[www.ANTIC.org] Vojislav vs. Vojislav, bez Miroljuba
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=327913 VREME, 620, 21.novembar, 2002. POLITIKA Predsednicki izbori, drugi put: Vojislav vs. Vojislav, bez Miroljuba Kad je iz igre izbacen Zospen, a u igri ostali samo Sirak i Le Pen, citava Francuska se digla na noge. Ovde se na Seseljevo nastupanje gleda sa zluradom ravnodusnoscu Saopstavajuci svoju odluku da se kandiduje, Vojislav Kostunica je proslog cetvrtka (14. novembra) rekao da je to je jedna od onih tamnovilajetskih situacija - kajacete se i ako ucinite nesto i ako to ne ucinite. Republicka izborna komisija je potom u ponedeljak (18. novembra) proglasila kandidature Borislava Pelevica (Stranka srpskog jedinstva) i Vojislava Kostunice (Demokratska stranka Srbije) za predsednika Srbije. Kandidatura Vojislava Seselja prihvacena je 14. novembra. Sociolozi politike skepticni su kad treba da procene da li ce dovoljan broj gradana u prvom krugu drugog turnusa izaci na izbore, s obzirom na to da zbir rezultata iz prvog kruga predsednickih izbora trojice sadasnjih kandidata iznosi 2.107.775 biraca (Kostunica 1.123.420, Seselj 845.308, Pelevic 136.047). Ognjen Pribicevic (Institut drustvenih nauka) smatra da na ovim izborima nedostaje jedan Zospen ili jedan Labus, neko ko bi u prvom krugu privukao znacajan kontingent glasaca. Kako ce izgledati ta bitka Vojislava protiv Vojislava, a bez Miroslava? Kostunicina stranka se samoprepoznaje kao narodnjacka (takvo mesto zauzima na spektru Evropskog parlamenta), dakle, kao partija desnog centra. Sam Kostunica je jednom knjigom i nedavno objavljenim clancima podsetio da je on vec 30 godina demokratski liberal evropskog tipa. Njegov problem je pomalo i to sto ga u medunarodnim medijima nonsalantno nazivaju umerenim nacionalistom, a ne liberalom. Tokom najnovije nominacije, on izjavljuje: Krenuli smo iz jednog autoritarnog, zapravo, monistickog poretka, koji je, nesumnjivo, predstavljala partijska drzava, a pokusavamo da izgradimo savremeni evropski liberalizam, pluralisticki, razume se. Kostunica stalno pobeduje, a ne preuzima vlast, primecuje Dorde Vukadinovic, urednik Nove srpske politicke misli. Kostunica je u protekle dve godine triput pobedivao na izborima (septembar 2000, septembar 2002, oktobar 2002), ali te pobede mu nisu donele odgovarajucu moc i rizik novog neuspeha izbora za njega je verovatno neprijatan jer kroz pobede moze da ga odvede i do konacnog poraza i politicke marginalizacije. Kostunicini takmaci iz DOS-a vodili su protiv njega seriju negativnih kampanja (mart 2001, jun 2001, avgust 2001, novembar 2001, jun 2002, avgust 2002) i mnogo komplikovanih manevara. Njegov rezultat u drugom krugu predsednickih izbora (1.991.947) pokazuje, medutim, da je on u osnovi tokom tog perioda bio relativno imun na negativne kampanje (doduse, 2000. je osvojio 400.000 glasova vise, ali to je bilo istorijsko opredeljivanje birackog tela cele Jugoslavije koje je oficijelno iznosilo 7.249.831 upisanih biraca, mada je kosovsko biracko telo bilo fiktivno ukljuceno u ovaj broj, pa kasnije iskljuceno odlukom Saveznog ustavnog suda, a deo Crne Gore je bojkotovao izbore). Tesko je pretpostaviti da li Kostunica moze da prevazide svoj sadasnji dvomilionski skor. Deo glasaca koji su glasali za Labusa programski bi mogao da glasa za Kostunicu. Taj deo bi mogao da bude veci od onog dela glasaca koji su se izmedu dva kruga od Seselja slili u Kostunicin levak, ako se napravi takva atmosfera. Nje jos nema. Slobodan Antonic (Filozofski fakultet) ocenio je (Pres klub, 18. novembra) da predstojeci izbori za predsednika Srbije nece uspeti zbog neuredenih birackih spiskova i zato sto nema kandidata koji bi predstavljao opciju premijera Srbije Zorana Dindica, a tesko je zamisliti da biraci koji podrzavaju premijera Dindica ili Nenada Canka izadu na izbore i glasaju za Kostunicu, a kamoli za Seselja. Politicki analiticar Dorde Vukadinovic ocenjuje da je redosled poteza srpskog premijera bio motivisan kalkulacijama i zeljom da se spreci Kostunicina kandidatura. Iza igara oko ovih izbora nazire se i namera da se razlicitim manevrima osujeti neposredni izbor predsednika, da se neposredni izbori za ovu instituciju napuste, da se potom prede na sistem po kome bi se predsednik birao u parlamentu. Takva racunica mozda postoji, ali tesko da je ona jos uvek na realnosti zasnovana. Novo ponistenje jos jedne izborne pobede bi produbilo sumnje da Dindic zeli da osigura jos jedno mesto pod svojom kontrolom. S druge strane, srpska vlada, posto nije uspela da otme mandate DSS-a, nema vise sigurnu vecinu u parlamentu i mora da prede na sistem usaglasavanja o svakom zakonu. Ognjen Pribicevic, koji takode procenjuje i da ce predstojeci izbori biti neuspesni, prognozira da bi taj neuspeh, kao i fakat da srpska vlada rapidno gubi podrsku, morao da dovede do raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. Vukadinovic smatra da je Kostunica morao da se kandiduje jer bi suprotna odluka bila protumacena kao povlacenje i odustajanje od pokusaja da se
[www.ANTIC.org] Saopshtenje za javnost Americke kancelarije u Pristini
Saopshtenje za Shtampu Delegacija Senata Sjedinjenih Drzhava Posecuje Kosovo (Pristina, USOP) - Shestoclana delegacija senatora Sjedinjenih Drzhava, vodjena od sen. Daniel Inouye iz Havai, posetila Pristinu u Subotu, 23 Novembra kako bi iz prve ruke pogledala KFOR-ove operacije i Americku podrshku dalnjem KFOR-ovom prisustvu na Kosovu. Tokom njihove posete Kosovu, delegacija se sastala sa Gen. Joseph Ralston, Vrhovnim komandantom saveznickih snaga Evrope, COMKFOR Lt. Fabio Minijem, SIGS Michael Steinerom i ostalim zvanicnicima KFOR-a i UNMIK-a. Delegacija je razmatrala KFOR-ove operacije i naqin kojim Sjedinjene Drzhave mogu bolje podrzhati tekuce mirovne operacije na Kosovu. U dvostranackoj delegaciji senata su ukljuceni sen. Ted Stevens iz Aljaske, sen.Patrick Leahy iz Vermonta, sen.Thad Cochran iz Misisipija, sen.Pat Roberts iz Kanzasa, i sen. Ben Nelson iz Nebraske. Ova veoma vazhna grupa Republikanskih i Demokratskih senatora sacinjavana je od clanova razlicitih komiteta koji se bave pracenjem financiskih programa i operacija oruzhanih snaga Sjedinjenih Drzhava. G. Reno Harnish, shef misije americke kancelarije u Pristini, u svojoj izjavi pri glavnom sedishtu KFOR-a rekao, Ova poseta pokazuje nastavak privrzhenosti Sjedinjenih Drzhava ispunjenju KFOR-ovog mandata u stvaranju sigurne sredine na Kosovu slozhno rezoluciji 1244. Cinjenica da je ovakva grupa vazhnih senatora Sjedinjenih Drzhava kao i glavnokomandujuqeg saveznickim snagama Evrope posetila Kosovo i razmatrala ove predmete, konkretno pokazuje zhelju vlade Sjedinjenih Drzhava da zajedno sa njenim medjunarodnim partnerima nastavi radom u podrzhavanju mira i sigurnosti na Kosovu kako bi se mogao nastaviti napredak uradjen u izgradnji demokratskih samoupravnih institucija. Napustajuci Pristinu vojnim avionom, delegacija senata se vratila u Sjedinjene Drzhave preko Pariza i Brisela. __ Arzen Randobrava Information Assistant U.S. Office Pristina For all your information needs on Kosovo and U.S. policy in the Balkans, visit our web site at http://www.usofficepristina.usia.co.at Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] BEOGRADSKI FORUM organizuje okrugli sto na temu Drustvena stvarnost i inteligencija
Title: Message by www.artel.co.yu [EMAIL PROTECTED] Datum: 23 novembar 2002 Upozorenje:Ukoliko ste ovu poruku dobili gre¹kom ili vi¹e ne ¾elite da dobijate nove informacije i tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED]i u rubrici "subject" napi¹ite "unsubscribe". BEOGRADSKI FORUM organizuje okrugli sto na temu "Dru¹tvena stvarnost i inteligencija" BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH Beograd, 21. novembar 2002. g. "DRU©TVENA STVARNOST I INTELIGENCIJA" Najava okruglog stola Prva polovina februara 2003. godine U ¾elji da se podstaknu, mobili¹u, pove¾u i organizuju svi oni pojedinci, organizacije i udru¾enja koji su na platformi patriotizma, nacionalne suverenosti, dostojanstva i interesa Srbije i Jugoslavije i srpskog naroda BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH organizuje u Beogradu, u prvoj polovini februara 2003. godine, okrugli sto na temu "Dru¹tvena stvarnost i inteligencija". Cilj skupa je: - Da uka¾e na aktuelno stanje u zemlji i svetu i na uzroke i nosioce problema kako u zemlji tako i u medjunarodnim odnosima - Da podstakne inteligenciju da se aktivno anga¾uje na promeni svesti gradjana i na¹e dru¹tvene stvarnosti - Da se stimili¹e stvaranje jedinstvenog patriotskog fronta koji bi se organizovano i kontinuirano kroz javno delovanje borio za oèuvanje i za¹titu vitalnih nacionalnih i dr¾avnih interesa Srbije i Jugoslavije - Budjenje svesti gradjana kako bi iza¹li iz apatije i letargije u kojoj se nalaze i aktivno se anga¾ovali na menjanju dru¹tvenih okolnosti u sopstvenom i op¹tem interesu - Da se predlo¾e naèini za spreèavanje daljeg propadanja dr¾ave i naroda- Da se predlo¾e re¹enja za stabilizovanje i oporavak dr¾ave , izlazak iz krize i pokretanje razvoja zemlje. Na¹a dru¹tvena stvarnost je te¹ka politièka, dru¹tvena i ekonomska kriza u zemlji ali i apatija , deprimiranost i letargija velikog broja gradjana usled razoèarenja i nedostatka vizije kako da se iz tako te¹ke situacije izvuèemo, spreèimo dalje propadadanje zemlje i dr¾ave i krenemo putem oporavka i stabilizacije dr¾ave, razvoja i prosperiteta . U takvoj situaciji inteligencija je ta koja mora pomoæi da se sagledaju prave razmere na¹eg ukupnog propadanja i predlo¾e re¹enja kako da se postojeæi problemi prevazidju. Danas u mnogome pasivizirana, osim one u funkciji medjunarodnog kapitala, inteligencija se mora pridiæi i svojim javnim delovanjem, uticati na svest gradjana sa ciljem da im uka¾e na korene i nosioce problema i te¹koæa i na to ¹ta se mora èiniti da nam svima bude bolje. To , medjutim, mora biti osmi¹ljeno, organizovano i kontinuirano, na toj pratformi se moraju okupiti i organizovati sve patriotske snage, kako bi se uspelo uticati na promenu svesti gradjana koji se moraju trgnuti iz letargije i apatije i aktivno se anga¾ovati u sopstvenom i op¹tem interesu. Srbija i Jugoslavija se nalaze u veoma te¹kom istorijskom momentu. Iza sebe imaju deceniju ispunjenu ratovima, sukobima, nemirima, medjusobnim optu¾bama, sankcijama, bedom i beznadjem. Dana¹njicu karakteri¹e razoèarenje i izneverenost u odnosu na oèekivanja iz 2000. godine, odnosno realnost u kojoj je svako dostojasnstvo dr¾ave poga¾eno i zakopano, standard gradjana pao ispod svakog minimuma a zemlja i njeni resursi se bezdu¹no i u bescenje prodaju strancima. Napokon. Svi smo pred neizvesno¹æu sutra¹njice koja mo¾e doneti jo¹ gore stanje po dr¾avu ali i ceo narod. Retorika o reformama politièkog i ekonomskog sistema, tranziciji, ulasku u Evropu i svet gde nas ¾eljno oèekuju ima sve manji broj pristalica jer se obeæanja i nièim utemeljene ocene o blagostanju i napretku umno¾avaju a ukupno stanje, nasuprot tome, ubrzano pogor¹ava. Medjunarodne okolnosti se takodje rapidno pogor¹avaju. Ako su mnogi 1990. g., nakon propasti SSSR-a i bipolarnog sveta, verovali u "kraj istorije", odnosno u kraj ratova, sukoba, ideologija, suprotstavljanja, bede i siroma¹tva, verovatno su duboko razoèarani. Sada je veæ svima jasno da su te nade ne samo izneverene veæ i da èoveèanstvo polako, ali sigurno, klizi ka sve brojnijim i sve opasnijim sukobima, i to ratnim, pri èemu se zvecka i nuklearnim oru¾jem. A sve to zarad profita i ¾elje moænih da budu jo¹ moæniji i bogatih da budu jo¹ bogatiji, dok mali , nemoæni i siroma¹ni sve vi¹e propadaju. Sve to izaziva veliki strah gradjana u odnosu na naizvesno sutra, odnosno veliki haos i pometnju na planu nacionalnog identiteta, jasnog sagledavanja ¹ta nam se i za¹to de¹ava, i kako da se iz svega toga izvuèemo sa ¹to manje ¹tete. Jedan od osnovnih krivaca za takvo stanje je intenzivna propaganda protiv na¹e zemlje, sprovodjena deceniju i vi¹e, kako u zemllji , tako i van nje. Propaganda SAD i njenih saveznika je koliko globalna, toliko i moæna, i ona neprekidno ¹iri la¾i , dezinformacije, poluistine, podmetanja, ingrige dok, s druge strane, sistemom svojih saradnika u na¹oj zemlji unosi pometnju u na¹ politièki i javni ¾ivot. Nismo mi tu izuzetak, rade to
[www.ANTIC.org] Uzurpirano 50.000 stanova Srba
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02112202.shtml Glas javnosti, 23.novembar, 2002. Tema: Hrvatska jos primenjuje dvostruke standarde pri vracanju imovine Uzurpirano 50.000 stanova Srba Izgnanim Srbima kvadrati ce biti vraceni tek kad drzava zbrine prognane Hrvate iz BiH koji u njima zive BEOGRAD (Tanjug) - Savetnik predsednika SRJ Vojislava Kostunice za pitanja izbeglica Petar Ladevic, povodom nedavnih izmena i dopuna u hrvatskom zakonodavstvu koja se ticu imovine i stanarskih prava, izjavio je Tanjugu da je SRJ sa odobravanjem prihvatila neka poboljsanja, ali da i dalje postoje dvostruki standardi kada je rec o raseljenim Hrvatima u odnosu na izbegle i prognane Srbe. U hrvatskom zakonodavstvu i dalje postoje dvostruki standardi jer se prave razlike u obavezi vracanja imovine i stanarskih prava izmedu podrucja od posebne drzavne skrbi, odnosno bivse Republike Srpske Krajine (RSK), i ostalih podrucja Hrvatske, rekao je Ladevic. Prema njegovim recima, na osnovu izmena i dopuna Zakona o podrucjima od posebne drzavne vaznosti pozitivno je to sto se ukidaju stambene komisije koje su suspendovale pravo vlasnika da stite svoja prava pred sudom, pa sada vlasnik dokumentaciju podnosi Ministarstvu za javne radove, obnovu i graditeljstvo. Hapsenje povratnika Savetnik predsednika SRJ je rekao i da je za povratak Srba u Hrvatsku i dalje kljucno stanje nesigurnosti i problem politickih zatvorenika, podsetivsi da je ucestalo hapsenje povratnika, kao i to da se srpska zajednica nalazi u praznom prostoru jer nije donet zakon o pravima nacionalnih manjina. Donosenje Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina jeste pretpostavka za potpisivanje medunarodnog sporazuma o zastiti nacionalnih manjina - srpske u Hrvatskoj i hrvatske u Jugoslaviji, naglasio je Ladevic. To ministarstvo ce najkasnije do 31. decembra ove godine doneti resenja o vracanju u posed imovine vlasniku, ako je podneo zahtev za povracaj imovine do 1. avgusta 2002. Pozitivno je i to sto vlasnik ima pravo podnosenja tuzbe zbog zastite prava na imovinu i u tom slucaju sudski postupak je hitan, kaze Ladevic. U izmenama i dopunama Zakona o podrucjima od posebne drzavne vaznosti jeste i to sto prvenstvo zbrinjavanja imaju trenutni korisnici, odnosno Hrvati, a tek posle izbegli i prognani Srbi, ciji su stanovi uzurpirani. To, medutim, ne znaci da ce vlasnici odmah stupiti u posed svoje imovine, nego tek posto privremeni korisnici njihove imovine ostvare pravo na stambeno zbrinjavanje. Manjkavost i nedorecenost izmena i dopuna Zakona o podrucjima od posebne drzavne skrbi ocita je u delu koji ne obuhvata ostala podrucja Hrvatske, a odnosi se na velike gradove van bivse RSK u kojim je zivelo najvise Srba. Prema podacima Oebsa, u Hrvatskoj ima oko 50.000 stanova nad kojima je uzurpirano stanarsko pravo Srba. Drugi dokument koji je Sabor usvojio u avgustu ove godine su izmene i dopune Zakona o naknadi za imovinu oduzetu za vreme jugoslovenske komunisticke vladavine (imovina koja je prenesena i opstenarodnu imovinu, drzavno, drustveno ili zadruzno vlasnistvo konfiskacijom, nacionalizacijom, agrarnom reformom i drugim propisima). Prema tom zakonu, vlasnici koji su po popisu stanovnistva iz 1991. imali prebivaliste na podrucju bivse RSK, odnosno pod upravom UNTAES-a, mogu u roku od sest meseci od stupanja na snagu tog zakona, odnosno do 5. januara 2003. godine, podneti zahtev nadleznoj sluzbi u zupaniji gde se imovina nalazi. Tim izmenama i dopunama, na zalost, nije omoguceno da zahtev za naknadu podnesu i one izbeglice koje su izbegle iz podrucja Hrvatske pod kontrolom hrvatskih vlasti, a tu je najvise oduzete imovine, istakao je Ladevic. Pitanje Srba, napomenuo je Ladevic, ostaje otvoreno i kada se radi o podrucju istocne Slavonije, gde je Hrvatska preuzela obaveze prema Erdutskom sporazumu (12. novembra 1995.) da radi na postovanju ljudskih prava srpske zajednice, a koja se u jednom delu politicke javnosti negiraju. Ukupna demokratizacija hrvatskog drustva, rezim granica prema Jugoslaviji i eventualno ustanovljenje instituta dvojnog drzavljanstva bili bi veliko olaksanje za izbeglice, ocenio je Ladevic. Sef Oebsa u Hrvatskoj je u svom najnovijem izvestaju naveo da je stav vlasti prema povratku izbeglica i dalje ambivalentan. Izostavljanje povratka srpskih izbeglica s popisa prioriteta, koji je nova vlada usvojila u julu, i dalje izaziva najvecu zabrinutost misije Oebsa, navodi se u izvestaju te organizacije. Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] TIKER NASLOVI
Title: Message naslovi Nakon sto je sin Franje Tudjmana postao jedan od vodecih biznismena u Beogradu, a cerka Stipe Mesica kupuje ciglanu u Sremskim Karlovcima, ocekuje se da i naslednici Pavelica i Kardinala Stepinca zapocnu neki biznis u Srbiji, jutrosnji je komentar jednog beogradskog privatnog radija Dragoljub Micunovic izjavio da ce Ustavna povelja Srbije i Crne Gore biti usvojena do kraja decembra Premijer Srbije Zoran Djindjic i Ministar pravde Vladan Batic imali su verbalni duel u kome je Batic po drugi put ponudio ostavku, posto ne zeli da se odrekne projekta "samostalna Srbija" U prilog zahteva udruzenja umetnika za smenu Branislava Lecica i Gorice Mojovic, glumac Dragan Bjelogrlic je izjavio: ova je vlast spremna da nas strelja, ali glavno tek dolazi kada pocne privatizacija ustanova kulture. Primajuci akreditive albanskog ambasadora predsednik SRJ Kostunica je izjavio izmedju ostalog, da ce saradnja Albanije i Jugoslavije pomoci ekonomskom napretku u regionu Procene o broju gradjana na jucerasnjem predizbornom mitingu Vojislava Seselja u Novom Sadu su razlicite, ali je prosecan broj oko deset hiljada, potvrdjuju novinski izvestaji Direktor "Prve Iskre" iz Barica, nije umeo da objasni ko su bili clanovi americke komisije koja je ove nedelje izvrsila pregled te fabrike inace do 1991. najveceg proizvodjaca eksploziva u Evropi, kao i sta su zapravo Amerikanci trazili u Baricu Na mitingu u Novom Sadu lider Radikala Vojislav Seselj je izjavio: "Kostunica je od Srbije napravio zemlju mraka - pregazicu i Kostunicu i Djindjica" Poziv gradjanima Srbije da izadju na izbore uputio je novoimenovani ambasador OEBS-a u SRJ Mauricio Masari, a Havijar Solana je spreman da dodje u Beograd i Podgoricu i ponudi kompromisni predlog Ustavne povelje, izjavila je portparol Kristina Galjak Na jucerasnjoj proslavi rodjendana u prostorijama stranke Srpkog jedinstva, njen lider Borislav Pelevic je izjavio "da ide u Hag - ali samo kao turista" Nezavisni Sindikat zeleznicara Srbije, doneo je juce odluku da u ponedeljak izvrsi potpunu obustava rada, dok je Granski sindikat Zdravstva Srbije najavio da ce strajk zaposlenih u zdravstvu zapoceti 4. decembra polaskom radnika iz unutrasnjosti u Beograd, da bi se svi skupili pred Ministarstvom zdravlja 7.decembra http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] FLES VESTI
FLE VESTI 15:56 KMITROVICA-BOZZOVICH # Novinar Tanjuga i dalje sstrajkuje gladju KOSOVSKA MITROVICA, 23. novembra (Tanjug) - Dopisnik Tanjuga iz Prisstine Bojan Bozzovich, koga je UNMIK policija uhapsila u ccetvrtak pod optuzzbom da je pretio jednom nemacckom policajcu, danas je, prema informacijama njegovog advokata Ljubomira Pantovicha, nastavio sstrajk gladju koji je pocceo jucce. 15:37 RUMUNIJA-SAD-BUSS # Buss doputovao u Bukuresst BUKURESST, 23. novembra (Tanjug) - Americcki predsednik Dzzordzz Buss doputovao je danas popodne u kratku posetu Bukuresstu, gde ga je na aerodromu Otopeni pozdravio rumunski premijer Adrijan Nastase. 15:03 TREBINJE-DROGA-PRESUDA Dilerima droge iz Trebinja ukupno 17,5 godina zatvora TREBINJE, 23. novembra (Tanjug) - U Osnovnom sudu u Trebinju danas je saopssteno da je izreccena presuda od ukupno 17,5 godina zatvora trojici Trebinjaca zbog neovlasschene proizvodnje i stavljanja u promet droge i oruzzja. 14:54 VERITAS-LORA-SSTRBAC SStrbac: Sudjenje u Splitu je farsa BANJALUKA, 23. novembra (Tanjug) - Direktor Informaciono-dokumentacionog centra Veritas Savo SStrbac nazvao je farsom hrvatski sudski proces za ratne zloccine nad srpskim civilima u splitskom zatvoru Lora. 14:42 SUBOTICA-DS-DJINDJICH # Djindjich:Ustavna povelja do kraja godine SUBOTICA, 23. novembra (Tanjug) - Pitanje ustavne povelje buduche drzzavne zajednice Srbije i Crne Gore biche resseno do kraja godine, ccime che biti deblokiran proces integracije nasse zemlje u Evropsku uniju, izjavio je danas u Subotici predsednik Demokratske stranke (DS) i republiccki premijer Zoran Djindjich. 14:10 IZRAEL-VITLEJEM-SAD Vassington trazzi okonccanje opsade Vitlejema TEL AVIV, 23. novembra (Tanjug) - SAD su zatrazzile da izraelska vojska okoncca najnoviju operaciju u Vitlejemu na Zapadnoj obali ssto je pre moguche, prenose izraelski mediji. 13:53 KOSOVO-SSTAJNER-BOZZOVICH # Mihael SStajner odgovorio na protest Tanjuga BEOGRAD, 23. novembra (Tanjug) - SSef UNMIK-a Mihael SStajner potvrdio je danas Tanjugu da se liccno zauzeo za rasvetljavanje sluccaja uhapssenog dopisnika nacionalne novinske agencije iz Prisstine Bojana Bozzovicha. 13:29 MAKEDONIJA-SRJ-RAZGRANICCENJE# Poccinje demarkacija granice izmedju Makedonije i Jugoslavije SKOPLJE, 23. novembra (Tanjug) - Na tromedjnoj taccki izmedju Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), Makedonije i Bugarske, sutra che biti ugradjena trostrana piramida, kojom che se i na terenu oznacciti poccetak demarkacije jugoslovensko-makedonske graniccne linije, na osnovama potpisanog i ratifikovanog bilateralnog sporazuma izmedju dve drzzave, najavljeno je danas u Skoplju. 13:27 HAG-MILOSSEVICH-LEKOVI# NRC Handelsblad: Milossevichu prepisani pogressni lekovi HAG, 23. novembra (Tanjug) - Bivssem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milossevichu krvni pritisak se znatno povechao poccetkom meseca zato ssto su mu prepisani pogressni lekovi, ssto je izazvalo i prekide u sudjenju pred Hasskim tribunalom, pisse danas holandski list NRC Handelsblad. 12:53 HRVATSKA-SUDJENJE-LORA Joss nema reakcija na oslobadjajuchu presudu za sluccaj Lora ZAGREB, 23. novembra (Tanjug) - Vest da je sudsko veche ZZupanijskog suda u Splitu oslobodilo optuzzbi osmoricu policajaca optuzzenih da su tokom 1992. u zatvoru Lora muccili vechi broj srpskih civila i ubili dvojicu od njih, iako occekivana, izazvala je veliki odjek u hrvatskim medijima. http://www.tanjug.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] TIKER vesti
Title: Message vesti subota 23. novembar 2002 BEOGRAD - Prema beogradskim medijima iako domaci politicari, premijer i predsednik SRJ ne priznaju da je u Srbiji i Jugoslaviji politicka i socijalno- ekonomska kriza i kriza reformi u prakticno svim oblastima zivota , sve vece angazovanje "stranog faktora", ovo ipak potvrdjuje. Osim tvrdnji da je americki ambasador Montgomeri uticao na Kostunicu da se kandiduje, a sada ga snazno podrzava, poruke iz OEBS-a , sa sastanka NATO -a u Briselu, iz EU po pitanju Ustavne povelje i sl. pokazuju da su se Evropa i svet zabrinuli za sudbinu Srbije i Jugoslavije. Ukoliko i posle poziva medjunarodnih organzacija i ovi izbori ne uspeju zbog malog odziva biraca, ispasce da se za sopstvenu sudbinu narod u Srbiji, manje brine od svih drugih oko nas. BEOGRAD Veceras ce Skupstina grada i Drustvo prijatelja Svete Gore otvoriti izlozbu pod nazivom promene karata i premeravanja kopna i mora Svete Gore Atonske. Izlozbu je nakon obimne studije najpoznatijih grckih poznavalaca kartografije ostvarila Nacionalna kartografska ustanova Grcke u Solunu u saradnji sa Svetom Gorom i Karejom. Izlozba je posvecena kartografskim prikazima Svete Gore, a posebno poluostrva Halkidiki strucnjacima i siroj javnosti. Izlozba se odrzava u skupstini grada i traje do 1. decembra. NOVI SAD U ponedeljak 25. novembra u Sportsko-poslovnom centru Vojvodina Spens u Novom Sadu odrzace se u organizaciji Agencije za privatizaciju Republike Srbije 20-ta javna aukcijska prodaja drustvenih preduzeca. Na ovoj aukciji bice ponudjeno na prodaju 70% kapitala osam vojvodjanskih preduzeca i ocekuje se veliko ucesce zainteresovanih kupaca od kojih osim domacih i nekoliko firmi iz Madjarske, Hrvatske i Republike Srpske. BEOGRAD Povodom pisma Udruzenja Sloboda Jugoslovenskog komiteta za odbranu Slobodana Milosevica i vise apela, Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan odgovorio je da je adresa za upucivanje pisama i apela Visoki komesar UN za ljudska prava Serdjo Dimela, cije se sediste nalazi u Zenevi, kome je inace generalni sekretar prosledio primljena pisma. Anan je takodje Udruzenju Sloboda odgovorio da je na jugoslovenskoj Vladi da zvanicnim putem preko svoje Misije pri UN u Njujorku pokrene pitanje tretmana koji ugrozava zivot Slobodana Milosevica, bivseg predsednika SRJ. BEOGRAD Povodom 1. decembra Svetskog dana borbe protiv AIDS-a Vlada Srbije odrzace u ponedeljak konferenciju za novinare posvecenu ovom pitanju. Na konferenciji ce govoriti predsednik Komisije za borbu protiv SIDE i republicki ministar za socijalna pitanja Gordana Matkovic, koja ce promovisati predstojecu Tematsku konferenciju o borbi protiv SIDE pod sloganom: Zivi i pusti druge da zive. BEOGRAD Privredna komora Srbije u ponedeljak 25. novembra organizuje dva znacajna sastanka. Na prvom ce Ministarstvo za privredu Srbije i Centar za razvoj i privatizaciju pri PKS odrzati skup radi razmatranja problema usaglasavanja subjekata privatizacije sa Zakonom o preduzecima. Na drugom sastanku u Privrednoj Komori Srbije , Predsednistvo Grupacije Udruzenja za turizam i ugostiteljstvo PK Srbije razmatrace izvestaj o pripremama za predstojece zasedanje Medjunarodne Skupstine i Dunavske turisticke komisije u Beogradu. http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] Paradajzom na Robertsona
Title: Message Incident na samitu NATO Paradajzom na Robertsona PRAG (Tanjug) - Dva mlada ruska demonstranta koji su uzvikivali "Nato je gori od Gestapoa" i "Nosite na sebi krv dece èitavog sveta" gaðali su paradajzom generalnog sekretara NATO-a D¾ord¾a Robertsona tokom zavr¹ne konferencije za ¹tampu samita Alijanse u Pragu, ali su ga proma¹ili. Policijsko obezbeðenje je strgnulo jaknu sa jednog od njih dvojice koji su se pretvarali da su novinari, kako bi obezbedili pristup konferenciji za ¹tampu u kongresnom centru. Oba demonstranata su privedena. http://www.glas-javnosti.co.yu/
[www.ANTIC.org] Dr Milan Babi zatieni svjedok c-061
Title: Message Dr Milan Babiæ za¹tiæeni svjedok c-061 23/11/2002 BabicZa¹tiæeni svjedok c-061, koji veæ ¹esti dan u Ha¹kom tribunalu svjedoèi protiv biv¹eg jugoslovenskog predsjednika Slobodana Milo¹eviæa je, kako "Glas Crnogoraca" saznaje, iz izvora bliskih sudu u Hagu, dr Milan Babiæ, biv¹i predsjednik Republike Srpske Krajine. Babiæ je u poznatim dogaðajima na poèetku rata u biv¹oj SFRJ obavljao funkciju predsjednika Op¹tine Knin. Po zanimanju je stomatolog. I sam optu¾en kao sauèesnik krvavih dogaðaja, Babiæ je u pogodbi sa Ha¹kim tu¾ila¹tvom pristao da optu¾i Milo¹eviæa u zamjenu za odustajanje od optu¾nice protiv njega, promjenu identiteta, biranje strane dr¾ave gdje æe ¾ivjeti i obezbjeðivanje liène i finansijske sigurnosti. Ha¹ko tu¾ila¹tvo je posebno insistiralo na ovom svjedoku, odrièuæi se èak 14 svjedoka, omoguæavajuæi Babiæu vi¹ednevno svjedoèenje protiv Milo¹eviæa. Biv¹i predsjednik Republike Srpske Krajine, koji je izgubio predsjednièku trku u drugom krugu sa Milanom Martiæem, a u Martiæevoj vladi bio ministar spoljnih poslova, da bi spasao sebe optu¾io je ne samo Milo¹eviæa, nego i èitavo tada¹nje rukovodstvo Srbije, Republike Srpske i Srpske Krajine. G. C. http://www.glascrnogoraca.cg.yu/
[www.ANTIC.org] VESTI DANA
Title: Message Vesti dana R.Trajkoviæ pozvala ©tajnera na sastanak GRAÈANICA, 23. novembra 2002. (Beta) - ©efica poslanièkog kluba koalicije "Povratak" Rada Trajkoviæ pozvala je ¹efa UNMIK-a Mihaela ©tajnera (Miæael Steiner), ¹efa Misije OEBS-a Paskala Fijeskija (Pascal Fiesæi) i komandanta Kfora Fabija Minija na sastanak sa delegacijom te koalicije o povratku srpskih poslanika u Skup¹tinu Kosova.U pismu ©tajneru koje je danas dostavljeno medijima, Trajkoviæeva je navela da je cilj sastanka ¹to skorije otklanjanje razloga zbog kojih su poslanici "Povratka" napustili kosovski parlament."Èlanovi poslanièkog kluba 'Povratak' zainteresovani su da se kao predstavnici gradjana koji su im dali poverenje vrate u skup¹tinu i nastave svoj rad. Svesni smo da bismo tim èinom povratili legitimnost skup¹tine kao pravog predstavnièkog tela jednog multietnièkog dru¹tva kao ¹to je Kosovo i Metohija", napisala je Rada Trajkoviæ.Ona je ocenila da se "moraju otkloniti razlozi zbog kojih su poslanici koalicije 'Povratak' bili prinudjeni na ovaj potez", te je podsetila da je i na sastancima generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana sa zvaniènicima u Beogradu "zakljuèeno da se povodom na¹eg izlaska iz Skup¹tine Kosova i Metohije mora naæi hitno re¹enje".Rada Trajkoviæ je ©tajneru ukazala na "negativne implikacije krajnje netolerantnog pona¹anja jednog broja èlanova skup¹tine na javno mnjenje na Kosovu i Metohiji i dalje pogor¹anje polo¾aja srpske zajednice koje je potom usledilo".Rukovodstvo koalicije "Povratak" je na sastanku u Kosovskoj Mitrovici 21. novembra odluèilo da æe povratak srpskih poslanika u skup¹tinu zavisiti od ishoda sastanka sa ©tajnerom, Fieskijem i Minijem.Èlan Predsedni¹tva Skup¹tine Kosova Oliver Ivanoviæ izrazio je oèekivanje da se razgovor sa trojicom medjunarodnih zvaniènika odr¾i poèetkom iduæe nedelje, pre naredne sednice parlamenta u èetvrtak."Tra¾iæemo (...) instrumente koji bi nas za¹titili od diskriminacije u skup¹tini i privremenim institucijama samouprave", najavio je Ivanoviæ.Srpski poslanici napustili su Skup¹tinu Kosova 7. novembra zbog odbijanja predsednika parlamenta Ned¾ata Dacija (Nexhat) da u dnevni red uvrsti raspravu o po¹tovanju i sprovodjenju Rezolucije 1244 UN, kao i zbog uvreda koje im je Daci uputio na toj sednici."Ukoliko Ned¾at Daci ¾eli dijalog sa srpskom zajednicom, mora javno da se izvini i da to bude prezentirano javnosti..., a da li æemo uèestvovati u radu skup¹tine zavisiæe od ishoda sastanka sa èelnicima UNMIK-a, Kfora i OEBS-a", rekla je Rada Trajkoviæ.Ona je kazala da "Povratak" zahteva i da se srpskim djacima koja ¾ive u enklavama ponovo omoguæi pratnja Kfora koja je, kao i obezbedjenje oko srpskih crkava na Kosovu, ukinuta zbog ocene medjunarodnih mirovnih misija da je bezbednosna situacija u pokrajini "pobolj¹ana"."Spremni smo da uèestvujemo u radu skup¹tine, ali posle brutalnog napada Ned¾ata Dacija na srpske poslanike u Skup¹tini Kosova, imamo destabilizaciju i pojaèano nasilje nad Srbima", kazala je Trajkoviæeva.(Beta) Povratak na vrh strane Poèeo kongres SNP-a PODGORICA, 22. novembra 2002. (Beta) - U Podgorici je danas poèeo treæi kongres Socijalistièke narodne partije (SNP) na kome æe ta stranka doneti odluku da li æe imati kandidata na izborima za predsednika Crne Gore, zakazanim za 22. decembar.Na poèetku skupa usvojen je dnevni red i izabrana verifikaciona komisija. Ostatak rada kongresa zatvoren je za javnost.Kongres SNP-a æe, takodje, raspravljati o poverenju predsedniku stranke Predragu Bulatoviæu.Op¹tinski odbori stranke su za predsednika Crne Gore kandidovali 10 najistaknutijih funkcionera, medju kojima su lider i potpredsednici SNP-a Predrag Bulatoviæ, Zoran ®i¾iæ i Srdja Bo¾oviæ.Partijske organizacije su, pored tih visokih funkcionera, predlo¾ile i dve vanstranaèke liènosti - jugoslovenskog ambasadora u Rimu Miodraga lekiæa i èlana predsedni¹tva biv¹e SFRJ Branka Kostiæa.Na kongresu SNP-a uèestvuje oko 580 stanaèkih predstavnika. Glavni odbor stranke ima 179 èlanova.Kako je najavljeno, po zavr¹teku kongresa biæe odr¾ana konferencija za novinare.(Beta) Povratak na vrh strane Amerièki struènjaci posetili valjevski Kru¹ik VALJEVO, 22. novembra 2002. (Beta) - Troèlana ekipa amerièkih vojnih struènjaka boravila je danas u vi¹esatnoj poseti Namenskoj proizvodnji valjevskog "Kru¹ika", potvrdio je agenciji Beta izvor iz poslovodstva ove fabrike."Prema ranijoj najavi
[www.ANTIC.org] Prelazno rjeenje za Prevlaku
Title: Message Prelazno rje¹enje za Prevlaku 23/11/2002 Savezna i Vlada Crne Gore veæ du¾e vrijeme rade na dokumentu o rje¹avanju pitanja Prevlake. U javnosti se kalkuli¹e prièom da æe, po tom dokumentu, Hrvati preuzeti kontrolu nad Prevlakom nakon isteka roka snagama Ujedinjenih nacija 15. decembra. Predsjednik Skup¹tine Crne Gore Filip Vujanoviæ ka¾e da taj dokument nije konaèno rje¹enje. -Prema izjavama Saveznog ministarstva inostranih poslova i ministra Gorana Svilanoviæa, moglo se na jasan naèin zakljuèiti da je postignut dogovor o prelaznom, privremenom, neprejudiciranom rje¹enju i da je na temelju tog dogovora napravljen sporazum koji æe omoguæiti da se taj dogovor kasnije i realizuje u definitivnom sporazumu o Prevlaci. Vjerujem da æe to biti tako. Prema mojim informacijama, Savezno ministarstvo inostranih poslova je tu vrstu sporazuma ponudilo i vjerujem da je taj sporazum i usagla¹en. Sadr¾aj sporazuma je bilo privremeno i prelazno rje¹enje koje ne prejudicira konaèno rje¹enje pitanja Prevlake. Kroz rad dvije komisije postignuta je saglasnost o tom sadr¾aju. - Vjerujem da æe ta saglasna sadr¾ina sporazuma biti i onaj dio sporazuma koji æe dvije vlade prihvatiti. Mi smo u tome znaèajno participirali, kroz dobru komunikaciju i rje¹enje koje je Crna Gora kao privremeno predlagala zajedno sa Hrvatskom i, u nivou komunikacije dvije vlade - Hrvtaske i SRJ, na taj naèin koncipirala. S. Dragojeviæ http://www.glascrnogoraca.cg.yu/
[www.ANTIC.org] PCNEN VIJESTI
Title: Message Lukovac: Rjesenje za Prevlaku temelji se na crnogorskoj platformi Ucesce Saveznog ministarstva inostrnih poslova u pregovorima sa Hrvatskom oko pitanja Prevlake temelji se na crnogorskoj platformi, potvrdio je za crnogorski drzavni radio bivsi sef crnogorske diplomatije Branko Lukovac. Rjesenje koje je manje-vise usaglaseno kao prelazno, polazi od toga da se, kao prvo, uvaze prava i interesi i Crne Gore i Hrvatske prema vodama Bokokotorskog zaliva i poluostrvu Prevlaka. I drugo, da se citavo podrucje demilitarizuje i zajednicki koristi za razvoj turizma i za siroku, nesmetanu komunikaciju i djelatnost tih ljudi i privreda. Treba reci, da je ovo rjesenje plod dosadasnjih i visegodisnjih dobrih odnosa i konsultacija o Prevlaci drzavnih organa Crne Gore i Hrvatske, a da je zasluga sadasnjih struktura iz Beograda sto su prihvatile da interesi i predlozi Crne Gore budu osnove i okvir njihovog djelovanja po tom pitanju, kazao je Lukovac za Radio Crne Gore. 15:43 Slobodana Milosevica pogresno lijecili? Holandski list NRC Handelsblad tvrdi da se Slobodanu Milosevicu krvni pritisak znatno povecao pocetkom mjeseca zato sto su mu prepisani pogresni ljekovi, prenijele su agencije. Svoje tvrdnje holandski list temelji na neimenovanim izvorima u Haskom tribunalu, dok je portparol Tribunala Kristijan Kartije odbacio navode lista. Berluskoni za prijem balkanskih zemalja u NATO Italijanski premijer Silvio Berlusconi zalaze se da u drugoj etapi prosirenja NATO-a u tu alijansu budu primljene i balkanske zemlje. Pri tome mislim na Albaniju, Crnu Goru, Srbiju, ali i Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, kazao je Berlusconi, kako prenosi italijanska novinska agencija Adnkronos. Americki strucnjaci obilaze vojnu industriju Srbije Ekipa americkih vojnih strucnjaka boravila je danas u visesatnoj posjeti Namjenskoj proizvodnji valjevskog Krusika, potvrdio je agenciji Beta izvor iz poslovodstva ove fabrike. Prema ranijoj najavi americki strucnjaci su danas bili u 'Krusiku', obisli su gotovo sve nase pogone, sve ih zanima. Reklo bi se da su zadovoljni nasim trenutnim (ne)mogucnostima, rekao je izvor agencije Beta. Vec nekoliko dana grupa americkih strucnjaka boravi u SRJ sa zadatkom da obidje postrojenja vojne industrije u Srbiji i utvrdi da li zemlja postuje embargo Ujedinjenih nacija na izvoz oruzja u neke zemlje, prije svega u Irak. Inspektori su juce obisli fabriku Sloboda u Cacku, a planirano je da pos,ete i kragujevacku Zastavu i uzicki Prvi partizanwww.pcnen.cg.yu/
[www.ANTIC.org] Neposredni izbori i taka
Title: Message Neposredni izbori i taèka 23/11/2002 Predsjednik Socijalistièke narodne partije Predrag Bulatoviæ , kako saznajemo iz vrha te stranke, pozvao je juèe telefonom Dragoljuba Miæunoviæa predsjednika Vijeæa graðana u Saveznoj skup¹tini, i zatra¾io par poja¹njenja od Miæunoviæa o prekjuèe usvojenoj odredbi da se predstavnici za parlament buduæe redefinisane dr¾avne zajednice Srbije i Crne Gore biraju posrednim izborima, a da se tek 2004. godine izbor vr¹i neposrednom voljom graðana dr¾avne zajednice Srbije i Crne Gore. Bulatoviæ je pitao Miæunoviæa da li Ustavna povelja mo¾e biti usvojena u Saveznoj skup¹tini, s obzirom da se nove odluke kose sa beogradskim sporazumom i zakljuècima Savezne skup¹tine. Bulatoviæ je upozorio Miæunoviæa da su novousvojene odluke potkomisije za usagla¹avanje teksta Povelje suprotne zakljuècima Savezne skup¹tine, tekstu beogradskog sporazuma i stavovima najvi¹ih organa SNP. Posebno ga je podsjetio na èinjenicu da je SNP usvajanje beogradskog sporazuma uslovima uvr¹æivanjem odredbe o neposrednim saveznim izborima. Takoðe, izvor blizak vrhu SNP tvrdi da je predsjednik Bulatoviæ delegatima Kongresa u pisanoj formi, izmeðu ostalog, dostavio i predlog odluke da niko ne mo¾e potpisati Ustavnu povelju bez odredbe koja obezbjeðuje neposredne savezne izbore, kao i da niko nema mandat da trguje beogradskim sporazumom, niti bilo ¹ta promijeni ili potpi¹e bez odluke najveæih organa ove partije. Na prekjuèera¹njoj sjednici u Beogradu predstavnik SNP, inaèe potpredsjednik te partije i kopredsjedavajuæi potkomisije, nije se izja¹njavao o ovom predlogu, veæ je ponovio èvrst stav svoje partije da su neposredni izbori jedino prihvatljivi i da on ima mandat da takvu odredbu podr¾i. Sjednici potkomisije prisustvovao je predstavnik Narodne stranke Savo Ðurðevac, dok je izostao predstavnik Srpske narodne stranke. Na kraju ostaje dilema kako æe koalicioni partneri SNP, SNS i NS glasati u saveznom parlamentu - "za" ili "protiv" posrednih saveznih izbora. J. Petroviæ http://www.glascrnogoraca.cg.yu/
[www.ANTIC.org] Albanci kamenovali autobus sa srpskom decom
Title: Message JO© JEDAN ATAK NA SRBE NA KOSOVU Albanci kamenovali autobus sa srpskom decom Grupa kosovskih Albanaca prekjuèe je kamenovala ¹kolski autobus koji je prevozio srpsku decu u pravcu Kosovske Mitrovice, a u tom najnovijem ataku na bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji, sreæom niko nije povreðen. Kako je saop¹tila Informativna slu¾ba Srpske pravoslavne crkve, Albanci su zasuli autobus UN kamenjem kada je prolazio kroz Novo Selo, izmeðu Vuèitrna i Kosovske Mitrovice. Polomljena su stakla na autobusu, ali sreæom niko nije povreðen. Ovaj napad je usledio nakon pro¹lomeseène odluke Kfora da suspenduje vojnu pratnju za srpske ðake zbog navodno pobolj¹ane bezbednosti. Takva odluka navela je mnoge roditelje da ne ¹alju decu u ¹kolu i rizikuju njihov ¾ivot. Grupa kosovskih Albanaca juèe je napala kamenjem i metalnim ¹ipkama trojicu Srba - Nenada Kovaèeviæa, Ratka Jokiæa i Ivana Zdravkoviæa iz sela Banje, op¹tina Srbica, koji su se vraæali kuæi sa krsne slave iz obli¾njeg sela Suvo Grlo. (Tanjug)
[www.ANTIC.org] Genije iz Kenije
http://www.nin.co.yu/cgi-bin/printpage?filename=/2002-11/21/26054.html NIN, 2708, 21.novembar, 2002. Politika: Resenje-turizam Kofi Anan kazao je prilikom posete Crnoj Gori da je Prevlaka izvanredan kompleks koji bi mogao dobro da se iskoristi u turisticke svrhe Poluostrvo Prevlaka se prvi put, kako nas obavestava u jednoj od retkih studija na ovu temu profesor Stjepo Obad, u istoriji spominje u desetom veku. Granice Vitaljine s Prevlakom znaju se preciznije 1419. godine prilikom prodaje istocnih Konavala i Vitaljine, koji su bili u posedu bosansko-hercegovackog velikasa Sandalja Hranica, Dubrovcanima. U kupoprodajnom ugovoru, pored ostalog, pise da to podrucje prelazi u posed Dubrovcana na vike vika. Na strategijskom znacaju Prevlaka dobija prvi put za vreme sukoba interesa velikih sila na istocnom Jadranu u ranom devetnaestom veku. Da bi sprecile izlaz ruske flote iz Bokokotorskog zaliva prema Dubrovniku, francuske pomorske snage iskrcale su se na Prevlaci (1806), ali su se ubrzo morale povuci zbog pretnji ruskog admirala Senjavina. Za vreme austrougarske uprave Prevlaka ponovo dobija na strateskom znacaju. Sredinom pedesetih godina na njenom vrhu izgradena je tvrdava (For), potom svetionik, mol i put, sve, naravno, za vojne potrebe. Otada je u tvrdavi stalna vojna posada koja ostaje sve do raspada Monarhije 1918. godine. U novoj Kraljevini SHS, jugoslovenska vojska je na Prevlaci podigla nove vojne objekte dok je Boka prikljucena Zetskoj oblasti (1922), a potom Zetskoj banovini (1929). Posle dolaska komunista na vlast posebnim resenjem (1953) Drzavni sekretarijat za poslove narodne odbrane u Beogradu odreden je za organ upravljanja zemljistem i vojnim objektima na vrhu Prevlake. U novije vreme vecina obicnih ljudi nije ni znala da postoji Prevlaka, a kamoli da ce postati decenijski problem, dok nije doslo do raspada SFRJ. Demilitarizovana zona Kada je 8. oktobra 1991. Sabor Republike Hrvatske usvojio odluku o osamostaljenju Hrvatske ubrzo je i Skupstina Crne Gore pokrenula inicijativu za dogovor o odredivanju morske i kopnene granice izmedu Hrvatske i Crne Gore. Tada su i predlozeni pregovori o manjoj korekciji kopnene granice u predelu Prevlake i Vitaljine. Medutim, na mirovnoj konferenciji o SFRJ u Hagu 1991. godine, Momir Bulatovic, tadasnji predsednik Crne Gore, izjavio je da priznaje teritorijalnu celokupnost Hrvatske. Zakljuccima Badinterove komisije granice izmedu bivsih republika fakticki postaju medunarodne granice. Granice, dakle, izmedu republika mogu da se menjaju samo na osnovu slobodnog i medusobnog dogovora. Jugoslovenska narodna armija je Prevlaku napustila 20. oktobra 1992. godine i Prevlaka postaje demilitarizovana zona pod kontrolom UN. Od tada pa nadalje, Prevlaka je koliko medunarodni toliko i unutrasnji spor Jugoslavije, jer je svih ovih godina ovaj problem koriscen i u unutrasnjim politickim obracunima izmedu Crne Gore i Srbije (Jugoslavije). Recimo, govoreci o Dejtonskom sporazumu u Saveznoj skupstini Milan Milutinovic ni jednom recju nije pomenuo Prevlaku. Kada su ga poslanici iz Crne Gore upitali zasto, tadasnji ministar inostranih poslova se lupio po celu rekavsi: jao, zaboravio sam. Problem Prevlake se i danas krece u okvirima prepucavanja na relaciji Podgorica-Beograd, kao i na relaciji SNP-DPS. Predsednik Crne Gore, Milo Dukanovic je u intervjuu zagrebackom Globusu od 15. novembra rekao da je siguran da su danas Crna Gora i Hrvatska spremne i sposobne da odgovorno pristupe rjesavanju tog dugo i nepotrebno ispolitiziranog problema i da za to preuzmu odgovornost, bez bilo cijeg posredovanja, u obostrano najboljem interesu, dodavsi da se odnosi izmedu Crne Gore i Hrvatske krecu uzlaznom linijom. Medutim, Savezna skupstina je, dan ranije, usvojila, na predlog poslanika iz Crne Gore, Deklaraciju o zastiti interesa SRJ u procesu razgranicenja sa Hrvatskom u kojoj se od jugoslovenske vlade trazi da se pitanje Prevlake resava uz ucesce saveznih vlasti. U deklaraciji od vlade SRJ se zahteva da oformi strucnu komisiju za pregovore o razgranicenju SRJ i Hrvatske na Prevlaci, ciji ce zadatak biti da pripremi nacrt medudrzavnog ugovora o razgranicenju u podrucju poluostrva u skladu sa interesima i Ustavom SRJ, kao i medunarodnom regulativom. Takode, nalozeno je vladi SRJ da zatrazi od UN produzenje mandata mirovnih snaga na Prevlaci za jos najmanje sest meseci. Milo Dukanovic je u pomenutom intervjuu kazao da ce crnogorski i hrvatski eksperti uskoro obelodaniti postignuti dogovor, dodavsi da vise nije problem je li tu ukljucen Beograd ili Podgorica. Sustinski rjesenje se trazi na relaciji izmedu Crne Gore i Hrvatske, a Beograd je tu formalno-pravno prisutan onoliko koliko je to potrebno da se dode do dobrog rjesenja. Korektna saradnja Medutim, poslanik SNP u Vecu republika savezne skupstine Duro Cetkovic smatra da se vode tajni pregovori o Prevlaci
[www.ANTIC.org] ta su preutali oni koji se zalau da jedan trg u Smederevu dobije ime Dimitrija Ljotia
Title: Message ©to je mnogo, mnogo je ©ta su preæutali oni koji se zala¾u da jedan trg u Smederevu dobije ime Dimitrija Ljotiæa, nazivajuæi ga spasiteljem Smederevaca U poslednjih nekoliko brojeva va¹eg lista, u rubrici "Meðu nama", neka gospoda, koja uzgred budi reèeno nisu iz Smedereva, poku¹avaju da Dimitrija Ljotiæa Mitu predstave kao velikog patriotu i èoveka koji je mnogo uèinio za Smederevo i njegov razvoj. Interesantno je da nijedan od njih ovo ne potvrðuje opipljivim dokazima. Moram da dodam da je gospodin Maksiæ jedini koji je ukazao na neke stvarne èinjenice o Ljotiæu, ne ulazeæi op¹irnije u detalje. Povod za ovakvo moje mi¹ljenje jeste taj ¹to Smederevci novom trgu (u izgradnji) ¾ele da daju upravo Ljotiæevo ime. ©to je mnogo, mnogo je. Drugi svetski rat je davno zavr¹en, istorija je napisana, ali jo¹ uvek ima ¾ivih savremenika koji se dobro seæaju ko je bio Ljotiæ. Verovatno su pobornici predloga za naziv trga to zaboravili i poku¹avaju da Ljotiæa predstave u pozitivnom i patriotskom svetlu. Setimo se da je osnivaè fa¹istièke organizacije "Zbor" bio upravo Ljotiæ, koji je sve vreme pre Drugog svetskog rata i za vreme tog rata propagirao nacistièke ideje, po ugledu na Hitlerovu Nemaèku. Ljotiæa pisac èlanka gospodin Jovanoviæ vidi kao spasitelja Smedereva i Smederevaca. Kada veæ tako misli, voleo bih da meni i mnogima koji ne znaju ko je Ljotiæ objasni: ko je finansijer Ljotiæevog komesarijata (advokat, ¹to je Ljotiæ bio, ma koliko da je bio uspe¹an, toliko novca nije mogao da ima), ko je finansirao izgradnju jednog broja kuæa i dotirao pomoæ porodicama èiji su sinovi bili dobrovoljci u Ljotiæevim jedinicama i porodicama njegovih biraèa? Kad veæ pominjem ove jedinice, treba reæi koliko ih je bilo i brojno stanje tih jedinica, ko ih je finansirao i ko im je obezbeðivao oru¾je i u kojim su krajevima Srbije delovale. Ako je Ljotiæ bio patriota, za¹to je usred Smedereva (u zgradi Niniæa) formirao svoj agitprop sa jakom radio-stanicom i instaliranim zvuènicima? Cilj mu je bio da obave¹tava Smederevce o borbama kvislin¹kih jedinica sa partizanima i koliko je partizana u tim borbama poginulo. Ako je Ljotiæ bio takav patriota, kako ga je gospodin Jovanoviæ opisao, za¹to je krajem rata sa svojim jedinicama be¾ao iz zemlje i negde u Sloveniji i poginuo? Ovo su pitanja na koja bi gospodin Jovanoviæ trebalo da odgovori kako bi odbornici smederevske op¹tine mogli pri odluèivanju o nazivu novog trga da se izjasne, jer ne verujem da ima savremenika iz tog perioda. Ne mogu da verujem da vlast Smedereva, pa i Republike, zaista ¾eli u Evropu sa trgom koji nosi ime osvedoèenog fa¹iste Dimitrija Mite Ljotiæa. Velimir Mi¹iæ, Novi Beograd http://www.politika.co.yu/
[www.ANTIC.org] EKSKLUZIVNO Stevan Nikevi, novi generalni direktor Jugoimporta
Title: Message EKSKLUZIVNO Stevan Nikèeviæ, novi generalni direktor Jugoimporta Nemamo ¹ta da krijemo "Amerièki struènjaci za oru¾je su ovde i biæe im dostupno da pogledaju odreðene materijale. Lièno verujem da neæe insistirati na nekoj na¹oj posebnoj kriviènoj odgovornosti, jer Jugoimport nije ni sa Irakom trgovao naoru¾anjem i opremom zbog koje posebna komisija UN boravi u Iraku. Ali je bruka ¹to se to desilo", ka¾e prvi èovek ovog preduzeæa Posle kratkog èekanja da sekretarica prebaci vezu, s druge strane telefona zaèuo se glas Stevana Nikèeviæa, novopostavljenog generalnog direktora Jugoimporta. - Nemam ni¹ta protiv da razgovaramo o Jugoimportu i onome ¹to se oko njega de¹ava. Jedino ¹to bih vas molio da taj razgovor prenesete onako kako ga budemo vodili, jer ja do sada, sa ovog mesta, nisam davao nikakve intervjue za novine. A stvar je ozbiljna i delikatna, pa se nadam da me razumete. Obeæavamo da æe razgovor biti verno prenesen. Sastanak smo zakazali za sredu u 8.30 ujutru, u njegovoj kancelariji. Sluèaj Jugoimporta i prodaja na¹eg naoru¾anja Iraku koji je pod sankcijama Ujedinjenih nacija veæ danima predstavlja udarnu temu u svim medijima. Uhvaæena u nedozvoljenoj trgovini, firma pod patronatom Savezne vlade na¹la se u izuzetno neprijatnom i delikatnom polo¾aju. Pogotovo ¹to su nam o tome signalizirali upravo Amerikanci èiji se struènjaci za oru¾je veæ nalaze u Beogradu i u dogovoru sa na¹im vlastima istra¾uju ceo sluèaj. Za sada je, da bi se stvar ra¹èistila do kraja, odmah po izbijanju afere Jugoimport, kako je ¹tampa nazvala ovaj sluèaj, smenjen dosada¹nji generalni direktor, penzionisani general-potpukovnik Jovan Èekoviæ, i na njegovo mesto postavljen je Stevan Nikèeviæ. Sve ostalo je u toku i fazi istra¾ivanja. To je bar ono ¹to se u javnosti zna. Naravno da se i postavljaju pitanja: ko je sve to organizovao? Za¹to su kr¹ene sankcije? Da li je u sve upetljana vlada ili su pojedinci ovom prodajom oru¾ja jednostavno hteli da strpaju pare u sopstvene d¾epove? Èovek kome vlada veruje Postavljanje Nikèeviæa umesto smenjenog Èekoviæa, na mesto generalnog direktora Jugoimporta, bio je oèekivani potez Savezne vlade. Jer on je, veruje se, upravo èovek koji æe doprineti sreðivanju stanja celog sluèaja koji je, saznanjem da se prodavalo oru¾je Iraku uprkos sankcijama UN, dobio dimenzije meðunarodnog skandala. Taèno u zakazano vreme do¹li smo u kabinet novog generalnog direktora. Sama zgrada ovog preduzeæa deluje zaista impresivno, ba¹ kao i ljubaznost prema gostima i èistoæa prostorija kroz koje smo prolazili. Nema ¹etkanja po hodnicima, glasnih razgovora, opu¹tene atmosfere. U Jugoimportu u Bulevaru mira broj 2 u Novom Beogradu, jo¹ s ulaza, oseæa se vojna disciplina. O Stevanu Nikèeviæu, kao èoveku u koga je Savezna vlada imala najvi¹e poverenja za ovo osetljivo radno mesto, se, sem radne biografije, takoðe malo toga zna. A ona je vi¹e nego impresivna. Osim ¹to je sada postao generalni direktor Jugoimporta, Nikèeviæ je èlan Koordinacionog tela za jug Srbije, èlan Saveta Fakulteta politièkih nauka za meðunarodne studije, a èlan je i Konsultativne radne grupe za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji SRJ sa Evropskom unijom. Èlan je vojnobezbednosne komisije Nacionalnog saveta za saradnju sa Ha¹kim tribunalom, a bio je i ¹ef jugoslovenske delegacije na konferenciji UN o malom oru¾ju i lakom naoru¾anju koja je bila odr¾ana juna pro¹le godine u Njujorku. Pre dve godine, posle petooktobarskih dogaðaja, bio je jedan od trojice koministara unutra¹njih poslova Srbije, da bi ga posle isteka tog mandata Savezna vlada imenovala za pomoænika saveznog ministra policije. Tu je bio zadu¾en za pitanja rada pograniène i kriminalistièke policije. ©to se njegovog privatnog ¾ivota tièe, zna se da ima èetrdeset i jednu godinu, da je roðeni Beograðanin, da slavi Svetog Jovana, da je zavr¹io 14. beogradsku gimnaziju i Fakultet politièkih nauka. O¾enjen je, otac je dvoje dece i ¾ivi na Doræolu. Sve ostalo u njegovom ¾ivotu je bio posao. Nikèeviæ je èovek srednje visokog rasta, èvrstog stiska ruke i ozbiljnog lica. Ba¹ kao ¹to je ozbiljan i posao kojim se èitavog ¾ivota bavi. - Mo¾da æu vas razoèarati odgovorima - ka¾e Nikèeviæ s lakim osmehom na licu - jer tu, sem onoga ¹to se zna, nema nekih posebnih stvari koje bi bile ekskluzivne. Taèno je da se oru¾je prodavalo i taèno je da je to sada zaustavljeno. Savezna vlada je jo¹ pre mog dolaska ovde preduzela korake da se ispita èitav
[www.ANTIC.org] Pismo iz Beograda
Title: Message Pismo iz Beograda Date: 11/6/2002 9:54:38 AM Eastern Standard Time "Kad vec pominjes Slovence: samo da ti kazem da su zavladali srpskim trzistem. Vise od pola proizvoda ovde je iz Slovenije a da ti ne pominjem firme koje su otkupili i koje su u procesu da budu otkupljene od Slovenaca. Sinoc je bila neka emislija o 'Srpskom nacionalizmu' u kojoj je jedan od ucesnika pokusavao da napravi paralelu sa Americkim nacionalizmom i objasnjavao da se to kod nas zove nacionalizmom a u Americi je to patriotizam i navodio primere kako nas blate i kako nam namestaju da smo mi krivi za raspad Juge a da je istina da su se Slovenija i Hr otcepile i sve tako...a voditeljica je bila prepadnuta pa ga je stalno prekidala i molila da ne pominje Ameriku ...(valjda im je takvo naredjenje). Onda je covek pitao da li treba da napusti emisiju, ako mu vec ne dozvoljavaju da prica? 'Taman posla'kaze voditeljica, on nastavi da cita citat u kome Holbruk, '92 kaze da Srbija nije nista kriva, kad ona ga prekide opet i covek ustade i ode! A meni bese puno srce, jer sam pre toga ja htela da ugasim TV da ne gledam kako smo postali poltroni, ulizice i ljigavci. Ma ti ne mozes da zamislis koliko zapadnih govana moze nasa vlada sada da pojede, samo da ostane na vlasti. Ma ovo je uzas. Znas, mnogo vise boli kad vidis da sami pljujemo po sebi nego da nas neko drugi pljuje. UZAS! Morala sam da ti se izjadam"
[www.ANTIC.org] Feljton: Masakr u Racku (1)
http://www.nin.co.yu/cgi-bin/printpage?filename=/2002-11/21/26006.html NIN, 2708, 21.novembar, 2002. Feljton: Masakr u Racku Hajnc Lokvaj: Sukob na Kosovu - kako se mogao izbeci rat Nema nijednog pojedinacnog dogadaja koji je u toj meri kao masakr u Racku uticao na dalji razvoj sukoba na Kosovu i prokrcio put za rat protiv SR Jugoslavije. Na tom dogadaju vidi se i koliko ljudska patnja moze da bude instrumentalizovana u politicke svrhe. Racak je selo jugozapadno od Stimlja, u sredistu Kosova. Prvobitno je tamo zivelo oko 2000 ljudi i mesto je vazilo za zariste OVK. U leto 1998, zbog neprestanih borbi izmedu OVK i jugoslovenskih snaga bezbednosti, vecina stanovnistva vec je bila napustila selo. U vreme dogadaja koji opisujemo, Racak je imao jos samo 400 zitelja. O onome sto se desilo u mestu postoje opsirni izvestaji koji, doduse, ne bacaju jasnu svetlost na cinjenicni razvoj dogadaja. Fakta koja slede uzeta su iz specijalnog izvestaja OEBS-a. U opisanom regionu, 8. i 10. januara dvaput je napadnuta policijska patrola i tom prilikom su cetiri policajca ubijena, a dvojica ranjena. U samom Racku, OVK je imao svoj polozaj. Na dan 12. januara, policijske i vojne snage (jugoslovenske) prebacene su u taj region. Iz naselja je bilo pucnjave, doslo je do vatrene carke s OVK, kuce su se nasle u plamenu, civilno stanovnistvo je pokusalo da izbegne, ali u tome je spreceno na kontrolnim punktovima bezbednosnih snaga. Verifikatori Kontakt grupe bili su u tom kraju, ali su imali samo ogranicen prilaz pojedinim mestima. NA DAN 15. JANUARA PUCANO JE NA VISE KUCA u naseljima, a policija je zatvorila ulice. U Racku su snajperisti iz dva tenka pucali prema nastanjenim kucama. U 15,40 casova, na insistiranje OEBS-a preko jugoslovenskog oficira za vezu generala Loncara, iz Beograda je stiglo naredenje da se prekine s pucanjem. U 16,45 casova obe strane prekinule su vatru, vojska i policija su se povukle. Tokom popodneva u Racak su stigli verifikatori. U selu su videli jednog mrtvog i pet povredenih civila, medu njima i jednu zenu i jednog decaka s prostrelnim ranama. Zitelji Racka su se zalili kako su muskarci bili odvojeni od zena, da su 20 muskaraca najpre drzani kao zarobljenici, a onda nekud odvedeni. Osim toga, verifikatori su dobili nepotvrdene izvestaje o jos nekim postradalima na tom podrucju. Verifikatori su registrovali izjave, pobrinuli se da ranjeni budu odneti i u sumrak napustili selo. Sutradan je verifikatorski tim, pracen strucnjacima za ljudska prava, ponovo krenuo u Racak. Tamo su nasli ukupno 40 mrtvih, medu njima i jednu zenu i, navodno, jednog decaka starog 12 godina; sve to na razlicitim mestima u selu i izvan sela. Petoricu mrtvih vec su bile preuzele njihove porodice. U 13,00 casova, s dva svoja zamenika, stigao je na mesto desavanja sef Verifikatorske misije general Voker. Pratilo ga je oko 30 novinara. U mestu su se nasli mnogi borci OVK (heavdz presence of uniformed KLA). Posto je obisao mesto, Voker je u Pristini odrzao konferenciju za novinare. Izrazio je zaprepascenje i konstatovao da je nadeno 45 mrtvih, medu njima tri zene i jedno dete. Voker je govorio o masakru i zlocinu protiv covecnosti i za to je pripisao odgovornost bezbednosnim snagama srpske vlade. Ultimativno je pozvao jugoslovensku vladu da u roku od 24 sata preduzme istragu uz pomoc Medunarodnog suda. Potom je Voker govorio s nekim iz Milosevicevog kabineta, postavljajuci i tu zahtev za istragu uz pomoc Medunarodnog suda za ratne zlocine u Hagu. ISTOGA DANA, VRSILAC DUZNOSTI PREDSEDNIKA OEBS-a norveski ministar inostranih poslova Knut Volebek, razgovarao je s jugoslovenskim ministrom inostranih poslova Jovanovicem, koji je tvrdio da je izvestaj OEBS-a lazan. Uostalom, rekao je, nijedan od ubijenih terorista nije mladi od 18 godina, a medu mrtima nema nijedne zene. Jugoslovensko Ministarstvo unutrasnjih poslova izdalo je saopstenje prema kojem se, 15. januara u Racku, policija sukobila s jednom teroristickom grupom. Pri tome je jedan policajac ranjen, a vise desetina terorista ubijeno, od kojih su vecina bili u uniformama. Osim toga, Verifikatorskoj misiji je prebaceno da je sprecila jednog istraznog sudiju koji je hteo da dode na lice mesta. Istoga dana, albanski ministar inostranih poslova zatrazio je vanredno zasedanje Stalnog saveta OEBS-a i intervenciju NATO-a. Paralelno sa ovim, albanski predsednik vlade obratio se generalnom sekretaru NATO-a, izjavljujuci da je dovedena u pitanje verodostojnost medunarodne zajednice i da je potrebno preduzeti hitne mere. To jest, Tirana je zatrazila od NATO-a da pocne s vazdusnim napadima na SRJ. Sedamnaestog januara, srpski predsednik Milosevic izrekao je teske optuzbe na racun Vokera. Navodno, on podrzava teroriste, seje lazi po svetu, prisvaja suverena prava i ometa pravdu. Sebe je shvatio kao guvernera Kosova. Vokeru je prebaceno da je odlaskom u Racak, bez pratnje srpskih istraznih vlasti,
[www.ANTIC.org] Jugoslovensko udruzenje ostecenih u NATO-bombardovanju
http://www.patriotmagazin.com/media/014.htm PATRIOT (Republika Srpska), broj 41, 18.novembar, 2002. Jugoslovensko udruzenje ostecenih u NATO-bombardovanju Najveci protivnici tisina i zaborav Borba sa NATO-om za naplatu stete od bombardovanja Jugoslavije i dalje se vodi. Tuzba protiv Sjedinjenih Americkih Drzava. Problemi udruzenja ostecenih NATO-bombarovanjem su vreme i finansije. Osteceni pred Bundestagom pise: Nenad M. Stevanovic Rat sa Amerikom je odavno zavrsen, ali se borba i dalje nastavlja, ovog puta pravnim sredstvima. Udruzenje lica ostecenih u NATO-bombardovanju podiglo je tuzbu protiv Sjedinjenih Drzava za naknadu stete, a radi se i na podizanju tuzbi pred drugim nacionalnim sudovima zemalja clanica NATO-a. Visina naknade koja ce se potrazivati jos uvek nije utvrdena, jer detaljni podaci o steti nanesenoj fizickim i pravnim licima jos nisu kompletirani. Racunamo da ce se u SAD voditi najveca bitka, ali mi smo spremni da se suprotstavimo najvecoj svetskoj sili sredstvima pravnog sistema, kaze Milan Pak, predsednik ovog udruzenja, profesor na Pravnom fakultetu i predsednik Jugoslovensko-nemackog udruzenja pravnika. Preko punomocja Udruzenje lica ostecenih u NATO-akcijama osnovano je oktobra 1999. godine i cine ga pojedinci i privatna lica, njih preko hiljadu. U njemu se nalazi i tridesetak preduzeca, izmedu ostalih Jugopetrol, Rafinerija i Azotara iz Panceva, Sloboda iz Cacka, Prva iskra Baric, Krusik Valjevo, Prvi partizan Uzice. Oni prilikom pristupanja Udruzenju potpisuju punomocje kojim se ono ovlascuje da neposredno, ili preko stranih advokata iz svih zemalja sa kojima saraduju, pokrenu postupke preko nadleznih nacionalnih sudova protiv pojedinih clanica NATO-a kao solidarno odgovornih za prouzrokovanu stetu. Svesni smo svih teskoca koje mogu nastati u ispunjenju nasih planova. Ali, mi racunamo ne samo na pravne argumente vec i na shvatanje nase nepravde. Problem je sto je svaka parnica luksuz. Za naknadu od 100.000 nemackih maraka treba uloziti izmedu 20 i 50 hiljada maraka. Mi smo siromasna zemlja, ali racunamo da u svetu postoji mnogo ljudi osetljivih na licne i porodicne tragedije, rekao je Pak. Ovo udruzenje - ULONA - jeste neprofitabilna organizacija, minimalnu clanarinu od 5.000 dinara mesecno placaju samo pravna lica koja su u mogucnosti da to ucine. Udruzenje izlaz vidi u besplatnoj sudskoj pomoci, koju sva svetska prava priznaju ljudima koji ne mogu da plate sudske i advokatske troskove koji bi ugrozili njihovu egzistenciju. Takvi ljudi dobijaju privilegiju da su oslobodeni od sudskih taksi i drugih troskova, s tim sto se u potrazivanju svojih prava izjednacavaju sa onima koji imaju novca. To pravo je omoguceno i preduzecima, sto u Srbiji nije slucaj. Zastita privatnosti Jugoslavija je pokrenula spor pred Medunarodnim sudom u Hagu kao javni subjekt, a motiv naseg udruzenja je naknada stete privatno-pravnim licima. Clanovi ULONA su lica koja traze svoja prava za stete nanesene njihovoj imovini, ili zbog fizickih povreda, prica Pak. Pravna podloga za ovakve tuzbe su Zenevski sporazum, kao i drugi medunarodni ugovori, kojima su civilno stanovnistvo i privreda u potpunosti zasticeni za vreme rata, a ratifikovani su od strane svih drzava clanica NATO-a. Udruzenju moze pomoci i Drzavna komisija za procenu stete, koja se upravo formira, i u kojoj je profesor Pak vec imenovan za eksperta za procenu stete. U pitanju je ekspertska saradnja, i nase udruzenje ce koristiti i drzavnu dokumentaciju, sto je veoma znacajno za brzinu prikupljanja podataka, kaze on. Razgovori su vodeni i sa Saveznim ministarstvom unutrasnjih poslova SRJ, koje je spremno da pomogne. Ono sto je takode bitno jeste stalno informisanje jugoslovenske i svetske javnosti o akcijama ULONA, koje onemogucavaju da se ovo zaboravi. Svet treba stalno da se podseca sta je ucinjeno jednoj pravnoj zemlji. Stradanje Bulatovica Ratko Bulatovic, koji je za vreme bombardovanja Jugoslavije bio clan Gradskog staba Civilne zastite, od pocetka bombardovanja izlazio je sa Stabom na pogodene objekte radi pruzanja pomoci ranjenicima. U noci izmedu 29. i 30. aprila 1999. godine, kada je pogoden Savezni SUP i Generalstab Vojske Jugoslavije, on je sa ekipom izasao na teren desetak minuta nakon akcije, ali su oni ponovili udar, iako su znali da ce tu biti ekipe hitne pomoci, vatrogasci. Bulatovic je tom prilikom povreden, i ostao bez obe noge. Uradili su to namerno, svesni da mogu da nastradaju mnogi ljudi, kao sto je bio slucaj sa granatiranjem zgrade RTS-a. U pitanju je zlocin NATO-alijanse koji se nikada ne sme zaboraviti i oprostiti. Ja cu ostatak zivota provesti u nastojanju da se nadoknadi steta, i da se krivi kazne, rekao je on. Urlih Dost je nemacki advokat koji tuzi svoju zemlju zbog dela ucinjenih u Jugoslaviji. Ja nisam jedini u Nemackoj koji ima drugaciji stav o bombardovanju Jugoslavije. Ali, nije u pitanju samo Jugoslavija. To je tragedija citavog medunarodnog razvoja, rekao je on na nedavno odrzanoj konferenciji za
[www.ANTIC.org] IZA KULISA: AMERIKI VOJNI INSPEKTORI U SRBIJI
Title: Message IZA KULISA: AMERIÈKI VOJNI INSPEKTORI U SRBIJI Oru¾je, makete i la¾ne mete Dok za saveznu vladu posete nema, neki analitièari ka¾u da Amerikance najvi¹e interesuje na¹e iskustvo s vazdu¹nim udarima NATO Englezi æe u kontroli izvoza jugoslovenskog oru¾ja pru¾ati tehnièku pomoæ. Ova vest, najavljena sa zvaniènog mesta, pro¹la je tako reæi nezapa¾eno. Dolazak Amerikanaca obavijen velom tajnosti zaintrigirao je mnoge. Amerièka ambasada je jedina udovoljila znati¾elji i potvrdila da tim struènjaka za oru¾je boravi u na¹oj zemlji kako bi zajedno sa jugoslovenskim zvaniènicima ispitao informacije o nedozvoljenoj prodaji oru¾ja i utvrdio kakva je pomoæ pru¾ana Iraku. Po¹to se na¹a strana uzdr¾ala od bilo kakvog komentara, nastavljajuæi da "èuva tajnu" i posle ogla¹avanja ambasade SAD-a, to je u struènoj javnosti i èar¹iji podstaklo nove spekulacije. Primera radi, Goran Svilanoviæ, savezni ministar spoljnih poslova, odbacio je bilo kakvu vezu njegovog ministarstva sa iznenadnom amerièkom posetom. Uzdr¾ani su bili i u Saveznom ministarstvu za odbranu. Poku¹aj na¹eg lista da na zvaniènom mestu, u Saveznoj vladi, dobije bilo kakvu informaciju o karakteru amerièke posete, ostao je takoðe bez odgovora. Ipak, uz pomoæ "nezvaniènih izjava" i "anonimnih izvora" mozaik je prethodnih dana donekle sklopljen: pet amerièkih eksperata, vojni ata¹e i sekretar amerièke ambasade u prisustvu predstavnika Saveznog ministarstva odbrane obiæi æe ovih dana preduzeæa vojne industrije u SRJ. Struènjaci za oru¾je do¹li su, u skladu sa dogovorom postignutim sa vlastima u Beogradu, kako bi zajednièki procenili informacije koje je jugoslovenska vlada obezbedila u vezi sa sluèajem "Jugoimport". Inspektori su, kako se nezvanièno tvrdi, izuzetno korektni na terenu. U amerièkoj ambasadi navode da SAD cene dosada¹nju saradnju i podr¹ku njihovim struènjacima. To se shvata kao nastavak saradnje jugoslovenskih zvaniènika, ¹to je od zajednièkog interesa za obe zemlje. Ve¹ti manevri Neboj¹a Èoviæ, potpredsednik Vlade Srbije, potvrdio je da je cilj posete provera da li je prekinuta trgovina vojnom opremom sa Irakom i kakvu je korist iraèki predsednik Sadam Husein mogao da ima od te ilegalne trgovine, ali i dodao da ne zna ko ih je pozvao. Iako pripada istoj, vladajuæoj, koaliciji kao i Èoviæ, Zoran ®ivkoviæ, savezni ministar policije, dao je potpuno drugaèije obja¹njenje. - Amerièki eksperti za oru¾je ne uèestvuju u istrazi o vojnoj trgovini sa Irakom nego æe nam pomoæi u pronalasku novih tr¾i¹ta za proizvode jugoslovenske namenske industrije. S obzirom na moguæi vojni sukob SAD sa Irakom, neki vojni analitièari logièno pretpostavljaju da inspektori neæe pregledati samo dokumenta o nelegalnoj trgovini kako bi nam pomogli da otkrijemo i kaznimo one koji su za liènu korist kr¹ili meðunarodne propise. Amerikancima su mnogo interesantnija na¹a saznanja o iraèkom programu nabavke oru¾ja, kao i delovima iraèkog naoru¾anja za masovno uni¹tenje s obzirom na to da su ne samo "Jugoimport" veæ i druge organizacije i industrije u biv¹oj Jugoslaviji dugo godina saraðivale sa ovom zemljom u oblasti odbrane ili na drugi naèin. Poznato je i da je biv¹i predsednik Milo¹eviæ saraðivao na vojnom planu sa Irakom i da su na¹i struènjaci èesto boravili u Bagdadu, poma¾uæi Iraèanima da obnove sistem protivvazdu¹ne odbrane. Ni Iraèani nisu ostali ravnodu¹ni prema na¹im iskustvima iz NATO bombardovanja. I pored ogromne tehnolo¹ke premoæi protivnika, na¹i generali su uspevali da ve¹tim manevrima pronaðu slabe taèke, pokazujuæi veliku spretnost u skrivanju svojih oklopnih vozila, topova i pe¹adije na terenu. Privredna ¹pijuna¾a To je bilo dovoljno iraèkim obave¹tajcima da se upute u Jugoslaviju i da u komandnim centrima i vojnim poligonima nauèe ne¹to o postavljanju maketa i drugih la¾nih meta koje zavaravaju napadaèe. Amerikanci, svakako, nisu ravnodu¹ni pred moguæno¹æu da Iraèani primene vojnu taktiku sa Kosmeta i na taj naèin umanje efekte eventualne vazdu¹ne ofanzive. "Ne bi trebalo da budemo iznenaðeni ako bismo na¹li iraèke snage u d¾amijama, ¹kolama i kuæama", upozorio je nedavno Vesli Klark, pouèen iskustvima svog komandovanja. Strah da vazdu¹na intervencija ne bi bila efikasna u potpunosti i da bi se trupe SAD mogle naæi i pred izazovima kopnene intervencije u iraèkoj pustinji mogao bi, sla¾u se vojni analitièari, takoðe biti jedan od razloga ove posete da bi se predupredili po Amerikance negativni efekti biv¹e jugoslovensko-iraèke
[www.ANTIC.org] Miloeviu propisani pogreni lekovi?
Title: Message KAKO PI©E HOLANDSKI LIST "HANDELSBLAD" Milo¹eviæu propisani pogre¹ni lekovi? Portparol Tribunala odbacuje navode lista Hag, 23. novembra (Tanjug) Biv¹em jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milo¹eviæu krvni pritisak se znatno poveæao poèetkom meseca zato ¹to su mu propisani pogre¹ni lekovi, ¹to je izazvalo i prekide u suðenju pred Ha¹kim tribunalom, pi¹e danas holandski list "NRC Handelsblad". Holandski list se u svojoj tvrdnji poziva na neimenovane izvore u ha¹kom Meðunarodnom sudu za ratne zloèine na prostoru biv¹e Jugoslavije. Portparol tribunala Kristijan Kartije odbacio je navode "NRC Handelsblada" i rekao britanskoj novinskoj agenciji Rojters da nije spreman da razgovara o tim pitanjima. Glavni tu¾ilac Ha¹kog tribunala Karla del Ponte je u sredu odbacila zahtev dvojice prijatelja suda, Britanca Stivena Keja i Jugoslovena Branislava Tapu¹koviæa, da Milo¹eviæ bude godinu dana pu¹ten uslovno na slobodu kako bi se leèio. Del Ponteova je kazala da dobru zdravstvenu negu mo¾e da ima i u zatvoru. Otkako je biv¹em jugoslovenskom predsedniku u februaru poèelo suðenje u ha¹kom sudu, proces je odlagan pet puta zbog Milo¹eviæevog pogor¹anog zdravstvenog stanja. Suðenje Milo¹eviæu (61), koji se u zatvoru Ha¹kog tribunala u ©eveningenu nalazi otkako je izruèen iz Srbije u junu 2001, prekidano je u vi¹e navrata zbog gripa, iscrpljenosti i visokog krvnog pritiska biv¹eg jugoslovenskog predsednika. Milo¹eviæ æe biti podvrgnut psihijatrijskim testovima zbog sumnje da mu je uporno odbijanje da bude pravno zastupan naru¹ilo zdravlje i omelo suðenje, ukazuje Rojters.
[www.ANTIC.org] Hrvatska dobija Prevlaku
Title: Message Protokol o Prevlaci, izmeðu jugoslovenske i hrvatske vlade, u zavr¹noj fazi Hrvatska dobija Prevlaku Raèan: Vraæamo se 15. decembra. Radiæ: Na pomolu novi ratni sukobi, jer æe Hrvati kontrolisati bokokotorski zaliv BEOGRAD - Ukoliko Hrvati doðu na Prevlaku, njihova vojska imaæe potpunu kontrolu nad Bokokotorskim zalivom. Zatvoriæe ulaz u taj zaliv u kome se nalazi na¹a glavna ratna luka i Korpus ratne mornarice. Novi ratni sukob je na pomolu - ka¾e za "Glas" Sa¹a Radiæ, vojni analitièar. Ivica Raèan, premijer Hrvatske najavio je preksinoæ da æe se Hrvatska najskasnije do 15. decembra vratiti na Prevlaku, kada i istièe rok misiji UN. On se zahvalio svima koji su pomogli da se to ostvari a poimenice je spomenuo samo generalnog sekretara UN Kofija Anana, koji je pro¹le nedelje posetio Zagreb. Raèan nije ponudio detalje o tome kako æe Hrvatska uspostaviti svoju vlast na poluostrvu na kojem su jo¹ posmatraèi Ujedinjenih nacija, ali je rekao da se upravo utvrðuje protokol. Dekleracija o Prevlaci Sedam poslanika SNP na pro¹loj sednici saveznog parlamenta podnelo je Dekleraciju i o za¹titi interesa SRJ u procesu razgranièenja sa Hrvatskom u podruèju Bokokotorskog zaliva . U dekleraciji se tra¾i da UN produ¾e mandat mirovnim snagma na Prevlaci na najmanje ¹est meseci, kako bi Skup¹tina u tom periodu mogla da donese zakon o obalnom moru i epikontinentalnom pojasu SRJ. Poslanici su zatr¾ili da Savezna vlada oformi struènu komisiju za pregovore o razgranièenju SRJ i RH na poluostrvu Prevlaka. Iako je Raèan naveo da je to samo privremeno re¹enje, analitièar Radiæ tvrdi: "da ako se Hrvati budu pojavili na Prevlaci tu æe zauvek i ostati"- Dogovor oko toga ko dr¾i Prevlaku je svr¹en èin i to je Milo¹eviæev kompromis s Tuðmanom. Hrvati imaju jasnu ideju ¹ta ¾ele i to su vremenom i dobili. Posle "zauzumanja" Prevlake neæe biti moguæ nikakav diplomatski dogovor da se oni povuku i to poluostrvo æe zauvek ostati u rukama Hrvata. Jugoslavija sada nema snage da se bori za oèuvanje svojih interesa na meðuanrodnom planu, pa ni za veoma bitnu taèku kao ¹to je Prevlaka - obja¹anjava Radiæ i dodaje da to poluostrvo nije bitno u ekonomskom, veæ u vojnom smislu. On smatra da ako bi Jugoslavija dobila na vremenu i Hrvati joj dozvolili da "predahne" onda bi mnoge stvari bile drugaèije.- Nismo jo¹ definisali kako æe se zvati buduæa dr¾avna zajednica. U SMIP-u je veliki rascep izmeðu ¾elja i moguænosti. Svi koji budu ne¹to ¾eleli da dobiju od Jugoslavije na generalnom planu zatra¾iæe u ovom periodu i Hrvati su svesni toga - navodi Radiæ, uz napomenu " da je zauzimanje Prevlake od strane Hrvata samo jo¹ jedna prièa o propasti na¹e spoljne politike . Zona saradnje Predsednik Crne Gore Milo Ðukanoviæ je posle nedavnog susreta sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom ocenio da su "rukovodstva u Hrvatskoj i u zajednici Srbije i Crne Gore, pa dakle i u Crnoj Gori, sposobna da preuzmu poslove koje je dosad nosila misija UN". On je tom prilikom istakao da je "danas izvesno da ta zona graniènog pojasa nije zona novih sukoba, veæ zona saradnje, prijateljstva i stvaranja uslova za razvoj turistièke strukture Crne gore i Hrvatske". On jo¹ ka¾e da æe status Prevlake biti i kljuèni problem izmeðu Srbije i Crne Gore. Biv¹i ministar inostranih poslova Crne Gore Branko Lukovac izjavio je da se pregovori o privremenom re¹avanju statusa Prevlake temelje na crnogorskoj platformi za re¹avanje tog pitanja. On je naglasio da je to re¹enje "plod dosada¹njih vi¹egodi¹njih dobrih odnosa i konsultacija o Prevlaci dr¾avnih organa Crne Gore i Hrvatske" i dodao da je "zasluga sada¹njih struktura iz Beograda ¹to su prihvatile da crnogorski interesi i predlozi budu osnova i okvir njihovog delovanja po tom pitanju". Lukovac je crnogorskom dr¾avnom radiju rekao da taj dogovor "polazi od toga da se uva¾e prava i interesi Crne Gore i Hrvatske i prema vodama bokokotorskog zaliva i prema poluostrvu Prevlaka".-Drugi vrlo va¾an segment tog dogovora je da se èitavo poluostrvo demilitarizuje i zajednièki koristi za razvoj turizma i ¹iroku nesmetanu komunikaciju svih ljudi i privreda - predoèio je Lukovac. "Prevlaka æe najzad postati primer kako dobri meðususedski odnosi mogu preobraziti jedan problem i prostor sukobljenih interesa u most saradnje i razumevanja - zakljuèio je on. D. Gavriloviæ Protokol u zavr¹noj fazi Goran Svilanoviæ, ¹ef diplomatije SRJ, nije juèe ¾eleo da komentari¹e Raèanovu izjavu o povratku Hrvatske na Prevlaku, upuæujuæi nas na saop¹tenje koje je SMIP prekjuèe izdao i u kome se navodi da je "sklapanje protokola sa Vladom Hrvatske o Prevlaci u zavr¹noj fazi". SMIP
[www.ANTIC.org] NOVA FARSA HRVATSKOG PRAVOSUA
Title: Message NOVA FARSA HRVATSKOG PRAVOSUÐA Osloboðeni svi optu¾eni za zloèine u Lori Obrazlo¾enje sudije Slavka Lozine - "nije bilo ni jednog dokaza" (Od na¹eg stalnog dopisnika) Zagreb, 23. novembra Prvostepenom presudom ¾upanijskog suda u Splitu koju potpisuje veæ uveliko kontroverzni sudija Slavko Lozina, privremeno je okonèana jo¹ jedna farsa hrvatskog pravosuða kada su u pitanju procesi u vezi sa krvavim zbivanjima iz proteklog rata. Jednoglasnom odlukom sudskog veæa pod voðstvom Lozine osloboðeno je svih osam biv¹ih vojnih policajaca HV-a optu¾enih za poèinjene ratne zloèine u vojnom zatvoru Lora tokom 1992. godine, a meðu njima èak i trojica optu¾enih koji se nalaze u bekstvu. Protiv njih je povuèena poternica iako je evidentno da su poèinili krivièno delo be¾eæi od pravosuða zemlje èiji su dr¾avljani. Veæ sam poèetak, a pogotovo tok ovog procesa najavljivali su ovakav epilog, koji samo potvrðuje da - barem prema onome ¹to se do sada de¹avalo - hrvatsko pravosuðe naprosto nije sposobno da se nosi sa ratnim zloèinima koje su poèinile osobe iz hrvatskih redova, pa nije sluèajno ¹to ni do danas ne postoji jo¹ ni jedna takva pravosna¾na presuda i pored brojnih takvih zloèina. Iako je i hrvatska javnost obave¹tena o brojnim te¹kim muèenjima i likvidacijama poèinjenim uglavnom nad zatoèenim srpskim civilima i zarobljenicima u Lori, optu¾nica je podignuta samo za ubistvo dvojice civila - Nenada Kne¾eviæa iz Ka¹tela i Gojka Buloviæa iz Splita, te za te¾e ozleðivanje Milosava Kataline i Ðorða Katiæa i jo¹ nekoliko civila. Od samog poèetka suðenja sudija Slavko Lozina je taj po mnogima test- proces za hrvatsko pravosuðe pretvorio u obièan cirkus u kojem je upravo on igrao glavnu ulogu: otvoreno je pokazivao simpatije prema optu¾enima i na sve naèine onemoguæavao najopasnija svedoèenja. Tako je praktièno "minirao" dolazak pre¾ivelih svedoka muèenja koji ¾ive u SRJ, a jednom od retkih domaæih svedoka koji se usudio da govori (ostali su povukli svoja svedoèenja iz istrage pod pretnjama za sudbinu najbli¾ih èlanova porodice) sudija nije odobrio da obavi prepoznavanje optu¾enih. Na kraju svega uop¹te nije iznenadilo obrazlo¾enje izreèene oslobaðajuæe presude sudije Lozine u kojem tvrdi da "u ovom sluèaju jednostavno nije bilo dokaza za osuðujuæu presudu". ©tavi¹e, Lozina se izmeðu ostalog potrudio da objasni oèito ne samo njegov pravosudni "patent", da se "ratni zloèin ne mo¾e poèiniti prema vlastitim graðanima, tako da veæ tu nije dokazana tvrdnja iz optu¾nice". Uz ostalo, ocenio je da "civilne osobe nisu dovoðene u Loru bespravno, veæ je protiv njih u to vreme pokrenut postupak zbog kriviènog dela oru¾ane pobune", ¹to je inaèe bilo potpuno izmi¹ljeno, a na¹ao je za potrebno da preko te presude objasni javnosti kako se preko ovog sluèaja stvorilo "mi¹ljenje o Vojnoistra¾nom centru Lora kao o privatnom koncentracionom logoru gde su ciljano muèeni srpski civili, ¹to nije istina". Ovakvom presudom i obrazlo¾enjem sudija Slavko Lozina je oèito hteo da prika¾e kako je sve ono ¹to se doznalo o zbivanjima u Lori u stvari la¾ i "agresorska propaganda", a da to nailazi na plodno tlo ukazuje i reakcija saborskog zastupnika HSLS-a ®eljka Glavana, koji u komentaru ovog sudskog epiloga u dana¹njem "Jutarnjem listu" ka¾e: "Verovatno postoji moguænost i za drugostepeni postupak, ali mi je drago da je do¹lo do oslobaðajuæe presude. Sudeæi prema presudi suda za sada nije bilo zloèina i drago mi je da je tako". Predsednik Srpskog narodnog veæa dr Milorad Pupovac, meðutim, o tome misli sasvim drugaèije, pa ka¾e: "S obzirom na to ko je predsednik sudskog veæa, kako je bila orkestrirana kampanja protiv tog postupka u sudnici i izvan nje, da se kljuèni svedoci nisu mogli izjasniti, nije neoèekivana takva presuda. Ona na ¾alost pokazuje da na¹e pravosuðe nije u stanju da procesuira po¹teno i u skladu sa zakonom ratne zloèine poèinjene nad pripadnicima nehrvatskih naroda tokom rata i poratnih godina. To je zaista te¾ak udarac ne samo pravosuðu, nego i politici Hrvatske". Radoje Arseniæ ©TRBAC O PRESUDI SPLITSKOG SUDA Oèekivani ishod farse Direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo ©trbac izjavio je juèe da je oslobaðajuæa presuda suda u Splitu za osmoricu biv¹ih hrvatskih policajaca, optu¾enih za zloèine nad Srbima u zatvoru Lora, oèekivana. "Za nas koji smo pratili suðenje, uèestvovali u pripremi dokumentacije, presuda nije iznenaðenje jer je sve poèelo kao farsa pa se tako i
[www.ANTIC.org] SRPSKO-AMERIKI KONGRES UJEDINJUJE DIJASPORU
Title: Message SRPSKO-AMERIÈKI KONGRES UJEDINJUJE DIJASPORU Novo osvajanje Va¹ingtona Miroslav Majkl Ðorðeviæ o atmosferi u Va¹ingtonu, crnogorskom lobiju koji radi sa albanskim i gre¹kama Beograda Najzad su i Srbi u Americi stvorili svoju etnièku "ki¹obran" organizaciju. Osnivanjem Srpsko-amerièkog kongresa u Èikagu pre ne¹to vi¹e od nedelju dana, tri najveæe srpske organizacije u SAD prvi put u istoriji srpske dijaspore promovisale su, uz blagoslov Crkve, instituciju, èije æe sedi¹te biti u Va¹ingtonu, koja æe objedinjavati napore u borbi za oèuvanje srpskih nacionalnih interesa, odgovarajuæe uva¾avanje Srpske pravoslavne crkve i uspostavljanje graðanskih prava dijaspore u otad¾bini. Jo¹ se mastilo na ugovoru, koji je u ime Kongresa srpskog ujedinjenja potpisao Majkl Ðorðeviæ, u ime Srpske narodne obnove Slavko Panoviæ i u ime Srpskog narodnog saveza Du¹an Ljubenko, nije èestito ni osu¹ilo, a u Beogradu se obreo jedan od aktera ovog va¾nog èina - Ðorðeviæ, biznismen srpskog porekla iz Kalifornije, predsednik Upravnog odbora KSU-a. Taj èovek od autoriteta je, zajedno sa ostalima, na jednoj strani doprineo da srpska dijaspora u Americi krene putem na koji su davno stupili iseljenici iz drugih dr¾ava i, na drugoj, otvorio proces sliènih razmi¹ljanja i delanja kad je reè o srpskom rasejanju u Evropi i Australiji. Neprijatna pitanja - Da se ne zanosimo, to nije dogaðaj, to je proces i biæe potrebno mnogo napora , strpljenja i rada dok ne doðemo do rezultata. Nedopustivo bi bilo da se, po na¹em obièaju, zagrejemo i usijamo na momenat kao plehane furune, a posle toga zaèas ohladimo - veli za "Politiku" Miroslav Majkl Ðorðeviæ, obja¹njavajuæi najbitnije momente koji su uticali da Srbi u Americi poènu da se obraæaju drugima samo jednim glasom i preko jedne organizacije. Za odluènost kojom se pristupilo ovom poslu bile su presudne dve "gre¹ke Beograda", smatra na¹ sagovornik: - Prva, za¹to dijaspora odmah nije bila ukljuèena u promene nakon 5. oktobra kako bi se iskoristio njen nesumnjivi potencijal. To partnerstvo bi dalo vi¹e nego ¹to je vlada dobila moljakajuæi po svetu. I drugo, koja je vizija i u kom pravcu ide Srbija, ¹ta je ovde dr¾avna i nacionalna politika kad je, recimo, reè o Kosmetu, Srbima preko Drine, odnosu prema EU, SAD i Rusiji, problemu "bele kuge". Vlada nije artikulisala te stvari, a veæ su pro¹le dve va¾ne godine - primeæuje. I Srbi u Americi pre¾ivljavali su tokom poslednje decenije pro¹log veka sudbinu Srbije - od poèetka devedesetih, pa do bombardovanja - ¹to ih je spojilo, a tuga, bol i brige poslu¾ili su kao svojevrstan katalizator srpskog okupljanja i zbli¾avanja, èija je kruna stvaranje Srpsko-amerièkog kongresa. Ovo mraèno razdoblje je poslu¾ilo dijaspori u SAD, smatraju dobri poznavaoci ove oblasti, i da se proèisti, da se oslobodi kako onih koji su pod firmom patriotizma radili za re¾im, tako i onih koji su zaraðivali na patriotizmu. - Poèetak svega mora da bude uspostavljanje normalnih odnosa izmeðu otad¾bine i nas u rasejanju. Prvi put smo stvarno ohrabreni, jer je u politièkom ¾ivotu Srbije jedna od va¾nijih politièkih partija, Ko¹tunièin DSS, shvatila na¹e poglede i namere na pravi naèin - ka¾e Ðorðeviæ, istièuæi dve stvari - koje bi trebalo preduzeti u delovanju prema matici - dono¹enje zakona o dijaspori i posebnog ministarstva za dijasporu. Drugi va¾an pravac anga¾ovanja srpske "ki¹obran" organizacije je okretanje ka prestonici svetske politike, poku¹aj novog osvajanja Va¹ingtona. Procenjujuæi uslove u kojima se sve ovo de¹ava preovlaðuje mi¹ljenje da je Srbija iz povoljne situacije za nju u SAD posle 5. oktobra, pa sve do polovine lanjske godine, u¹la u situaciju u kojoj je taj potencijal propao uglavnom zbog, kako veli na¹ sagovornik, "nedostatka koherentnog plana bitnih nacionalnih interesa" i propu¹tanja da "naðemo zajednièki interes sa SAD". - Na¹ prvi korak biæe poseta zvaniènim krugovima u Va¹ingtonu - Stejt dipartmentu, Beloj kuæi i Kongresu - buduæi da tamo nismo bili dve godine i da smo izgubili kontakte, oèekujuæi da æe na¹a vlada preuzeti poslove sa Va¹ingtonom i pozvati nas ako joj budemo potrebni. Vlada ne samo ¹to nas nije zvala, nego su izvesni vrhunski ljudi iz diplomatije govorili da je dijaspora nekorisna i nepotrebna. Zato je potrebno hitro obnoviti veze i prezentirati na¹e poglede - smatra na¹ sagovornik. Izbeæi srpsko saplitanje Ne upotrebljavajuæi preèesto reè "lobi", Ðorðeviæ upravo to smatra su¹tinskim delovanjem nove srpske
[www.ANTIC.org] AVP-VESTI DANA
Title: Message PRONAÐENO 170 URANIJUMSKIH ZRNA BUJANOVAC 23.11.2002 13:04 (AVP) - Dekontaminacija terena u selu Bratoselce kod Bujanovca, koji je bombardovan municijom sa osiroma¹enim uranijumom biæe nastavljena na proleæe, potvrdili struènjaci Instituta "Vinèa" i VJ. DOMAÆICA KRILA BOMBE U PODRUMU VRANJE 23.11.2002 13:00 (AVP) - Protiv Riske Ristiæ(59), domaæice iz sela Radovnica kod Trgovi¹ta, podignuta je optu¾nica zbog sumnje da je neovla¹æeno nabavila i krila u podrumu svoje kuæe dve ruène bombe "ka¹ikare". PREDSEDNIK NRS PREDLO®EN ZA GRADONAÈELNIKA LESKOVAC 23.11.2002 12:46 (AVP) - Slavi¹a Mladenoviæ, predsednik Narodne radikalne stranke u Leskovcu, predlo¾en je za kandidata te partije za gradonaèelnika Leskovca. U LESKOVCU OMOGUÆENI BESPLATNI SIDA TESTOVI LESKOVAC 23.11.2002 11:37 (AVP) - U poslednjih godinu dana u Leskovcu je jedna osoba obolela od side. Od oktobra u ovom gradu radi savetovali¹te za mlade gde se obavljaju besplatni testovi na sidu. TRA®E OD ©TAJNERA OSLOBAÐANJE BO®OVIÆA PRISTINA 23.11.2002 11:06 (AVP) - Udru¾enje novinara Srbije je uputilo juèe pimo ¹efu UNMIK-a sa zahtevom za oslobaðanje dopisnika Tanjuga Bojana Bo¾oviæa. BO®OVIÆ ©TRAJKUJE GLAÐU PRISTINA 23.11.2002 11:03 (AVP) - Hap¹enje Bo¾oviæa najo¹trije su juèe osudili ¹ef Koordinaconog centra za Kosovo i Metohiju Neboj¹a Èoviæ, kao i lideri kosmetskih Srba. LJAJIÆ: UNAPREÐENA MANJINSKA PRAVA BUJANOVAC 23.11.2002 10:57 (AVP) - Savezni mministar za etnièke i nacionalne zajednice Rasim Ljajiæ u izjavi za Agenciju Vranje Press, najavljuje nove korake vlade na ekonomskom razvoju juga Srbije. REGISTROVANA MATICA BUGARA BOSILEGRAD 23.11.2002 10:53 (AVP) - Intelektualci bugarske nacionalne manjine u Bosilegradu formirali svoje nestranaèko udru¾enje. DANAS U VRANJU TREÆA "VIC OLIMPIJADA" VRANJE 23.11.2002 10:47 (AVP) - Na ovom jedinstvenom takmièenju u prièanju viceva okupiæe se najbolji iz Srbije i Republike Makedonije. Poèetak takmièenja u 23 èasa u Hotelu "Vranje". www.avp-vranje.co.yu/
[www.ANTIC.org] Suzan Manuel napusta Kosovo
Title: Message 11/24/2002 2:36:43 AM Vratiæu se sigurnoDragana ZEÈEVIÆ11/23/2002, 7:09:34 PM - Mo¾da smo mogli na Kosovu da uèinimo mnogo vi¹e ali ne znam kako. Neki misle da radimo za Albance, ali Meðunarodna zajednica ¾eli multietnièko Kosovo. Dok god Beograd bude brinuo samo o kosovskim Srbima, a ne o svim ljudima koji ovde ¾ive, i dok god se Srbi sa Kosova budu pokoravali Beogradu, imaæemo i dalje nere¹enu situaciju. Ne mogu da ka¾em kojom brzinom æe se odvijati povratak raseljenih Srba i nealbanaca sa Kosmeta. Najveæa prepreka je to ¹to su drugi zauzeli njihove kuæe i stanove. Trebaæe dosta vremena da se taj problem re¹i. Mislim da æe se ljudi mnogo br¾e vraæati u svoja sela nego u gradove ka¾e, izmeðu ostalog u intervjuu Novostima Suzan Manuel koja ovih dana odlazi sa du¾nosti portparola UNMIK na Kosovu. detaljnije... http://www.novosti.co.yu/
[www.ANTIC.org] Ameri merkaju, Kinezi se nekaju, a Srbi ekaju
Title: Message Ameri merkaju, Kinezi se neækaju, a Srbi èekajuB. ÐORÐEVIÆ11/23/2002, 6:41:39 PMGROMADA od bombe, te¹ka skoro tonu, jo¹ le¾i zarivena u pusto dvori¹te kineske ambasade u Novom Beogradu. Posle tri i po godine od NATO bombardovanja, "æorak" je na mestu gde je i pao. Diplomate su napustile raspuknuto zdanje ambasade i ne ¾ele nazad. Po starom verovanju, Kinezi se nikada ne vraæaju na mesto velike nesreæe i tragedije.Predstavni¹tvo najbrojnije svetske nacije u srpskoj prestonici trenutno koristi neadekvatne prostorije u Lackoviæevoj ulici broj 6. Da li je u planu popravka o¹teæene zgrade? Za¹to se ne uni¹ti opasni eksploziv usred naseljene gradske zone? Za¹to bomba nije eksplodirala i krije li dragocene tehnièke podatke? Pitanja su odavno skliznula van ¾i¾e javnosti.Prièa se da Kinezi ote¾u u re¹avanju problema. Neæe da moderan i skup projektil padne u ruke biv¹im vlasnicima. Beogradska èar¹ija "zna" da, sa druge strane, Amerikanci ¾arko ¾ele da sve tajne zadr¾e za sebe i da im je cilj da sami otkriju za¹to je projektil zakazao. Neeksplodirana raketa, meðutim i dalje je na kineskoj teritoriji. Zemlji¹te u Novom Beogradu vodi se i danas na njih, mada je akcija preseljenja zapoèeta krajem maja 2001. godine.- Stiglo nam je tada prvo diplomatsko pismo. Tra¾ili su da izaðu sa lokacije u Novom Beogradu i da im grad obezbedi novu. Kinezi su insistirali na Dedinju - za "Novosti" ka¾e Jelena Burzan, poslovni sekretar direktora Direkcije za graðevinsko zemlji¹te i izgradnju Beograda.Na osnovu regulacionog plana, prostorna celina Dedinje predviða dve graðevinske parcele za izgradnju slu¾bene rezidencije u ©ekspirovoj ulici.- To je Kinezima po kvadraturi i velièini kompleksa odgovaralo. Pokrenuli smo proceduru. Gradski zavod za ve¹taèenje procenio je ¹tetu. Napravljen je proraèun koliko bi ko¹talo vaðenje bombe i vraæanje zgrade u prvobitno stanje - obja¹njava Burzan.U dogovoru sa na¹im Saveznim ministarstvom za inostrane poslove, Kina je tra¾ila neku vrstu trampe - o¹teæen objekat za novo zemlji¹te. Cena placeva u ©ekspirovoj ulici na Dedinju, pribli¾na je proceni iznosa za popravku zgrade, koja bi se prodala novom investitoru. - Tr¾i¹na vrednost ambasade i rezidencije, povr¹ine 5.600 kvadrata u Novom Beogradu, je oko 3,5 miliona dolara, a zemlji¹te u ©ekspirovoj, na kome bi nikao objekat od 6.000 kvadrata, ko¹ta oko 3,2 miliona dolara. Rok za potpisivanje ugovora sa Direkcijom bio je 1.mart ove godine. Dobili smo, ipak, diplomatsku notu da malo saèekamo. Bila je potrebna saglasnost Pekinga. U maju sti¾e ekspertski tim iz Kine od 13 èlanova, da pogleda ponuðeno zemlji¹te. Prouèili su topografski plan, infrastrukturu i - odbili. Nije im odgovaralo iz tehnièkih razloga - ka¾e Burzan.Vojska je bila spremna da èim Beograd doðe u vlasni¹tvo placa sa demoliranom ambasadom, odmah stupi u akciju i demontira ogromnu bombu. Ali sve je stopirano, pa i vaðenje projektila.Jedno je sigurno. Bombu ne bi trebalo da vade ni Kinezi, niti Amerikanci, veæ oni koji to najbolje znaju - Srbi! Ovo za na¹ list tvrdi penzionisani pukovnik Slobodan Jovanoviæ, do pro¹le godine voða ekipe za uni¹tavanje neeksplodiranih ubojnih sredstava Saveznog ministarstva odbrane.- Moja ekipa je do sada na¹la i uni¹tila 45 takvih naprava. Nikome ne fali ni nokat. Svi su, hvala Bogu, ¾ivi i zdravi. Operacija vaðenja bombe iz kineske ambasade biæe veliki problem, ako je izvode ekipe bez iskustva. Ne bi trebalo da se neko uèi na njoj. Bilo je poku¹aja da se anga¾uju druge ekipe. Krivo mi je ¹to se pojavljuju neki, za koje nismo znali da postoje i prave analize - izrièit je Jovanoviæ, koji je zbog hladne glave, mirnih ruku i 20.000 deaktiviranih eksplozivnih naprava, odlikovan za hrabrost. Kakva to bomba le¾i u srcu Novog Beograda i za¹to nije eksplodirala?- To je bomba MK-84, taènije ubojni deo voðene avio-bombe, te¾ak 907 kilograma. U sebi nosi 420 kilograma tritonala(TNT plus 20 odsto aluminijuma u prahu).Ova vrsta slobodno planirajuæeg projektila, pogaða u ¾eljenu taèku, sa moguæno¹æu da izabere visinu i dubinu gde æe da detonira. U zgradi kineske ambasade vide se tragovi èetiri bombe koje su detonirale. Peta, neeksplodirana, udarila je u zgradu, izgubila pravac, probila podnu ploèu i oti¹la na suprotnu stranu u dvori¹te. Vidi se jasan trag kuda je pro¹la. Ne bi trebalo da je zarivena u tlo dublje od desetak metara - prièa Jovanoviæ.Legendarni voða specijalne ekipe za lov na bombe, priseæa se da je istog jutra, kada je ambasada pogoðena, bio sa saradnicima na mestu dogaðaja. Imali su veæ iskustva i odmah otpoèeli radove. Reèeno im je, meðutim, da prekinu sa poslom, dok se ne obezbedi naseljena okolina. - Ne znam za¹to bomba jo¹ stoji. Da je tada uraðen posao, bilo bi mnogo lak¹e. Po meni, Amerikancima je va¾no da otkriju za¹to bomba nije pukla. Te¹ko mi je da pretpostavim ¹ta je razlog - mo¾da je lo¹e napravljena, ili je kiksnuo avio-oru¾ar, ili èak pilot. Amerikanci bi hteli da
