[www.ANTIC.org] Sta pravila tribunala kazu o Slobinom srcu
ta poslovnik Hakog suda kaze o Miloevicevom srcu Slabljenje srcanog miica, koje nastaje usled nedovoljnog snabdevanja srca krvlju, a to je jedna od stavki u dijagnozi bolesti Slobodana Miloevica, retko se javlja kao primarno oboljenje srca. U vecini slucajeva ono se javlja kao posledica neke druge bolesti. Ukoliko se ne leci, posledice mogu biti fatalne. Autori: Marko R. Petrovic Srce biveg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloevica pumpa sve manje krvi u njegov organizam i lekari upozoravaju da, ukoliko se odmah ne pocne sa lecenjem, posledice po najcuvenijeg zatvorenika Tribunala Ujedinjenih nacija za ratne zlocine pocinjene u bivoj Jugoslaviji mogu biti fatalne. Dijagnoza, bar prema onome to je do sada objavljivano u medijima, ima nekoliko stavki - slabost srcanog miica, uvecanje leve srcane komore, hronicni zamor i visok pritisak - a sve to povecava rizik od infarkta ili mozdanog udara. Kakvo je pravo zdravstveno stanje Miloevica znaju, naravno, samo Miloevic i njegovi lekari. Jedan od onih koji su ga pregledali jeste i pukovnik dr Zdravko Mijailovic, nacelnik Kardiologije na Vojno-medicinskoj akademiji, koji ga je u julu, zajedno sa jo nekoliko stranih lekara, pregledao u Hagu. On, medjutim, ne zeli da prica o tome, navodeci da ga na to obavezuju cak tri zabrane. - Prva proistice iz Hipokratove zakletve, a druga i treca dolaze iz samog Tribunala, ali i od jugoslovenskih vlasti - kaze Mijailovic. Uvecana komora Slabljenje srcanog miica, koje nastaje usled nedovoljnog snabdevanja srca krvlju obogacene kiseonikom, retko se javlja kao primarno oboljenje srca. U vecini slucajeva ono se javlja kao posledica neke druge bolesti. - Najcece nastaje kao posledica ecerne bolesti ili kao posledica arterioskleroze - objanjava za Blic News doktor Vlastimir Pantovic, specijalista interne medicine i kardiolog u Domu zdravlja Vracar u Beogradu. - Moze da nastane i kao posledica infarkta ili nekog drugog srcanog oboljenja. Osim toga, Miloevicu je pritisak u jednom trenutku iznosio 240/140, to je ogromno opterecenje za rad srca. U slucajevima kada je krvni pritisak konstantno povecan, ili kada srce duze vreme trpi posledicu nekog drugog oboljenja, ono aktivira sopstveni sistem samoodbrane, povecavajuci svoju masu i snagu do izvesnog trenutka, kako bi ceo organizam snabdevalo dovoljnom kolicinom krvi. Sve, medjutim, ima svoje granice, i u jednom momentu srcani miic od preteranog naprezanja poputa, gubi snagu i srce se povecava. U oslabljenom srcu ostaje sve vie krvi koje ono ne moze da ispumpa u organizam, to dovodi do zastoja u radu i njegovog daljeg povecavanja. Upravo se to i dogodilo kod Miloevica, cija je leva srcana komora, iz koje se krv, prethodno procicena i u plucima obogacena kiseonikom, preko aorte alje u krvotok, uvecana. - Uvecana srcana komora ne moze svu krv da ubacuje u krvotok, to dovodi do zastoja srca i do jo veceg slabljenja srcanog miica. Dolazi do zastoja tecnosti, najpre u plucima, pa i u celom organizmu. To i dovodi do velikih otoka, nemogucnosti kretanja, a svaki, pa i najmanji pokret dovodi do guenja i otezanog disanja - naglaava doktor Pantovic. Kao posledica svega javlja se hronicni zamor, na koji, osim fizickih tegoba, dodatno uticu i specificne okolnosti u kojima se Miloevic nalazi i izuzetni mentalni napori kojima je izlozen. U takvim okolnostima, covek ne moze imati normalne ni fizicke ni intelektualne funkcije i slabi mu koncentracija. Mirovanje Ukoliko se ne podvrgne lecenju, Miloevicu zbog samog slabljenja srcanog miica preti ozbiljna opasnost od infarkta. Visoki krvni pritisak povecava taj rizik. Posebno veliko opterecenje trpe krvni sudovi, tako da vrlo brzo moze doci do mozdanog infarkta, odnosno do izlivanja krvi u mozak, kao posledice zacepljenja nekog od mozdanih krvnih sudova. - Srce ima tri velika krvna suda koji ga snabdevaju krvlju. Zacepljenje bilo kog od njih dovodi do infarkta srcanog miica, koji moze da dovede ili do poremecaja u radu srca ili do trenutne smrti - kaze doktor Pantovic. Lecenje oslabljenog srcanog miica zahtevalo bi potpuno fizicko ali i psihicko mirovanje, do kompletnog oporavka. Pre toga bi, medjutim, trebalo leciti i bolesti koje su dovele do slabljenja srca, kao to su, recimo, ecerna bolest ili povecani krvni pritisak, koje zahtevaju dosta provedenog vremena na svezem vazduhu, uz umerenu, ali permanentnu fizicku aktivnost, i uz odgovarajucu dijetalnu ishranu. Primenjeno na Miloevicev slucaj, to bi znacilo neodlozno prekidanje sudjenja, kako bi se redukovali mentalni napori i hitno premetanje na bolnicko lecenje van Sheveningena, da bi nestala psihicka presija nastala usled samog boravka u zatvoru. Takvu odluku, medjutim, moze da donese samo sudsko vece, a posle preporuke lekarskog konzilijuma koji bi bio angazovan na osnovu odluke samog veca. Do sada se to nije dogodilo, iako je u vie navrata sudjenje bivem jugoslovenskom predsedniku prekidano zbog njegovog
[www.ANTIC.org] Za Slobu! - reakcije sveta pred beogradski miting
· Ogroman broj organizacija i pojedinaca iz citavog sveta zasipaju ovih dana Tribunal u Hagu i kancelariju UN u Njujorku protestima i apelima sa jedinstvenim zahtevom: da se spase zivot predsednika Milosevica, da mu se omoguci lecenje i oporavak u Jugoslaviji i odbrana sa slobode. · Svoje poruke uputili su Medjunarodni komitet za odbranu Slobodana Milosevica, ciji su kopredsednici profesor Velko Vlkanov i Remzi Klark, predsednik Ruskog drustvenog komiteta za odbranu Slobodana Milosevica, Aleksandar Zinovjev, nacionalni komiteti iz Italije, Britanije, Ukrajine, Nemacke, Francuske, Irske i drugih zemalja. · U Apelu nemackih lekara, medju kojima su i clanovi Organizacije "Lekari protiv nuklearnog rata", koja je dobila Nobelovu nagradu za mir, istice se direktna odgovornost celnika Tribunala za zivot predsednika Milosevica i podvlaci da je njihovo dosadasnje ponasanje u potpunoj suprotnosti sa vazecim dokumentima i rezolucijama UN. Jedino moguce resenje, isticu nemacki lekari je da se prekine situacija koja preti zivotu i zdravlju predsednika Milosevica, odnosno da on bude oslobodjen kako bi dobio neophodno lecenje u Beogradu od strane lekara koji godinama prate njegovo zdravstveno stanje. · Ocekuje se da ovih dana Drzavna duma Ruske Federacije usvoji poseban apel sa istim zahtevom. Predlog je vec u proceduri. · Predsednik najvece partije u Rusiji, Komunisticke partije Ruske Federacije i predsednik Narodno-patriotskog Saveza Rusije Genadij Zjuganov u svom apelu koji su prenele sve svetske agencije izmedju ostalog kaze: "Postoje jasni zakljucci nezavisnih medicinskih strucnjaka o tome da nastavak procesa sa sadasnjim intenzitetom i uskracivanje specijalisticke medicinske pomoci Slobodanu Milosevicu moze dovesti do najgoreg. Uprkos tome, NATO tribunal uporno odbija da postupi po zahtevu lekara. Haske "sudije" i "tuzioci" potpuno svesno zele da izazovu smrt svog politickog zatvorenika. A holandske vlasti nista ne preduzimaju da sprece zlocin. Komunisticka partija Ruske federacije i Narodno-patriotski Savez Rusije najostrije osudjuju neljudsko i suprotno svim humanitarnim normama ponasanje tuzioca Karle del Ponte i sudije Ricarda Meja. Pozivamo predsednika Ruske federacije i Ministarstvo inostranih poslova Rusije da preduzme najenergicnije mere da bi se sprecio obracun sa bivsim sefom prijateljske drzave. Slobodan Milosevic je nevin i princip presumpcije nevinosti mora biti postovan. On mora biti oslobodjen. On mora da dobije medicinsku pomoc u Jugoslaviji od lekara koji su ga godinama lecili i mogucnost da se brani od laznih optuzbi kao slobodan covek. " · Poznati americki pisci i profesori Majkl Parenti, Kristijan Parenti, Loren Kudli i Pegi Karp u svom obracanju predsedniku Saveta bezbednosti UN isticu nehumane uslove u kojima predsednika Milosevica drzi Tribunal koji sponzorisu i finansiraju Sjedinjene Americke Drzave. NJegov tretman je okrutan i neposten, isticu oni i zahtevaju da se ovo pitanje stavi na dnevni red UN i zahteva da se kazneni i nepravedni "sud" obaveze da omoguci lecenje na slobodi i fer tretman predsednika Milosevica. · U poruci ovom nasem mitingu koju smo malocas dobili, sa potpisom Dzejn Keli, predsednice Irskog komiteta za odbranu Slobodana Milosevica, istice se puna solidarnost i poziva na neodlozno oslobodjenje predsednika Milosevica iz laznog suda u Hagu. Irski komitet, kaze se dalje u poruci, je posvecen borbi predsednika Milosevica za istinu, pravdu i mir i nastoji da mobilise politicare i javnost Republike Irske protiv zlocinackog tretmana predsednika Milosevica od strane Haskog tribunala. · U saopstenju za americku javnost koju je potpisao potpredsednik Medjunarodnog akcionog centra iz Njujorka Dzon Katalinoto istice se da je predsednik Milosevic uspeo da sudjenje okrene protiv NATO-a, raskrinkavajuci zlocine SAD i njihovih evropskih saveznika u razbijanju Jugoslavije, bombardovanju civilne infrastrukture i ubijanju hiljada jugoslovenskih civila. Zatim se detaljno opisuje tretman predsednika Milosevica od strane Tribunala i pozivaju americki gradjani da se odazovu na apele medjunarodnoj javnosti koje je uputilo Udruzenje "Sloboda". · Predsednik Svetske unije slobodnih mislilaca i predsednik Nemackog Komiteta za odbranu Slobodana Milosevica Klaus Hartman potpisao je apel upucen Tribunalu u kome se ukazuje na sve oblike povreda Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima i drugih dokumenata UN u tretmanu predsednika Milosevica i zahteva njegovo lecenje u Jugoslaviji i odbrana sa slobode. · Centralni komitet Saveza komunisticke omladine Ruske federacije izrazava najodlucniji protest protiv nastavljanja sramnog sudjenja Slobodanu Milosevicu u Hagu, koje je vec dozivelo propast, zahvaljujuci blistavoj odbrani Slobodana Milosevica, koja je pokazala svu korumpiranost, niskost i nekompetentnost ljudi, koji sebe u Hagu nazivaju sudijama, a ciji je glavni cilj opravdavanje stvarnih
[www.ANTIC.org] MIROSLAV ILIC zvezda srpske narodme pesme u OTAVI, Kanada
MIROSLAVA ILICA U OTAVI MIROSLAV ILIC i gost veceri Danijela Tamnidzija uz orkestar Srdjana Spasica Ne propustite priliku da uzivate i cujete legendu nase narodne muzike MIROSLAVA ILICA DATUM : Subota, 23. novembar, 2002, VREME: 19:30 casova MESTO : Le Patro Community Center 40 Couburg Street, Ottawa ULAZNICE : $ 25.- za odrasle, besplatno za decu do 10 godina ( bez obezbijedjenog sjedista) VECERA : Kolo Sestara sprema veceru : . Vecera je $10 za odrasle i $5 za djecu. Prodaja ulaznica: Mihajlo Vreca 222-0008(Ottawa); 777-3883(Hull) Vojislav Ducic 820-8021 Cale Rakic 568-7416 Krstan Veljko 738-7304 Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Donatorska vecera za Hram Svetog Save
http://www.danas.co.yu/20021120/hronika3_frame.htm DANAS sreda, 20. novembar 2002. HRONIKA Donatorska vecera za Hram Svetog Save Ulaznica od pet do 300 hiljada dinara Beograd - Drustvo za podizanje Hrama Svetog Save organizuje 26. novembra u Hotelu Interkontinental donatorsku veceru za Hram Svetog Save, ciji je domacin, premijer Srbije Zoran Djindjic. Donacije za preduzeca iznose 300 hiljada, a za pojedince pet hiljada dinara, saopstio je republicki ministar vera Vojislav Milovanovic, na jucerasnoj konferenciji za novinare u Hramu na Vracaru. Prema njegovim recima, planirano je da na veceri prisustvuje priblizno 400 gostiju. Do sada je donacije uplatilo blizu 100 preduzeca, a ulaznice se mogu kupiti na recepciji Interkontinentala od 21. do 22. novembra. Donatorskoj veceri bi, kako je najavio ministar Milovanovic, trebalo da prisustvuju najvisi visokodostojnici Srpske pravoslavne crkve, clanovi Vlade Srbije, direktori najuspesnijih preduzeca - clanova Drustva za podizanje Hrama Svetog Save i druge javne licnosti. Sva sredstva bice uplacena na ziro-racun Svetog arhijerejskog sinoda SPC i namenjena za finansiranje zavrsnih radova na Hramu Svetog Save, (zavrsetak fasade i zanatsko-gradjevinskih radova) za koje je potrebno 200 miliona dinara. J. T. Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] PREGOVARANJE I PREGOVARACI
http://www.pcnen.cg.yu/novi/drugi/09.htm Prve crnogorske nezavisne elektronske novine (PCNEN) Drugi pisu: 20.11.2002. PREGOVARANJE I PREGOVARACI Uska staza Iako su zahtevi srpske strane u pregovorima o zajednickoj drzavi (ili zajednici drzava) razumni i opravdani, ni crnogorsko odbijanje nije nerazumno Aleksandar Lojpur U poslu oko ustavnog preuredjenja odnosa Srbije i Crne Gore srpski pregovaracki tim je sebe doveo u situaciju u kojoj postoji samo jedan izlaz, a to je kapitulacija pred Djukanovicem. Naime, raskidanje Beogradskog sporazuma i referendum o nezavisnosti Srbije ne dolazi u obzir jer je srpski parlament ratifikovao Beogradski sporazum, a Evropska unija svedocila njegovom potpisivanju, pa bi raskidanje znacilo jednostran akt koji bi do temelja pogorsao odnose i sa Crnom Gorom i sa Evropom. S druge strane, sporazum je takav da Djukanovica ne prisiljava na prihvatanje zahteva srpske strane u vezi sa izborom poslanika i drugim spornim pitanjima. Najzad, ni produzenje statusa kvo nije prihvatljivo, a ni Evropa ne pritiska Djukanovica da bude konstruktivniji u pregovorima. Dakle, jedino sto je moguce jeste prihvatanje crnogorske varijante ustavne povelje. Treba stvari pogledati i sa drugog aspekta. Premda verujem da su zahtevi srpske strane razumni i opravdani, i da bi bilo i za Srbiju i za Crnu Goru bolje da imamo zajednicku drzavu a ne zajednicu drzava, ni crnogorsko odbijanje nije nerazumno. Po zamislima crnogorskog tima, drzavna zajednica bi funkcionisala u svakom pitanju samo na osnovu konsenzusa, a svaka drzava bi mogla samostalno da regulise sve o cemu dve drzave ne bi mogle da se dogovore da treba da vazi za obe drzave. Takav aranzman nije stetan ni za Srbiju ni za Crnu Goru. Ako bi neka drzava clanica nesto regulisala na nacin suprotan konsenzualno utvrdjenom pravu zajednice drzava, postojala bi dvostruka zastita. Jednu zastitu bi pruzao sud zajednice drzava. Ako se ni tu ne bi doslo do odluke jer bi stvari funkcionisale po osnovu konsenzusa, zastita osnovnih ljudskih prava bila bi obezbedjena preko Evropskog suda pravde pri Savetu Evrope u Strazburu. Moguce je da crnogorsko rukovodstvo takvim aranzmanom zeli da zastiti Crnu Goru od mogucih losih posledica nestabilnosti politickih prilika u Srbiji. Malo je verovatno da bi u Srbiji mogli ponovo doci na vlast destruktivni politicari poput Milosevica i Seselja, ali takva mogucnost, nazalost, nije potpuno otklonjena. Da je crnogorski koncept prihvatljiv i za Srbiju pokazuje i istina da i mi u Srbiji trpimo vec dve godine posledice nesposobnosti federalnih vlasti da prevazidju neke elemente Miloseviceve politicke zaostavstine, kao sto je napr. blokada saradnje sa haskim tribunalom koja je trajala vise od godinu i po dana i bila i ostala izvor nestabilnosti u samoj Srbiji. Razumno je i uzdrzavanje Evrope od podupiranja srpskog koncepta. Evropska unija zna da zeli da ima jednog sagovornika za obe drzave i u perspektivi ulaska Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju jedan glas u telima unije za obe drzave, umesto dva glasa. To upravo obezbedjuje Beogradski sporazum, kao i obe varijante Ustavne povelje, i srpska i crnogorska. Zato je Evropskoj uniji svejedno koji ce koncept prevagnuti, sve dok jedan ili drugi nisu izvor nestabilnosti u Srbiji i Crnoj Gori ili u regionu. Prema tome, i srpski i crnogorski koncept uredjenja odnosa su prihvatljivi. Ono sto nije prihvatljivo jeste produzetak statusa kvo. Nastavak statusa kvo je takodje moguc ako do dogovora ne dodje. Medjutim, nastavak statusa kvo nije prihvatljiv jer bismo i dalje bili blokirani u sredjivanju institucija, a nas neuspeh u izgradnji institucija je osnovni uzrok sadasnje krize, zastoja u reformama i nestabilnosti u drzavi. Pri sadasnjem statusu kvo nemamo jasno razgranicene nadleznosti i odgovornosti u Srbiji, i mogucnosti da sredimo drzavu kako treba, jer smo u Srbiji vezani pravom savezne drzave i odlukama saveznih organa u cijem donosenju u znatnoj meri ucestvuju donosioci odluka iz Crne Gore koji za svoje odluke ne odgovaraju pred svojim biracima posto se na teritoriji gde se oni biraju (u Crnoj Gori) to pravo i te odluke jednostavno ne primenjuju. Zato srpski predstavnici treba da prestanu da uslovljavaju usvajanje povelje prihvatanjem srpskih zahteva od strane crnogorskih predstavnika. Istina je da bi to znacilo da je Milo Djukanovic stopostotno uspeo u ovim dugotrajnim i iscrpljujucim pregovorima, da totalni uspeh crnogorske strane i totalni poraz srpske strane u tim pregovorima nije dobar pocetak zajednice drzava Srbije i Crne Gore, niti pozicionira Crnu Goru kao konstruktivnog partnera u tim pregovorima. Ali o tome je trebalo misliti prilikom potpisivanja Beogradskog sporazuma, jer vec tada Crna Gora nije krila da ce to biti maksimum zajednistva na koji ona pristaje. Nada da ce Djukanovic izgubiti na izborima ili da ce Evropa pritisnuti Crnu Goru da prihvati razumne predloge srpske strane, pa da ce se tako postici ono sto se nije postiglo prilikom potpisivanja
[www.ANTIC.org] Sta pravila tribunala kazu o Slobinom srcu
Title: Message ©ta poslovnik Ha¹kog suda kaze o Milo¹evicevom srcu Slabljenje srcanog mi¹ica, koje nastaje usled nedovoljnog snabdevanja srca krvlju, a ¹to je jedna od stavki u dijagnozi bolesti Slobodana Milo¹evica, retko se javlja kao primarno oboljenje srca. U vecini slucajeva ono se javlja kao posledica neke druge bolesti. Ukoliko se ne leci, posledice mogu biti fatalne. Autori: Marko R. Petrovic Srce biv¹eg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milo¹evica pumpa sve manje krvi u njegov organizam i lekari upozoravaju da, ukoliko se odmah ne pocne sa lecenjem, posledice po najcuvenijeg zatvorenika Tribunala Ujedinjenih nacija za ratne zlocine pocinjene u biv¹oj Jugoslaviji mogu biti fatalne. Dijagnoza, bar prema onome ¹to je do sada objavljivano u medijima, ima nekoliko stavki - slabost srcanog mi¹ica, uvecanje leve srcane komore, hronicni zamor i visok pritisak - a sve to povecava rizik od infarkta ili mozdanog udara. Kakvo je pravo zdravstveno stanje Milo¹evica znaju, naravno, samo Milo¹evic i njegovi lekari. Jedan od onih koji su ga pregledali jeste i pukovnik dr Zdravko Mijailovic, nacelnik Kardiologije na Vojno-medicinskoj akademiji, koji ga je u julu, zajedno sa jo¹ nekoliko stranih lekara, pregledao u Hagu. On, medjutim, ne zeli da prica o tome, navodeci da ga na to obavezuju cak tri zabrane. - Prva proistice iz Hipokratove zakletve, a druga i treca dolaze iz samog Tribunala, ali i od jugoslovenskih vlasti - kaze Mijailovic. Uvecana komora Slabljenje srcanog mi¹ica, koje nastaje usled nedovoljnog snabdevanja srca krvlju obogacene kiseonikom, retko se javlja kao primarno oboljenje srca. U vecini slucajeva ono se javlja kao posledica neke druge bolesti. - Najce¹ce nastaje kao posledica ¹ecerne bolesti ili kao posledica arterioskleroze - obja¹njava za Blic News doktor Vlastimir Pantovic, specijalista interne medicine i kardiolog u Domu zdravlja Vracar u Beogradu. - Moze da nastane i kao posledica infarkta ili nekog drugog srcanog oboljenja. Osim toga, Milo¹evicu je pritisak u jednom trenutku iznosio 240/140, ¹to je ogromno opterecenje za rad srca. U slucajevima kada je krvni pritisak konstantno povecan, ili kada srce duze vreme trpi posledicu nekog drugog oboljenja, ono aktivira sopstveni sistem samoodbrane, povecavajuci svoju masu i snagu do izvesnog trenutka, kako bi ceo organizam snabdevalo dovoljnom kolicinom krvi. Sve, medjutim, ima svoje granice, i u jednom momentu srcani mi¹ic od preteranog naprezanja popu¹ta, gubi snagu i srce se povecava. U oslabljenom srcu ostaje sve vi¹e krvi koje ono ne moze da ispumpa u organizam, ¹to dovodi do zastoja u radu i njegovog daljeg povecavanja. Upravo se to i dogodilo kod Milo¹evica, cija je leva srcana komora, iz koje se krv, prethodno proci¹cena i u plucima obogacena kiseonikom, preko aorte ¹alje u krvotok, uvecana. - Uvecana srcana komora ne moze svu krv da ubacuje u krvotok, ¹to dovodi do zastoja srca i do jo¹ veceg slabljenja srcanog mi¹ica. Dolazi do zastoja tecnosti, najpre u plucima, pa i u celom organizmu. To i dovodi do velikih otoka, nemogucnosti kretanja, a svaki, pa i najmanji pokret dovodi do gu¹enja i otezanog disanja - nagla¹ava doktor Pantovic. Kao posledica svega javlja se hronicni zamor, na koji, osim fizickih tegoba, dodatno uticu i specificne okolnosti u kojima se Milo¹evic nalazi i izuzetni mentalni napori kojima je izlozen. U takvim okolnostima, covek ne moze imati normalne ni fizicke ni intelektualne funkcije i slabi mu koncentracija. Mirovanje Ukoliko se ne podvrgne lecenju, Milo¹evicu zbog samog slabljenja srcanog mi¹ica preti ozbiljna opasnost od infarkta. Visoki krvni pritisak povecava taj rizik. Posebno veliko opterecenje trpe krvni sudovi, tako da vrlo brzo moze doci do mozdanog infarkta, odnosno do izlivanja krvi u mozak, kao posledice zacepljenja nekog od mozdanih krvnih sudova. - Srce ima tri velika krvna suda koji ga snabdevaju krvlju. Zacepljenje bilo kog od njih dovodi do infarkta srcanog mi¹ica, koji moze da dovede ili do poremecaja u radu srca ili do trenutne smrti - kaze doktor Pantovic. Lecenje oslabljenog srcanog mi¹ica zahtevalo bi potpuno fizicko ali i psihicko mirovanje, do kompletnog oporavka. Pre toga bi, medjutim, trebalo leciti i bolesti koje su dovele do slabljenja srca, kao ¹to su, recimo, ¹ecerna bolest ili povecani krvni pritisak, koje zahtevaju dosta provedenog vremena na svezem vazduhu, uz umerenu, ali permanentnu fizicku aktivnost, i uz odgovarajucu dijetalnu ishranu. Primenjeno na Milo¹evicev slucaj, to bi znacilo neodlozno prekidanje sudjenja, kako bi se redukovali mentalni napori i hitno preme¹tanje na bolnicko lecenje van Sheveningena, da bi nestala psihicka presija nastala usled samog boravka u zatvoru. Takvu odluku, medjutim, moze da donese samo sudsko vece, a posle preporuke lekarskog konzilijuma koji bi bio angazovan na osnovu odluke samog veca. Do sada se to nije dogodilo, iako je u vi¹e navrata
[www.ANTIC.org] Mntoday, 20.11.2002.
MONTENEGRO'S PRESIDENT MILO DJUKANOVIC TALKED WITH THE UN SECRETARY GENERAL KOFI ANNAN: NEAR SOLUTION TO THE CRISIS IN THE REGION Podgorica - Montenegro's President Milo Djukanovic talked in Belgrade yesterday with the United Nations (UN) Secretary General Kofi Annan. Djukanovic expressed certainty that the crisis in the region would be solved soon, and that Serbia and Montenegro were almost finishing the work on the constitutional charter of the future state union. Djukanovic and Annan also talked about Prevlaka. They expressed mutual satisfaction about the fact that Prevlaka will no longer be the contentious issue, but the promoter of cooperation in all areas, primarily in tourism. Annan expressed his assurance that the Federal Republic of Yugoslavia (FRY) was being established on the principles of Law, on the development of democratic institutions and on respecting human rights. He also said he hoped that the FRY would soon join the European Union (EU). GERMAN PARLIAMENTARY DELEGATION VISITED MONTENEGRO'S PARLIAMENT YESTERDAY: SUPPORT TO MONTENEGRO IN ANY CASE Podgorica - Montenegro can count on the support and help of the European Union (EU) and Germany in the process of continuation of reforms, regardless of the outcome of the agreement between the two members of the Yugoslav union - such was the attitude of German parliamentarians during their meeting with Speaker of Montenegro's Parliament Filip Vujanovic in Podgorica yesterday. We are convinced that after the dissolution of ex Yugoslavia Montenegro also has the right to decide freely about its future. In what manner will Montenegro and Serbia formulate their relations depends on their Governments and Parliaments - stated member of German's Parliament Zigfried Hellias. He refused the insinuations that the European fifteen and the international community had been exerting pressure in order to draw the political situation and the relations between Serbia and Montenegro in a certain direction, because Europe only helps in reaching a solution. U.S. CONSUL TO PODGORICA HOYT BRIAN YEE TALKED WITH MONTENEGRO'S OFFICIALS FOCUS ON ECONOMIC ISSUES Podgorica - Any further delay in the implementation of the Belgrade Agreement diminishes its true importance and draws Montenegro and Serbia away from the European and other integrations - it was stated yesterday during the talk of the president of the Committee for the international relations of Montenegro's Parliament, Svetozar Marovic, and the Head of the Consulate of the United States of America (USA) to Podgorica, Hoyt Brian Yee. During his talk with Vice President of Montenegro's Government Branimir Gvozdenovic said that the US administration would help the managers of the Montenegro's Internet Park Project to establish cooperation with the US companies. The Internet Project implies the production of different sorts of software in Montenegro, with the participation of home experts. Gvozdenovic and Yee defined as significant the effects of the recent cooperation and support of American organizations to the reformist and democratic processes in Montenegro. In Montenegro CRNOGORSKI PREDSJEDNIK MILO DJUKANOVIC RAZGOVARAO SA GENERALNIM SEKRETAROM UN KOFI ANANOM: SKORO RJESENJE KRIZE U REGIONU Podgorica - Crnogorski predsjednik Milo Djukanovic razgovarao je juce u Beogradu sa generalnim sekretarom Ujedinjenih Nacija (UN) Kofi Ananom. Djukanovic je izrazio uvjerenje da ce se ubrzo rjesiti kriza u regionu, kao i da su Srbija i Crna Gora na domaku izrade Ustavne povelje buduce drzavne zajednice. Djukanovic i Anan su razgovarali i o Prevlaci.Izrazeno je obostrano zadovoljstvo sto Prevlaka nece vise biti predmet krize, vec saradnje u svim oblastima, prije svega u turizmu. Anan je izrazio uvjerenje da se SR Jugoslavija(SRJ) gradi na vladavini prava, izgradnji demokratskih institucija i postovanju ljudskih prava i rekao da se nada da ce se SRJ uskoro pridruziti Evropskoj zajednici. NJEMACKA PARLAMENTARNA DELEGACIJA JUCE POSJETILA CRNOGORSKU SKUPSTINU: PODRSKA CRNOJ GORI U SVAKOJ VARIJANTI Podgorica - Crna Gora ce moci da racuna na podrsku i pomoc Evropske unije (EU) i Njemacke za nastavljanje procesa reformi, bez obzira na to kako budu rijeseni buduci odnosi izmedju dviju clanica jugoslovenske zajednice - stav je njemackih parlamentaraca koji su juce u Podgorici razgovarali sa predsjednikom crnogorskog parlamenta Filipom Vujanovicem. Uvjereni smo da nakon raspada bivse Jugoslavije i Crna Gora ima pravo da samostalno odluci o svojoj buducnosti, a na koji ce nacin Crna Gora i Srbija uobliciti svoje odnose zavisi od njihovih vlada i parlamenta - rekao je clan njemackog Saveznog parlamenta Zigfrid Helias. On je odbacio misljenje da su evropska petnaestorica i medjunarodna zajednica sprovodile pritisak da se politicka situacija i odnos Srbije i Crne Gore usmjerava na odredjeni nacin, jer Evropa samo pomaze da se dodje do rjesenja. Sa njemackim parlamentarcima razgovarao je i predjsednik Odbora za
[www.ANTIC.org] Zatiranje srpske duhovnosti
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02111901.shtml Glas javnosti, 20.novembar, 2002. Tema: Siptarski teroristi porusili 112 manastira i crkava na Kosmetu Zatiranje srpske duhovnosti Dramatican broj porusenih srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji od pre tri dana povecao se na 112. Svi srpski hramovi (od 1.500 koliko ih je na Kosmetu) poruseni su u poslednje tri i po godine, za vreme boravka mirovne misije UN (Kfor i Unmik) na Kosmetu. Na predugackoj listi hramova koje su siptarski teroristi porusili vise od polovine podignuto je u 14. 15. i 16. veku. Medu zatrtim svetinjama je i manastir Svete Trojice u Musutistu kod Suve Reke iz 14. veka, jedan od najvaznijih pravoslavnih duhovnih centara na ovom podrucju. Manastir je sluzio i kao skola u vreme otomanske okupacije i bio je poznat po svojoj vrednoj biblioteci srednjovekovnih knjiga i rukopisa od 14. do 17. veka. Sa zemljom je sravnjena i crkva Presvete Bogorodice Odigitrije iz 1315. godine, takode u Musutistu, zaduzbina vrhovnog dvorskog upravnika drzavnih dobara Dragoslava sa porodicom. Cinizam Kfora Ocena Kfora u Pristini da su dve nedavno srusene crkve kod Istoka odavno napustene i da nisu imale istorijsko-umetnicki znacaj i da nisu bile opremljene vise je nego cinicna. Predstavnici Kfora smetnuli su s uma da su crkve napustene u leto 1999. godine, upravo kad su se oni pojavili sa zadatkom da uvedu red u Pokrajini. Podsecamo da su hramovi napusteni jer pripadnici mirovne misije nisu uspeli da zastite vernike koji su ih posecivali. Istini ne odgovara ni druga konstatacija Kfora, jer vojnici nisu kompetentni da ocenjuju istorijsko-umetnicki znacaj hramova jednog starog naroda. Najzad, netacno je da crkve nisu bile opremljene, jer su oba hrama raspolagala sa brojnim crkveno-bogosluzbenim predmetima. . Granate i kamenice Na stalnom udaru zlikovaca nalaze se i najstariji i najvredniji spomenici kulture srpskog naroda na Kosmetu, koji su opstali zahvaljujuci danonocnoj zastiti snaga Kfora. Vise desetina granata i kamenica za protekle tri godine poletelo je ka Peckoj patrijarsiji, Visokim decanima, Gracanici, Bogorodici Ljeviski, Sokolici, Goriocu i drugim svetinjama, koje su, na srecu, ostale netaknute. Monahinje i monasi u ovim manastirima zive u najstrozoj izolaciji, bez mogucnosti da se slobodno krecu van manastirskih zidina. Ktitorski natpis nad ulazom ubraja se u red najstarijih i najlepsih srpskih epigrafskih spomenika. Freske nastale odmah posle 1315. godine, u doba kralja Milutina, najlepsa su ostvarenja fresko-slikarstva. U oltarskom prostoru nalazio se jedinstveni portal juznoslovenskog prosvetitelja Svetog Klimenta Ohridskog. Crkva je bila pod zastitom drzave kao jedan od najvrednijih primera srednjovekovne arhitekture i umetnosti Kosmeta. Na meti siptarskih bezboznika nasli su se i manastiri Svetog Arhangela Gavrila u Binacu kod Vitine i Svetog Marka Koriskog u Korisi kod Prizrena. Do temelja je unisten i manastir Zociste sa crkvom Svetih Vraca Kuzmana i Damjana iz 14. veka, jedan od najznacajnijih starih hramova na Kosmetu, koji je bio poznat po svom monumentalnom fresko- slikarstvu, a posebno po prikazima starozavetnih proroka. Kad su pre nekoliko meseci monasi rasko-prizrenske Eparhije zeleli da pocnu obnovu, u kojem su utociste i isceljenje nalazili i mnogi Siptari, teroristi su napali ucesnike obnove i unistili preostale ostatke manastira. Sistematsko i plansko unistavanje manastira i crkava, sa zeljom da se zatru i uniste svi tragovi srpske duhovnosti i kulture u juznoj srpskoj Pokrajini, Siptari su izvodili u nekoliko faza. Posle demoliranja, pljackanja i skrnavljenja crkava, hramovi i prateci objekti (parohijski domovi, zvonici) su paljeni a zatim i minirani. U zavisnosti od jacine eksploziva, i miniranje je izvodeno u vise navrata, a pa su pojedine crkve zlikovci rusili i po nekoliko puta. Na kraju je sledilo i raznosenje ostataka (kao sto je od Svetih arhangela kod Prizrena podignuta i danas postojeca Sinan-pasina dzamija u Prizrenu), ciscenje terena i uklanjanje tragova postojanja. Pored starih manastira i crkava, vekovnih svedoka bitisanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, Siptari su unistili i veci broj novosagradenih i tek osvecenih hramova medu kojima su crkva Svetog Stefana u Gornjem Nerodimlju kod Urosevca, crkva Svete Trojice u Donjem Petricu kod Peci, crkva Zacece Svetog Jovana Pretece i Krstitelja u Peckoj banji, Bogorodicina crkva u Naklu kod Peci, crkva Hrista Spasa u Pristini i mnoge druge. Prilikom unistenja pravoslavnih hramova stradalo je vise desetina hiljada ikona, fresaka i ostalih vrednih relikvija. P. Pasic Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Deklaracija o zastiti cirilice / Slubeni list SRJ, br. 61/2002
Slubeni list SRJ, br. 61/2002 Na osnovu lana 78. taka 4) Ustava Savezne Republike Jugoslavije, Savezna skuptina, na sednici Vea graana od 14. novembra 2002. godine i na sednici Vea republika od 13. novembra 2002. godine, donela je D E K L A R A C I J U O ZATITI IRILICE U Saveznoj Republici Jugoslaviji, kao i u republikama Srbiji i Crnoj Gori, sve vie se zapostavlja iriliko pismo, kako u zvaninoj tako i u svakodnevnoj upotrebi. U Republici Srbiji je Zakonom o slubenoj upotrebi jezika i pisma propisana slubena upotreba irilikog pisma, navedeni su uslovi za korienje latinice, kao i jezika i pisma narodnosti. U Republici Crnoj Gori oba pisma su Ustavom izjednaena. Veinsko stanovnitvo Srbije i Crne Gore ve skoro deset vekova se slui irilikim pismom. irilicom su ispisivani dokumenti i spomenici, najznaajniji istorijski spisi, najvrednija knjievna dela i sve drugo to predstavlja sutinski element nacionalnog identiteta Srba i Crnogoraca, njihovog zajednikog ivota, tradicije i povezivanja. Danas se iriliko pismo sve ree koristi. U zvaninoj, a sledstveno tome i najiroj upotrebi, irilica se potiskuje latininim pismom. Razlog za to je nebriga nadlenih organa vlasti na svim nivoima, javnih slubi, kulturnih i medijskih institucija i svih sredstava javnih komunikacija. Odricanje od sopstvenog pisma znak je odsustva svesti o potrebi negovanja sopstvenih kulturnih vrednosti, uvanja nacionalnog identiteta i njegovih obeleja. Ono, takoe, ukazuje na kompleks nie vrednosti i pogreno shvatanje da e nas udaljavanje od sebe samih pribliiti drugima. Skuptina Savezne Republike Jugoslavije ovim poziva dravne organe, organe lokalne samouprave, preduzea koja vre javna ovlaenja, prosvetne, kulturne i medijske ustanove da u skladu sa zakonskim propisima koriste irilicu. Pozivaju se upravni organi, vlasnici preduzea i preduzetnici da prilikom oglaavanja, reklamiranja i ispisivanja firmi potuju Zakon o slubenoj upotrebi jezika i pisma. Na isti nain se mora strogo pridravati zakonskih propisa kada oni predviaju upotrebu nekog drugog pisma umesto irilikog. Pozivaju se svi odgovorni da u okviru svog delokruga vre nadzor nad sprovoenjem zakonskih propisa u ovoj oblasti i da se ne ogluavaju o svoju zakonsku obavezu. Za opstanak irilice posebno bi bilo pogubno da se lokalizacija operativnog sistema Vindous i programskog paketa Ofis, odnosno njihovo prevoenje na srpski jezik, sprovede na latininom pismu. Apeluje se na sve nadlene dravne organe i sve ukljuene u ovaj posao da obezbede da se ovaj poduhvat znaajan za kulturu srpskog naroda ostvari na irilikom pismu. Ova deklaracija e se objaviti u Slubenom listu SRJ. Savezna skuptina AC br. 355 14. novembra 2002. godine Beograd Potpredsednik Vea republika dr arko Kora, s. r. Predsednik Vea graana prof. dr Dragoljub Miunovi, s. r. Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Za Slobu! - reakcije sveta pred beogradski miting
Title: Message Ogroman broj organizacija i pojedinaca iz citavog sveta zasipaju ovih dana Tribunal u Hagu i kancelariju UN u Njujorku protestima i apelima sa jedinstvenim zahtevom: da se spase zivot predsednika Milosevica, da mu se omoguci lecenje i oporavak u Jugoslaviji i odbrana sa slobode. Svoje poruke uputili su Medjunarodni komitet za odbranu Slobodana Milosevica, ciji su kopredsednici profesor Velko Vlkanov i Remzi Klark, predsednik Ruskog drustvenog komiteta za odbranu Slobodana Milosevica, Aleksandar Zinovjev, nacionalni komiteti iz Italije, Britanije, Ukrajine, Nemacke, Francuske, Irske i drugih zemalja. U Apelu nemackih lekara, medju kojima su i clanovi Organizacije "Lekari protiv nuklearnog rata", koja je dobila Nobelovu nagradu za mir, istice se direktna odgovornost celnika Tribunala za zivot predsednika Milosevica i podvlaci da je njihovo dosadasnje ponasanje u potpunoj suprotnosti sa vazecim dokumentima i rezolucijama UN. Jedino moguce resenje, isticu nemacki lekari je da se prekine situacija koja preti zivotu i zdravlju predsednika Milosevica, odnosno da on bude oslobodjen kako bi dobio neophodno lecenje u Beogradu od strane lekara koji godinama prate njegovo zdravstveno stanje. Ocekuje se da ovih dana Drzavna duma Ruske Federacije usvoji poseban apel sa istim zahtevom. Predlog je vec u proceduri. Predsednik najvece partije u Rusiji, Komunisticke partije Ruske Federacije i predsednik Narodno-patriotskog Saveza Rusije Genadij Zjuganov u svom apelu koji su prenele sve svetske agencije izmedju ostalog kaze: "Postoje jasni zakljucci nezavisnih medicinskih strucnjaka o tome da nastavak procesa sa sadasnjim intenzitetom i uskracivanje specijalisticke medicinske pomoci Slobodanu Milosevicu moze dovesti do najgoreg. Uprkos tome, NATO tribunal uporno odbija da postupi po zahtevu lekara. Haske "sudije" i "tuzioci" potpuno svesno zele da izazovu smrt svog politickog zatvorenika. A holandske vlasti nista ne preduzimaju da sprece zlocin. Komunisticka partija Ruske federacije i Narodno-patriotski Savez Rusije najostrije osudjuju neljudsko i suprotno svim humanitarnim normama ponasanje tuzioca Karle del Ponte i sudije Ricarda Meja. Pozivamo predsednika Ruske federacije i Ministarstvo inostranih poslova Rusije da preduzme najenergicnije mere da bi se sprecio obracun sa bivsim sefom prijateljske drzave. Slobodan Milosevic je nevin i princip presumpcije nevinosti mora biti postovan. On mora biti oslobodjen. On mora da dobije medicinsku pomoc u Jugoslaviji od lekara koji su ga godinama lecili i mogucnost da se brani od laznih optuzbi kao slobodan covek. " Poznati americki pisci i profesori Majkl Parenti, Kristijan Parenti, Loren Kudli i Pegi Karp u svom obracanju predsedniku Saveta bezbednosti UN isticu nehumane uslove u kojima predsednika Milosevica drzi Tribunal koji sponzorisu i finansiraju Sjedinjene Americke Drzave. NJegov tretman je okrutan i neposten, isticu oni i zahtevaju da se ovo pitanje stavi na dnevni red UN i zahteva da se kazneni i nepravedni "sud" obaveze da omoguci lecenje na slobodi i fer tretman predsednika Milosevica. U poruci ovom nasem mitingu koju smo malocas dobili, sa potpisom Dzejn Keli, predsednice Irskog komiteta za odbranu Slobodana Milosevica, istice se puna solidarnost i poziva na neodlozno oslobodjenje predsednika Milosevica iz laznog suda u Hagu. Irski komitet, kaze se dalje u poruci, je posvecen borbi predsednika Milosevica za istinu, pravdu i mir i nastoji da mobilise politicare i javnost Republike Irske protiv zlocinackog tretmana predsednika Milosevica od strane Haskog tribunala. U saopstenju za americku javnost koju je potpisao potpredsednik Medjunarodnog akcionog centra iz Njujorka Dzon Katalinoto istice se da je predsednik Milosevic uspeo da sudjenje okrene protiv NATO-a, raskrinkavajuci zlocine SAD i njihovih evropskih saveznika u razbijanju Jugoslavije, bombardovanju civilne infrastrukture i ubijanju hiljada jugoslovenskih civila. Zatim se detaljno opisuje tretman predsednika Milosevica od strane Tribunala i pozivaju americki gradjani da se odazovu na apele medjunarodnoj javnosti koje je uputilo Udruzenje "Sloboda". Predsednik Svetske unije slobodnih mislilaca i predsednik Nemackog Komiteta za odbranu Slobodana Milosevica Klaus Hartman potpisao je apel upucen Tribunalu u kome se ukazuje na sve oblike povreda Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima i drugih dokumenata UN u tretmanu predsednika Milosevica i zahteva njegovo lecenje u Jugoslaviji i odbrana sa slobode. Centralni komitet Saveza komunisticke omladine Ruske federacije izrazava najodlucniji protest protiv nastavljanja sramnog sudjenja Slobodanu Milosevicu u Hagu, koje je vec dozivelo propast, zahvaljujuci blistavoj odbrani Slobodana Milosevica, koja je pokazala svu korumpiranost, niskost i nekompetentnost ljudi, koji sebe u Hagu nazivaju sudijama, a ciji je glavni cilj opravdavanje stvarnih
[www.ANTIC.org] Windows sa sajkacom
http://www.danas.co.yu/20021120/com_media.htm Velike polemike oko odluke Microsofta da lokalizuje Windows na latinici Windows sa sajkacom Miscrosoft nije ni napadac ni branilac cirilice. Cirilica u srpskom jeziku postoji i pitanje je koliko su ova zemlja i njeni ljudi ucinili da se to pismo zastiti Po pravopisu srpskog jezika, doskorasnja je istina, srpski jezik ima dva pisma, cirilicu i latinicu. Cirilica je sluzbeno pismo, sto znaci da dokumenti uprave i drzavnih organa i institucija moraju biti pisani cirilicom, a oba pisma su javna i ravnopravna u svim ostalim vidovima upotrebe. Medjutim, na web lokaciji neformalnog udruzenja Cirilica iz Zrenjanina moze se naci da je ova tvrdnja netacna. Cirilica jeste maticno i jedino autohtono pismo srpskoga jezika, vec hiljadu godina. Svetski lingvisti, kao i standardi koji se bave jezikom, su u periodu od 1918-1992. godine, na srpski i hrvatski jezik gledali kao jedinstven srpskohrvatski jezik koji ima dva pisma: cirilicu i latinicu. Od 1992. godine srpski i hrvatski jezik se smatraju posebnim jezicima. Od tada prema standardu ISO/FDIS 12199 srpski jezik nije uvrsten u jezike koji koriste latnicno pismo, sto znaci da srpski jezik ima samo jedno pismo - cirilicu, a hrvatski jezik latinicu. Tako je latinica koju koristimo u srpskom jeziku, u stvari hrvatska latinica. Ovo je mozda i jedan od razloga za, cini se, besmislenu raspravu, koja je ovih dana, iz drugog plana, ipak pokrenula i neka prava pitanja. Nekoliko grupa i udruzenja za zastitu cirilice poslednjih sedmica vrsi neverovatan pritisak na kompaniju Microsoft da, umesto planirane lokalizacije Windowsa na srpski jezik u latinicno pismo, to ucini u cirilici. Perjanica ove akcije je neformalna grupa gradjana (kako sebe nazivaju) - Nase pismo. U zdruzenoj akciji sa kolegama iz Udruzenja za zastitu cirilice i pokreta Obraz, drustva Cirilica i mnogih drugih, organizovali su potpisivanje web peticije za cirilicni Windows, a do sada je skupljeno vise od pet hiljada potpisa. Nekoliko je nivoa, odnosno tipova lokalizacije koju Microsoft vrsi, u zavisnosti od potreba trzista i finansijskog fidbeka u odredjenoj zemlji. - Generalno, postoje dva osnovna modaliteta, objasnjava PR Microsofta Jugoslavija Aleksandar Bojovic. Potpuna lokalizacija obuhvata ceo sistem, od same instalacije, a drugi je LIP, (Language Interface Pack - jezicko korisnicko okruzenje). On moze biti i sastavni deo visejezicnog korisnickog okruzenja (Multilanguage User Interface - MUI), koji omogucava da se u okviru samog operativnog sistema menjaju jezicke ljusture, odnosno da se prelazi sa jezika na jezik. Osim u potpunoj lokalizaciji, cirilica moze da bude dostupna i u MUI-ju. Longhorn, novi operativni sistem Majkrosofta, naslednik XP-a, pojavice se krajem 2004. ili pocetkom 2005. godine i imace u sebi integrisan i cirilicni modul. Kompletan MUI mogao bi da bude gotov tek za nesto vise od godinu dana, dok ce se latinicni srpski LIP pojaviti polovinom januara 2003. godine. - Cirilica postoji u Windowsu od 1995. godine, od soba sankcija, kada nase zemlje nije bilo gotovo nigde u medjunarodnim tokovima, podseca nas sagovornik. Tada je, u nedostatku zvanicnog standarda u nasoj zemlji, Microsoft ustanovio i kodne rasporede za racunarsku tastaturu za srpski jezik - 1250 i 1251. - Trenutno, imali smo pred sobom dve opcije. Jedna je da ovog trenutka, u narednih mesec do tri meseca, imamo pred sobom lokalizovan proizvod, na srpski u latinici, ili da cekamo Longhorn, veli Bojovic za Com_mediZ. Potpisivanjem sporazuma sa Vladom Srbije, u decembru prosle godine, Microsoft se obavezao da u tekucoj fiskalnoj godini otvori kancelariju u Jugoslaviji, sto je ekspresno i ucinjeno. Trenutna LIP lokalizacija stajace ovu kompaniju oko 100.000 dolara. U ovom poslu ucestvuje desetak ljudi - iz Instituta za srpski jezik, Katedre za srpski jezik na novosadskom Filoloskom fakultetu i iz firme TV Com, koja je zvanicni nosilac ovog posla. - Dakle, nije tacno da lokalizaciju na srpski radi slovenacka firma. Rade nasi ljudi, koji se konsultuju i sa ljudima iz sveta informatike, koji pomazu da terminologija bude najadekvatnija. Prvi segment lokalizacije komandi u Office-u 11 kosta 500.000 dolara, dok ce drugi sloj stajati dodatnih 400.000. Ukupno ce biti prevedeno oko 220 hiljada reci u naredbama i 64 hiljade reci prvog sloja Help-a. - Gotovo milion dolara ce biti ulozeno u lokalizaciju nasih proizvoda za jugoslovensko trziste, podvlaci Bojovic, koji istice da peticije za cirilicu u Windowsu u ovom trenutku prelaze cak i u neukusne napade, koji zadiru u nacionalnu netrpeljivost, uz prozivanje Franje Ridzija - da li je ili nije Srbin. - Prvenstveno njemu treba da se zahvalimo sto uopste imamo ovaj projekat, a sa druge strane, mi mozemo da zaustavimo taj proces i postujemo korporacijska pravila, da kada se ostvari odredjeni promet, tek onda dodje do Windowsa na srpskom. Ovo je privatna kompanija sa komercijalnim
[www.ANTIC.org] MONGOMERIJA POSTAVITI ZA PREDSEDNIKA SRBIJE
Title: Message Obaveštenje: - Ukoliko ne želite da dobijate tekstove sa sajta "Srpska politika" aktivirajte [EMAIL PROTECTED] i u rubrici subjekt napišite "iskljuèite me"Naš Intervju: Zvonimir Trajković političar i politički analitičar www.trajkovic.co.yu MONGOMERIJA POSTAVITI ZA PREDSEDNIKA SRBIJE Beograd 19. novembar 2002. SP: Gospodine Trajkoviću kako saznajemo pre izvesnog vremena održan je sastanak Mongomerija i predsednika Koštunice na kome je Američki ambasador navodno zahtevao da se Koštunica obavezno kandiduje na predstojećim predsedničkim izborima. Koliko Amerika može da utiče na donošenje takvih odluka i dali smatrate da je Mongomeri igrao ključnu ulogu kako bi poslanici DSS-a bili vraćeni u skupštinu Srbije? Svakako da Amerika, odnosno Zapad odlučujuće utiče na donošenje takvih odluka kakvu je predsednik Koštunica doneo oko kandidature na ponovljenim predsedničkim izborima. Zapad i Amerika kao lider, sigurno neće dopustiti da na izborima pobedi Šešelj ili neka drugačija opcija koja bi za njih bila iznenadjenje. Drugo je pitanje dali su oni uvek u stanju da to u potpunosti kontrolišu jer se u krajnjem radi o izborima, i bar donekle slobodnom izražavanju volje gradjana. Poznato je da je Amerika u »spontano« rušenje Miloševića uložila izmedju 60 i 74 miliona US$. Dali stvarno mislite da neko ko je uložio tolike pare, prepušta slučaju ko će doći na vlast posle uklanjanja Miloševića i ostavlja nama da o tome sami odlučujemo.Takve stvari se nikad ne prepuštaju slučaju, i Mongomeri će se neosporno mešati u sve te stvari koje mogu biti od značaja za američku politiku na ovim prostorima. DOS je na vlast došao uz obilatu pomoć Zapada, on se tom zapadu obratio za pomoć i u rešavanju spora sa Crnom Gorom, Djindjićeva vlada se u dobroj meri oslanja na njihovu finansijsku pomoć, pa je onda sasvim logično da Zapad »utiče« ko će se kandidovati na predsedničkim izborima. Dokle god DOS bude na vlasti, a i Koštunica je deo DOS-a, Mongomeri će uvek biti tu da posvadjane srpske kneževe pomiri, kad god oni u toj svojoj vlastoljubivoj pohlepi odu predaleko. »Ukazaće« im da je potrebno da se poslanici DSS vrate u skupštinu Srbije, da nije pametno rušiti Djindjićevu vladu, da na Jugu Srbije treba »pomirljivo« delovati. To je praktični deo teorije ograničenog suvereniteta i potpuno je razumljiva ako uzmete u obzir da je taj isti Mongomeri, kao zvanični predstavnik američke politike bitno uticao da DOS uopšte i dodje na vlast. SP: Labus je bio američki favorit na predhodnim izborima, a sada? Da, na izvestan način. Ali u suštini Americi je i na predhodnim predsedničkim izborima bilo jedino važno da prodju njeni favoriti a dali će na kraju pobediti Labus ili Koštunica za njih je bilo manje bitno. Pošto se Labus na ovim ponovljenim izborima nije kandidovao jer je uočeno da ne može da pobedi, Amerika je morala da izvrši pritisak na Koštunicu da se on kandiduje, kako bi se nastavio kontinuitet ove DOS-ove politike. Dali će Amerika na kraju i sa Koštunicom kao kandidatom uspeti da ostvari svoje ciljeve videćemo. Jer po nešto ipak zavisi i od gradjana Srbije. SP: Vi to mislite da ni ovoga puta nećemo dobiti novog predsednika? Americi bi Koštunica odgovarao ali ne i Šešelj, ali Djindjiću ne bi odgovarao ni jedan od njih. Što se gradjana tiče oni su potpuno razočarani, čak se osećaju i prevarenim ovom politikom DOS-a pa mislim da neće biti zainteresovani za izlazak na izbore. SP: Koliko po vašem mišljenju na izlazak ili neizlazak gradjana na predstojeće izbore može da utiče Vlada Srbije, odnosno Djindjić kao njen predsednik. Bitno ne, ali njen uticaj postoji negde na nivou do 5%. Ako mislite da Djindjić ima tako snažan uticaj na biračko telo, nema ga. Kada bi ga imao i sam bi se kandidovao i pobedio. Prema tome nije to presudno. Presudno je nezadovoljstvo gradjana. U potpunoj medijskoj blokadi kakva danas vlada u Srbiji gradjani nemaju drugog načina osim da svoje nezadovoljstvo iskažu bojkotom izbora. Pogotovu ako im ni jedan od kandidata ne odgovara i ne uliva poverenje. To je glavni i jedini razlog što je na predhodnim izborima u drugom krugu izašlo manje od 50% upisanih birača. Svi ostali razlozi koji su iznošeni bilo je samo zamagljivanje ove činjenice. Gradjani Srbije su prozreli jednu podvalu koja se vuče već dve godine. I Koštunica i Djindjić su isto DOS rešenje, samo se Zapad potrudio da Koštunicu predstavi kao »nacionalistu« kako bi lakše pobedio Miloševića. Koštunica nije nacionalista već isto tako veoma servilno sprovodi naloge Zapada na štetu nacionalnih interesa. To su gradjani izgleda shvatili i ne žele da biraju manje lošeg kandidata. Oni za predsednika traže snažnu ličnost koji će voditi politiku zaštite nacionalnih interesa. SP: Dali je taj uslov od 50% mogao da se ovim promenama
[www.ANTIC.org] TIKER NASLOVI
Title: Message naslovi Iako je u Beogradu bio planiran trojni sastanak Kofi Anana, del Ponteove i predsednika Kostunice, do istoga nije doslo, a Kostunica se zvanicno sastao samo sa generalnim sekretarom UN, dok se sastanak Ponteove i Anana odrzao jutros u 9,30 u predstavnistvu Haskog tribunala u ulici Jevrema Grujica u Beogradu Od portparola Haskog tribunala niti od republickih i saveznih zvanicnika nije dato objasnjenje zasto je Ponteova odabrala da se na "Balkanskoj turneji" Kofi Anana sa njim sretne bas u Beogradu Narodni pokret Otpor je juce saopstio da je potrebno da se u TV YU - Info izvrsi kontrola poslovanja, kako bi se utvrdilo ko je i kako doveo ovu, inace jos uvek saveznu ustanovu, na sam rub propasti U SRJ je do sada zvanicno registrovano 1.189 obolelih od SIDE, dok je virusom u razlicitom stepenu zarazeno izmedju 10 i 15 hiljada. Na poziv za besplatno testiranje gradjana u beogradskoj studentskoj poliklinici, prvi su se odazvali - beogradski penzioneri Sutra se u Ljubljani odrzava treci ovogodisnji sastanak predstavnika Privredne komore Srbije i Gospodarske zbornice Slovenije. Na jucerasnjoj sednici srpskog republickog parlamenta culo se da je usvojen jedan amandman na predlog Zakona o porezima upucen od poslanika Srpske radikalne stranke i 12 predlozenih od sefa poslanicke grupe DOS-a Cedomira Jovanovica Prema predlogu novog Zakona o porezima, buduca novoformirana poreska policija moci ce da udje u sluzbene prostorije, radnju ili stan poreskog obveznika radi kontrole ili plenidbe, u odredjenim slucajevima cak i bez ikakvog sudskog naloga Na izjavu da se Karla del Ponte, nije srela ni sa jednim srpskim ili saveznim politicarem, osim sa zastupnikom nacelnika generalstaba VJ Brankom Krgom, ostalo je bez odgovora jutrosnje novinarsko pitanje, kome je predala cetiri nove optuznice Cak 24 razlicite nevladanie organizacije i opozicione partije najavili su za danas demonstracije protiv odrzavanja Samita NATO-a u Pragu i dolaska americkog predsednika Odbor za humanitarna pitanja Narodne demokratske stranke ce danas uputiti Radnickom univerzitetu u selu Strpci na Kosovu 350 knjiga prikupljenih u humanitarnoj akciji clanova ove stranke http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] Vesti 20. 11. 2002 - News 11. 20. 2002
Title: Message DNEVNE VESTI**Zvanicni sajt Vojske Jugoslavijetel:011/334-67-80Web adresa: www.vj.yuE-mail vesti su besplatne i mozete ih dalje proslediti.= = DAILY NEWSYugoslav Army's Official Sitetel:011/334-67-80Web site: www.vj.yuE-mail news are free and you can forward them Saopstenje za javnost Informativne sluzbe Generalstaba Vojske Jugoslavije Povodom navoda sredstava javnog informisanja da je doslo do sastanka zastupnika nacelnika Generalstaba VJ general-potpukovnika Branka Krge i glavnog tuzioca Haskog tribunala Karle del Ponte, Informativna sluzba Generalstaba Vojske Jugoslavije potvrdjuje da je, na zahtev glavnog tuzioca Haskog tribunala, a na osnovu preporuke Saveznog ministarstva za inostrane poslove i po odobrenju predsednika Savezne Republike Jugoslavije, zastupnik nacelnika GS VJ general-potpukovnik Branko Krga, sa saradnicima, 19. novembra 2002. godine primio glavnog tuzioca Haskog tribunala Karlu del Ponte. Na sastanku su razjasnjene dileme i nerazumevanja oko nadleznosti Vojske Jugoslavije i predocena je zakonska regulativa, prema kojoj Vojska Jugoslavije nije nadlezna da lisava slobode osobe koje se ne nalaze u njenom sastavu. Nacelnik Uprave za skolstvo i obuku GS VJ general-potpukovnik Momcilo Momcilovic, povodom produzenja ugovora o zakupu Pasuljanskih livada, izjavio je za "Nedeljni Telegraf" da je "Vojska Jugoslavije vlasnik 138 hektara zemljista na Pasuljanskim livadama, a kao vojni poligon i streliste koristi svega tri hektara. Na tom delu poligona suma je, zbog upotrebe bojeve municije, degradirana i unistena. Tu stetu smo platili", izjavio je general Momcilovic. U tekstu pod naslovom "Plan za bazu postoji, ali na 138 hektara, koji su vlasnistvo VJ" general Momcilovic tvrdi... Protivteroristicki odred "Kobre" VJ sutra ce na aerodromu Batajnica izvesti takticku vezbu spasavanja talaca iz otetog aviona i bojno gadjanje, a posle toga bice prikazani naoruzanje i oprema te elitne jedinice Vojske Jugoslavije. Pripadnici 250. raketne brigade PVO obelezice cetiri decenije forminjanja te jedinice 24. novembra u Beogradu, otkrivanjem spomenika poginulim saborcima u agresiji Natoa na SRJ 1999. godine. Komandant brigade pukovnik Dragan Stankovic rekao je juce na konferenciji za novinare da je u agresiji na borbenim polozajima u siroj okolini Beograda poginulo devet, a ranjeno 13 pripadnika te jedinice. Njima u cast, u krugu kasarne "Banjica", bice otkriven spomenik i otvorena spomen-soba. Pukovnik Stankovic je napomenuo da su posade raketnih sistema "neva" pogodile 14 aviona i 10 krstarecih raketa Natoa, a "nevidljivi" F-117 i F-16 su i "prizemljeni". U naoruzanju jedinice nalaze se i prenosni raketni sistemi "silo" i "strela" i trocevni protivavionski topovi kalibra 20 milimetara. Vojnici junske generacije 1. oklopne brigade ovih dana logoruju na poligonu "Pasuljanske livade", a nakon zavrsene obuke izvesce takticku vezbu s bojnim gadjanjem. U Centralnom domu VJ veceras u 20 casova Tatjana Kecman izvesce komediju "Prekobrojna", radjenu po motivima bestselera Helen Filding "Dnevnik Bridzet Dzons". Cena ulaznice je 100 dinara. "U ime vojnicke casti" naziv je knjige pukovnika Rada Rajica koja ce biti promovisana sutra u 13 casova u Centralnom domu VJ. Public Announcement of the YA General Staff Information Service Following the headlines circulating in the media that there has been a meeting of Yugoslav Army's acting Chief of Staff Lieutenant General Branko Krga and the Hague Tribunal Chief Prosecutor Carla del Ponte, the YA General Staff Information Service confirms that, upon the request of the Hague Tribunal Chief prosecutor, the recommendation of the Yugoslav Foreign Ministry and the approval of The Yugoslav President, Yugoslav Army's acting Chief of Staff Lieutenant General Branko Krga, with his aides, received the Chief Prosecutor of the Hague Tribunal Carla del Ponte on November 19th 2002. The meeting discussed the unsolved dilemmas and misunderstandings over the jurisdiction of the Yugoslav Army stressing the legislative regulation, according to which the Yugoslav army does not have the authority to deprive the persons who are not among its ranks of freedom. Following the lease extension for Pasuljanske livade proving ground, in a statement to "Nedeljni
[no subject]
FLE VESTI 23:29 SPORT:FUDBAL-JUGOSLAVIJA-IZVESSTAJ Francuska-Jugoslavija 3:0 (1:0) BEOGRAD, 20. novembra (Tanjug) - U prijateljskoj medjunarodnoj utakmici vecceras je u Parizu reprezentacija Francuske savladala Jugoslaviju sa 3:0 (1:0). 22:51 SPORT:FUDBAL-EGZIBICIJA-PARIZ Francuska-Jugoslavija 3:0 (1:0) PARIZ, 20. novembra (Tanjug) - U prijateljskoj medjudrzzavnoj utakmici vecceras su u Parizu najbolji fudbaleri Francuske pobedili reprezentaciju Jugoslavije sa 3:0 (1:0). 22:19 SPORT:KOSSARKA-ZZENE-EP-KVALIFIKACIJE Jugoslavija-Letonija 90:83 (39:41) VRSSAC, 20. novembra (Tanjug) - U 4. kolu kvalifikacija za evropsko prvenstvo vecceras u Vrsscu reprezentacija Jugoslavije savladala reprezentaciju Letonije sa 90:83 (39:41). 21:33 SPORT:RUKOMET-PRVENSTVO-KACH Jugovich - Vojvodna Univer Eksport 28:24 (15:9) KACH, 20.novembra (Tanjug) - U 6. kolu prvenstva Jugoslavije vecceras su u Kachu u komssijskom derbiju rukometassi Jugovicha savladali Vojvodinu Univer Eksport iz Novog Sada sa 28:24 (15:9). 21:18 SPORT:RUKOMET-PRVENSTVO-NISS Jugopetrol ZZelezniccar - Partizan 32:27 (13:15) NISS, 20.novembra (Tanjug) - U utakmici 6.kola super lige vecceras su u Nissu rukometassi domacheg Jugopetrol/ZZelezniccara savladali tim beogradskog Partizana sa 32:27 (13:15). 20:04 SPORT:FUDBAL-EP-KVALIFIKACIJE Tabela 9. kola BEOGRAD, 20. novembra (Tanjug) - Tabela 9. grupe kvalifikacija za prvenstvo Evrope 2004. 18:47 HRVATSKA-ANAN-MESICH Anan pozvao Zagreb da ressi problem povratka Srba ZAGREB, 20. novembra ( Tanjug) - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan izrazio je danas u Zagrebu nadu da che sprono pitanje Prevlake uskoro biti bilateralno resseno i pozvao Zagreb da ressi problem povratka srpskih izbeglica. 18:36 DELPONTE-SRJ-OPTUZZNICE # Dojcce vele: Del Ponte donela u Beograd ccetiri nove optuzznice KELN, 20. novembra (Tanjug) - Nemaccki radio Dojcce vele prenosi danas da je glavni tuzzilac Hasskog tribunala Karla del Ponte donela u Beograd, prema nekim procenama, joss ccetiri zapeccachene optuzznice. 16:36 PONTE-MLADICH-VMA # Stankovich: Mladich ove godine nije bio na VMA BEOGRAD, 20.novembra (Tanjug) - Naccelnik Vojno-medicinske akademije (VMA) u Beogradu general-major dr sci. med. 16:23 RS-MUP-ORAO-PROVERA MUP RS zatrazzio od Interpola proveru raccuna i ugovora VZ Orao BANJALUKA, 20. novembra (Tanjug) - Ministarstvo unutrassnjih poslova Republike Srpske (RS) zatrazzilo je posredstvom Interpola proveru raccuna i ugovora Vazduhoplovnog zavoda Orao iz Bijeljine kod banaka koje se nalaze van Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, izjavio je danas ministar unutrassnjih poslova RS Dragomir Joviccich. http://www.tanjug.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] SRPSKE DINASTIJE BRANKOVICI
Title: Message SRPSKE DINASTIJE BRANKOVICI Pre svih istoricari, a potom i istrazivaci, publicisti i novinari bave se mnogo vise sa dve poslednje srpske dinastije Obrenovicima i Karadjordjevicima, iako su i druge srpske dinastije bile za Srbiju njen razvoj i opstanak najmanje toliko, ako ne i vise znacajne, pa i duze trajale. Tako je poslednja dinastija srednjevekovne Srbije - Brankovici trajala od 1319. do 1504. godine u vreme neprekidnih i teskih borbi sa Turcima. Kao rodonacelnik ove dinastije smatra se Mladen, srpski vlastelin, koji je pred smrt Kralja Milutina upravljao srpskim oblastima oko Trebinja. On je imao tri sina i cerku, a najmladji je bio Vuk Brankovic koji se u narodu neopravdano smatra izdajnikom Cara Lazara u Kosovskoj bici. Vuk je inace bio Lazarev zet - ozenio je cerku cara Lazara i Kneginje Milice sa kojom je imao tri sina. Istorija najvise pamti Djurdja Brankovica buduceg samodrsca Srbije, koji je nasledio 1427. Despota Stefana. Djuradj Brankovic je u drugom braku bio ozenjen sa grckom plemkinjom Jelenom Kantakuzen. Zbog velikih i teskih radova na izgradnji tvrdjave oko grada Smedereva, koje je proglaseno za novu srpsku prestonicu, velikih poreza i nekoliko rusenja gradjevina tokom izgradnje, narod je za sve to okrivio Djurdjevu zenu grkinju, a u narodnim pesmama nazvao je "prokleta Jerina". Unuk Djurdja Brankovica sin Grgura, bio je inace poznati srpski junak u narodnim pesmama prozvan " Zmaj Ognjeni Vuk " poznat kako po mnogim uspesnim bitkama sa Turcima, tako i po nemilosrdnosti. Ono sto je narocito znacajno, ne samo Brankovici nego i druge srpske dinastije onoga vremena ostavile su nebrojeno vise zaduzbina, crkava i manastrira od Karadjordjevica i Obrenovica, a posebno su imale mnogo vise sluha za saradnju sa srpskom crkvom i svestenstvom u tim teskim vremenima, boreci se za ocuvanje srpskog identiteta i pravoslavne vere. http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] Tiker vesti
Title: Message vesti sreda - 20. novembar 2002 BEOGRAD - Komisija za direktne pregovore o privatizaciji fabrike secera u Crvenki, ciji je predsednik Ministar poljoprivrede u Vladi Srbije Dragan Veselinov izdala je saopstenje za javnost u kome se izmedju ostalog kritikuje neprofesionalan rad revizorske kuce Price Waterhouse Coopers, jedne od tri najpoznatije svetske firme za kontrolu, procene i revizije poslovanja. Oko fabrike secera Crvenka AD iz Crvenke, nastao je spor sa jedinim ponudjacem grckom kompanijom Hellenic Sugar Industry, bivsim vlasnicima kojima je fabrika nacionalizovana, zaposlenim radnicima i konacno republickom Agencijom za privatizaciju. Komisija za pregovore, zatrazila je juce da se Agencija u roku od sedam dana izjasni o daljem toku pregovora sa kupcem, i o eventualno novim elementima u vezi procene kapitala ove fabrike. BEOGRAD - Narodni pokret Otpor je u jucerasnjem saopstenju ocenio da je nedopustivo da se niko u saveznoj drzavi ne oseca nadleznim za resavanje problema u medijskoj kuci TV YU-info koja je savezna ustanova i o kojoj bi najpre morali da se staraju savezni organi. Doskorasnji direktor TV YU-Info je "pobegao" kako stoji u saopstenju u TV Politiku, dok zaposleni ne primaju honorare, a dugovi kuce su narasli na preko 200 miliona dinara. O ovome ne brinu, kako kaze Otpor, ni u Vladi Srbije niti Vladi Crne Gore, pa tako ova medijska kiuca i u njoj zaposleni radnici, ostaju problem nepostojece zajednicke drzave. BEOGRAD - Prema jucerasnjim izvestajima, Karla del Ponte je iz Haga u Beograd donela jos cetiri optuznice, za koje se nagadja da se dve odnose na bivse pripadnike SDB ili "Crvenih beretki" , a dve na aktuelne politicke licnosti. Prema komentarima u medijima dve "aktuelne" politicke licnosti mogle bi najverovatnije biti Vojislav Seselj i eventualno, kako kalkulisu analiticari na osnovu ranijih nagadjanja, lider SSJ Borislav Pelevic. Ovo iz razloga, jer se govori da su ti sadasnji politicki lideri u vreme rata u BIH i Hrvatskoj imali svoje jedinice na tamosnjim ratistima. To delimicno potvrdjuje i jucerasnja izjava Nebojse Covica: "da ce Seselj uskoro da putuje". Od pripadnika jedinice "Crvenih beretki", danasnji mediji takodje nagadjaju, da bi to mogao biti Mihajlo Ulemek zvani Legija, bivsi pukovnik policije i donedavni komandant jedinice SAJ MUP-a Srbije. BEOGRAD - Sutra ce se odrzati u Privrednoj komori Jugoslavije 19.- ta aukcijska prodaja 70% vrednosti kapitala pet drustvenih firmi iz Srbije. Medju njima je drustveno preduzece Becej iz Beceja, Konsalt-biro iz Beograda, Sava iz Hrtkovaca, ugostiteljsko preduzece Savski venac iz Beograda i Smederevo-Komerc iz Smedereva. Prema planu rada drzavne Agencije za privatizaciju Srbije, svakoga meseca na prodaju putem aukcija bice ponudjeno po 100 drustvenih preduzeca.Po dosadasnjim podacima na aukcijama se proda tek oko 60% ponudjenih firmi, od kojih isto toliko procenata je prodatih za prvu ponudjenu cenu. LJUBLJANA - Za sutrasnji sastanak predstavnika srpske i slovenacke privredne komore koji se odrzava u Ljubljani, domacini su pripremili obiman elaborat o medjusobnoj trgovinskoj razmeni dve zemlje. Prema prilozenim podacima Jugoslavija / Srbija najvise uvozi iz Slovenije belu tehniku, namestaj i kucne predmete, kao i prehrambenu galanteriju, pica i vocne sokove, papirnu ambalazu i auto gume. Istovremeno u skromnom izvozu Srbije - Jugoslavije u Sloveniju, kao i pre vise od desetak godina nalaze se dominantno sirovine, polu-gotovi proizvodi, prehrambeni proizvodi, voce i povrce. Spoljnotrgovinska bilansa je inace 3,5 puta veca u korist Slovenije. Kada se od pocetka iduce godine zbog priprema ulaska Slovenije u EU, suspenduju sada nesto liberalizovani trgovinski odnosi, uslovi za ravnomernu i ravnopravnu trgovinsku razmenu Srbije sa Slovenijom ostace samo na papiru. Sutrasnjem sastanku prisustvovace i jugoslovenski ambasador u Sloveniji Ivo Viskovic, koji inace nije prisutan sastancima predstavnika privrednika i komora Crne Gore sa slovenackim kolegama. Nezavisno od programa savezne vlade i saveznih organa, Slovenija sa Crnom Gorom ima posebne i direktne spoljno-trgovinske sporazume. PRISTINA - Americka kancelarija u Pristini iMinistarstvo pravde Sjedinjenih Drzava ce biti donatori opreme za obuku pripadnika Kosovske policijske sluzbe (KPS), i srpske i albanske nacionalnosti, koja ce pomoci unapredjivanju i poboljsanju vestina i sposobnosti na polju istrage zlocina. Ovaj dogadjaj je otvoren za sve medije, a odrzace se u cetvrtak, 21.novembra 2002, u Americkoj kancelariji u Pristini, od 16.00-17.00h. http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] VESTI DANA
Title: Message Vesti dana Francuska - Jugoslavija 3:0 PARIZ, 20. novembra 2002. (Beta) - Reprezentacija Jugoslavije izgubila je veèeras od selekcije Francuske sa 3:0, u prijateljskoj utakmici u Parizu.Na Stadionu Francuska, pred oko 60.000 gledalaca, golove za ubedljivu pobedu domeæeg tima postigli su vezni igraèi Erik Karijer u 12. i 50. minutu i Olivije Kapo u 70. minutu.U juèera¹njem meèu mlada reprezentacije Jugoslavije je, takodje, izgubila od odgovarajuæe selekcije Francuske sa 3:0.(Beta) Povratak na vrh strane Vujanoviæ: Djukanoviæ uskoro i zvanièno mandatar PODGORICA, 20. novembra 2002. (Beta) - Crnogorski predsednik Milo Djukanoviæ uskoro æe podneti ostavku na tu funkciju i zvanièno biti imenovan za manadatara nove republièke vlade, najavio je predsednik skup¹tine Filip Vujanoviæ."Oèekujem da æe Djukanoviæ uskoro podneti ostavku i nakon toga po sili Ustava omoguæiti da bude predlo¾en za manadatara nove vlade", rekao je Vujanoviæ u intervjuu podgorièkom radiju "Antena M".On je ponovio je da æe njegova stranka do kraja meseca doneti odluku o predsednièkom kandidatu na izborima zakazanim za 22. decembar i dodao da æe kandidat "sigurno" biti iz DPS.(kraj) 18:20 Povratak na vrh strane Legija svedoèio na sudjenju Radetu Markoviæu BEOGRAD, 20. novembra 2002. (Beta) - Biv¹i komandant Jedinica za specijalne operacije MUP-a Srbije Milorad Lukoviæ Legija svedoèio je danas na sudjenju biv¹em ¹efu Resora dr¾avne bezbednosti Srbije Radomiru Markoviæu i njegovim saradnicima koji su optu¾eni za ubistvo èetiri funkcionera SPO u re¾iranoj saobraæajnoj nesreæi na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999. godine.Zbog ubistva na Ibarskoj magistrali sudi se biv¹em ¹efu RDB-a Srbije Radomiru Markoviæu, tada¹njem naèelniku beogradskog Centra DB Milanu Radonjiæu, kao i pripadnicima JSO Nenadu Iliæu i Nenadu Bujo¹eviæu. Tada su poginuli Veselin Bo¹koviæ, Zvonko Osmajliæ, Dragan Vu¹uroviæ i Vuèko Rakoèeviæ.Lukoviæ je na sudjenju izjavio da je biv¹i zamenik naèelnika RDB-a Srbije Zoran Mijatoviæ zatra¾io od njega da Iliæ i Bujo¹eviæ priznaju da su zadatak likvidacije funkcionera SPO dobili od Radomira Markoviæa, koji bi optu¾io Slobodana Milo¹eviæa, a Milo¹eviæu bi zatim bilo sudjeno u Srbiji, a ne pred Ha¹kim tribunalom.On je dodao da ne misli da su Iliæ i Bujo¹eviæ izvr¹ili zloèin i kazao da je toj dvojici pripadnika JSO u zamenu za svedoèenje ponudjen nov identitet i la¾ni paso¹i za njihove porodice. Biv¹i komandant JSO je rekao da mu je te paso¹e uruèio ¹ef kabineta Zorana Mijatoviæa, a da je on nakon toga paso¹e predao porodicima Iliæa i Bujo¹eviæa. Advokati odbrane predali su sudu te paso¹e.(kraj) 13:20 Povratak na vrh strane Del Ponte: Mladiæ u Beogradu, ¹titi ga deo vojske BEOGRAD, 20. novembra 2002. (Beta) - Glavni tu¾ilac Ha¹kog tribunala Karla del Ponte izjavila je u sredu da se biv¹i komandant vojske Republike Srpske Ratko Mladiæ nalazi u Srbiji, da se "slobodno kreæe u Beogradu" i da "ne postoji politièka volja da se on uhapsi".Del Ponteova je, nakon sastanka sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Kofijem Ananom u Beogradu, izjavila da "Mladiæa uop¹te ¹tite u Srbiji, a posebno deo vojske, to je sigurno"."Ni vojska ni policija ne èine ni¹ta da uhapse Mladiæa", kazala je ona, komentari¹uæi juèera¹nji sastanak sa zastupnikom naèelnika General¹taba Vojske Jugoslavije generalom Brankom Krgom. "To je neprihvatljivo", dodala je tu¾iteljka.Karla del Ponte je kazala da je, po njenom saznanju, izve¹taj "Va¹ington posta" da je Mladiæ veèerao u Beogradu u trenutku kada je i ona sama bila u gradu - istinit. "General Krga to nije porekao kada sam mu juèe to rekla", rekla je Del Ponteova.(kraj) 11:25 Povratak na vrh strane Poèela rasprava o izmenama Zakona o porezu na promet BEOGRAD, 20. novembra 2002. (Beta) - Skup¹tina Srbije nastavila je u sredu sednicu, raspravom o predlogu izmena i dopuna Zakona o porezu na promet.Predsednica parlamenta Nata¹a Miæiæ obavestila je poslanike na poèetku sednice o formiranju novog poslanièkog kluba - Demohri¹æanska stranka Srbije (DHSS)-samostalna Srbija.Poslanici DHSS-a formirali su poslanièku grupu nakon ¹to je Skup¹tina juèe
[www.ANTIC.org] PCNEN VIJESTI
Title: Message Slovenija ce referendumom odluciti o ulasku u NATO Pocetkom 2003. godine u Sloveniji ce biti odrzan referendum na kome ce gradjani odluciti da li zele da njihova zemlja pristupi NATO-u. Ankete pokazuju da oko 50 posto Slovenaca odbija pristup tom Savezu. 13:57 U Pragu NATO o istorijskom prosirenju i terorizmu U Pragu, gradu u kome je raspusten Varsavski pakt, veceras ce za zajednicki sto sjesti sefovi drzava i vlada 46 clanica NATO-a i njegovog programa Partnerstvo za mir. Oni ce na redovnom samitu, 21. i 22. novembra, donijeti odluku o do sada najvecem prosirenju tog saveza na istok Evrope. Sjutra, prvog radnog dana samita, saopstenje o tome da su pozvane u NATO ocekuje sedam zemalja: Litvanija, Letonija, Estonija, Slovenija, Slovacka, Rumunija i Bugarska. Prijem u clanstvo zatrazice, prema poslednjim najavama i Gruzija. Albanija, Makedonija i Hrvatska za sada ce ostati u predvorju Alijanse, a SRJ se, uprkos jesenjem optimizmu, u Pragu nece ukljuciti u program Partnerstvo za mir. Sporazum o Prevlaci do Bozica? Sporazum o Prevlaci mogao bi biti potpisan do kraja decembra, pise danas zagrebacki Vjesnik dodajuci da pregovori hrvatske, i jugoslovenske, odnosno crnogorske strane jos traju, i da je tesko prognozirati kad ce biti zakljuceni. Podsjecajuci da je ranije najavljivano da bi do sporazuma moglo doci prije danasnje posjete generalnog sekretara UN-a Kofija Anana Zagrebu, list dodaje da do toga, po svoj prilici, nece doci i da je tesko prognozirati tacan datum, a krajnji rok za postizanje dogovora je 15. decembra kad se zavrsava zadnji mandat UN-ovim promatracima na Prevlaci. Buduci da nije ostalo mnogo vremena, sada se, saznaje list, ocekuje da bi sporazum o Prevlaci, nakon prethodnog razmatranja na saborskom Odboru za spoljnu politiku, mogao biti potpisan prije Bozica. O sadrzaju sporazuma nijesu se mogli saznati nikakvi drugi detalji pa cak ni to pregovara li se o nekom privremenom ili pak trajnom rjesenju o Prevlaci, odnosno razgranicenju na moru na ulazu u Boku kotorsku. Del Ponte donijela cetiri nove optuznice? Glavna tuziteljica Haskog tribunala Karla del Ponte nije dosla praznih ruku, javlja Radio Dojce Vele i dodaje da je Del Ponte u Beograd donijela cetiri nove zapecacene optuznice. U kovertama su, navodno, optuznice sa imenima dvojice opozicionih politicara i dvojice bivsih ratnih komandanata. Prva dvojica su na spisku, jer su njihove stranke imale svoje jedinice na ratistim u Hrvatskoj i Bosni, a posto je izbor vrlo suzen moze biti rijeci samo o Vojislavu Seselju i Borislavu Pelevicu, koji su se, inace, upravo kandidovali za predstojece predsjednicke izbore u Srbiji. A kada je rijec o bivsim ratnim komandantima, pretpostavlja se da je haskoj top listi pridodat Milorad Ulemek - Legija, kojeg Tribunal odavno bezecovao da svjedoci protiv Slobodana Milosevica, sto je ovaj do sada obijao da ucini, javio je Radio. www.pcnen.cg.yu/
[www.ANTIC.org] DOBIO SAMAR ZATO STO SE ZOVE KIRO GLIGOROV
(izvor B92, 19/11/2002) DOBIO SAMAR ZATO STO SE ZOVE KIRO GLIGOROV Stip -- Jedan Makedonac iz Stipa je dobio samar od policajca samo zato sto se zove kao i bivsi makedonski predsednik Kiro Gligorov. Prilikom rutinske kontrole saobraæaja na izlasku iz Stipa, u centralnoj Makedoniji, policajac je, zbog rutinske kontrole, zaustavio automobil u kojem se nalazio 30-godisnji muskarac. Na pitanje kako se zove, ovaj stipljanin je mirno odgovorio da se zove Kiro Gligorov, nakon èega je od iznerviranog policajca dobio zestok samar. Ja nisam kriv sto imam isto ime i prezime kao bivsi predsednik, rekao je Kiro Gligorov za makedonsku tv Kanal 5. Da nezgoda bude jos apsurdnija, i bivsi predsednik Kiro Gligorov je roðen u Stipu. Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] AVP-VESTI DANA
Title: Message . PDD O©TRO KRITIKOVALA ODBORNIKE SRPSKIH KOALICIJA BUJANOVAC 20.11.2002 13:30 (AVP) - Odbornièka grupa Partije za demokratsko delovanje(PDD) u Bujanovcu o¹tro kritikovala odbornike srpskih koalicija u ovom gradu. PROMOCIJA: "TOLERANCIJA - SUSRET RAZLIKA" BUJANOVAC 20.11.2002 13:15 (AVP) - U organizaciji saveznog Ministarstva nacionalnih i etnièkih zajednica u subotu æe u bujanovaèkom Domu kulture biti odr¾ana promocija zbornika radova, pod nazivom "Tolerancija - susret razlika". KOALICIJA "OPSTANAK" PODR®ALA PISMO DA BUJANOVAC 20.11.2002 13:09 (AVP) - Otvoreno pismo predsednika Demokratske alternative(DA) u Bujanovcu Bogoljuba Tomiæa, upuæeno prvom èoveku ove op¹tine Nagipu Arifiju, dobilo podr¹ku i srpske Koalicije Opstanak. FOTOTIPSKO IZDANJE "BO®JIH LJUDI" VRANJE 20.11.2002 13:02 (AVP) - Biblioteka "Stari dani" Knji¾evne zajednice "Borisav Stankoviæ" u Vranju obogaæena je fototipskim izdanjem knjige "Bo¾ji ljudi" Borisava Stankoviæa. SEDAM GODINA TELEVIZIJE VRANJE VRANJE 20.11.2002 12:59 (AVP) - Televizija Vranje danas obele¾ava sedmu godi¹njicu od osnivanja. Tim povodom sveèano je pu¹ten u rad savremeno opremljeni Marketing centar RTV. OEBS PREGOVARA OKO POVRATKA SRBA U SKUP©TINU PRISTINA 20.11.2002 12:54 (AVP) - Predstavnici OEBS-a pregovaraju sa poslanicima srpske "Koalicije Povratak" da se vrate u Skup¹tinu Kosova, pi¹e u dana¹njem broju dnevni list "Zeri". SVEDOÈENJE PROTIV DAUTA HARADINAJA PRISTINA 20.11.2002 12:52 (AVP) - Pri¹tinski dnevni list "Zeri" u dana¹njem broju pi¹e o nastavku suðenja "Dukadjinskoj" grupi", prenosi AVP. NOVOSADSKI BOMBA© ÆE BITI IZRUÈEN SOFIJA 20.11.2002 12:50 (AVP) - Veæe Okru¾nog suda u Plovdivu donelo je re¹enje o ekstradiciji jugoslovenskog graðanina Milana Popova za kojim je raspisana poternica zbog izazivanja eksplozije pred novosadskom Palatom pravde. SUROI: PUT KA EVROPI PROLAZI KROZ VA©INGTON PRISTINA 20.11.2002 12:46 (AVP) - Urednik "Koha Ditore" u dana¹njem broju ovog lista ka¾e da za Albance "put ka Evropi prolazi kroz Va¹ington", prenosi AVP. "KOHA DITORE": USKORO RE©ENJE PITANJA MITROVICE PRISTINA 20.11.2002 12:42 (AVP) - "Koha Ditore u dana¹njem broju pi¹e da bi problem Mitrovice uskoro mogao biti re¹en razgovorom Èoviæa i ©tajnera. ANAN: NE ZNAM KADA ÆE SE RE©ITI STATUS KOSOVA PRISTINA 20.11.2002 12:16 (AVP) - Pri¹tinski dnevnik "Koha Ditore" u dana¹njem broju pi¹e o zavr¹etku posete generalnog sekratara UN Kofija Anana Kosovu. SPASOJEVIÆ: NE POMA®U NAS VI©E IZ INOSTRANSTVA NIS 20.11.2002 12:08 (AVP) - Glavni i odgovorni urednik lista "Danas" Grujica Spasojeviæ tvrdi da ovu novinu trenutno ne poma¾e niko iz inostranstva, pi¹u ni¹ke "Narodne novine". CESID ORGANIZOVAO PREDAVANJE O IZBORIMA LESKOVAC 20.11.2002 11:43 (AVP) - Predavanje o vanrednim lokalnim izborima, koji æe biti odr¾ani 22. decembra, bila je jedna od tema CESID-ovog kursa u Leskovcu. 22. I 23. NOVEMBRA OKRUGLI STO O PRAVIMA ALBANACA BUJANOVAC 20.11.2002 11:38 (AVP) - U Bujanovaèkoj Banji æe 22.i 23. novembra, u organizaciji Fonda za humanitarno pravo, biti odr¾an okrugli sto na kojem æe tema biti "Albanci u Pre¹evu, Bujanovcu i Medveði". www.avp-vranje.co.yu/
[www.ANTIC.org] eli nee dati pare!
Title: Message MLAÐAN DINKIÆ O PRESUDI VRHOVNOG SUDA SRBIJE DA SE KARIÆIMAVRATI 67,5 MILIONA MARAKA POREZA NA EKSTRAPROFITÐeliæ neæe dati pare!Ukoliko ministar finansija Bo¾idar Ðeliæ i RUJP ne naðu pravni lek, koji æe osporiti izreèenu presudu, Kariæima bi do 11. decembra trebalo da bude vraæeno 1,8 milijardi dinara, naplaæenih od Mobtela za dug Astra banke po osnovu poreza na ekstraprofit od sive emisije Republièki ministar finansija Bo¾idar Ðeliæ veæ je dao nalog svojim saradnicima da se pravnim sredstvima spreèi izvr¹enje presude Vrhovnog suda Srbije, kojom bi Kariæima, odnosno Mobtelu, najkasnije do 11. decembra trebalo da bude vraæeno 1,8 milijardi dinara, naplaæenih po osnovu poreza, razrezanog likvidiranoj Astra banci po osnovu ekstra-profita od sive emisije novca, izjavio je juèe, kao èlan Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi i finansijskom poslovanju, guverner NBJ Mlaðan Dinkiæ. On je izrazio uverenje da Kariæima neæe biti vraæen novac, nagla¹avajuæi da bi bilo skandalozno da se to desi, jer bi se time potpuno poni¹tio Zakon o porezu na ekstraprofit i ekstradohodak, za koji su svojevremeno glasali skoro svi poslanici u Skup¹tini Srbije. Uz poja¹njenje da Vrhovni sud nije osporio ceo zakon o ekstraprofitu, veæ samo sluèaj BK kompanije, odnosno braæe Kariæ, Dinkiæ smatra da bi ovo i za Bogoljuba Kariæa bila nepotrebna avantura, jer je, plativ¹i svoju obavezu dr¾avi, stekao poziciju da mo¾e èista srca da upre prstom u sve one, za koje smatra da tu obavezu eventualno nisu ispunili i da se smatra ravnopravnim èlanom dru¹tva. Poziv na kraðu Ako bi se na osnovu presude Vrhovnog suda Srbije Kariæima vratilo 1,8 milijardi dinara, a nakon odluke poslanika u Veæu republika Savezne skup¹tine da se biv¹em potpredsedniku Vlade Srbije Milovanu Bojiæu ne ukine imunitet, èime je onemoguæeno pokretanje kriviènog postupka protiv njega za zloupotrebe slu¾benog polo¾aja, to bi potpuno demoliralo bilo kakav kredibilitet vladajuæe koalicije u Srbiji, uveren je Dinkiæ, po èijem je mi¹ljenju najnoviji sluèaj prekretnica, preko koje se ne sme preæi. - Ako se odlukom poslanika, od kojih su neki i iz redova DOS-a, praktièno omoguæi deblokada Bojiæevog milionskog raèuna u ©vajcarskoj, to je signal, pa i otvoren poziv svim funkcionerima da kradu- kategorièan je Dinkiæ.- Niko, naime, nije ka¾njen za korupciju u prethodnom periodu, osim onih koji su sami sebi presudili, pa ispada da su oni bili budale, jer je oèito da ovde niko ni za ¹ta ne mo¾e biti osuðen i da se neka¾njeno mo¾e krasti i neovla¹æeno uzimati novac. Uostalom, od ministra pravde saznao sam da je nedavno osam ubica pu¹teno iz pritvora, ¹to je dokaz da sudovi ne funkcioni¹u i da je neophodan pritisak javnog mnjenja. - Mislim da ovaj novac neæe biti vraæen Kariæima, a ako bi se, ipak, vratio, to bi znaèilo i kraj karijere ministra Ðeliæa- kazao je Dinkiæ.- Zato sam ubeðen da Ðeliæ neæe vratiti pare, pa makar i po cenu nekih jaèih implikacija, a i ja, kao èlan Komisije, smatram da to ne bi trebalo uraditi. Eventualno vraæanje naplaæenog poreza na ekstraprofit ugrozilo bi ne samo kredibilitet Ðeliæa, od koga sada sve zavisi, veæ i cele Vlade Srbije. Zato smatram da Vlada i nema izbora, jer ako se pare vrate Kariæu onda pada ceo sistem moralnih vrednosti i sve ono ¹to je i doprinelo promeni re¾ima 5. oktobra.On je istakao da u celoj prièi nije bitan Mobtel, jer je obveznik poreza na ekstraprofit bila BK grupa, kao veæinski vlasnik Astra banke i da ne veruje da je Ministarstvo finansija pogre¹ilo u poreskom postupku. Ako bi se pare vratile Kariæima tada bi svi ekstraprofiteri mogli da zahtevaju to isto, kazao je Dinkiæ, nagla¹avajuæi da se ne radi o liènom obraèunu s Kariæem.On je potvrdio da je od RUJP-a dobio informaciju da je Vrhovni sud Srbije jo¹ 12. septembra poni¹tio re¹enje o razrezanom porezu na ekstraprofit u iznosu od 67,5 miliona maraka, s tim ¹to je presuda RUJP-u dostavljena mesec dana kasnije, 11. novembra. U obrazlo¾enju Vrhovni sud navodi da je takvu presudu doneo zbog nepotpuno utvrðenog èinjeniènog stanja i pogre¹ne primene materijalnog prava, jer poreski organ nije prihvatio zahtev poreskog obveznika za ve¹taèenje, veæ je dokazni postupak izveo sam, na osnovu raspolo¾ive dokumentacije, kazao je Dinkiæ, nagla¹avajuæi da se u Zakonu o ekstraprofitu nigde ne pominje ve¹taèenje. Uz to, postavlja se pitanje da li je RUJP trebalo da anga¾uje sudskog ve¹taka, s obzirom da je NBJ, kao nadle¾na institucija, obraèunala porez na ekstraprofit Astra banke i to, ne po osnovu primarne, nego sive emisije novca, kazao je Dinkiæ, po èijem je mi¹ljenju pravo pitanje za¹to je Vrhovni sud doneo ovakvu presudu. On je podsetio i da je Savezni sud najpre poni¹tavao odluke o likvidaciji svih banaka, da bi, naknadno, potvrdio odluke NBJ i to u svim sluèajevima, osim za Astra
[www.ANTIC.org] ovi tuio Vulina
Title: Message Èoviæ tu¾io Vulina BEOGRAD - Suðenje Aleksandru Vulinu, biv¹em funkcioneru JUL-a po tu¾bi Neboj¹e Èoviæa, odr¾ano je juèe u Prvom op¹tinskom sudu. Èoviæ je podneo kriviènu tu¾bu za klevetu zbog Vulinove izjave, da je imao korist od SPS-a u kojem je bio od osnivanja sve dok 1996. nije izbaèen, kao i da poseduje velelepnu fabriku i kuæu. Vulin je juèe ostao pri izjavi i naveo da postoje svedoci koji mogu da to potvrde. Suðenje je odlo¾eno za 18. februar, kada bi trebalo da bude saslu¹an Neboj¹a Èoviæ. http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/vest-dana.shtml
[www.ANTIC.org] NECEMO U NATO NI NA SPOREDNI NI NA PARADNI ULAZ
NECEMO U NATO NI NA SPOREDNI NI NA PARADNI ULAZ 20.11.2002. 23:34 SAVET RUSIJA - NATO NIJE SPOREDNI ULAZ ZA UKLJUCIVANJE RUSIJE U NATO (Moskva, RIA Novosti) U MIP Rusije smatraju pogresnom prosirenu ponegde tezu o tome da Savet Rusija - NATO predstavlja sporedni ulaz za nase ukljucivanje u NATO, izjavio je zvanicni predstavnik MIP Rusije Aleksandar Jakovenko. On je podsetio da je rusko rukovodstvo glasno i jasno izjavilo, da Rusija ne tezi da se ukljuci u alijansu ni kroz sporedni, ni kroz paradni ulaz. Po ekonomskom, naucno-tehnickom i vojnom potencijalu Rusija je samodovoljna drzava, koja je sposobna da samostalno situira sopstvenu odbranu. To niposto ne protivureci nasoj filosofiji u korist produbljivanja najsire medjunarodne saradnje u interesu jacanja opsteevropske stabilnosti i bezbednosti, podvukao je diplomata. Rusija i Severnoatlantska alijansa imaju veliko polje sa saradnju, narocito imajuci u vidu da se pojavio mehanizam za izradu, donosenje i realizaciju zajednickih odluka - smatraju u Moskvi. - Sada je najznacajnije da se ono sto je zacrtano u Rimskoj deklaraciji ozivotvori i u praksi. Prvi rezultati saradnje u okvirima Saveta Rusija - NATO ulivaju nadu i uverenost u efikasnost izabranog modela uzajamnih odnosa, istakao je Jakovenko. Rezultati zajednickog rada su ocigledni. Uspesno je okoncana organizaciona etapa stvaranja struktura i organa Saveta. Usaglaseni su antiteroristicki dokumenti, politicka koncepcija zajednickog ucesca u mirovnim operacijama. Blizu je zavrsetka znacajan dokument koji se odnosi na traganje i spasavanje posada havarisanih podmornica. Uspesno su odrzani u Rusiji krupni manevri snaga civilne odbrane. Savet Rusija - NATO ima veliki potencijal, koji je neophodno iskoristiti u cilju formiranja sistema evropske bezbednosti i stabilnosti, orijentisan na resavanje realnih, a ne izmisljenih problema, - izjavio je zvanicni predstavnik MIP Rusije. Nas zajednicki cilj jeste da prevedemo u prakticnu ravan novu filosofiju bezbednosti, koja odgovara interesima svih drzava i koja uzima u obzir savremene realitete, ukazao je on. Po recima diplomate, nedavni tragicni dogadjaji u Moskvi jos su jedna potvrda da ta filosofija nema alternativu. Mi cemo se dosledno zalagati za razvoj saradnje sa clanovima NATO u sferi borbe protiv terorizma i drugih globalnih opasnosti. Rusija i zemlje NATO mogu delovati u odnosu na te izazove kao saveznici, - kazao je Jakovenko. - 0 - Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] OPASNA BOLEST - DVOSTRUKI STANDARDI
OPASNA BOLEST - DVOSTRUKI STANDARDI 18.11.2002. 11:38 NEDOPUSTIVI SU DVOSTRUKI STANDARDI ZAPADA U OCENJIVANJU TERORIZMA Viljam SMIRNOV, zamenik predsednika Komisije za prava coveka pri predsedniku Rusije, sef sektora Instituta za drzavu i pravo Ruske akademije nauka (Moskva, RIA Novosti- za DANAS) Terma dvostrukih standarda u ocenjivanju terorizma nije nova - njoj se vracamo po ko zna koji put, jer na Zapadu ne prestaju pokusaji da se opravdaju cecenski teroristi i da se oni predstave, maltene, kao borci za nezavisnost. Kako je protekle nedelje u razgovoru sa predsednikom Ukrajine Leonidom Kuccmom izjavio predsednik Rusije Vladimir Putin, cas ovde, cas onde pokusava se proturiti teza da postoji nesto cime se moze opravdati terror. To, po njegovim recima, nije dopustivo, posto moze ne samo da srusi antiteroristicku koaliciju u borbi potiv medjunarodnog terorizma, nego i da pomogne onim ljudima koji se za svoje ciljeve bore pomocu terorra. To je krajnje stetno i opasno, podvukao je sef ruske drzave. Sa tim misljenjem moramo se sloziti. Dobro je poznato da na Zapadu ne priznaju nikakve kontakte sa teroristima. Na primer, britanska vlada, bez obzira na pritisak od strane niza zemalja, niz godina nije pristajala da vodi pregovore sa predstavnicima Irske republikanske Armije, smatrajuci je teroristickom organizacijom, sto je samo po sebi sporno. Spanija smatra teroristima, i iskljucivo teroristima, baskijske separatiste iz ETE. Zapadne vlade nikada nisu osudjivale Izrael zbog toga, sto u odgovor na teroristicke akte radikalnih islamskih organizacija sprovodi siroke akcije odmazde, uz primenu tenkova i aviona na palestinskim teritorijama, od kojih strada mirno stanovnistvo. SAD su spremne da zapocnu rat protiv Iraka, optuzujuci ovu zemlju ne samo zbog teznji da poseduje oruzje za masovno unistavanje, nego i zbog veza sa teroristima Al-Kaide, iako nema aposlutno nikakvih dokaza za takve veze. Posle tragedije 11. septembra SAD su zapocele rat protiv Avganistana, mada u tom trenutku nisu raspolagale ubedljivim dokazima o umesanosti talibana i Osame bin Ladena u teroristicke akte, koji su izvrseni u Njujorku i Vasingtonu. I, uzgred receno, Moskva je akciju Vasinngtona smatrala osnovanom i podrzala istu. Zbog cega Zapad ne iskazuje slicnu solidarnost u odnosu na Rusiju? U odgovor na zahtev Rusije da izruci jednog od glavesina cecenskih terorista, Ahmeda Zakajeva, koji je nesumnjivo umesan u teroristicku delatnost, Danska, u kojoj se sada nalazi Zakajev, zahteva da se dostave nekakvi posebni, bezulovni dokazi njegove krivice, na sve nacine sprecavajuci izrucenje ovog prestupnika. Na Zapadu pokusavaju da na svoj nacin ocenjuju antiteroristicku operaciju koja se sprovodi u Ceceniji, sire se price o tome da teror cecenskih terorista nije nista drugo do uzvratna akcija na krsenje covekovih prava u Ceceniji od strane federalne vojske. Medjutim, Moskva je bila prinudjena da uvede vojsku u Ceceniju upravo zbog divljanja terorizma, kako bi presekla i iskorenila to zlo, koje pricinjava patnje, u prvom redu, samom cecenskom narodu. A Zapad poziva Moskvu da stupi u pregovore sa banditima, iako na takve pregovore on sam nikada ne bi pristao. I apsolutno je u pravu predsednik Rusije Vladimir Putin koji je nedavno posavetovao onima koji pozivaju rusko rukovodstvo da zapocne pregovore sa cecenskim teroriostima neka sednu za pregovaracki sto sa Bin Ladenom i mulom Omarom. Uzgred, kada je rec o Bin Ladenu, ni za koga nije tajna da su dugi niz godina njega podrzavali na Zapadu, izmedju ostalog u SAD, nisu se gnusali da ga iskoriste u vreme kada su se u Avganistanu nalazile sovjetske trupe. Tada je on Amerikancima bio veoma potreban. Potrebni su im bili i talibani, pomocu kojih je Vasington nameravao da u Avganistanu zavede potrebni im poredak. A kada su i Bin Laden, i talibani, izasli iz podcinjenosti, u SAD su se prisetili da je Bin Laden terorista broj jedan i da je talibanski rezim zlocinacki po samoj svojoj sustini. To i jeste, zapravo, manifestovanje one krajnje opasne bolesti koja se zove dvostruki standard. A tih dvostrukih standarda drze se ne samo Sjedinjene Drzave, nego i Engleska, koja se snishodljivo odnosi prema radikalnim islamskim organizacijama koje deluju na njenoj teritoriji. A upravo su ove organizacije slale, i dalje salju, pare i oruzje u Bosnu i Hercegovinu, na Kosovo i u Ceceniju. Kada bi oni finansirali IRU, onda bi one naravno bile najstrozije kaznjene, a posto pothranjuju cecenske teroriste, na to se moze gledati kroz prste. Poslednja operacija oslobadjanja talaca u Pozorisnom centru u Moskvi koju su izvrsile ruske specijialne sluzbe pokazala je, da rukovodstvo zemlje namerava da zestoko deluje protiv terorista i ne podleze njihovim ucenama i pretnjama. I one snage na Zapadu koje racunaju da mogu izvrsiti pritisak na principijelni stav Moskve u odnosu na terorizam, grese. Beskompromisna borba protiv medjunarodnog terorizma u Ceceniji odgovara interesima ne samo Rsuije, nego i celokuone svetske
[www.ANTIC.org] Krajnje je vreme da se donese zakon o zatiti irilice
Title: Message Deklaracija nije dobro re¹enje Krajnje je vreme da se donese zakon o za¹titi æirilice Savezna skup¹tina je na zasedanju od 15. novembra, izmeðu ostalog, razmatrala i Predlog deklaracije o za¹titi æirilice. Hvala bogu ¹to smo i to doèekali. Meðutim, deklaracija nije isto ¹to i zakon. Deklaracijom se u ovom sluèaju samo obznanjuje ¾elja da se stane na put dosada¹njoj totalnoj nebrizi i zatiranju æirilice od strane nadle¾nih organa vlasti, javnih slu¾bi, kulturnih i medijskih institucija, kao i svih sredstava javnog komuniciranja, a u korist latinice. Nebrojeni su primeri koliko je ¹tete do sada naneto i koliko se svaki dan nanosi srpskoj kulturi i nacionalnom identitetu i obele¾ju srpskog naroda, stavljanjem u zapeæak æirilice i forsiranjem latinice. Krajnje je vreme da se donese zakon o za¹titi æirilice. Za njegovo sprovoðenje, kao njegov neotuðivi deo, trebalo bi usvojiti i sveobuhvatni pravilnik èije izvr¹enje bi bilo u nadle¾nosti specijalno za to formiranog nadzornog i kontrolnog organa (uprava na saveznom, republièkom i lokalnom nivou) sa inspektorima koji bi imali ovla¹æenja da podnose prijave protiv onih koji se ne pridr¾avaju zakona. Osnov pravilnika trebalo bi da bude njegov fiskalni, a ne deklarativni deo. To znaèi da bi se zakonom moralo precizirati ¹ta obavezno treba da se ¹tampa æirilicom, da bi se u¾ivale pogodnosti koje daje pravilnik u pogledu naplate tarifa, s kojima bi se, s jedne strane, stimulisalo kori¹æenje æirilice, odnosno vi¹estruko destimulisala i oporezivala upotreba latinice. Ne¹to analogno tarifnoj politici za kori¹æenje struje: ko hoæe da se greje na struju, plaæaæe znatno vi¹e od onoga koji je ne koristi za te svrhe. Æirilicom bi obavezno trebalo ¹tampati sve dnevne listove, ¹kolske ud¾benike, knjige, èasopise, formulare, uputstva, firme, oglase, plakate, transparente, itd. Naravno, da treba predvideti izuzetke u pogledu za¹tite prava manjina da se slu¾e svojim pismom, inostranih firmi na originalne nazive i njihove proizvode i sl. Sigurno je da bi sprovoðenje zakona zahtevalo ozbiljne pripreme i dosta vremena i da bi za prelazak na novi sistem trebalo odrediti razumne rokove, na primer za nabavku nu¾ne opreme, ¹tampanje formulara, promene natpisa na firmama i sl. Ako neko i dalje bude insistirao da koristi latinicu, uprkos zakonu, jer je "lep¹a, savremenija, modernija, evropskija", tome neæe biti zabranjeno, ali æe morati vi¹estruko to da plati. Na kraju, graðani kojima je stalo do Srbije ne bi trebalo da glasaju ni za jednu srpsku politièku stranku ukoliko u svom programu nema jasno opredeljenje da æe ¹tititi i promovisati srpsku kulturu i nacionalni identitet. Miodrag Mihajloviæ, Novi Beograd http://www.politika.co.yu/2002/1121/indexdan.htm
[www.ANTIC.org] Danas je Aranelovdan
Title: Message Danas je Aranðelovdan Na spomen zapovednika anðeoske vojske, patrijarh Pavle slu¾i u beogradskoj Sabornoj crkvi U kalendaru praznika Srpske pravoslavne crkve dana¹nji dan, naslovljen kao Sabor svetog arhangela Mihaila i ostalih sila bestelesnih, obele¾en je crvenim slovom, a u bogoslu¾benom tipiku crkve oznaèen je znakom Srednjeg praznika druge vrste (crvenim krstiæem), ¹to znaèi da je prema rangu i znaèaju svrstan u treæu od ¹est grupa crkvenih praznika. Ovaj nepokretni praznik, koji je nepromenjivog datuma pa se uvek slavi osmog novembra po starom, odnosno 21. novembra po novom kalendaru, u na¹em narodu poznat je kao Aranðelovdan, krsna slava mnogih porodica i svih hramova posveæenih ovom arhangelu, zapovedniku nebeske anðeoske vojske koja je pobedila pobunjene Luciferove sledbenike, pale anðele. Beogradska saborna crkva, katedralni hram Srpske patrijar¹ije, posveæena je takoðe arhistratigu Mihailu, Gavrilu i ostalim silama bestelesnim, tako da je dana¹nji praznik i njena hramovna slava. Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle, slu¾iæe, u saslu¾enju sa sve¹tenstvom ovog hrama, prazniènu liturgiju i preseæi slavski kolaè na slavi Saborne crkve, sagraðene zaslugom i prilogom kneza Milo¹a Obrenoviæa. Dana¹nji praznik ustanovljen je u èetvrtom veku, iako su ljudi od davnina slavili anðele Bo¾ije (anðeo na grèkom znaèi vesnik, a demon - pakosnik). Obo¾avanje anðela izmetalo se èesto u shvatanje da su oni bogovi i stvoritelji èitavog vidljivog sveta, pa je u Pravoslavnoj crkvi nekoliko godina pre Prvog vaseljenskog sabora odr¾an Laodikijski pomesni sabor èijim je 35. pravilom ustanovljeno ispravno po¹tovanje i shvatanje anðela. U vreme rimskog pape Silvestra i aleksandrijskog patrijarha Aleksandra ustanovljen je i praznik arhistratiga Mihaila i ostalih sila u novembru. Arhangel Mihailo se smatra cuvarem pravoslavne vere i borcem protiv verskih jeresi. Postuje se kao iscelitelj bolesnih, borac i ratnik, cija se pomoc priziva i pod ciju se zastitu stavljaju narodi i zemlje. Kult arhangela Mihaila potice iz 4. veka i razvio se najpre u Frigiji. Prema opstem verovanju, arhangel Mihailo prihvata duse umrlih i, mereci dobra i zla dela njihova na zemlji, salje ih u raj ili pakao. Novembar mesec nije odabran sluèajno za praznovanje anðela, "bestelesne braæe èovekove", jer je novembar deveti mesec od marta, meseca u kojem je, po uèenju hri¹æanske crkve, bog stvorio svet. Ni broj devet nije odabran nasumice, jer je Stvoritelj na poèetku stvorio devet anðeoskih èinova. Njihov zapovednik upravo je arhangel Mihailo, jedan od sedmorice anðela koji imaju imena. Ni broj sedam nije uzet sluèajno, jer je to sveti broj i broj Bo¾anske tajne, èiju su¹tinu ljudi mogu samo da naziru. Otud, osim sedam anðela, èija se imena znaju i imaju svoju simboliku, postoji sedam darova Svetog Duha, sedam svetih tajni, sedam dana Bog je stvarao svet, svetlost se razla¾e na sedam duginih boja, sedam je tonova zvuka... Aranðelovdan je, kako je zapisano u srpskim narodnim pesmama, bio krsna slava vladara iz vladarske loze Nemanjiæa. Po broju sveèara koji ga slave kao slavu svojih predaka i porodiènog za¹titnika, Aranðelovdan je na treæem mestu, iza Svetog Nikole i Svetog Georgija (prvom je posveæeno 600, a drugom oko 300 hramova na podruèju pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve).
