[www.ANTIC.org] Mntoday, 30.12.2002.
THE MONTENEGRIN PARLIAMENT THE GOVERNMENT FORMATION TODAY Podgorica - Following the agreement of the Democratic Party of Socialists (DPS) and the Social Democratic Party (SDP) about the formation of the new government, it was announced that Montenegro's Parliament would decide on today's session about the cabinet and the program of prime minister designate Milo Djukanovic. The representatives are also expected to give their opinion about the Proposal of the Republic Budget for the coming year, as well as about the changes of the Law on Customs and the Law on Extra Profit. The Parliament is expected to nominate members of the Council of the Radio Television of Montenegro and also the members of the Executive and the Supervisory Board of the Public Newspaper enterprise Pobjeda. THE CONSTITUTIONAL COMMISSION BROKE OFF THE SESSION IN PODGORICA LAST NIGHT THE LAW ON IMPLEMENTING THE CHARTER - THE STUMBLING BLOC Podgorica - Members of the Constitutional Commission did not succeed in agreeing about the Law on the Charter implementation last night in Podgorica. The contentious issue was the one regulating the manner of presentation of member states in the international financial organizations. The legal and technical part of the Constitutional charter has been accepted, which makes it ready to be adopted in the Parliaments of Montenegro and Serbia and in the federal Parliament - said co-presiding of the Constitutional Commission Dragan Kujovic. The constitutional subcommission session is expected to take place after the New Year's and Christmas holidays. ROMANO PRODI IN A NEW YEAR'S MESSAGE TO THE CITIZENS OF MONTENEGRO AND SERBIA THE FUTURE LIES IN JOINING THE EUROPEAN UNION Podgorica - President of the European Commission Romano Prodi said in his New Tear's greetings to the citizens of Montenegro and Serbia that their future lay in joining the European Union (EU). In that occasion, Prodi pointed out that the Balkans was going to be a bridge between the strategy of the EU expansion and the neighborhood policy. He also stated that the Federal Republic of Yugoslavia (FRY) for the EU represented both a responsibility and an opportunity. In Montenegrin SKUPSTINA CRNE GORE DANAS KONSTITUISANJE VLADE Podgorica-Nakon dogovora Demokratske partije socijalista(DPS) I Sociljaldemokratske partije(SDP) o sastavu nove vlade,najavljeno je da ce na danasnjoj sjednici, crnogorska Skupstina izjasniti o programu i kabinetu mandatara Mila Djukanovica. Poslanici bi,takodje,trebalo da se izjasne o Predlogu republickog budzeta za narednu godinu,kao i o izmjenama carinskog i Zakona o porezu na dodatnu vrijednost. Skupstina bi trebalo da imenuje clanove Savjeta Radio-televizije Crne Gore,kao i clanove Upravnog i Nadzornog odbora Javnog novinskog preduzeca Pobjeda. U PODGORICI SINOC PREKINUTA SJEDNICA USTAVNE KOMISIJE ZAKON O SPROVODJENJU POVELJE-KAMEN SPOTICANJA Podgorica-Clanovi Ustavne komisije nijesu se,ni sinoc dogovorili oko zakona za sprovodjenje Povelje. Sporan je bio clan koji regulise nacin predstavljanja drzava clanica u medjunarodnim finasijskim organizacijama. Pravno-tehnicki dio Ustavne povelje je prihvacen,cime je on spreman za usvajanje u parlamentima Crne Gore i Srbije i savezne Skupstine-rekao je kopredsjedavajuci Ustavne komisije Drgan Kujovic. Nastavak sjednice Ustavne potkomisije najavljen je nakon Novogodisnjih i Bozicnih praznika. ROMANO PRODI U NOVOGODISNJOJ PORUCI GRADJANIMA CRNE GORE I SRBIJE: BUDUCNOST JE U UKLJUCENJU U EVROPSKU UNIJU Podgorica-Predsjednik Evropske komisije Romano Prodi, u novogodisnjoj poruci gradajanima Crne Gore i Srbije,rekao je da njihova buducnost lezi u u ukljucenju u Evropsku uniju(EU). Prodi je tom prilikom naglasio da ce Balkan biti most izmedju strategije prosirenja EU i politike susjedstvai ocijenio da Savezna Republika Jugoslavija(SRJ)za EU predstavlja i odgovornost i sansu. Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] FLES VESTI
FLE VESTI 18:14 CGORA-IZBORI-RIK # Ponovljeno glasanje za predsjednika Crne Gore, 9. februara PODGORICA, 30. decembra (Tanjug) - Ponovljeno glasanje za predsjednika Crne Gore odrzzache se 9. februara, odluccila je danas, vechinom glasova, Republiccka izborna komisija (RIK). 16:54 KOSSTUNICA-SRBIJA-VLADA # Kosstunica: Vlada ima fobiju od parlamentarnih izbora BEOGRAD, 30. decembra (Tanjug) - Srbija ima vladu koja po svaku cenu pokussava da kontrolisse parlament, umesto obrnuto, a vlada istovremeno ima fobiju od parlamentarnih izbora, ocenio je danas predsednik SRJ i kandidat Demokratske stranke Srbije (DSS) na proteklim predsednicckim izborima u Srbiji Vojislav Kosstunica. 16:44 KOSSTUNICA-OCENA # Najvazzniji dogadjaj-sporazum o novim odnosima Srbije i Crne Gore BEOGRAD, 30. decembra (Tanjug) - Predsednik SRJ Vojilsav Kosstunica izjavio je danas da je u protekloj godini za njega najvazzniji dogadjaj bilo potpisivanje sporazuma o novim odnosima Srbije i Crne, koji , kako je ocenio, nije idealan, ali omoguchuje da se sadassnje stanje, 'ni tu ni tamo, izmeni. 16:40 POVELJA-NBJ-MICHUNOVICH Ima alternativa za neressena pitanja BEOGRAD, 30. decembra (Tanjug) - Predsednik vecha gradjana Savezne skupsstine Dragoljub Michunovich izjavio je danas Tanjugu da su sva preostala neressena pitanja oko Ustavne povelje buduche drzzave Srbije i Crne Gore ressiva i da za svako postoji alternativa. 16:12 MINISTARSTVO-KLONIRANJE-DEMANTI # Ministarstvo zdravlja odbacilo tvrdnje dr Antinorija BEOGRAD, 30.decembra (Tanjug) - Italijanski ginekolog Severin Antinori pribavlja sebi publicitet najavama da che asistirati pri radjanju klonirane bebe u Beogradu, ali ta moguchnost je realno iskljuccena, jer je u suprotnosti sa nassim propisima, izjavio je danas Tanjugu pomochnik republicckog ministra zdravlja dr Zoran Mariccich. 15:45 MICHICH-IZJAVA Michich:odgovornost za zajedniccku buduchnost BEOGRAD, 30. decembra (Tanjug) - Predsednica Narodne skupsstine Republike Srbije Natassa Michich, obratila se izjavom gradjanima Srbije, u kojoj ih obavesstava da na osnovu Ustava Srbije i missljenja skupsstinskog Odbora za ustavna pitanja od danas obavlja funkciju vrssioca duzznosti predsednika Republike i da che tu duzznost obavljati dok Srbija ne dobije izabranog predsednika. 13:50 IRAK-SAD-VPOST Vassington post: SAD pomogle Iraku da se naoruzza VASSINGTON, 30. decembra (Tanjug) - Administracije bivssih americckih predsednika Ronalda Regana i Dzzordzza Bussa starijeg odobrile su svojevremeno prodaju otrovnih hemikalija i virusa crnog prissta Iraku, pisse danas americcki dnevnik Vassington post. 13:10 SRBIJA-PREDSEDNIK # Natassa Michich v.d. predsednika Srbije - potvrdio Ustavni odbor BEOGRAD, 30. decembra (Tanjug) - Ustavni odbor Skupsstine Srbije konstatovao je na danassnjoj sednici da su se, prestankom mandata predsednika Srbije Milana Milutinovicha, stekli uslovi da predsednica Skupsstine Natassa Michich privremeno preuzme obavljanje funkcije predsednika Republike. 12:41 UPR;SRBIJA-SKUPSSTINA-POVELJA # O Povelji posle Nove godine BEOGRAD, 30. decembra (Tanjug) - Predlagacc za sazivanje danassnje sednice Skupsstine Srbije - poslaniccka grupa DOS-Reforma Srbije povuchi che, kako Tanjug saznaje, predlog na osnovu koga je zakazano vanredno zasedanje da bi se usvojila Ustavna povelja drzzavne zajednice Srbije i Crne Gore. 12:16 HAG-MILUTINOVICH-LENDEJL # Lendejl: Occekujemo transfer ssto pre HAG, 30. decembra (Tanjug) - U Hasskom tribunalu occekuju da transfer dojuccerassnjeg predsednika Srbije Milana Milutinoviha u Hag bude obavljen ssto je pre moguche, izjavio je danas Tanjugu portparol Tribunala Dzzim Lendejl. http://www.tanjug.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] TIKER vesti
Title: Message vesti ponedeljak 30. decembar 2002 JERUSALIM - U Jerusalimu se juce i danas odrzava odrzava Treca medjunarodna konferencija na temu: "Istina o Jasenovcu, kao i sistemu hrvatskih ustaskih logora za genocid od 1941. do 1945. godine. Konferenciju je sazvao, na osnovu zakljucaka Druge medjunarodne konferencije o Jasenovcu, odrzane 2000. godine u Banjaluci, Spomen kompleks zrtvama Holokausta Jad Vasem u Jerusalimu. Uz predstavnike brojnih zemalja Evrope i Amerike konferenciji ce prisustvovati i delegacija iz Republike Srpske. U radu ce ucestvovati i direktor Centra "Simon Vizental" Efraim Zurof, sef Katedre za istoriju na njujorskom Kingsboro univerzitetu Bernard Klajn, koji je ujedno i predsednik Medjunarodne komisije za utvrdjivanje istine o Jasenovcu osnovane 2000. u Banjaluci. U Deklaraciji Druge medjunarodne konferencije navedeno da se osniva medjunarodna ekspertska komisija za utvrdjivanje istine o Jasenovcu. Republika Hrvatska inace nije prihvatila da ucestvuje u projekatu istrazivanja istine o Jasenovcu i drugim logorima u Nezavisnoj drzavi Hrvatskoj. BEOGRAD - Mladjan Dinkic guverner NBJ izjavio je da je do sada samo 62.423 pravnih lica otvorilo racune u poslovnim bankama. Dinkic je pozvao sva pravna lica da iskoriste preostala dva dana i otvore racune, jer za one koji to ne urade bice predvidjene kazne izmedju 300 hiljada do 3 miliona dinara. Prema njegovim recima od 300 hiljada postojecih racuna u ZOP-u, oko 120.hiljada je blokirano vise od tri meseca ali ce i te firme morati da otvore racune u bankama ili im sledi kazna. BRISEL - Predsednik Evropske komisije Romano Prodi u svojoj novogodisnjoj poruci gradjanima SRJ, rekao je da buducnost zemlje lezi u saradnji i konacnom ukljucenju u Evropsku uniju. On je ocenio da politicko vodjstvo u Jugoslaviji "ima posebnu odgovornost" da svoju aktivnost podredi "tom visokom i vrednom cilju". "Sa strane Evropske zajednice 2003.-a bice godina ohrabrenja i pomaganja u svim aspektima jugoslovenskog priblizavanja EU, i podizanju vere vasih ljudi u srecniju, lepsu i prosperitetnu buducnost", kazao je Prodi u svojoj cestitki. Prodi je jos istakao da Kosovo i Metohija "mora da postane multietnicko evropsko drustvo", i da taj uslov "nece biti zaboravljen ili zapostavljen". NOVI SAD -- U Novom Sadu je u subotu 28.12.2002 odrzana sesta izborna skupstina GrO LSV Novi Sad. Skupstina je odrzana u amfiteatru JP SPC Vojvodina uz prisustvo preko 140 delegata iz 24 mesna odbora sa teritorije grada Novog Sada, brojnih gostiju i predstavnika medija.Delegati su za predsednika vecinom glasova, ponovo izabrali Dragoslava Gavrancica, a za podpredsednike Zlatu Pericin, Aleksandra Odzica i Borislava Beranovica. Skupstina je vecinom glasova izabrala i 25 clanova Gradskog Odbora LSV Novi Sad, koji se biraju direktno, a konacni sastav GrO LSV Novi Sad bice poznat posle izbora u Opstinskim organizacijama koji su predvidjeni posle novogodisnjih praznika . SINOPA - Britanski arheolozi su na obalama Crnog mora, kod turskog grada Sinope, nedavno iskopali ostatke drevnog hrama iz 4. veka Hristove ere. Arheolozi su zakljucili da je, jos prilikom izgradnje pretrpela potop i klizanje tla. Crkva je posvecena Svetom Foki, a izgradjena je na mestu gde je svetitelj mucenicki postradao. Sveti Foka je hriscanski otselnik koji je ziveo u 2. veku Hristove ere, a postradao je od strane rimskih vojnika. Dr Stefan Hil sa Univerziteta u Vorviku, koji je vodio arheoloske radove, kaze da ce stanje u kome je sada crkva biti pogorsano, ako se hitno ne nastave radovi na konservaciji rusevina. http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] TIKER NASLOVI
Title: Message naslovi Predsednica Skupstine Srbije Natasa Micic sazvala je vanrednu sednicu parlamenta za danas u 12 sati, na kojoj ce biti razmatran predlog Ustavne povelje buduce zajednice Srbije i Crne Gore, koji ce inace poslanici dobiti pred pocetak sednice skupstine Srpski premijer Zoran Djindjic izrazio je optimizam i zadovoljstvo mogucnoscu da Ustavna povelja buduce zajednicke drzave Srbije i Crne Gore bude usvojena pre Nove godine Tuzilastvo Haskog suda ponovo je pozvalo vlasti u Beogradu da smesta izruce ili omoguce dobrovoljni dolazak Milana Milutinovica u Holandiju. Srpske vlasti su izrazili cudjenje zbog takve hitnosti zahteva Dragan Milovanovic republicki ministar za rad i zaposljavanje najavio da ce naredne godine biti donet novi Zakon o radu, a jedna od odredbi zakona bice da ce osobe prijavljene na berzi rada, koje odbiju ponudjeni posao u struci, biti odmah brisane iz evidencije nezaposlenih lica Generalni direktor Centralne banke Crne Gore Milojica Dakic izjavio je da nema razloga, da Crna Gora napusti evro kao sredstvo placanja i da se vrati na dinar Prema izvestaju MUP- a Srbije od 1. januara do 31. decembra 2002. godine u Srbiji je izvrseno 159 ubistava, 88 silovanja, 2.668 teskih kradja sa nasiljem, 114 razbojnickih kradja. Cak 6.315 krivicnih dela su pocinili maloletnici od cega 30% mladji maloletnici Javno preduzece PTT Srbija postace vlasnik 80% akcija Telekoma Srbije. Italijanski Telekom prodaje svih 29% akcija, koje su Italijani platili 675 miliona maraka. PTT ce prema potpisanom Ugovoru, platiti 195 miliona eura. Placanje ce biti obavljano u narednih sest godina, od cega u prve tri godine bez kamate Italijanski lekar Severino Antinori potvrdio je za londonski "Indipendent" da ce se pod njegovom kontrolom u januaru u Beogradu roditi klonirana beba. Nekoliko nedelja kasnije u druge dve evropske zemlje rodice se jos dve klonirane bebe, rekao je Severino Kako pise danasnji Nacional premijer Djindjic krenuce u Rio de Zaneiro na novogodisnju inauguraciju brazilskog predsednika iz Londona. Noc izmedju 30. i 31. decembra premijer ce provesti u vili Bogoljuba Karica u Londonu, gde se vec nalazi Karic sa familijom U iznenadnom talasu hladnoce koji je pogodio severni Meksiko poslednjih dana je umrlo pedesetak ljudi. Najteze pogodjena drzava je Cihuahua, gde je od hladnoce umrlo 42 gradjana. Vlasti Meksika su proglasile vanredno stanje u deset opstina te drzave, nakon sto su temperature pale na minus 10 stepeni. http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] Tito ostaje Srbiji
Title: Message Tito ostaje SrbijiJelena KOSANOVIÆ12/30/2002, 10:47:51 AMBEOGARD - Jugoslavije,koju je poznavao svet, veæ odavno nema. Srbija i Crna Gora nisu uspele,a probale su, da joj saèuvaju bar ime.Ono za par dana odlazi na neku od polica istorije.Sa nje æe ga mo¾da ponovo skinuti neki pokret za ujedinjenje ili "vizionar koji pokreæe ljude,ideje i granice".Josip broz Tito,èovek iz Kumrovca,Kominterne i Revolucije, obele¾io je vi¹e od pola veka istorije Nove Jugoslavije, koja je i potrajala ne¹to malo du¾e nego ¹to je on po¾iveo.Dve decenije nakon njegove smrti -svet izgleda bitno drugaèije nego ¹to ga je on ostavio.U njemu skoro da vi¹e nema revolucionara.Evropa je ostala bez komunista,a njegova Jugoslavija se raspala po ¹avovima koje je on "u¹tepao".Braæa su se potukla,poga¹ene su buktinje bratstva i jedinstva i skinute crvene petokrake.GROB U CVEÆUNekada¹nje jugoslovenske republike sa novim zastavama ¾ive svoje ¾ivote. Ostalo je samo jo¹ da se ukine ili podeli ono ¹to je ostalo jugoslovensko izmeðu Srbije i Crne Gore-zajednièke institucije,zgrade,placevi, Titova lovi¹ta i vile.Meðu njima je Muzej istorije Jugoslavije.U okviru tog muzeja dosta je toga vezano i za "ime i delo druga Tita"Pa, i njegov grob pod mermernom ploèom u Kuæi cveæa na Dedinju,gde je sahranjen 8.maja 1980.godine po vlastitoj ¾elji. -Tito ostaje u Srbiji.Mislim-njegov grob i "Kuæa cveæa".Nema tu nikakvog spora-ka¾e Dragomir Popov,direktor Savezne direkcije za imovinu.Savezna imovina se deli po teritorijalnom principu,pa sve ono ¹to se kao savezno zatekne na teritoriji Srbije je srpsko,sem par zgrada u kojima æe raditi administracija buduæe dr¾avne zajednice.Od na¹eg sagovornika saznajemo i to da nikada zvaniènih zahteva iz neke druge republike - pa, ni Hrvatske-za prenos Titovih posmrtnih ostataka i preseljenja grobova nije ni bilo.-Ni jedna od takvih ideja koje su se èule u javnosti nije bila ozbiljna ka¾e Popov,koji dodaje da bi svako otvaranje rasprave o tome- gde je Titu mesto,bilo necivilizacijsko. -Tito je izrazio ¾elju da bude sahranjen u Beogradu i tu æe ostati-ka¾e on.Predmeti koji su mu pripadali,koje je dobijao na poklon,bogata arhiva o njegovoj partijskoj i dr¾avnoj politici na domaæoj i meðunarodoj sceni... mo¾da bi se,mogli deliti, mada je istoriju te¹ko komadati. Uspomene nije lako raspodeliti,kao ni Jugoslovene. Oni se dr¾e zajedno. Prona¹li smo ih na stranicama knjige utisaka u "Kuæi cveæa" pre par dana. Sti¾u iz Slovenije,Makedonije, Srbije, okolnih beogradskih ulica...Potpisuju se latinicom i æirilicom.-Jugoslavije vi¹e nema,ali ima nas Jugoslovena-pi¹e u poruci posetioci iz Ptuja.I ovog hladnog decembarskog jutra kada smo ne¹to pre deset sati, preko snegom prekrivene staze, u¹li u nekada¹nju zimsku ba¹tu,odakle je ka¾u Tito voleo da gleda Beograd,a u kojoj vi¹e nema rasko¹nog cveæa, ni gardista, èuvar nam je rekao da nismo bili prvi. Desetak ljudi je veæ poranilo na svoj susret sa istorijom.Iz Slovenije ka¾u stalno sti¾u grupe mladih ljudi.U knjizi utisaka nalazimo potpise i na kineskom, poruku posetioca sa Tajvana,Engleza...Jugosloveni pi¹u:"Èast mi je bila biti tvoj savremenik","Imali smo lijepu zemlju koju ko zna hoæemo li vi¹e ikada imati","Mi smo sa vama imali sreæno djetinjstvo","Sa pijetetom sam posetio ovo mesto..."Posle onih ratnih devedesetih, kada je "Kuæa cveæa" bila gotovo prazna,mada se nikada nije dogodilo da kroz nju tokom dana ne proðe bar neko,kako ka¾e mlad vojnik na portirnici,sada je posetilaca sve vi¹e. -Juèe ih je bilo ¹ezdeset, ka¾e momak.Ali,ovde je gotovo opipljiv oseæaj- prohujalog i zavr¹enog.Sve se ovde veæ polako pomirilo samo sa sobom i sa drugima.Ton kojim su ispisane poruke u knjizi utisaka,ti¹ina u parku koji krase Stojanoviæeve skulpture jednostavnih i mirnih linija,skromnost kojom odi¹e unutra¹njost "Kuæe cveæa",-kao da govore da je sve dovedeno na svoje mesto-u istoriju koja prosejava.A mermerna ploèa na kojoj stoji samo Brozovo ime i godina roðenja podstièu na misao-nije li Tito "vizionarski ocenio" da mu je za veènost i nije va¾na petokraka.A da li je vizionarska bila odluka da mu grob bude tu gde je? Ko zna. Ali,svejedno,-ostaje tu-u Srbiji- odakle je,kako sam ka¾e-krenuo u istoriju.ZIMSKA BA©TAKuæa cveæa,koja je nekada bila zimska ba¹ta izgraðena je 1975.godine u blizini Rezidencije u U¾ièkoj 15. i zauzima 902 kvadratna metra.Do 1996.godine bila je sastavni deo nekada¹njeg Memorijalnog centra "Josip Broz Tito". Uredbom Savezne vlade Memorijalni centar i Muzej revolucije naroda i narodnosti su 1996. godine spojeni u Muzeju istorije Jugoslavije koji se osnivanjem nove dr¾avne zajednice gasi.UDOVICATitova udovica Jovanka Broz,nakon ¹to je iseljena iz Rezidencije u U¾ièkoj 15, ¾ivi u jednoj ruiniranoj vili na Dedinju. Ona redovno prima apana¾u iz kase saveznog bud¾eta, po uredbi koju je jo¹ u vrme SFRJ odredilo Savezno izvr¹no veæe-tvrde u Saveznoj vladi.Visina te apana¾e je u visini plate predsednika
[www.ANTIC.org] PCNEN VIJESTI - FBI preuzima kontrolu nad policijom Srbije i Crne Gore?
Title: Message Rada Trajkovic podnijela ostavku Sef srpskog poslanickog kluba u Skupstini Kosova Rada Trajkovic podnijela je veceras ostavku, prenijela je Beta saopstenje iz Koalicije Povratak. Trajkovic je ostavku podnijela na sastanku poslanicke grupe u Beogradu na kojem je, kako je navedeno u saopstenju, ocenjeno da ukupni rad poslanicke grupe i njenog sefa nije bio zadovoljavajuci. To je dovelo do marginalizacije Koalicije, istaknuto je u saopstenju. Za novog sefa srpske poslanicke grupe izabran je Dragisa Krstovic iz Leposavica. Klajn optuzio NATO da nema volje da uhapsi Karadzica Izaslanik UN za Bosnu i Hercegovinu Zak Klajn, uoci napustanja te duznosti, optuzio je NATO za odsustvo politicke volje da uhapsi Radovana Karadzica. U pitanju je, smatra penzionisani americki general, odsustvo politicke volje zapadnih prijestonica, koje taj problem ne shvataju dovoljno ozbiljno. 20:26 Stanovnistvo Srbije medju najstarijima u svijetu Prosjecna starost stanovnistva centralne Srbije i Vojvodine je oko 40 godina, a stanovnistvo centralne Srbije spada u red deset nastarijih populacija u svijetu, pokazao je ovogodisnji popis. U Srbiji bez Kosova zivi 7.498.001 osoba, saopstio je danas srpski zavod za statistiku. Crna Gora talac Kosova Predsjednik Vijeca gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic izjavio je da ce nova drzava Srbije i Crne Gore biti politicki kompromis i ocijenio da bi eventualno otcjepljenje Crne Gore zakomplikovalo situaciju u regionu. Evropa je zelela da ostanemo zajedno, da ne dodje do otcepljenja i dalje nestabilnosti jer bi ono dalje podstaklo teznje za stvaranje Velike Albanije. Ako postoji teritorijalni integritet, onda ostaje jedan prostor u kojem mogu da se vode pregovori sa kosovskim Albancima. Ako bi Crna Gora napustila tu konstrukciju, bilo bi gotovo nemoguce sa kosovskim Albancima pregovaratu o ostanku u Srbiji, kazao je Micunovic u intervjuu za becki Prese. FBI preuzima kontrolu nad policijom Srbije i Crne Gore? Potpredsjednik Medjunarodne policije za oblast narkotika Marko Nicovic rekao je danas da ce americki Federalni istrazni biro naredne godine, otvaranjem filijala u Srbiji i Crnoj Gori, najverovatnije, preuzeti kontrolu nad njihovim policijama. Ovu prognozu Nicovc je potkrijepio cinjenicom da je FBI to vec ucinio u Moskvi, Budimpesti, Pragu i Bonu, i da ne vidi razlog da to ne bude ucinjeno i kod nas. U izjavi za podgoricki dnevnik Dan, Nicovic je rekao da ni Evropa, ni Amerika vise nece imati strpljenja i tolerancije prema Srbiji i Crnoj Gori, jer je ocekivano da posle odlaska Slobodana Milosevica sa vlasti stanje bude bitno popravljeno, a nista se nije promenilo. www.pcnen.cg.yu/
[www.ANTIC.org] VLAST POLITOKRATIJE
Title: Message Izvestajisadogadjaja, 30. 12. 2002. Press klub pod nazivom "Drzavna skretnica". Domacin Pres kluba: Milan Milosevic. Ucesnici: Ilija Vujacic sa Fakulteta politickih nauka i Slobodan Samardzic, savetnik predsednika SRJVLAST POLITOKRATIJE "Dve stvari su ostale nedogovorene oko usvajanja Ustavne povolje, a to je ko ce biti fiskalni agent nove drzavne tvorevine, kao i kako ce se raspodeliti imovina Jugoslavije", rekao je Slobodan Samardzic, dodavsi da politicke strukture koje imaju vecinu u Srbiji i Crnoj Gori moraju da rese ova pitanja u najkracem roku. On je dodao da nova zajednica nece funkcionisati na osnovu ustava i zakona, vec na ad hoc politickim dogovorima elita - tacnije onih koji u tom trenutku imaju vecinu u svojim parlamentima - i da je vec sada lako naslutiti kako ce uopste takva drzava funkcionisati. Ilija Vujacic je izrazio sumnju da uopste postoji politicka volja za opstankom zajednicke drzave. On je dodao da se Ustavnom poveljom pravi orocena zajednica na tri godine, pa su stoga i pratece institucije privremene. "Kako je teklo donosenje same Povelje, tako ce se najverovatnije i odvijati rad zajednickih organa zajednice", rekao je Vujacic, dodavsi da crnogorska strana ocigledno pokazuje volju da nakon predvidjenog perioda krene svojim putem. Slobodan Samardzic je naglasio da je Evropska unija insistirala na drugim resenjima i da je svojevremeno Venecijanska komisija dala mnogo bolja resenja od onih koja se sadrzana u konacnoj verziji Povelje Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com
[www.ANTIC.org] Vesti 30. 12. 2002 - News 12. 30. 2002
Title: Message DNEVNE VESTI**Zvanicni sajt Vojske Jugoslavijetel:011/334-67-80Web adresa: www.vj.yuE-mail vesti su besplatne i mozete ih dalje proslediti.= = DAILY NEWSYugoslav Army's Official Sitetel:011/334-67-80Web site: www.vj.yuE-mail news are free and you can forward them Saopstenje za javnost Informativne sluzbe Generalstaba Vojske Jugoslavije Povodom novogodisnjih i bozicnih praznika nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Branko Krga uputio je pripadnicima Vojske Jugoslavije cestitku sledece sadrzine: "Gospodo oficiri, podoficiri, civilna lica na sluzbi u Vojsci Jugoslavije, vojnici, studenti, slusaoci i ucenici, U proteklih godinu dana, radeci cesto u veoma slozenim uslovima, zahvaljujuci dobroj organizovanosti i strucnosti i vasem pozrtvovanju, uspesno ste savladali brojne teskoce, obavili postavljene zadatke i dali znacajan doprinos izgradnji i ocuvanju borbene gotovosti jedinica, ustanova i komandi Vojske Jugoslavije u ukupnoj odbrambenoj moci nase otadzbine. Nesebicnim i profesionalnim radom, svako na svom mestu, doprineli ste ocuvanju mira i bezbednosti svih gradjana nase zemlje. Ocuvali ste cast profesije, iskazali visok stepen odgovornosti i doprineli afirmaciji Vojske Jugoslavije. Za sve sto ste uspesno uradili u ostvarivanju redovnih zadataka i na jacanju borbene gotovosti i ugleda Vojske Jugoslavije u prosloj godini, odajem vam najvece priznanje. Cestitajuci vam novogodisnje i bozicne praznike, uveren sam da cemo i u narednoj godini ocuvati mir i stabilnost, kao i uspesno zavrsiti zapocete poslove reorganizacije i modernizacije vojske. U novoj 2003. godini zelim vam da ostvarite svoje licne i profesionalne zelje, dobro zdravlje i mnogo radosti i srece". Nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Branko Krga izjavio je da su u toku priprema i upucivanje sanitetskog tima VJ za ucesce u mirovnoj misiji u Kongu, a da ima ponuda i za druge misije. General Krga je za frankfurtske "Vesti" rekao da je motivisanost pripadnika Vojske za ucesce u mirovnim operacijama takva da izbor ne predstavlja problem i naglasio da na te zadatke ne idu vojnici "po naredjenju", vec iskljucivo profesionalni sastav i to na doborovoljnoj osnovi. General Krga je dodao da je tokom 2002. godine iz VJ upuceno 80 oficira i podoficira na razlicite oblike skolovanja i usavrsavanja i to u Veliku Britaniju, Nemacku, Spaniju, Italiju, Madjarsku, Norvesku, Francusku, Rusiju, Cesku... "Pripadnici i jedinice Vojske dobro su obuceni i osposobljeni, te uz malu doobuku i prilagodjavanje savremenim standardima mogu u buducnosti za kratko vreme da budu angazovani u mirovnim misijama", rekao je nacelnik GS VJ. "Trenutno se na skolovanju u Evropi nalazi 20 oficira i podoficira VJ. Troskove skolovanja i usavrsavanja najcesce snose zemlje u koje su upucivane nase staresine", dodao je general Krga i istakao da ce u toku 2003. na specijalizaciju u razne evropske drzave otici 130 oficira VJ". U garnizonima Vojske Jugoslavije svecanu zakletvu u subotu je polozila decembarska klasa vojnika. Svecanostima su, pored rodbine vojnika i mnogobrojnih gostiju, prisustvovale i delegacije opstinskih organa vlasti. Nacelnik GS VJ general-pukovnik Branko Krga i komandant Beogradskog korpusa general-potpukovnik Radojko Stefanovic uspesne vojnicke dane pozeleli su mladim vojnicima u kasarni "Vojvoda Stepa Stepanovic". U Vazduhoplovno-nastavnom centru u Somboru svecanu obavezu mladim vojnicima, u ime GS VJ, cestitao je general-major Radomir Gordic, a cestitke su uputili i komandant Vazduhoplovno-nastavnog centra potpukovnik Zoran Grujic i predsednik Skupstine opstine Sombor Jovan Vujicic. U kasarni "Sima Pogacarevic" u Vranju svecanosti su prisustvovali pomocnik komandanta Pristinskog korpusa VJ pukovnik Mile Stanojkovic, clan drzavnog Koordinacionog tela za jug Srbije Mica Markovic, potpredsednik Skupstine opstine Vranje dr Dusan Aleksic i predstavnici Ministarstva unutrasnjih poslova. Svecanosti u kasarni "Sinkovac" u Leskovcu prisustvovali su pomocnik nacelnika GS VJ general-potpukovnik Milan Karajovic i komandant kasarne potpukovnik Miodrag Djurovic. Public Announcement of the YA General Staff Information Service Following New Year's and Christmas holidays, Yugoslav Army's Chief of Staff
[www.ANTIC.org] Dolazak pape u Jugoslaviju
Title: Message Dolazak pape u Jugoslaviju Delegacija SPC ide u Vatikan, posle koje se ocekuje dolazak nadbiskupa Turana u Beograd. Imajuci u vidu ovogodisnje posete i cinjenicu da papa iduce godine ponovo dolazi u Hrvatsku i Bosnu, da li to znaci da bi, ipak, mogao da poseti i nasu zemlju?- Dolazak nadbiskupa Turana u Beograd i odlazak delegacije SPC u Rim nemaju nikakve veze. Poziv Svetom sinodu SPC da poseti Svetu stolicu uputio je kardinal Kasper u maju tokom posete Beogradu. Poziv nadbiskupu Zan Luj Turanu, sekretaru za odnose sa drzavama Papskog drzavnog sekretarijata, uputila je Savezna vlada preko novog ambasadora SRJ u Vatikanu, u junu, odmah po predaji akreditiva. Ove posete dogovorene su sa dve nezavisne institucije. Sto se tice eventualne papine posete Jugoslaviji, moram da ponovim da sveti otac ima zarku zelju da doprinese ucvrscenju mira, jedinstva, zajednistva na Balkanu. S tim ciljem on je vec posetio Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu. Zato ce i iduce godine ponovo obici Hrvatsku i Bosnu. Normalno da bi bio presrecan ako bi mu mogucnosti dozvolile da dodje i u Jugoslaviju, s ciljem da doprinese razvoju ove napacene zemlje.Nadajmo se da ce se stvoriti klima potrebna da dodje do papine posete.n Posto mnogi misle da samo novinari pozivaju papu u Beograd, koliko su tacne price da su republicka i savezna vlast vec zvanicno pozvale papu, i da ce se potruditi da se SPC bar izjasni da nema nista protiv njegove posete?- To pitanje treba da se uputi vlastima ove zemlje. O dolasku pape razgovarao sam samo sa bivsim predsednikom Milosevicem, kad sam mu predao akreditive, u septembru 2000. godine. On mi je tada rekao da je njegova zelja da ovde vidi papu i da je cak o tome pricao sa patrijarhom Pavlom, ali mi nije rekao detalje tog razgovora. Pre nekoliko godina u ime katolicke zajednice nadbiskup Perko je kao predsednik Biskupske konferencije Jugoslavije uputio zahtev Svetoj stolici da papa dodje i poseti Jugoslaviju. Taj poziv i dalje stoji i kada budu postojali uslovi, on ce biti uslisen.n Kakav "dilomatski signal" ocekujete iz SPC?- Sveta stolica nema problema sa modalitetima. Dovoljno je da se ostvari klima potrebna za papinu posetu. http://www.danas.co.yu/20021221/vikend_frame_3.htm
[www.ANTIC.org] OCI U OCI sa Nataom Mii
Title: Message Nata¹a Miæiæ, predsednik Skup¹tine Srbije, na preuzimanju du¾nosti v. d. predsednika Srbije Ustav æu koristiti obazrivo Taj dodatni posao poku¹aæu da radim sa sve¹æu o odgovornosti koju podrazumeva. Insistiraæu na ustavnoj reformi Srbije Milanu Milutinoviæu je u nedelju 30. decembra prestao mandat predsednika Srbije. Tu du¾nost æe do izbora ¹efa dr¾ave ubuduæe, po sili Ustava, obavljati gospoða Nata¹a Miæiæ, predsednik Skup¹tine Srbije. Mladi advokat iz U¾ica u istoriju Srbije ulazi kao prva ¾ena predsednik dr¾ave, osim ¹to je to prvenstvo godinu dana ranije stekla i na mestu predsednika parlamenta. Za te dve, tako va¾ne, funkcije u jednoj zemlji, a pogotovo u Srbiji "posle svega", i pred izazovima koji tek predstoje, i jo¹ "na Balkanu", treba imati i ne¹to vi¹e od pameti, snage, volje. NIÈEG SENZACIONALNOG - Vrlo æu oprezno koristiti ovla¹æenja predsednika Republike. ©to se mene tièe, u obavljanju te funkcije neæe biti nièeg spektakularnog, niti senzacionalnog. Radiæu koliko se mora, ¹ta drugo da vam ka¾em? Ne znam ¹ta ljudi oèekuju. U veoma sam nezgodnoj situaciji, jer ja nisam izabrani predsednik Srbije. Izazovi su zaista te¹ki, i zbog toga je "Glas" pitao kako se oseæa pred inauguraciju.- Du¾nost v. d. predsednice preuzimam po sili Ustava i zakona i to u situaciji kada je to jedino prelazno re¹enje za okolnosti u kojima smo se na¹li. Taj novi i dodatni posao poku¹aæu da radim sa sve¹æu o odgovornosti koju on podrazumeva, a pogotovo s obzirom na delikatnost politièke situacije u kojoj se nalazimo. Koji æe biti Va¹i prvi potezi na toj fikciji i kako vidite buduænost Srbije?- Ovla¹æenja koja mi daje Ustav Srbije koristiæu obazrivo i primereno potrebi. Poku¹aæu da Srbiju ¹to bolje predstavim pogotovo prema svetu. Ljdi neprestano govore o predsedniku vrhovnom komandantu, predsedniku koji raspu¹ta Skup¹tinu. Ja mislim da su neka druga ovla¹æenja mo¾da jo¹ va¾nija. A ono na èemu æu najvi¹e insistirati je ozbiljna i, ¹to je moguæe br¾a, ustavna reforma u Srbiji. Biæete i prva ¾ena koja æe rukovoditi oru¾anim snagama zemlje. Kako vidite sebe na tom "mu¹kom poslu"?- Odrednica "mu¹ki posao" je Va¹a. Uèestvovanje u radu Vrhovnog saveta odbrane nema nikakve veze s tim da li je neko mu¹ko ili ¾ensko. Na tom organu odluèuju predstavnici civilne vlasti. To nije komandovanje vojskom u smislu vojnièkog, oficirskog posla. Osim, ako ne oèekujete da uskoro uðemo u neki novi rat, pa da odluèujemo o neposrednom anga¾ovanju vojske. Dakle, trudiæu se da ¹to je moguæe vi¹e forsiram proces pribli¾avanja evro- atlantskim integracijama. Prvi korak je, naravno, Partnerstvo za mir. Ne zaboravite, ja sam pre svega predsednica parlamenta i zalagaæu se za sna¾niju demokratsku kontrolu oru¾anih snaga. PRISTALA SAM NA UDARCE Kako reagujete na kritike, kako ih podnosite? Koji su udarci na politièkoj sceni u proteklih godinu-dve bili za Vas najte¾i?- Na kritike sam pristala kada sam u¹la u politièki ¾ivot. Smeta mi kada se ne po¹tuje ni neki elementarni nivo pristojnosti, ali na to ne mogu da utièem. Lièno, najvi¹e su mi smetali postupci nekih mojih koleginica i kolega iz Skup¹tine zato ¹to njima nisu vreðali samo mene nego i instituciju kojoj pripadaju. Ovo sa ustavnom poveljom se oteglo, kao da nije slutio na dobro. Kako vidite odnos Srbije i Crne Gore danas, a kako sutra i za tri godine?- Posao oko ustavne povelje traje veæ dugo, to je taèno. Ali je isto tako taèno da taj posao mora da bude temeljno uraðen da ne bi opet pravili nakaradnu dr¾avu koju od samog poèetka optereæuju nezadovoljstva i gunðanja. Od rezultata rada na izradi povelje i od stepena saglasnosti oko njenog teksta zavise odnosi Srbije i Crne Gore i sutra i za tri godine. I od toga, isto tako zavisi imid¾ i ugled svih nas pred meðunarodnom zajednicom. Prosto, to je test na¹e zrelosti i odgovornosti. Zala¾ete se za pribli¾avanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji. Da li je taj put lak¹i u zajednièkoj dr¾avi, s obzirom na probleme koji tu zajednicu optereæuju veæ du¾i niz godina?- Problemi koje ste pomenuli postoje upravo zato ¹to ta dr¾ava nije bila sazdana na zdravim osnovama. Stalno je proizvodila nezadovoljstva na obe strane. Ona je bila okvir koji nije mogao da pru¾i bilo kakve moguænosti za pribli¾avanje ni Evropskoj uniji ni bilo kome. Ako se zna ¹ta je èije i ko ima kakve nadle¾nosti, to mo¾e da ubrza proces integracije. Srbiji predstoji ustavna reforma. Akteri na politièkoj sceni se ne sla¾u ni oko nekih osnovnih pitanja. Kada mislite da bismo, u takvim okolnostima, mogli dobiti novi ustav?- Dono¹enje Ustava je neminovnost i tu nema spora. Imamo nekoliko predloga ili modela ustavnih re¹enja i od njih treba krenuti. Nisu razlike meðu njima ba¹ toliko velike
[www.ANTIC.org] Vojislav Kotunica o rezultatima u protekloj godini
Title: Message Vojislav Ko¹tunica o rezultatima u protekloj godini Rokove smo propustili Beogradski sporazum dogaðaj godine. Proteklu godinu æe pamtiti pamtiti kao godinu fizièkog i mentalnog nasilja, godinu la¾i i straha BEOGRAD - Oèekujem da æe do poèetka februara biti usvojena ustavna povelja. Prièa o povelji je prièa o izgubljenom vremenu i politièkoj kratkovidosti. Mogli smo da je donesemo ranije, ¹to se tièe meðunarodnih finansijskih organizacija sada vi¹e nismo u cajtnotu jer smo nekoliko rokova do sada propustili - izjavio je juèe Vojislav Ko¹tunica, predsednik SRJ na konferenciji za novinare, izdvajajuæi potpisivanje Beogradskog sporazuma kao dogaðaj godine. -Tim dokumentom saèuvana je zajednièka dr¾ava Srbije i Crne Gore. On nije idealan, ali omoguæuje da se sada¹nje stanje "ni tu ni tamo", izmeni - smatra predsednik SRJ. On je rekao da je znaèajno i to ¹to je u protekloj godini donet Zakon o saradnji sa Hagom, ali da mu je ¾ao ¹to to nije nai¹lo na pravi odjek u tom sudu. On æe proteklu godinu pamtiti kao godinu fizièkog i mentalnog nasilja, godinu la¾i, straha i ru¹enja svega ljudskog i bo¾ijeg. Jo¹ je naveo da je je 2002. godina bila godina ubistava, ksenofobiènosti, netolerencije, te da to ima veze sa siroma¹tvom, ali i nepostojanjem institucija. Kao svoj uspeh u 2002. godini predsednik SRJ je naveo oèuvanje dr¾ave, a neuspehom smatra lo¹e uslove ¾ivota. http://www.glas-javnosti.co.yu/
[www.ANTIC.org] SAROVIC: Nismo advokati SRJ
Title: Message SAROVIC: Nismo advokati SRJBanjaluka - Predsedavajuci Predsednistva Bosne i Hercegovine Mirko Sarovic kazao je da ne zeli da bude advokat SRJ koja ce se suociti sa tuzbom BiH za agresiju i genocid.- Ne zelimo da budemo advokati SRJ koja ce se na svoj nacin suociti sa tom tuzbom, sto nema direktne veze s onim sto ce raditi Srbi u BiH. Mi osporavamo sadrzaj tuzbe u kojoj se srpski narod u BiH tretira kao agresorski, a RS kao tvorevina koju treba ukinuti - kazao je on u intervjuu agenciji Onasa.On je rekao da pojavljivanje Biljane Plavsic pred Tribunalom i njena izjava mogu zasigurno da uticu na procese nekih drugih optuzenih, prvenstveno Milosevica i Krajisnika.- Priznanje Biljane Plavsic bice kljucna stvar u procesu protiv njih dvojice. Dakle, nije tacno da se sudjenje Plavsicevoj, njeno priznanje i njena posebna izjava nece koristiti za optuzivanje drugih. A sto se tice same Plavsiceve, ona je u sustini ovom izjavom sebi osigurala neslavno mjesto i mislim da je ona tragicna figura srpskog naroda, jer je s jedne strane prezrena od vlastitog naroda, a s druge osudjena kao ratni zlocinac - kazao je Sarovic. (FoNet) OBAVESTENJE CITAOCIMAIzjava Vojislava Seselja prema kojoj su Danas toliko prljave novine, da, kad u njima vidi citulju, znam da je umrlo neko veliko djubre, izrecena u petak na pripremnom rocistu u procesu Grujica Spasovic protiv lidera radikala, izazvala je burne reakcije medju citaocima i saradnicima naseg lista. Mnogi od onih koji su tokom pet i po godina izlazenja Danasa bili u sitauciji da javnost obaveste o smrti svojih bliskih i izabrali za to nase i svoje novine, raspituju se na koji nacin odgovoriti na jednu tako bezocnu i uvredljivu tvrdnju.Podjednako zgranuti i mi u Redakciji, obavestavamo javnost da cemo svim citaocima koji su na ovako brutalan nacin povredjeni u svom bolu staviti na uvid odgovarajucu originalnu dokumentaciju sa procesa.Po tumacenju pravnika, najdelotvornija zastita je privatna tuzba protiv Vojislava Seselja.Redakcija http://www.danas.co.yu/
[www.ANTIC.org] AMBASADORI PISU ZA DANAS - Miodrag Perisic: Odakle si ti, mali?
Title: Message
Odakle si ti, mali?
Miodrag
Perisic
Pamtim jednu anegdotu iz bezbrizne
knjizevnicke mladosti, sredinom sedamdesetih proslog stoleca, kojom se
uveseljavao uzi krug prijatelja. U rukopisu romana tada jos mladog pisca, koji
je lektor dobio na citanje, dva junaka srecu se na palubi broda nasred okeanske
pucine. Jedan ce upitati drugog: "Da li i vi plovite istim
brodom?"Nekoliko godina kasnije, kad god se ista
grupa, pomalo zlobno, prisecala te prozne besimislice, pokusavao sam da kazem da
nije rec samo o gluposti ("sindrom kneza Miskina" i u govoru i u ponasanju), vec
o autorovoj fascinaciji konvencijama, bar onim koji nisu poznati u njegovom
zavicaju. Kako bi nepoznati ljudi, inace, prilazili jedni drugima, ako se ne bi
koristili upravo alatom za otvaranje komunikacije, a to su upravo konvencije.
"Knjizevnost ne trpi tu vrstu banalnosti", ubedjivao bi me pisac, koji je i po
ponasanju, i po literaturi bio i drugaciji, ali i
darovitiji.Vec godinu i po dana sluzim, radim i
zivim u svetu gde su konvencije glavne sprave za bilo koji oblik komunikacije -
od protokola do sadrzajnih pregovora. Sva diplomatska saopstenja, obavestenja,
posta, pocinju i zavrsavaju se konvencionalnim frazama; ponasanje, stajanje,
sedenje, oslovljavanje, sve to radi se po odavno utvrdjenim pravilima, a sva
pravila su, u stvari, sluzbeni prevod bon tona najuctivijeg od svih postojecih
svetova.Za relativno kratko vreme, naucio sam da
postoje ljudi kojima te uctivosti prijaju do tacke kada pocinju da ih primenjuju
i u privatnom zivotu, postoje i oni sto ne haju mnogo za njih, ali verujem da je
najvise onih koji ih se pridrzavaju kao odredjenih pravila sluzbe i sluze se
njima sve dok imaju odgovarajucu uniformu na sebi. U svakom slucaju, u
diplomatskom svetu konvencije vaze i primenjuju se cak i kada u taj svet dodju
uljezi koji predstavljaju nocnu moru za protokol.Da
li uvek vaze? Pre nego sto odgovorim na ovo pitanje, napravicu kratak izlet.
Oduvek me je interesovala spoljna politika, pa sam poslednjih nekoliko godina
ucestvovanja u politici, pomalo na svoju ruku, posecivao nekoliko svetskih
politickih cenatara. Trudeci se da razumem promene u svetu, uceci o novim
procesima, posmatrao sam i ulogu pojedinca u diplomatiji (i politici). Za
trenutak, tu ulogu nazvacu "diplomatskim
paradoksom".Diplomate ne donose kljucne
odluke, niti imaju uticaja na unutrasnju politiku. Njihovo delovanje se pre vidi
kao reprezentativno ili interpretativno. Pa ipak, u poslednjih desetak godina,
svidjali se oni nama ili ne, nekoliko njih se jasno individualno profilisalo u
tom zanatu, tako da su dali i licna obelezja sluzbi koju su vrsili ili, cak,
poslovima koje su obavljali pred planetarnim medijima. Takodje, licni odnosi
medju politickim ili diplomatskim prvacima znatno uticu i na valjanost odnosa,
razume se, tamo gde su odnosi inace uredjeni i gde ne postoje krupniji deficiti
u unutrasnjoj politici.I u ovoj tacki vracamo se
pitanju o vazenju konvencija. Na licnom primeru uverio sam se da pravila
diplomatskog bon tona ne vaze bas u svakoj situaciji i ne primenjuju se bas na
svakog diplomatu. Postoji nekad i fina, jedva vidljiva mera ironije kada je rec
o titularnom oslovljavanju, pa i samooslovljavanju. Takva ironija moze se uociti
kod iskusnijih diplomata zemalja sa duzom diplomatskom tradicijom, a posebno u
drzavama gde sistem funkcionise cak i kad covek zataji. Medjutim, i tu vazi
jedna konvencija: nikada ne unosi ironicne nijanse pred onima za koje nisi
siguran da mogu da ih podnesu ili prepoznaju kao osobenost intelektualne
komunikacije.Upravo sam imao srecu da mi
dobrodoslicu u Otavu pozele dobronamerni i prijateljski naklonjeni ambasadori iz
zemalja Zapadne Evrope i to u prijatnoj atmosferi i sa postovanjem za talas
politickih promena koji je i mene doneo do Kanade. Kako sam imao lep prijem i u
domacim politickim krugovima, dobio sam posebnu motivaciju da s velikom
energijom krenem u veliku diplomatsku aktivnost. Ipak, opomena je veoma brzo
stigla i to upravo od ljudi za koje vec sada sa sigurnoscu mogu da kazem da gaje
prijateljsku naklonost i prema zemlji koju zastupam, a mozda i prema licnosti
prvog diplomate.Pocelo je sa neckanjem bivseg
nacelnika Gneralstaba VJ da se skloni sa duznosti. Pitanja koja sam dobijao u
raznim prilikama nisu bila licno neprijatna koliko za sistem koji zastupam.
Nastavilo se u trenutku kada je pocela snazna propaganda za razdvajanje Srbije i
Crne Gore. "Izvini", upitali su me jednog dana novi prijatelji, "kako se danas
zove zemlja koju zastupas i, uzgred, kada je vas nacionalni
praznik?"Kako da odgovorim da je kod nas na delu jos
uvek sleganje tla kao posle zemljotresa, kako da ih uverim da ce nase politicke
elite postici saglasnost, kada se danas moze sve doznati o dogadjajima i u
najzabacenijim budzacima planete? Konacno, kako da im na razuman i ubedljiv
nacin ponovim onu poznatu maksimu da se ljudi ne boje promena
[www.ANTIC.org] KARLA DEL PONTE NAJAVLJUJE PRODUENJE MANDATA HAKOG TRIBUNALA
Title: Message KARLA DEL PONTE NAJAVLJUJE PRODU®ENJE MANDATA HA©KOG TRIBUNALA Mo¾e i posle 2010. Glavni tu¾ilac smatra da Ha¹ki sud treba da radi sve dok ne budu osuðeni Mladiæ i Karad¾iæ Moskva, 30. decembra (Beta) Glavni tu¾ilac Ha¹kog tribunala Karla del Ponte izjavila je da bi taj sud za ratne zloèine trebalo da radi do 2010. godine, ali je navela da æe njegov mandat biti produ¾en ako do tada ne budu uhap¹eni biv¹i lideri bosanskih Srba Radovan Karad¾iæ i Ratko Mladiæ. "Trebalo bi da Tribunal do 2010. godine zavr¹i rad, ali ako Karad¾iæ i Mladiæ ne budu pronaðeni, ovla¹æenja tribunala biæe produ¾ena, i vrata na¹eg tribunala za njih æe biti otvorena. Dosada¹nji naèin hap¹enja nije ba¹ najbolji, ali æemo se za nekoliko godina veoma postarati da ih uhvatimo", rekla je Del Ponteova u intervjuu koji danas objavljuje moskovski dnevnik "Izvestija". Karla del Ponte izrazila je, meðutim, "duboko razoèaranje" time ¹to Karad¾iæ jo¹ nije uhap¹en, ali je ocenila da æe biv¹i predsednik Republike Srpske "sigurno biti uhvaæen", po¹to ona "ne sedi skr¹tenih ruku". Tribunal "neæe prestati da radi sve dok Karad¾iæ ne bude uhvaæen", istakla je glavni tu¾ilac Ha¹kog tribunala. Ona je, takoðe, izrazila nadu da æe za godinu dana biti zavr¹en proces biv¹em jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milo¹eviæ i ocenila da je "zadovoljna" time kako teèe taj proces. Prema njenim reèima, bilo bi bolje da Milo¹eviæa zastupaju advokati, pogotovu kada se on ne oseæa dobro. Na konstataciju novinara da je te¹ko poverovati da je Milo¹eviæ lièno davao naredbe za sve zloèine u BiH, ona je rekla da "on nije mogao da zna o svim sluèajevima, ali da ne mo¾e biti da uop¹te o tome nije znao". Upitana da prokomentari¹e to ¹to mnogi ruski politièari podr¾avaju Milo¹eviæa, Karla del Ponte je odgovorila da je tribunal dobio mandat od Saveta bezbednosti UN i da je ta podr¹ka njihova lièna stvar.
[www.ANTIC.org] Nova drava 2003.
Title: Message NAJVA®NIJI POSAO 2002. NIJE OKONÈAN Nova dr¾ava 2003. Ostaje nada da æe se zastava Srbije i Crne Gore na jarbol ispred Saveta Evrope podiæi do kraja januara Ustavna povelja Srbije i Crne Gore doèekala je novogodi¹nje praznike u stilu koji je sve vreme obele¾avao njeno sastavljanje: po ko zna koji put rok je "probijen". Iako izuzetno forsiran poslednjih dana, posao nije zavr¹en, i bez dvoumljenja mo¾e se reæi da najva¾niji posao iz 2002. godine nije okonèan, tako da ni¹ta drugo nije preostalo sem da konstatujemo da æe to u januaru opet biti prva politièka obaveza. Sve u nadi da æemo, mo¾da, biti spremni do kraja januara, kako bi se tada najzad na¹a zastava podigla na jarbol ispred Saveta Evrope. Mada bi neupuæeni ili ¹aljivd¾ije u èinjenici da je najvi¹e do¹lo do zastoja kod taèke 13. u razmatranju zakona o sprovoðenju povelje mogli da vide i baksuzluk, ipak reè je o mnogo ozbiljnijoj stvari: predstavljanju buduæe dr¾avne zajednice Srbije i Crne Gore u meðunarodnim finansijskim institucijama. Zato, neka se ni proroci u ovo ne ukljuèuju, jer ne bi nam se sa pomenutom brojkom, jednog dana, ba¹ sve dobro pisalo, recimo kod MMF-a i Svetske banke. Neozbiljnosti, zapravo, nema mesta. Ni posle zaista radnog vikenda Potkomisije, ni posle desetoèasovnog zasedanja Ustavna komisija nije uspela da "upakuje" zakon, veæ je sednica prekinuta, u nedelju, u kasnim veèernjim satima, jer nije bilo konaènog dogovora. A buduæi da ustavna povelja bez ovog akta ne mo¾e pred poslanike, podgorièki ishod onemoguæio je i odr¾avanje juèera¹nje sednice Skup¹tine Srbije, ali i Skup¹tine Crne Gore, koja je za danas planirala razmatranje "ustavnog paketa". Uverenje da je tajming u zavr¹nici bio zaista napregnut i ishitren, pored jo¹ nekih èlanova ovog tela, izneo je i Dragan Joèiæ, predstavnik Demokratske stranke Srbije, tvrdeæi da je Ustavna komisija na preksinoænoj sednici usaglasila polovinu zakona o sprovoðenju ustavne povelje, s tim da neke odredbe o Narodnoj banci nisu usvojene. Prema njegovim reèima, kopredsedavajuæi Dragan Kujoviæ opravdano je prekinuo sednicu, jer bi "svako forsiranje bilo neispravno". A za zakazivanje sednice Skup¹tine Srbije, ka¾e, niko od predstavnika stranaka i èlanova komisije nije znao, veæ su to saznali kad su prekjuèe doputovali u Podgoricu. - Nismo nai¹li na podr¹ku Demokratske stranke Srbije - rekao je novinarima Dragan Kujoviæ, ¹ef crnogorske delegacije i kopredsedavajuæi Ustavne komisije. On je objasnio da su se predstavnici crnogorske delegacije zalagali da u prelaznom periodu fiskalni agent dr¾avne zajednice bude Savezno ministarstvo za ekonomske odnose, a potom Ministarstvo za ekonomske odnose buduæe zajednice, dok bi ostale poslove predstavljanja u meðunarodnim finansijskim institucijama obavljale Centralna banka Crne Gore i Narodna banka Srbije, koja bi nastala od NBJ. Predstavnici DSS su, kako je objasnio, bili uporno protiv tog re¹enja i oni su "nakon neusvajanja tog re¹enja, tra¾ili da se sednica prekine". U tom zahtevu imali su podr¹ku crnogorske opozicije. Bez obzira na oèigledna razlièita tumaèenja i na komentar onoga ¹to se dogodilo, jasno je da novo odlaganje sada pomera neke druge planove. Prvobitno, povelja je bila oroèena do 31. decembra, a obrazovanje novih organa zajednice do 31. januara. Hoæe li ustavopisci i u 2003. godini nastaviti po starom? To bi, onda, odlagalo i na¹ ulazak u Evropu. Biljana Èpajak DANIJEL CVJETIÈANIN O SRBIJI I CRNOJ GORI Razlièite carine osnov za razdvajanje Podgorica, 30. decembra (Tanjug) Profesor Beogradskog univerziteta dr Danijel Cvjetiæanin veruje da bi razlièite carinske stope u Crnoj Gori i Srbiji, odnosno razlièiti spoljnotrgovinski re¾imi, bili osnov za razdvajanje, a ne za formiranje zajednièkog ekonomskog prostora dve republike. "Razlièite carinske stope dove¹æe vrlo brzo do formiranja visokih graniènih barijera izmeðu Crne Gore i Srbije. Protok robe æe biti vrlo spor, a onda je i pitanje dana kad æe se usporiti i protok radne snage", izjavio je Cvjetiæanin podgorièkom listu "Dan". Cvjetiæanin je i ministar finansija vlade u senci Demokratske stranke Srbije. SRS: Otkazivanje govori o politièkom rasulu u Srbiji Srpska radikalna stranka ocenila je juèe da "hitno zakazivanje, pa jo¹ hitnije otkazivanje" sednice Skup¹tine Srbije, na kojoj je trebalo da bude usvojena Ustavna povelja, na najbolji naèin pokazuje "politièko rasulo" u kakvom se Srbija danas nalazi. U
[www.ANTIC.org] Unistena ili ostecena trecina srpskih spomenika kulture
Title: Message Unistena ili ostecena trecina srpskih spomenika kulture Na Kosovu i Metohiji unistena je, ostecena ili ugrozena trecina spomenika srpske kulturne bastine i vise od polovine pravoslavnih crkava u kojima je odrzavana sluzba, objavio je Koordinacioni centar za Kosovo u brosuri "Kulturna bastina Srbije na Kosovu i Metohiji". Unistavanje srpskih kulturnih spomenika nakon oruzanih sukoba u Pokrajini upucuje da je bilo namerno, kao i da KFOR "nije predupredio ni onemogucio taj vandalizam, niti je nasao krivce", navedeno je u brosuri, predstavljenoj na konferenciji za novinare. Kako je, takodje, navedeno, UNMIK i KFOR ne sprovode relevantne odredbe Haske konvencije o zastiti kulturnih dobara, kao ni odgovarajucu odredbu Zajednickog dokumenta UNMIK-a i SRJ. Na osnovu toga, vlade Jugoslavije i Srbije "sticu utisak da se zlocini protiv kulturne bastine Srbije na Kosovu i Metohiji kriju i prepustaju zaboravu", zakljucuje se u brosuri. Koordinacioni centar je zbog toga zatrazio da komisija UNESCO-a poseti Kosovo i oceni stanje i ugrozenost spomenika kulture u Pokrajini, rekao je potpredsednik tog tela Branislav Krstic i podsetio da je u prethodnim izvestajima te organizacije navedeno da su uglavnom unisteni albanski i turski spomenici, za ciju restauraciju su predvidjena i sredstva. http://www.borba.co.yu/
