranjskom Urgentnom centru dr Sladjana Stosic
izjavila je da je Stojkovic upucen na neurolosko odeljenje, gde je
medicinski zbrinut i pusten na kucno lecenje.
Na putu do glasackog mesta u Gnjilanu napadnute su i pretucene dve
starice, Leposava Zarkovic (82) i Desanka Markovic, koje su ipak stigle
do zgrade osnovne skole i gradske crkve, kamo su se i uputile.
Takodje na putu do glasackog mesta u Gnjilanu sikanirane su i
vredjane jos dve Srpkinje, majka i kcerka, koje su maltretirali mladi
Albanci.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
This email was sent to: archive@jab.org
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email to: [EMAIL PROTECTED]
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
