[www.ANTIC.org] FLES VESTI
FLE VESTI 19:21 EU-NATO-BiH # EU se sprema da preuzme i misiju u BiH BRISEL, 8. januara (Tanjug) - Evropska unija (EU) bi zzelela da od NATO preuzme mirovnu misiju u Bosni i Hercegovini (BiH) i, prema joss nepotvrdjenim vestima iz NATO alijanse, to bi se moglo dogoditi vech iduche godine. 19:16 HAG-MILUTINOVICH # Milutinovich za dva dana putuje u Hag BEOGRAD, 8. januara (Tanjug) - Procedura oko odlaska doskorassnjeg predsednika Srbije Milana Milutinovicha u Hag u zavrssnoj je fazi, saznao je vecceras Tanjug u Saveznom ministarstvu pravde, gde occekuju da se u naredna dva dana dogovore svi detalji. 18:58 POVELJA-MICHUNOVICH-BBC Michunovich: Potpisivanje zakona o Ustavnoj povelji u petak BEOGRAD, 8. januara (Tanjug) - Predsedavajuchi Ustavne komisije Dragoljub MIchunovich izrazio je nadu, u izjavi za Bi-Bi-Si, da che Zakon za sprovodjenje Ustavne povelje buduche drzzavne zajednice biti potpisan u petak, kada se odrzzava sastanak Ustavne komisije, possto je ocenio da je sazrela situacija za ressenje poslednjeg krupnog pitanja u Zakonu. 18:40 KOSMET-KOALICIJA-KRSTOVICH Krstovich: Djindjicheva izjava prihvatljiva BEOGRAD, 8. januara (Tanjug) - SSef poslanicckog kluba Koalicije Povratak u kosovskom parlamentu Dragissa Krstovich izjavio je danas Tanjugu da bi organizovanje dejtonske konferencije o Kosovu bilo logiccno i prihvatljivo. 18:36 CGORA-DJUKANOVICH-DEJTON Djukanovich: Dejtonski sporazum nemoguche revidirati PODGORICA, 8. januara (Tanjug) - Novoizabrani predsednik Vlade Crne Gore Milo Djukanovich ocenio je danas da je Dejtonski sporazum nemoguche revidirati i da se on ne mozze povezivati s razliccitim problemima u regionu, bez obzira na zaintersovanost svake drzzave za njihovo ressavanje. 18:16 CGORA-DJUKANOVICH-POVELJA Djukanovich: Prepucavanja u Srbiji usporavaju usvajanje Povelje PODGORICA, 8. januara (Tanjug) - Crnogorski premijer Milo Djukanovich izjavio je danas da ovoj republici odgovara da se Ustavna povelja drzzavne zajednice Srbije i Crne Gore usvoji ssto prije i ocijenio da su usporavanja u izradi ustavnog zakona posledica sukoba na politicckoj sceni Srbije. 18:12 KOSMET-SKUPSSTINA-SRBI Odluka o povratku u parlament posle dodatnih konsultacija BEOGRAD, 8. januara (Tanjug) - Koalicija Povratak, posle danassnjih razgovora s patrijarhom Pavlom i predsednikom Jugoslavije Vojislavom Kosstunicom, nije donela odluku o povratku u kosovski parlament, a konsultacije che biti nastavljene sutra s premijerom Zoranom Djindjichem i ssefom Koordinacionog centra Nebojssom CCovichem, saopsstio je ssef poslanicckog kluba koalicije Dragissa Krstovich. 17:46 KOSSTUNICA-KOSMET-POSLANICI # Za povratak u Skusstinu potrebno ispunjenje odredjenih uslova BEOGRAD, 8. januara (Tanjug) - Predsednik Jugoslavije Vojislav Kosstunica izjavio je danas, u razgovoru s poslanicckom grupom koalicije Povratak u Skupsstini Kosova i Metohije, da bi tessko bilo u ovom ccasu, bez ispunjenja odredjenih uslova, obrazlozziti povaratak srpskih poslanika u kosovski parlament. 16:47 SRBIJA-VLADA-DEJTON # Vlada Srbije posstuje Dejtonski sporazum BEOGRAD, 8. januara (Tanjug) - Vlada Srbije posstuje Dejtonski sporazum koji garantuje suverenitet Bosne i Hercegovini, ali occekuje da Srbija u pogledu Kosova i Metohije dobije iste takve garancije, saopsstio je danas Kabinet srpskog premijera. 16:44 CGORA-VLADA # Izabrana nova crnogorska vlada PODGORICA, 8. januara (Tanjug) - Crnogorski parlament izabrao je danas, bez prisustva opozicionih poslanika, novu republiccku vladu na ccijem se ccelu, nakon pet godina provedenih na funkciji predsednika Republike, ponovo nassao Milo Djukanovich. http://www.tanjug.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Vesti dana
Vesti dana Djukanovi: Povelja kasni zbog prepucavanja u Srbiji PODGORICA, 8. januara 2003. (Beta) - Predsednik crnogorske vlade Milo Djukanovi izjavio je danas da je usvajanje Ustavne povelje usporeno zbog prepucavanja na politikoj sceni Srbije. To je neto to ne odgovara Crnoj Gori. Crnoj Gori odgovara to bra implementacija Beogradskog sporazuma i da ponu da konano teku svi rokovi predvidjeni Beogradskim sporazumom, rekao je novinarima u skuptini Djukanovi. Komentariui izjavu srpskog premijera Zorana Djindjia da ako Kosovo bude nezavisno treba ponovo organizovati Dejton, Djukanovi je rekao da nikakvo revidiranje Dejtonskog sporazuma nije mogue. Mislim da je nemogue povezivati tako razliite probleme u regionu bez obzira na zainteresovanost jedne drave za te probleme, rekao je Djukanovi. Dodao je da je Dejtonski sporazum obezbedio stabilnost BiH i celog regiona. Kazao je da je Kosovo i dalje otvoren problem i da se nepotrebno oklevalo na definisanju ustavnopravnog poloaja Kosova. To je pitanje koje se mora reiti u trouglu Beograd, Pritina, medjunarodna zajednica, dodao je crnogorski premijer. (kraj) Povratak na vrh strane Izabrana nova vlada Crne Gore PODGORICA, 8. januara 2003. (Beta) - Crnogorski parlament izabrao je danas novu vladu na ijem elu je dosadanji predsednik Crne Gore Milo Djukanovi. Potpredsednici vlade su Dragan Djurovi, Branimir Gvozdenovi (SDP), Jusuf Kalamperovi (SDP) dok e etvrti potpredsednik zaduen za finansijski sistem biti izabran na narednoj sednici parlamenta. ef diplomatije je Dragia Burzan, ministar pomorstva i saobraaja Andrija Lompar, ministar zdravlja Miodrag Pavlii, ministar policije Milan Filipovi, ministar prosvete je Slobodan Backovi, kulture Vesna Kilibarda, zatite ivotne sredine Ranko Radovi i rada Slavoljub Stijepovi. Ministar novoosnovanog Ministarstva za ekonomske odnose i evropske integracije jeste dosadanji ef crnogorske misije u Briselu Slavica Milai. Na mestu ministra finansija ostao je Miroslav Ivanievi, poljoprivrede Milutin Simovi, privrede Darko Uskokovi, pravde eljko turanovi, dok je ministar za zatitu prava manjinskih naroda Gzim Hajdinag. Skuptina nije izabrala ministra turizma, jer je predloeni kandidat Predrag Nenezi obavestio premijera da trenutno nije spreman da obavlja tu funkciju zbog traginih posledica saobraajne nesree u kojoj je uestvovao. Ministar bez portfelja je Fuad Numanovi. (kraj) Povratak na vrh strane Vlada Srbije ne osporava Dejton BEOGRAD, 8. januara 2003. (Beta) - Kabinet srpskog premijera Zorana Djindjia saoptio je danas da vlada potuje Dejtonski sporazum koji garantuje suverenitet BiH, ali i da oekuje da Srbija u pogledu Kosova i Metohije dobije iste takve garancije. Ne treba osporavati Dejtonski sporazum koji utvrdjuje dravni suverenittet BiH, ali iz istih razloga ne treba osporavati ni suverenitet Srbije na celoj njenoj teritoriji, navodi se u saoptenju Djindjievog kabineta povodom reagovanja na intervju premijera nemakom pigl. Medjunarodna zajednica je obavezna da primenjuje iste arine prema celovitosti teritorije i teritorijalnoj nepovredivosti svake drave, dodaje se u saoptenju. Pojedini mediji preneli su proteklih dana da je Djindji piglu rekao da e Beograd zatraiti novu dejtonsku konferenciju radi odredjivanja novih granica na Balkanu ako kosovski Albanci nastave da insistiraju na nezavisnosti. (kraj) Povratak na vrh strane Solana priprema novu balkansku turneju BRISEL, 8. januara 2003. (Beta) - Visoki predstavnik EU Havijer Solana idue srede treba da otputuje u Sarajevo, gde e zvanino oznaiti poetak evropske policijske misije u BiH i s medjunarodnim i domaim zvaninicma razgovarati o mogunosti da vojne snage Unije u dogledno vreme preuzmu misiju od Sfora, pod komandom NATO. Solana e, kako su agenciji Beta danas rekli izvori EU, zatim otputovati u Skoplje da se uveri u postojano sprovodjenje Ohridskog mirovnog sporazuma i dobije konkretnije odgovore na oekivanja EU da, eventualno, svoje snage ukljui u mirovnu i misiju stabilizacije prilika u Makedoniji, koju zasad ostvaruju NATO i posmatrai OEBS. Zvaninici Evropske komisije i Saveta ministara EU s razumljivim oprezom oekuju da se ispune najnovija obeanja nadlenih u Beogradu i Podgorici da e ustavna povelja srpsko-crnogorske dravne zajednice biti usvojena u petak, reeno je Beti. (kraj) Povratak na vrh strane I dalje neizvesno usvajanje zakona BEOGRAD, 8. januara 2003. (Beta) - Kopredavajui Ustavne komisije Boko Risti i Dragoljub Miunovi izrazili su danas oekivanje da e zakon o sprovodjenju povelje biti usaglaen u petak, 10. januara. Risti je rekao agenciji Beta da bi zakon trebalo da bude usaglaen u petak ukoliko ne dodje do politiki motivisane opstrukcije. On je kazao da e najverovatnije biti prihvaeno reenje da u prelaznom periodu, do konstituisanja institucija nove zajednice, sadanje Savezno ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom preuzme ulogu fiskalnog agenta koji e predstavljati zemlju u medjunarodnim
[www.ANTIC.org] TIKER vesti
Title: Message vesti 8. januar 2003. MOSKVA - Ruski kosmonaut na medjunarodnoj orbitalnoj stanici, Nikolaj Budarin, nece izaci u setnju kosmosom 15. januara, kako je bilo planirano. On nije prosao medicinski test i na poslovima montaze u otvorenom kosmosu izvan orbitalne stanice njega ce zameniti americki kolega Donald Petit. Opste zdravstveno stanje ruskog kosmonauta medjutim, nije prepreka da on i dalje obavlja duznost glavnog inzenjera kosmicke stanice i njegova vanredna zamena se ne planira, prenosi vest ruskih medija dopisnik Tikera iz Moskve, Sinisa Randelovic. SARAJEVO - Ministarstvo inostranih poslova BiH u juce je javno osudilo izjavu premijera Srbije Zorana Djindjica da ce "Beograd zatraziti novu "Dejtonsku konferenciju" radi odredjivanja novih granica na Balkanu, ukoliko Albanci sa Kosova nastave da insistiraju na nezavisnosti ove srpske pokrajine". Ministarstvo BiH ovu izjavu smatra stetnom za nastavak procesa dobro-susedske saradnje u regionu i ocekuje da ovu izjavu premijera Srbije osude svi relevantni medjunarodni faktori uz komentar "da ovo nije prvi put da srpski premijer na ovaj nacin pokusava ozivljavanja starih projekata o trgovini teritorijama i ljudskim sudbinama na Balkanu, stoji izmedju ostalog u Saopstenju MIP-a BIH. Medjutim, neki americki komentatori su izjavili da je takva izjava ocekivana, kao sto su i ocekivane teznje skoro svih zemalja u regionu, da se posle raspada SFRJ i Jugoslavije izvrsi redefinisanje nekih teritorijalnih pitanja. BEOGRAD - Predsednik SPO Vuk Draskovic uputio je poziv Medjunarodnoj zajednici da intervenise uvodjenjem "prinudne uprave" nad SDB i srpskim MUP-om. Draskovic je optuzio medije da cute o zlocinima, koji su izvrseni nakon promene rezima 5.oktobra 2000 godine,kao sto su isto cutali i za vreme rezima Slobodana Milosevica. On je rekao da "posto u Srbiji ne postoje snage koje bi mogle da pohapse mafiju i eskadrone smrti, treba da se pozovu antiteroristicki specijalci iz EU i SAD". BEOGRAD - Poslanici koalicije "Povratak" u Parlamentu Kosova i Metohije danas su imali u Beogradu odvojene sastanke na svoj zahtev, sa srpskim patrijarhom gospodinom Pavlom i predsednikom Jugoslavije Vojislavom Kostunicom. Oni su razgovarali o pitanju ponovnog ukljucenja poslanika ove koalicije koju cine srpski poslanici, u rad Kosovskog parlamenta. Nakon sastanaka je izdato saopstenje, u kome je izmedju ostalog od predsednistva DOS-a zatrazeno da se odrzi sastanak toga tela, da bi se razmotrio rad Koordinacionog centra za Kosovo i Jug Srbije, rad predsednika Nebojse Covica i izvestaj o trosenju sredstava namenjih za potrebe ove institucije. BERLIN - Kako je u nedavnom izvestaju ocenila nemacka Drezner banka bruto nacionalni proizvod u Srbiji iznosio je u 2001. godini 10,86 milijardi dolara, dok se u 2002. godini ocekuje povecanje od 10%. Ova poznata nemacka banka takodje navodi da je proces transformacije privrede u Srbiji uspesno zapoceo. Medjutim, kao otezavajucu okolnost Drezner banka navodi da je produktivnost rada svega na nivou od oko 30% od one u Nemackoj i zemljama EU, sto relativizuje izuzetno niske plate i primanja, zbog kojih bi se isplatile investicije u srpska preduzeca. http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] TIKER NASLOVI
Title: Message naslovi Na jucerasnjoj Bozicnoj liturgiji u Hramu Svetog Save prisustvovalo je neocekivano malo vernika, svega nekoliko stotina koliko ih je bilo i u Sabornoj crkvi, za razliku od proslogodisnje na kojoj je prisustvovalo oko 4 hiljade gradjana u Hramu koji inace moze da primi istovremeno oko 7 hiljada vernika I pored dosta uzdrzanih komentara, uoci pustanja u rad platnog prometa preko poslovnih banaka u Srbiji, prvi dan poslovanja pokazao je da su se banke u Srbiji dobro pripremile za ovaj posao i da je ZOP definitivno ukinut, rekao je Ministar Bozidar Djelic Sutra ce se u Haskom tribunalu nastaviti sudjenja i na optuzenickim klupama nacice se samo Srbi: Stanislav Galic, Milomir Stakic, Blagoje Simic, Miroslav Tadic i Simo Zaric. U cetvrtak ce se pred sudom pojaviti i Slobodan Milosevic, a krajem januara pocinje sudjenje Momcilu Krajisniku Prema pisanju nemacke novinske agencije "DPA", Papa Jovan Pavle II. posetice 22. juna Banjaluku. Ovu vest su potvrdili neki nemacki listovi i italijanski "Mesadjero" Nakon sto je nemacki kancelar Sreder zabranio pisanje nemackim medijima u vezi sa farbanjem svoje kose, ponovo je preko svog advokata zapretio medijima ukoliko budu pisali o najnovijoj "krizi u njegovom braku" javlja DPA Na teritoriji sabacko-valjevske eparhije veronauku pohadja 92,6% ucenika, izjavio je vladika Lavrentije Tokom Bozicne noci u gradu Beogradu se rodilo 12 beba, sedam decaka i pet devojcica, aprvorodjena beba je bila decak Kako pise danasnji "Nacional" ucesnici Adventistickog bozicnog kampa u Pentekostnoj crkvi u mestu Karanovcu kod Varvarina, porusili su u toku noci izmedju petka i subote 20 spomenika na pravoslavnom groblju. U ovom mestu vec pedeset godina postoji pored Pravoslavne i Protestantska -pentekostna crkva u kojoj je organizovan kamp za mlade i decu ove veroispovesti iz cele Srbije Jedna od najstarijih domacih konditorskih kompanija "SOKO-STARK" je za Bozicne praznike od pocetka novembra povodom 80. godina postojanja poklonila skoro 15 tona svojih proizvoda, najvise slatkisa deci i socijalno ugrozenima U manastiru Zica obavljeno je za Bozic krstenje vise od 500 dece i omladine na masovnom krstenju, posle koga je za sve priredjen zajednicki rucak. Tako je obnovljena praksa takvog krstenja koje se inace do Drugog svetskog rata obavljalo o Bozicu svake godine besplatno. http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] Monasi Esfigmena moraju da napuste Svetu Goru
Title: Message TREBINJE.com Ìîíàñè Åñôèãìåíà ìîðà¼ó äà íàïóñòå Ñâåòó ÃîðóÄàòóì: 05. 01. 2003. Ðóáðèêà: Ïðàâîñëàâå Ñóêîá èçìåó îâîã ìàíàñòèðà è Ïàòðè¼àðøè¼å òðà¼å âå ãîòîâî òðè äåöåíè¼å. Îâà¼, êàî è ñâè äðóãè ìàíàñòèðè Àòîñà, ïîä ¼óðèñäèêöè¼îì ¼å Öàðèãðàäà. Äóæíîñò ìîíàõà ¼å äà áóäó ïîñëóøíè ñâîìå åïèñêîïó è ïàòðè¼àðõó, òàêîå äà íà ëèòóðãè¼è ìîëèòâåíî ñïîìèó èõîâà èìåíà. Åñôèãìåíñêè ìîíàñè ñó îäàâíî îòêàçàëè ñâî¼å îáàâåçå.Ïî îäëóöè Öàðèãðàäñêå ïàòðè¼àðøè¼å, ìîíàñè ñâåòîãîðñêîã ãð÷êîã ìàíàñòèðà Åñôèãìåí ìîðà¼ó äî 28. ¼àíóàðà äà íàïóñòå îâ༠ìàíàñòèð. Îäëóêó ¼å äîíåëà ñâåòîãîðñêà óïðàâà 26. äåöåìáðà íà çàõòåâ Öàðèãðàäñêå âàñååíñêå ïàòðè¼àðøè¼å. Êàêî ìàíàñòèð ñàîïøòàâà, ó åìó èìà 117 ìîíàõà. Îíè íèñó ñïðåìíè äîáðîâîíî äà îäó. Òðàæå îä ïðàâîñëàâíèõ ó ñâåòó äà èõ ïîäðæè è äà øàå ïðîòåñòíà ïèñìà. Ïðåïîðó÷ó¼ó äà ñå ïåòèöè¼å øàó Íèíó åìåëè¼ó, ïðåäñåäíèêó Êîìèòåòà çà æàëáå Åâðîïñêîã ïàðëàìåíòà ó Ëóêñåìáóðãó, ìèíèñòðó èíîñòðàíèõ ïîñëîâà Ãð÷êå Ïàïàíäðåóó, åãîâîì çàìåíèêó Ìåãðèîòèñó, êàî è ìîíàøêî¼ óïðàâè Ñâåòå Ãîðå (£åðà Åïèñòàñè¼à). Ãð÷êà ïîëèöè¼à ïîêóøàâà ñâàêîì ìîíàõó ïî¼åäèíà÷íî äà óðó÷è ðåøåå êî¼èì ñå íàëàæå íàïóøòàå ìàíàñòèðà. Ìîíàñè, ïàê, îäáè¼à¼ó äà ïðèìå ðåøåå èñòè÷óè äà èõ "ñàìî ìðòâå" ìîãó èçíåòè. Îïòóæó¼ó ãð÷êó ïîëèöè¼ó äà êðøè ìåóíàðîäíî ïðàâî, íàâîäíî íå ïîøòó¼óè àóòîíîìè¼ó Ñâåòå Ãîðå. Ãíåâíè ñó è íà óïðàâó ìîíàøêå ðåïóáëèêå øòî ¼å "ñàó÷åñíèê" Öàðèãðàäñêî¼ ïàòðè¼àðøè¼è. Ñóêîá èçìåó îâîã ìàíàñòèðà è Ïàòðè¼àðøè¼å òðà¼å âå ãîòîâî òðè äåöåíè¼å. Îâà¼, êàî è ñâè äðóãè ìàíàñòèðè Àòîñà, ïîä ¼óðèñäèêöè¼îì ¼å Öàðèãðàäà. Äóæíîñò ìîíàõà ¼å äà áóäó ïîñëóøíè ñâîìå åïèñêîïó è ïàòðè¼àðõó, òàêîå äà íà ëèòóðãè¼è ìîëèòâåíî ñïîìèó èõîâà èìåíà. Åñôèãìåíñêè ìîíàñè ñó îäàâíî îòêàçàëè ñâî¼å îáàâåçå. £àâàíî ¼å äà óìåñòî ñâîã íàäëåæíîã ïàòðè¼àðõà Âàðòîëîìå¼à ñïîìèó èìå àòèíñêîã àðõèåïèñêîïà Õðèñòîäóëà êî¼è ¼å è ñàì çàòðàæèî äà òî íå ÷èíå. Òâðäå äà ñó îíè "èñòèíèòî ïðàâîñëàâíè," à äà òî öàðèãðàäñêè ïàòðè¼àðñè âèøå íèñó, ïîøòî ñó ïîòïàëè ïîä óòèö༠"íà¼âåå ¼åðåñè" - åêóìåíèçìà. Êîíôëèêò èçáè¼à îäìàõ ïîñëå ñóñðåòà öàðèãðàäñêîã ïàòðè¼àðõà Àòèíàãîðå ñà ïàïîì Ïàâëîì Øåñòèì. Îíè ñó òàäà îäëó÷èëè äà ñå ìåóñîáíà àíàòåìà, ïðîêëèàå, óêèíå è äà ¼å ïîòðåáíî äà èçìåó äâå öðêâå ïîñòî¼å ðåäîâíè êîíòàêòè. Ïàòðè¼àðñè ñó îñèì ñà êàòîëèöèìà óñïîñòàâèëè äîáðå îäíîñå è ñà àíãëèêàíöèìà è ïðîòåñòàíòèìà êî¼å åñôèãìåíöè òàêîå ñìàòðà¼ó êðèâîâåðöèìà è îòïàäíèöèìà. Öàðèãðàä ¼å âåîìà àêòèâàí ó Ñâåòñêîì ñàâåòó öðêàâà (ÑÑÖ), çà êî¼è ó îâîì ìàíàñòèðó íå æåëå íè äà ÷ó¼ó. Åñôèãìåí ¼å ïîñòàî öåíòàð ñóïðîòñòàâàà ñâî¼î¼ ïàòðè¼àðøè¼è è ïðåêî ñâî¼èõ ïóáëèêàöè¼à ñâå ìàå áèðà ðå÷è êàäà ãîâîðè î ïàòðè¼àðõó Âàðòîëîìå¼ó. Ñâè ïîçèâè íà "ðàçóì", äèñöèïëèíó è ðåä, íèñó óñïåëè. Ïàòðè¼àðøè¼à èìà ñâî¼ êîìèòåò çà Àòîñ êî¼èì ïðåäñåäàâà ìèòðîïîëèò õåëèîïîñêè Àòàíàñè¼å, à ÷èíå ãà è ìèòðîïîëèòè ôèëàäåëôè¼ñêè, ñåâàñòè¼ñêè è ëàîäèêè¼ñêè. Ðàçãîâîðè ñà ìîíàñèìà äî ñàäà íèñó äàâàëè ïîçèòèâíîã ðåçóëòàòà. Ïðå îñàì ìåñåöè ìàíàñòèðó ¼å ïî íàëîãó ãð÷êèõ âëàñòè óêèíóò áàíêîâíè ðà÷óí ïðåêî êîãà ñó ñòèçàëè áîãàòè ïðèëîçè. Ìîíàñè ñó ïðîòåñòîâàëè ñìàòðà¼óè ìåðó ïðîòèâçàêîíèòîì, íàñòàâà¼óè áîðáó ñà "åêóìåíñêîì ¼åðåñè". Ìàíàñòèðó Åñôèãìåí ïðèïàäà îñàìíàåñòî ìåñòî ó ðåäîñëåäó ìàíàñòèðà. Îí íè¼å ñòàëíî çàñòóïåí ó öåíòðàëíî¼ ñâåòîãîðñêî¼ óïðàâè. Ñðáèìà ¼å äîáðî ïîçíàò ïîøòî ¼å íà¼áëèæè Õèëàíäàðó îä êîãà ¼å óäàåí ñàìî íåêîëèêî êèëîìåòàðà. Ïî ïðåäàó, îñíîâàí ¼å ¼îø ó ïåòîì âåêó ó âðåìå âèçàíòè¼ñêå öàðèöå Ïóëõåðè¼å. Ó Ñâåòîãîðñêîì òèïèêó èç 1045. ñå ïîìèå îâ༠ìàíàñòèð êî¼è ¼å òðè ïóòà ïîñòðàäàî îä ïèðàòà ñà ìîðà. Âèøå ïóòà ãà ¼å çàäåñèî ïîæàð, ïîñåáíî 1491. ãîäèíå. Ó åìó ñó íåêàäà íà íåêî âðåìå æèâåëà è äâà ñâåòèòåà - Àòàíàñè¼å, ïîòîè ïàòðè¼àðõ Öàðèãðàäà è Ãðèãîðè¼å Ïàëàìà. Òóðñêà âî¼ñêà ¼å îêóïèðàëà Åñôèãìåí çà âðåìå ãð÷êîã óñòàíêà 1821. Íåêàäà ¼å ìàíàñòèð èìàî áðî¼íå íåïîêðåòíèíå ó âèøå ãðàäîâà, àëè âðåìåíîì ¼å ïîñòàî ñâå ñèðîìàøíè¼è. Ó òóðñêî äîáà íè¼å èìàî óâåê ñðåäñòàâà çà ïëààå ïîðåçà, ïî÷åòêîì 20. âåêà ¼å Ðóñè¼à îòêóïèëà äóãîâå. Ìàíàñòèð ¼å ïîñâååí Âàçíåñåó Ãîñïîäåì. Èìà ñåäàì õðàìîâà íà ïðîñòîðó ìàíàñòèðñêîã êîìïëåêñà, à èñòî òîëèêî âàí åãà. Áèáëèîòåêà ÷óâà îêî 400 ðóêîïèñíèõ è îñàì õèàäà øòàìïàíèõ êèãà. Ïðåìà îâîìå ìàíàñòèðó èìà¼ó ¼àêå ñèìïàòè¼å ãð÷êè ñòàðîêàëåíäàðöè êî¼è ñó ñå ïðå îñàìäåñåòàê ãîäèíà îäâî¼èëè îä Àòèíå, ñòóïèâøè ó ðàñêîë, íå ïðèõâàòà¼óè íàïóøòàå £óëè¼àíñêîã êàëåíäàðà. Îä òàäà ñó ñå îíè èçäåëèëè íà áåçáðî¼ ãðóïà, à Öàðèãðàä èõ ñâðñòàâà ãîòîâî íà íèâî ñåêòè. Äðóãè ñâåòîãîðñêè ãð÷êè ìàíàñòèðè íå äåëå èõîâ åêñòðåìíè ñòàâ. Íàêëîåíè ñó èì ïî ñâåòó ãðóïå è ïðàâîñëàâíå çà¼åäíèöå êî¼å ñó è ñàìå âàí êàíîíñêîã, ðåãóëàðíîã, ñòàòóñà. Îäëó÷íîñò öàðèãðàäñêîã ïàòðè¼àðõà Âàðòîëîìå¼à íè¼å èçíåíàó¼óà, âå ó ñêëàäó ñà öðêâåíèì ïîðåòêîì. Ñà åñôèãìåíñêèì ìîíàñèìà çàòî ñå äî ñàäà íèêî ¼àâíî íè¼å ñîëèäàðèñàî. Ìåðà èñååà å áèòè ñïðîâåäåíà, âåðîâàòíî íå ñàñâèì áðçî ïîøòî ñå æåëè èçáåè ïðèìåíà ôèçè÷êå ñèëå îä ñòðàíå ãð÷êå ïîëèöè¼å. Îíà ìîæå íà çàõòåâ Öàðèãðàäà
[www.ANTIC.org] Proslava Bozica u dijaspori
Proslava Bozica u dijaspori Jugoslovenski iseljenici pravoslavne vere u Kanadi proslavljaju Bozic u svojim domovima. U Otavi se svake godine vernicima i svim iseljenicima obraca episkop kanadski vladika Georgije iz Miltona, jedinog srpskog manastira u Kanadi. Tamo gde to uslovi i kanadski propisi o bezbednosti i zastiti okoline dozvoljavaju, na Badnje vece lozi se i veliki badnjak na otvorenom prostoru. U svim crkvama se cita Bozicna poslanica Patrijarha Pavla i arhijereja Srpske pravoslavne crkve. U Spaniji Srbi i Crnogorci Bozicne praznike uglavnom provode u krugu porodica ili medju prijateljima, uz tradicionalnu kuhinju. Za jugoslovensku dijasporu u Pragu, Bozic je prilika da se okupe prijatelji, i to uglavnom u restoranima ciji su vlasnici Jugosloveni. Rusi i Jugosloveni sasvim ispune pravoslavni hram Svetih Cirila i Metodija u Pragu, gde liturgije tradicionalno sluzi poglavar Ceske i slovacke pravoslavne crkve. Proslavljen Bozic u Splitu i Dubroniku Pravoslavni vernici u Splitu i Dubrovniku proslavili su danas Bozic po julijanskom kalendaru. Na svecanoj liturgiju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi na Obrovu splitski paroh protojerej Slavko Zorica cestitao je Bozic svojim vernicima i pozeleo mir i srecu svim ljudima dobre volje nezavisno od verske pripadnosti, a procitana je i poslanica Patrijarha Srpske pravoslanve crkve Gopsodina Pavla. Svecana liturgija u Dubrovniku odrzana je u crkvi Svetog Blagovestanja u kojoj je paroh protojerej dubrovacki Goran Spaic, u bozicnoj cestitki, ukazao na znacenje radosti i mira u vreme Bozica i procitao cestitku koju je uputio dubrovacki biskup monsinjor Zelimir Puljic. Bozic na Kosovu Episkop rasko-prizrenski Artemije sluzio je Bozicnu liturgiju u manastiru Gracanica pred nekoliko stotina vernika. Nakon liturgije, vladika Artemije procitao je Bozicnu poslanicu patrijarha srpskog Pavla i deci podelio Bozicne poklone. Bozicna liturgija sluzena je i u crkvi Svetog Nikole u Pristini. Liturgiju je sluzio svestenik Miroslav Popadic pred oko 50 pravoslavnih vernika. Posle liturgije svestenik je podelio Bozicne poklone za desetoro dece iz Pristine. Oko crkve je za vreme sluzbe bilo rasporedjeno obezbedjenje KFOR-a, a liturgija je zavrsena bez incidenata. Veliki broj Srba iz severnog dela Kosovska Mitrovice prisustvovao je ujutro Bozicnoj svetoj liturgiji u Hramu Sveti Sava u juznom delu tog grada, javlja TANJUG. Srbi su do Hrama u juznom delu Mitrovice, gde zive gotovo iskljucivo Albanci, doputovali u pratnji vojnika KFOR-a, a incidenata prilikom sluzenja pravoslavnog obreda nije bilo. Bozic u Prizrenu Preostalih 70-ak Srba u Prizrenu Bozic je proslavilo u svojim kucama i u krugu sedista Rasko-prizrenske eparhije. Svestenik Aleksandar Nespalic rekao je BETI da je jutros u Prizrenu sa jos nekoliko svestenika i 30-ak vernika odrzao svetu liturgiju. Bilo nas je samo pola od preostalih Srba u Prizrenu. To je prilicno tuzno, jer nas je do pre koju godinu u ovakvim prilikama bilo na hiljade, rekao je otac Nespalic i dodao da crkva nece prekidati tradiciju bogosluzenja u svim sredinama na Kosovu, bez obzira koliko je Srba preostalo. Svestenik Nespalic je raseljenim Srbima iz Prizrena porucio da pokusaju da se vrate. Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] SVETSKA ZAJEDNICA I TERORIZAM
SVETSKA ZAJEDNICA I TERORIZAM 5.1.2003. 12:30 SVETSKA ZAJEDNICA I TERORIZAM: KONFRONTACIJA SE NASTAVLJA Valentin KUNJIN, politicki komentator RIA Novosti (Moskva, RIA Novosti- za DANAS) Analizirajuci rezultate 2002. godine mnogi politicki posmataci postavljaju pitanje: je li svetska zajednica nacinila sustinske pomake u borbi protiv medjunarodnog terorizma? Na zalost, hronika dogadjaja tokom poslednjih meseci protekle godine ne omogucava nam da pozitivno odgovorimo na to pitanje. Podsetimo se. U oktobru su cecenski teroristi u jednom od pozorisnih centara u Moskvi uzeli 800 talaca. Poginulo je 129 ljudi. Istog meseca odjeknula je eksplozija u jednom od odmaralista na indonezzanskom ostrvu Bali, koja je odnela 187 zivota, a u Helsinkiju je poginulo sedam ljudi od eksplozije u trgovinskom centru finske prestonice. U novembru je 16 ljudi poginulo od eksplozije u hotelu kenijskog grada Mombase. Istovremeno je tamo pucano na avion sa izraelskim turistima. U Vasingtonu i njegovoj okolini deset ljudi ubijeno je iz snajpera. Isto je tako krvav bio i poslednji mesec protekle godine. Krajem decembra teroristi-samoubice digli su u vazduh dva vozila ispred zgrade vlade u prestonici Ccenske Republike - Grzonom. Ubijeno je vise od 60 i ranjeno oko 200 ljudi. Dva dana kasnije u Jemenu je religiozni fanatik, koji se obucavao u jednom od logora AL-Kaide, ustrelio trojicu americkih lekara - saradnika baptisticke bolnice u mestascu Dzibla. U tom istom decembru u Parizu su, sa intervalom od dve nedelje, francuske sluzbe uhapsile dve grupe terorista - dosljaka iz Alzira i Maroka. Jedna od tih grupa planirala je teroristicke akte u parisom metrou i trovanje gradskog vodovoda. Druga grupa planirala je izvodjenje teroristickih akcija protiv niza ruskih institucija u prestonici Francuske. Francuski istrazni organi ustanovili su, da su uhapseni teroristi obucavani u logorima Al-Kaide u Avganistanu. Posle razbijanja tih logora deo terorista prebacen je na dalje stazziranje u baze cecenskih terorista u Pankiskom klancu u Gruziji, dok su drugi presli na teritoriju Cecenije. Tamo je obucavano jos nekoliko grupa, koje je trebalo, sem u Francusku, da krenu u Belgiju, Holandiju, Italiju, Veliku Britaniju i jos neke druge evropske zemlje. Sve ove cinjenice omogucavaju da se izvedu, u najmanju ruku, dva zakljucka. Prvi, apsolutno je ocigledno da realizacija operacije u Avganistanu, koju su izvele Sjedinjene Americke Drzave uz podrsku drzava antiteroristicke koalicije, ni u kojoj meri nije predstavljala prelomni momennat u borbi protiv medjunarodnog terorizma, kako su to izjavljivali neki predstavnici americke administracije. Tacno je da je u operaciji likvidiran pokret Talibani kao politicka snaga i da teritorija Avganistana vise ne sluzi kao mostobran za pripremu mnogih hiljada boraca za trijumf istinske vere iz desetina zemalja. Istovremeno, vec sada je ocigledno da antiteroristicka operacija u Avganistanu prakticno nije mogla ni da iole osetno minira pozicije medjunarodnih terorista. Organizaciji Osame bin Ladena je za samo nekoliko meseci uspela da prevlada posledice razbijanja njenih avganistanskih baza i, kao i dotad, ostala glavni faktor globalne mreze medjunarodnog terorizma. Tacno je da su u protekloj godini, saglasno rezoluciji 1373 Saveta bezbednosti OUN zamrznuti bankarski racuni sa 116 miliona dolara u finansijskim institucijama 166 zemalja sveta, sa kojih su, kako se sumnjalo, odlazile pare za pomoc teoristima. Medjutim, prema podacima eksperata OUN, tom akcijom nije nanet iole osetniji udar po finansijskoj bazi Al-Kaide, koja danas raspolaze najmanje sa 300 miliona dolara. Te pare se gomilaju u zemljama Bliskog Istoka, Azije, Evrope, Severne Amerike. Izvori tako upecatljivih prihoda su najrazlicitiji - pokloni arapskih milionera i razbacanih po citavom svetu islamskih blagotvornih fondova, sredstva od trgovine narkoticima, sverca oruzja, trgovine ljudima, regularni danak koji se ubira sa hiljada kriminalnih grupa. Kao i dosad funkcionise na stotine i stotine bankarskih racuna na tudje ime, iz kojih se pare slivaju u kasu Al-Kaide i organizacija takvog profila. Ociglendo da ce za otkrivanje i blokiranje tih finansijskih kanala biti potrebno ne jedna godina marljivog rada na koordinaciji napora specijalnih sluzbi, policije, finansijskih obavestajnih sluzbi zemalja u sastavu antiteroristicke koalicije. Ocigledan je i drugi zakljucak iz dogadjaja u protekloj godini. Vitalnost, efikasnost antiteroristicke koalicije zavisice od toga, hoce li njeni clanovi uspeti da odbace zastarele politicke stereotipe i dvostruke standarde, nece li pokusavati da borbu protiv terorizma iskoriste u svojstvu sredstva za postizanje sopstvenih taktickih ili strateskih ciljeva, kao sredstvo za politicki pritisak na ove ili one saveznike u koaliciji. Zasad se, medjutim, takvi pokusaji nastavljaju, sto se ponajbolje sagledava u konstantnim razlikama izmedju Zapada i Rusije povodom njenog delovanja na Severnom Kavkazu. Zapadni partneri Moskve ne
[www.ANTIC.org] CETVRTI SVETSKI RAT CE BITI DEMOGRAFSKI RAT
CCETVRTI SVETSKI RAT CE BITI DEMOGRAFSKI RAT 8.1.2003. 12:28 CCETVRTI SVETSKI RAT CE BITI DEMOGRAFSKI RAT Globalna urbanizacija ce unistiti zapadnu civilizaciju vec kroz 2 decenije Na nas nasrcu zato sto se mi degenerisemo. Oni koji nas napadaju takodje se degenerisu, ali je taj process kod njih poceo nesto kasnije i zato su u prednosti u odnosu na nas. Zbog svega toga je konflikt koji je doveo do tragedije 11. septembra u Njujorku i do napada terorista u Pozorisnom centru u Moskvi, neizbezan - kaze predsednik Medjunarodne akademije za proucavanje buducnosti, cuveni ruski sociolog Igor Bestuzzev-Lada. (Moskva, RIA Novosti) - Pre samo sto godina 99 i nesto procenata ljudi zivelo je seoskim nacinom zivota. Da bi se opstalo, bile su nuzne velike porodice. Decja smrtnost jeste bila visoka, ali su porodice imale vise dece. U XX veku sve se promenilo. Gradski nacin zivota preuzeo je dominaciju nad seoskim, zbog cega se covecanstvu desila i najveca nesreca koja mu se mogla desiti: nestala je potreba za velikom porodicom. A danas se suocavamo sa situacijom u kojoj se u porodici radja jedno, ili ni jedno dete. U porodicama sa vise dece opstajali su oni najjaci i svoj genetski kod prenosili na potomke. U porodici sa jednim detetom - koga je Bog dao, toga cemo i uzgajati. Postavlja se pitanje: kakva je veza izmedju degeneracije i teroristickih akata? Sem degeneracije, nacin gradskog zivota u porodicama sa jednim detetom dovodi do prirodnog opadanja stanovnistva. Smanjenje nataliteta belezi se u citavom svetu. Dok u razvijenim hriscanskim zemljama dominiraju porodice sa jednim detetom, u muslimanskim zemljama, u kojima je proces prelaska na gradski nacin zivota poceo sustinski kasnije, dolazi 3 -4 deteta na porodicu. Zemlje u razvoju svake godine daju milione novih ruku i usta. Tako se vremenom stvara bure baruta, nabijeno milijardom nezaposlenih, koji se rasplinjuju po svetu. I to je globalni process. Prenapregnutost nekvalifikovane radne snage veoma je visoka. Posla nema za otprilike milijardu takvih migranata. Bez posla je skoro dve trecije albanaca, dve tercine arapa itd. I celokuan taj milijarditi arsenal postaje izvor za formiranje kriminalnih klanova, radikalistickih religioznih grupa, koje sa religijom - recimo, sa tim istim islamom - nemaju nikakve veze, ali u stvari sitruiraju ljude kakvim-takvim, makar i krvavim, zanimanjem. Medjunarodna mafija kontrolise trziste narkotika, oruzja, trgovine ljudima, prostituciju. Njoj je potreban otvoreni prostor, bez granica. Otuda i pokusaji da se dezorganizuju drzave (SAD 11. septembnrfa 2001. godine i u manjoj meri Rusija, uzimanjem talaca u pozoristu Nord-Ost). U svetu se bije neprestana bitka, koju ja i nazivam cetvrtim svetskim ratom. Pitace te se, a gde je treci svetski rat? Pa trecim svetskim ratom smatram hladni rat. Dakle, cetvrti svetski rat je poceo sredinom 70-ih godina u Libanu. Tamo su na obe strane ratovali Arapi, s tim sto su na severu to bili hriscani, a na jugu - muslimani. A i jednih i drugih bilo je otpilike po 50 posto. Medjutim, hriscanske zene radjale su po jedno-dvoje dece, a muslimanske - po troje-petoro. I kada je demografski balans definitivno narusen, kada su muslimani cinili dve trecine stanovnistva, poceo je 14-godisnji gradjanski rat. Apsoluitno se po istom scenariju razvijala i kosovska tragedija. Jer, najpre je na Kosovu bilo nekoliko procenata albanaca. Otprilike se isto dogadja u Ceceniji. Sasvim nedavno Cecena je u Rusiji bilo manje od 200 hiljada ljudi, a danas ih ima million. Osnova konflikta je ista kao u prethodna dva slucaja. I on nezibezno mora da se prenese iz Cecenije u centar Rusije, u prvom redu u Moskvu. Teroristi u Ceceniji bore se zahvaljujuci parama koje stizu izvana, parama koje treba opravdati. A najlakse ih je nopravdati pribegavajuci takvim teroristickim aktima kao sto su dizanje zgrada u vazduh, uzimanje talaca. I sto je teroristicki akt krvaviji, to ce vise para pristici za nove teroristicke akte. Svetska borba protiv terorizma, likvidacija radikalnih elemenata predstavlja neophodno privremeno resenje. Svesnost od globalne opasnosti ce, najverovatnije dovesti do stvaranja nadnacionalnbe drzave sa svetskim parlamentom, vladom i svetskim tribunalom. To je politicka strana problema. Ali postoji i ona moralna. Covecanstvo mora da se odrekne suvisne potrosnje - energije, namirnica, prirodnih resursa. Potrebno je vaspostaviti kult porodice, rada i harmoniju odnosa izmedju coveka i prirode. - 0 - Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] ZATO JE ZORAN INI NAGOVESTIO MOGUNOST NOVE DEJTONSKE KONFERENCIJE
Title: Message ZA©TO JE ZORAN ÐINÐIÆ NAGOVESTIO MOGUÆNOST NOVE DEJTONSKE KONFERENCIJE Kosmet izmeðu sna i jave U sluèaju da kosmetski Albanci dobiju nezavisnost, granice u regionu morale bi ponovo da se odreðuju, upozorava Zoran Ðinðiæ. - Sporazum iz Ohaja zaustavio rat u BiH i podelio tu nekada¹nju jugorepubliku na dva ravnopravna entiteta. - Zarad nacionalnih interesa moramo se prilagoditi standardima meðunarodne zajednice, smatra Damjan Krnjeviæ i ocenjuje da Beograd vi¹e neæe potpuno vladati èitavim Kosovom Premijer Srbije Zoran Ðinðiæ izjavio je nemaèkom ©piglu da æe ako kosovski Albanci nastave da insistiraju na nezavisnosti Pokrajine, Beograd zatra¾iti novu dejtonsku konferenciju, jer bi u tom sluèaju granice u regionu mogle da budu iznova odreðene. Ova izjava srpskog premijera u domaæoj javnosti izazvala je razlièite reakcije: od otvorene ili uzdr¾ane podr¹ke do osude. Vlada Srbije ne osporava Dejtonski sporazum Kabinet premijera Srbije Zorana Ðinðiæa saop¹tio je juèe da Vlada Srbije po¹tuje Dejtonski sporazum koji garantuje suverenitet Bosne i Hercegovine, ali i da oèekuje da Srbija u pogledu Kosova i Metohije dobije iste takve garancije. Ne treba osporavati Dejtonski sporazum koji utvrðuje dr¾avni suverenitet BiH, ali iz istih razloga ne treba osporavati ni suverenitet Srbije na celoj njenoj teritoriji, navodi se u saop¹tenju iz Ðinðiæevog kabineta povodom reagovanja na navode iz lista ©pigl. Meðunarodna zajednica je obavezna da primenjuje iste ar¹ine prema celovitosti teritorije i teritorijalnoj nepovredivosti svake dr¾ave, dodaje se u saop¹tenju. Da podsetimo, Dejtonski sporazum postignut je u vazduhoplovnoj bazi amerièkog ratnog vazduhoplovstva Rajt Paterson (dr¾ava Ohajo) 21. novembra 1995. godine, a verifikovan u Perizu 14. decembra iste godine. NJime je, posle tri godine, zaustavljen krvavi rat u Bosni i Hercegovini. Taj dokument, koji su potpisali tada¹nji predsednici Federacije BiH, Hrvatske i SRJ Alija Izetbegoviæ, Franjo Tuðman i Slobodan Milo¹eviæ, ne odnosi se samo na BiH, veæ i na dr¾ave u regionu. Do Dejtonskog sporazuma do¹lo je u trenutku kada su propali svi poku¹aji meðunarodne zajednice da zaustavi krvoproliæe u Bosni. Poèetkom novembra 1995. Amerikanci su pozvali u Dejton lidere tri strane, zatvorili ih u vazduhoplovnu bazu i nisu ih pu¹tali dok se nisu dogovorili. Iscrpljujuæi razgovori trajali su tri nedelje, ali dogovor je, ipak, postignut. Rezultat toga je da je rat u Bosni prestao, da ta biv¹a centralna jugoslovenska republika danas ima dva ravnopravna entiteta, koji se, uz pomoæ meðunarodnih vojnih i civilnih posrednika, sve vi¹e pribli¾avaju jedan drugom. Ovaj sporazum, pored drugih oblasti, odreðuje da su tri dr¾ave-potpisnice suverene nezavisne dr¾ave unutar svojih meðunarodnih granica.Danas gotovo da nema struènjaka koji veruje da je moguæ opstanak Dejtonskog sporazuma a samim tim i ovakve BiH posle povlaèenja za pet godina. S obzirom na dosada¹nje uspehe, Dejtonski sporazum je postao i sinonim za re¹avanje sliènih konflikata u regionu. Jedan od najveæih je svakako i srpsko-albanski sukob, koji traje veæ vi¹e decenija. U pitanju su dve suprotne te¾nje: albanska strana bori se za stvaranje nezavisne dr¾ave na ovim prostorima, dok je srpska za ostajanje Kosmeta u sastavu Srbije. Bilo je bezbroj poku¹aja da se sporno pitanje re¹i, ali dijalog nikada nije uspostavljen. Èak ni u Rambujeu, gde su januara 1999. uz posredni¹tvo meðunarodne zajednice organizovani pregovori, dve delegacije se nikada nisu ni sastale. Amerikanci ne ¾ele crtanje Tom Doneli, struènjak amerièkog Enterprajs instituta, koji je svojevremeno kao slu¾benik amerièkog Kongresa pratio krizu u biv¹oj Jugoslaviji, rekao je da bi odvajanje Kosova i povlaèenje amerièkih snaga sa Balkana bilo najgore re¹enje. Ja ¾elim da Kosovo ostane gde je i da se politièka prava njegovih stanovnika garantuju daljim amerièkim vojnim prisustvom, odgovara Doneli na pitanje britanskog radija ¹ta æe, po njegovom mi¹ljenju, Amerika uèiniti u situaciji u kojoj sa jedne strane kosovski Albanci zahtevaju nezavisnost, a Beograd meðunarodnoj zajednici ka¾e ako to prihvatite onda se otvara pitanje nekih drugih granica. To je zagonetka koja mora da se re¹i. Ja ne bih podr¾ao nikakve promene sada¹njih granica, jer se na ¾alost ni jedna strana ne pona¹a onako kako bi Amerikanci ¾eleli, rekao je Doneli. Odgovarajuæi na pitanje o crtanju novih granica na Balkanu, Doneli ka¾e: To podrazumeva politièku promenu i pomeranje naroda kakvi su verovatno nemoguæi. Ako dozvolite nezavisnost Kosova onda æe mnogi u Crnoj Gori pitati za¹to mi ne mo¾emo da dobijemo dr¾avu?. Bio bi to stra¹an presedan za Bosnu. Srbi u Republici Srpskoj bi se ujedinili sa Srbijom, Hrvati iz Bosne sa
[www.ANTIC.org] U JAT visak zaposlenih i manjak aviona
Title: Message U JAT visak zaposlenih i manjak avionaBeograd - Generalni direktor Jugoslovenskog aerotransporta (JAT) Predrag Vujovic najavio je da ce u 2003. godini u floti te avio-kompanije biti 19 aviona. Dva boinga 727 ne mogu vise da lete u Evropu, a DC 10 bice sasvim prizemljen", rekao je Vujovic u novogodisnjem broju JAT-ovih novina i naveo da su ti avioni knjizili gubitke zbog zastarele tehnologije. Prema njegovim recima, ovu godinu obelezice znatno dublje restruktuiranje kompanije.- Vlada Srbije, koja je vlasnik JAT, formirala je Agenciju za restruktuiranje koja ce nam pomoci da od JAT napravimo avio-kompaniju koja ce biti jedna od najboljih u regionu i koja ce se dobro privatizovati kada za to dodje vreme - rekao je Vujovic i dodao da u JAT postoji visak zaposlenih, a manjak aviona. "Mi smo kompanija koja ima najstariju flotu i najstariji kadar u Evropi", istakao je Vujovic i precizirao da je starosni prosek zaposlenih skoro 50 godina, a da su "najmladji" avioni "ATR", stariji od 12 godina. On je naveo da tacan broj ljudi koji ce u ovoj godini biti visak u kompaniji jos nije utvrdjen procenjuje se da ce ih biti od 300 do 350, ali da niko iz kompanije nece otici bez nadoknade. U JAT je na pocetku godine zaposleno oko 4.600 ljudi. (Tanjug) http://www.danas.co.yu/
[www.ANTIC.org] Patrijarh Pavle: Poseta Vatikanu ne bi bila konstruktivna
Title: Message Patrijarh Pavle: Poseta Vatikanu ne bi bila konstruktivnaLjubljana - Poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh srpski Pavle ocenio je da u Crnoj Gori u biti ne postoji zelja za otcepljenje pravoslavne crkve.- Postoji manja grupa separatista, ali oni u verskom pogledu ne znace mnogo. Crnogorsko-primorska mitropolija je vec vekovima jedinstvena i smatram da je kao takva priznata i na nivou drzave - rekao je patrijarh Pavle u intervjuu koji juce objavljuje ljubljansko Delo.Povodom uvodjenja veronauke u skole, patrijarh je kazao da je "sadasnja vlast ocito spoznala da ljudi u demokratskom sistemu moraju imati pravo na odluku o tome da li ce ici na veronauku ili ne". U tom pogledu je, prema njegovim recima, sadasnja vlast bolja od one Slobodana Milosevica. O pozivu da poseti Vatikan, patrijarh Pavle je rekao da o tome nece odlucivati on sam, "vec savet episkopa". "Zasad mislim da to nece biti moguce, da takva poseta sada ne bi bila konstruktivna", rekao je patrijarh. Poglavar SPC je ocenio da je u etnickim sukobima na prostoru bivse Jugoslavije "vera imala... malo ucesce".- Kada je porusena dzamija u Banjaluci, u ime pravoslavne crkve sam izrazio zaljenje beogradskom muftiji - rekao je on i dodao da je "unistavanje dzamija i crkava na podrucju bivse Jugoslavije svakako bila velika nesreca za citav narod".O susretima sa bivsim predsednicima Slovenije i Hrvatske Milanom Kucanom i Franjom Tudjmanom patrijarh je rekao da je bio "lepo" primljen, jer tamo nije isao iz politickih razloga.- U obe drzave su me lepo primili, jer nisam dosao zbog politickih razloga, vec smo razgovarali kao ljudi, bez bilo kakve zelje da bismo se prikazali boljim nego sto jesmo, a znate da su Srbi u citavom svetu vazili za zlocince - rekao je patrijarh Pavle.- Tacno je, bili smo krivi, ali za mnogo sta su bili krivi i drugi - kazao je srpski patrijarh.On je izrazio nadu da ce odnosi sa beogradskim nadbiskupom Stanislavom Hocevarom biti ljudski i hriscanski. Poglavar SPC nije mogao potvrditi dolazak u Ljubljanu jer su, kako je kazao, "godine ucinile svoje".- Tesko bih putovao i u boljim uslovima - rekao je on. (Beta) http://www.danas.co.yu/
[www.ANTIC.org] PCNEN VIJESTI
Title: Message Dinkic: Pola moje ekipe dobije nervni slom na pomen Crnogoraca Fiskalni agent definitivno moze biti samo Narodna banka Srbije. Svako drugo resenje ne bi bilo odrzivo i znacilo bi korekciju dogovora vec nakon prve naredne misije MMF, kazao je guverner NBJ Mladjan Dinkic u izjavi za sjutrasnje izdanje beogradskog lista Danas. Prema njegovim rijecima, pregovaraci iz Crne Gore su uplaseni i u svakom predlogu vide opasnost da im se nesto ne oduzme. Mogu da shvatim da je Crnoj Gori potrebna pomoc i da treba da je dobije od Srbije. Ali da neko pomaze, a da ga oni koji pomoc dobijaju ucenjuju ravno je sadomazohizmu. Pola moje ekipe u NBJ dobije nervni slom kad se pomenu Crnogorci, a to su ljudi koji su gradjanski orijentisani i kojima pripadnost naciji nije uopste bitna, kazao je Dinkic. Djukanovic: Cnoj Gori odgovara brza implementacija Beogradskog sporazuma Novoizabrani crnogorski premijer Milo Djukanovic izjavio je danas da je usvajanje Ustavne povelje usporeno zbog prepucavanja na politickoj sceni Srbije. To je nesto sto ne odgovara Crnoj Gori. Crnoj Gori odgovara sto brza implementacija Beogradskog sporazuma i da pocnu da konacno teku svi rokovi predvidjeni Beogradskim sporazumom, prenosi Beta Djukanovicevu izjavu datu novinarima u crnogorskom parlamentu. Komentarisuci izjavu srpskog premijera Zorana Djindjica da ako Kosovo bude nezavisno treba ponovo organizovati Dejton, Djukanovic je rekao da nikakvo revidiranje Dejtonskog sporazuma nije moguce. Mislim da je nemoguce povezivati tako razlicite probleme u regionu bez obzira na zainteresovanost jedne drzave za te probleme, rekao je Djukanovic. Dodao je da je Dejtonski sporazum obezbijedio stabilnost BiH i cijelog regiona. Mira Markovic poslanik Seseljevih radikala? Mirjana Markovic, predsjednica JUL, mogla bi u parlament buduce zajednice Srbije i Crne Gore da bude delegirana kao clan Srpske radikalne stranke, pise beogradski dnevnik Blic u izdanju za sjutra, pozivajuci se na neimenovani izvor. List pise da u JUL nijesu mogli da potvrde takvu informaciju. Nedavno je javljeno da je Slobodan Milosevic trazio od Socijalisticke partije Srbije trazio da njegova supruga bude na listi poslanika za parlament buduce zajednice, kako bi je i dalje cuvao poslanicki imunitet. 19:50 Milutinovic za dva dana putuje u Hag Procedura oko odlaska doskorasnjeg predsjednika Srbije Milana Milutinovica u Hag u zavrsnoj je fazi, saznao je veceras Tanjug u Saveznom ministarstvu pravde, gdje ocekuju da se u naredna dva dana dogovore svi detalji. Sve je dogovoreno, ostali su jos samo tehnicki detalji, potvrdio je Tanjugu isti izvor.Haski tribunal je u maju 1999. protiv Milutinovica podigao optuznicu koja ga tereti za zlocine protiv covjecnosti na Kosovu. Biljana Plavsic svjedok Tribunala Bivsa predsjednica Republike Srpske, Biljana Plavsic, koja je priznala krivicu za progone nesrpskog stanovnistva na politickim, rasnim i vjerskim osnovama, pozvana je da kao svjedok suda svjedoci na sudjenju Milomiru Stakicu, bivsem predsjedniku opstine i Kriznog staba Prijedora, optuzenom za genocid, javila je agencija Sense. Biljana Plavsic ce svjedociti neposredno nakon izricanja presude krajem ovog ili pocetkom sledeceg mjeseca. Saopstavajuci odluku vijeca da Biljanu Plavsic izvede na klupu za svjedoke, sudija je pozvao Stakica da, poslije njenog svjedocenja, razmisli da li ce promijeniti iskaz o krivici. Milomir Stakic se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tacki optuznice koja ga tereti za genocid u Prijedoru. U dokumentu Cinjenicne osnove za potvrdno izjasnjavanje o krivici, koji su potpisali Biljana Plavsic i njeni branioci, priznaje se da je cilj ratnog vodjstva bosanskih Srba, kojem je pripadala i optuzena, bilo nasilno razdvajanje etnickih grupa i njihovo trajno uklanjanje, kao i da su te ciljeve realizovali opstinski krizni stabovi na terenu, poput onog u Prijedoru ciji je predsjednik bio Stakic. www.pcnen.cg.yu/
[www.ANTIC.org] Sloba ostao bez Uike
Title: Message Sloba ostao bez U¾ièke E. RADOSAVLJEVIÆ1/8/2003, 7:27:30 PMBEOGRAD - Slobodan Milo¹eviæ, biv¹i predsednik SRJ, izgubio je spor sa Republikom Srbijom èiji je predmet bio kupoprodajni ugovor kojim je on za 84.221 dinar kupio kuæu i plac od 40 ari u U¾ièkoj ulici broj 34. Drugi op¹tinski sud je posle 14 odr¾anih roèi¹ta, koji su trajali godinu i po, zakljuèio da se lider socijalista bespravno uselio u vilu, jer je veæ bio nastanjen u Tolstojevoj 33, i zato poni¹tio kupoprodajni ugovor. Milo¹eviæ je kuæu i plac kupio dva dana uoèi bombardovanja SRJ, 22. marta 1999. U pismu koje je uputio Vladi Republike Srbije, Milo¹eviæ je, izmeðu ostalog, naveo: "Molim da Vlada razmotri moguænost da mi ustupi (proda) pomoænu zgradu nekada¹nje kineske rezidencije, koja je veæ nekoliko godina van upotrebe, a nalazi se u mom neposrednom kom¹iluku. Na katastarskom planu se mo¾e videti da izdvajanjem pomoæne zgrade, vila u U¾ièkoj 32 ne gubi ni¹ta od svoje funkcionalnosti, a meni omoguæava ne samo da kupim pomoænu zgradu koja mi je potrebna, veæ i znatno uveæam dvori¹te, ¹to mi je jo¹ va¾nije...". U ugovoru je kao svoju adresu naveo Tolstojevu 33. Zakon o stanovanju zabranjuje da neko zakupi kuæu ili stan, ukoliko ih veæ poseduje. To, meðutim, nije spreèilo komisiju republièkog Ministarstva finansija, èiji je predsednik bio Milovan Bojiæ, a èlanovi Vojislav ©e¹elj i Dragan Tomiæ, da 12. marta 1999.godine, svojim potpisima potvrde da je " neophodno da u cilju re¹avanja zahteva Slobodana Milo¹eviæa ... Ministarstvo finansija saèini ugovor o otkupu nepokretnosti ". Èetiri dana kasnije, Branisav Ivkoviæ, tada¹nji predsednik Komisije za stambena pitanja republièke vlade, stavlja svoj paraf na re¹enje komisije, u kome se, izmeðu ostalog, ka¾e: "Slobodanu Milo¹eviæu daje se na kori¹æenje, kao zakupcu na neodreðeno vreme, kuæa povr¹ine 94,12 kvadrata, u Ulici U¾ièka 34. Na osnovu ovog re¹enja zakljuèiæe se ugovor o zakupu. Re¹enje je konaèno...". Plac u U¾ièkoj, od ukupno èetiri parcele, prema zemlji¹njim knjigama, sastojao se iz voænjaka, dvori¹ta i okuænice. Problem dobijanja graðevinske dozvole, jer Milo¹eviæ nije mogao da postane i vlasnik placa, "re¹ilo" je NATO bombardovanje. Tada¹nji gradonaèelnik Vojislav Mihailoviæ sazvao je 21. aprila hitnu tajnu sednicu Skup¹tine grada, koja je zbog ratnog stanja mogla da se odr¾i i bez kvoruma. Na dnevnom redu bile su i èetiri parcele u U¾ièkoj 34. Odluèeno je da se pretvore u jednu. Formalnosti oko papirologije zavr¹ene su kasnije. Gradnja je mogla da poène...DVA MILIONA FUNTI ?TADA©NJU vrednost placa pojedini inostrani mediji procenjivali su na dva miliona funti. Na Bi-Bi-Siju se moglo èuti da je prvobitni stanar vile trebalo da bude tada¹nji naèelnik General¹taba VJ Neboj¹a Pavkoviæ. Zbog polo¾aja i izuzetnih mera bezbednosti, jer se u blizini nalazi i rezidencija britanskog ambasadora, nastanila je porodica Milo¹eviæ.CENAUTVRÐENA otkupna cena kuæe u U¾ièkoj 34 bila je 150.395 dinara, a Milo¹eviæ je imao pravo na 50 odsto popusta. Kvadratni metar je tako plaæao po 849 dinara, ili 99 maraka. Po tada¹njem kursu, lider socijalista je za kuæu izdvojio 9.364 marke. http://www.novosti.co.yu/
[www.ANTIC.org] Prodala stan da bi platila struju
Title: Message Penzionerka Mila Mihajloviæ iz Æiæevca poslu¹ala savet ministarke energetike Prodala stan da bi platila struju S penzijom od nepunih 5.000 dinara, nije mogla da "namiri" dr¾avu Mila Mihajloviæ, penzionerka iz iz Æiæevca, imala je te¾ak ¾ivot. Posle duge i te¹ke bolesti, umrla joj je prvo æerka, a onda i sin. U stanu od 56 kvadrata ostala je sama sa penzijom od nepunih 5.000 dinara i neplaæenim raèunima od kojih je najveæi bio za utro¹enu elektriènu energiju, 40.000 dinara. Bilo je tu i kamata i kazni za nedozvoljeno prikljuèivanje. - Obraæala sam se i op¹tini i Centru za socijalni rad, ali nije bilo nade da izaðem na kraj sa problemima. Centar mi je tada dao 3.000 dinara, ali su raèuni bili mnogo veæi. Pro¹le zime bila sam devet dana bez svetla, bez grejanja. Da mi nije bilo kom¹inice Ru¾e da pone¹to skuva, jela bih samo suvu ranu... Onda smo se sami nekako prikljuèili. U leto nam iskljuèe opet. Puna tri meseca sam se muèila" - prièa Mila. Sin muzièar, bubnjar, godinama pred kraj ¾ivota nije mogao da radi zbog te¹kog oboljenja srca. Veæ tada, dug je poèeo da se gomila. "Nije meni lako. Kada je moj sin umro, u d¾epu je imao samo dvadeset maraka. Roðaci i njegovi prijatelji skupili su novac za sahranu. Posle je i snaja sa decom oti¹la. U maju ili junu letos, i ne seæam se vi¹e, kada smo opet ostali bez struje, vodu sam grejala na terasi u balonima, da bih nekako odr¾avala liènu higijenu. A sveæe! Sveæe su me ugu¹ile. Bilo je krajnje vreme da se odluèim da prodam stan. A to su, videla sam, savetovali i na televiziji, ona ministarka je govorila - ko nema pare za struju, neka proda stan. Nekako naðem èoveka da ga kupi, jer te¹ko je to u Æiæevcu. Uh, neka mu bog da sve i deci sreæu. Spasio me je, a mislim koliko god da je kreèio, nije lako mogao da i¹èisti onu èað od sveæa. Ovaj stan ima 27 kvadrata sa podrumom. Na prvom spratu je i zadovoljna sam. Samo tamo... Tamo su ostale uspomene na mog sina. Name¹taj sam uglavnom prodala, a mnogo i poklonila. Nisu ovde mogle da se uklope ko¾ne garniture i sve ostalo"- vajka se Mila. Penziju je zaradila u nekada¹njem "Zakiæevu", dana¹njoj korporaciji "Trajal". Kao samohrana majka, prihvatala je i dodatne poslove, pa je neko vreme i èistila po kuæama. "Koliko sam samo novca dala, za zemljotrese, poplave, jednom èak 20.000. Meni niko nije uzvratio. Ne bih ja ¾alila sebe da nisam radila, pa da ne mora niko da me pogleda. Ali jesam. Pa i moj sin je bio èlan estradnih udru¾enja i plaæao je doprinose." Seæa se Mila da je, kako sama ka¾e, " zbog te struje poludela", pa se o¹i¹ala sasvim kratko, ¹to nikad ranije nije èinila. Kako je izlazila iz stana da udahne vazduh, jer od dima sveæa nije mogla da di¹e, stavljala je stolièicu ispred vrata i tu sedela, usred zime. Prièamo u toploj sobici. Pored stola AEG peæ. "Kako æete ove zime da platite struju?" "Ne znam" - nemoæno sle¾e ramenima i uzdi¹e. N. E. Stanisavljeviæ http://www.glas-javnosti.co.yu/
[www.ANTIC.org] Padom komunizma u Srbiji postalo moderno biti religiozan,
Title: Message Padom komunizma u Srbiji postalo moderno biti religiozan, ¹to je ponekad kontraproduktivno Osve¹tavaju kazina i mrse na Nikoljdan Neki vernici se ¾ale da ne mogu da uðu crkvu od novopeèenih "turbo- pravoslavaca" Scena se odigrala uoèi Svetog Nikole u poslastièarnici u centru Beograda. Blajhana plavu¹a u bundi koja dose¾e do èlanaka, i ogromnim krstom na "pleæima", kupila je ¾ito za slavu, a onda u izlogu primetila jo¹ ne¹to. "Jel imate ove pogaèe"- upitala je. Prodavaèica je zapanjeno pogledala: "Gospoðo, nije to pogaèa, to je slavski kolaè". - Aha, to, znate, mi ponekad kupimo, ponekad ne kupimo. Po¹to je ta pogaèa- nastavila je uporno, i na kraju odustala, jer porud¾bine vi¹e nisu primali, bio je 18. decembar, a obièaj je, kako joj je rekla ¾ena iz poslastièarnice, da slavski kolaè noæ pred sveca, prenoæi u kuæi. Otkad je u Srbiji nastupilo, zlobnici bi rekli - "bogouogodno vreme"- postala je stvar mode biti religiozan. Kao i turbo bogata¹i, pojavili su se i "turbo pravoslavci", oni koji po svaku cenu ¾ele da istaknu svoju naglu pobo¾nost, pa verske obièaje ponekad pretvaraju u cirkus neviðenih razmera. Oni koji su uvek slavili krsnu slavu, Bo¾iæ, Uskrs, postili, i¹li na bogoslu¾enja, i kri¹om obele¾avali Novu godinu po starom kalendaru, ponekad su ljuti na Crkvu ¹to izjednaèava njih i "ove nove". Crkva, s druge strane, raduje se sve veæem broju vernika, istièuæi "da bez pokajanja nema hri¹æanstva", i da su neki od najveæih svetitelja u istoriji bili pokajnici. Tako da dana¹nji sve¹tenici ne razlikuju one koji su u crkvu poèeli dolaziti od kada je to postalo "in".- Ponekad mi je mrsko da uðem u crkvu, jer ne mo¾e da se proðe od ovih novopeèenih. Kupe po dvaes sveæa, i balave ih, misleæi valjda da æe se tako iskupiti. Kada sam krajem osamdesetih trebala da diplomiram na Arhitektonskom fakultetu, imali smo jednu budalu koja je s ponosom isticala da je èlan Saveza komunista, i èak se svaðala s nama kada bi o nekom velikom prazniku odlazili u crkvu. Sve mi se sru¹ilo kada sam skoro èula da je jedan moj tada¹nji kolega sreo nedavno dotiènu ispred jedne crkve, s maramom na glavi. Pozdravila ga je glasno, da svi èuju: "Poma¾e Bog, brate". Jo¹ gore mi je kad me drugarica koja se krstila sa dvaes i ne¹to godina upitala - kako sam se oseæala posle kr¹tenja. Rekla sam joj da ne znam. Verovatno su mi menjali pelenu po¹to sam tad imala manje od godinu dana - prièa Beograðanka, koja je jedan od zagovornika teorije da treba dobro proveriti ko je ¹ta radio nekada i "razdvojiti ¾ito od kukolja". Protoðakon LJuba Rankoviæ u svojoj knjizi " Srpske slave i verski obièaji", obja¹njava da se svaki Srbin mora vratiti sebi i Bogu.- Èesto se danas mo¾e èuti od pojedinih na¹ih vernika, kako, eto, oni ne mogu sada da uðu u crkvu od onih koji su do juèe gonili crkvu, bili nevernici, govorili protiv Boga. To ne sme da govori pravi i iskreni pravoslavac. Nema veæe radosti za crkvu i za Boga kada se neki gre¹nik kaje i popravlja. Zato sa rado¹æu moramo primati one , koji do juèe nisu bili u crkvi, i treba da im pomognemo da i oni budu Bo¾ija deca i pravi hri¹æani - stav je prote Rankoviæa. Kao i sve ¹to je mlado, i pomama pravoslavlja ima svojih "zanimljivosti". Sve¹tenici obilazeæi svoje nove parohijane, èesto, umesto ikone, zatièu priveske, tanjire i kiè suvenire sa likom sveca. Neki od njih ne umeju ispravno da se prekrste, a o eventualnom znanju bar da se oèita "Oèe na¹" nema ni govora. U ¾elji da malo poprièaju sa parohom, oni, kako smo èuli od beogradskih sve¹tenika, ponekad patrijarha nazivaju NJegova "svetlost" umesto "Svetost", a svecima se sve èe¹æe tepa. Tako je Sveti Nikola - Nid¾a, Sveti Ðorðe - Ðoka, a Sveti Jovan - Joca. Slave se ponekad pretvaraju u lumperajke, a negde se èak i sve¹tenik prihvati sviranja harmonike, kako je nedavno primeæeno na proslavi Sveta tri jerarha jedne ovda¹nje vanparlamentarne stranke. Domaæin ponekad i ne nosi kolaè i ¾ito u crkvu na seèenje i osveæenje, niti zove sve¹tenika. Ima èak i onih koji ¾ito i ne prave, veæ samo polome kolaè sa izabranim gostom, "deliba¹om", iako verske obrede ne mo¾e vr¹iti niko ko nije posveæen u svetu tajnu sve¹tenstva. Postoje i mnogobrojni sluèajevi kada se i na slavama koje padaju u vreme posta, ili u sredu i petak, pravi mrsna hrana, ¹to Crkva tretira kao sablazan. Na jednoj proslavi Svetog Nikole u Beogradu, gosti su do ponoæi mezetili posnu hranu, a onda kada su se kazaljke sklopile pre¹li na masnu prasetinu, raèunajuæi valjda da je bo¾iæni post s tim danom pro¹ao, i ne shvatajuæi oèigledno razlog i su¹tinu posta. - Nevolja je ¹to na¹i ljudi slavu èesto smatraju gozbom na kojoj valja dobro pojesti i popiti, pa i zapevati i zaigrati, pa otud i manir da nema slave bez peèenog praseta i torte, èak i kada je u pitanju slava kao ¹to je Nikoljdan, koja je u vek posna. Oglu¹ivanje o post pri spremanju slave je verski prestup, taènije greh, i ko se ne dr¾i pravila, bolje da i ne
[www.ANTIC.org] PARTIJSKA SVAA OKO DOEKA SRPSKE NOVE GODINE U PODGORICI
PARTIJSKA SVAA OKO DOEKA SRPSKE NOVE GODINE U PODGORICI Mirovna misija mitropolita Amfilohija u Koaliciji Zajedno za promjene Informacija da e doek Pravoslavne nove godine organizovati Crkvena optina Podgorica umjesto Koalicije Zajedno za promjene, kako je to oekivano protumaena je kao naivni pokuaj Mitropolije crnogorsko-primorske da ovaj dogaaj predstavi kao depolitizovan praznik pravoslavnih graana Crne Gore. Pripreme za organizaciju ovog skupa pokazuju, meutim, da je Crkvena optina Podgorica iznueni organizator, odnosno kompromisno rjeenje nastalo nakon estokog mimoilaenja koalicionih partnera Srpske narodne stranke i Socijalistike narodne partije. Kako Dan saznaje SNS je bila planirala veliki koncert na glavnom podgorikom trgu uz uee eminentnih jugoslovenskih estradnih umjetnika. - Imali smo snage i novca da organizujemo velianstven doek Srpske nove godine uz veliki vatromet i brojne poznate izvoae. Sve je to SNP minirao i sprijeio da napravimo spektakl koji bi se pamtio i koji bi okupio ogroman broj graana na Trgu Ivana Milutinovia. Oigledno, nekom u SNP nije ilo u korist da jo jednom pokaemo snagu koalicije - tvrdi izvor Dana iz SNS, koji je zbog eventualnih politikih posljedica u partiji elio da ostane anoniman. O organizaciji doeka Pravoslavne nove godine u SNP niko zvanino ne eli da govori. - Jo uvijek nije sigurno da e naa partija pozvati graane na doek Srpske nove godine - kazao je kratko za Dan visoki funkcioner SNP koji je takoe elio da ostane anoniman. Zbog svih ovih nesuglasica u Koaliciji Zajedno za promjene jo uvijek je neizvjesno mjesto odravanja doeka Pravoslavne nove godine. U jednom trenutku bilo je neizvjesno da li e organizovanog doeka uopte i biti, ali je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije uspio da pomiri zaraene strane, pa e tradicionalnog okupljanja 13. januara u Podgorici ipak biti. M. PRELEVI http://www.revijad.cg.yu/dan/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] SAOPTENJE ZA JAVNOST PRAVOSLAVNE MITROPOLIJE CRNOGORSKO-PRIMORSKE
SAOPTENJE ZA JAVNOST PRAVOSLAVNE MITROPOLIJE CRNOGORSKO-PRIMORSKE Zamjenom zemljita sa Vojskom na Ostrvu cvijea - Crkva po trei put kupuje svoju vjekovnu imovinu Posljednjih nekoliko dana objavljen je niz zlonamjernih lanaka u vezi Prevlake Svetih Arhangela nazvane Ostrvo cvijea kod Tivta, koji imaju za cilj da obmanu javno mnjenje i prikau u lanom svjetlu kako Mitropoliju crnogorsko- primorsku tako i Vojsku Jugoslavije. Prvo, skriva se namjerno od javnosti da je ovdje u pitanju drevni manastir Sv. Arhangela, vjekovno sjedite zetskih episkopa i mitropolita, koje predstavlja hriansko svetilite bez prekida od 4. vijeka pa do danas. Skriva se i to da se ovdje radi o arheolokom lokalitetu iz rimskih vremena od prvorazrednog istorijsko-kulturnog i duhovnog znaaja, na ijem istraivanju i obnovi se radi sa prekidima od pedesetih godina do danas. Naroito su znaajna arheoloka istraivanja posljednjih godina koja vri dr ore Jankovi, prof. arheologije Beogradskog univerziteta, u saradnji sa Arheolokom zbirkom iz Podgorice i drugim strunim slubama. Drugo, skriva se od javnosti i to da je decenijama vreno unitavanje Prevlake Svetih Arhangela, ukradeno joj je ime i pretvorena je u Ostrvo cvijea, ugroavan je cio lokalitet gradnjom bungalova i pretvaranjem u namjenu koja mu ni po emu ne pripada. Tree, nasilno je ezdesetih godina eksproprisana manastirska imovina, i time manastir Prevlaka praktino doveden do unitenja. To ugroavanje manastira je otilo dotle da je 1996. godine ak i prostor izmeu ruevina Sabornog hrama Sv. Arhangela i hrama Svete Trojice upisan u katastar na drugog imaoca (Vojsku). etvrto, ono to se takoe ne saoptava javnosti jeste injenica da je Mitropolija u cilju obnove i zatite ovog svetilita i arheoloo-kulturnog lokaliteta, ugovorom o zamjeni zemljita na Prevlaci sa Vojskom Jugoslavije u stvari po trei put u posljednja dva vijeka kupila svoju vjekovnu imovinu. Prvi put je to uinila Katarina Vladisavljevi poetkom, a drugi put arhimandrit Niifor Dui, krajem 19. vijeka, i evo trei put sama Mitropolija ustupivi svoju zemlju manastira Podlastve za svoju zemlju na Prevlaci Vojsci Jugoslavije. Treba imati u vidu da bi Zakonom o restituciji imovine izglasanim ovog ljeta u Skuptini Crne Gore ova zemlja, i to jo vei dio od onoga koji je zamijenjen sa Vojskom, trebala da bude besplatno vraena crkvi. S obzirom, meutim, da Zakon jo nije primijenjen i ne zna se kad e i da li e uopte biti primijenjen, Mitropolija je zbog izuzetnog znaaja ove svetinje bila primorana da izvri navedenu zamjenu. Pri tome treba imati u vidu da se ustupljena zemlja od 32.000 m2 (za 10.000 m2) nalazi uz magistralni put Budva - Kotor nedaleko od plae Jaz i kao takva e iz dana u dan sve vie dobijati na svojoj vrijednosti. Stoga, napadati Mitropoliju zato to vraa svoju imovinu i titi ovaj izuzetni arheoloki lokalitet i svetilite od modernih varvara (kao to to ini sadanji predsjednik SO Tivat) ili je proglaavati za okupatora (kao to ini g. Krivokapi, predsjednik SDP) samo pokazuje koliko je Crna Gora jo uvijek besudna zemlja i do koje mjere jedan dio sadanje vlasti, nastavljajui nasilje one prethodne totalitarne, i dalje stavlja crkvu van Zakona, pozivajui na lin i progon mitropolita i svetenstva, na otimanje i pljaku njene imovine i na gaenje njenog dostojanstva a time i na ugroavanje elementarnih ljudskih i vjerskih prava, kae se u saoptenju. http://www.revijad.cg.yu/dan/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] SAOPTENJE IZ KABINETA PREMIJERA ZORANA INIA
Title: Message SAOP©TENJE IZ KABINETA PREMIJERA ZORANA ÐINÐIÆA Po¹tovanje Dejtona Vlada Srbije ne osporava sporazum, ali tra¾i iste ar¹ine za teritorijalnu nepovredivost svake dr¾ave Kabinet premijera Srbije Zorana Ðinðiæa saop¹tio je juèe da srpska vlada po¹tuje Dejtonski sporazum koji garantuje suverenitet Bosne i Hercegovine, ali i da oèekuje da Srbija u pogledu Kosova i Metohije dobije iste takve garancije. Ne treba osporavati Dejtonski sporazum koji utvrðuje dr¾avni suverenitet BiH, ali iz istih razloga ne treba osporavati ni suverenitet Srbije na celoj njenoj teritoriji, navodi se u saop¹tenju iz Ðinðiæevog kabineta povodom reagovanja na navode iz lista "©pigl". Meðunarodna zajednica je obavezna da primenjuje iste ar¹ine prema celovitosti teritorije i teritorijalnoj nepovredivosti svake dr¾ave, dodaje se u saop¹tenju. Pojedini mediji preneli su proteklih dana da je srpski premijer nemaèkom "©piglu" rekao da æe "Beograd zatra¾iti novu dejtonsku konferenciju radi odreðivanja novih granica na Balkanu, ako kosovski Albanci nastave da insistiraju na nezavisnosti". (Beta) REAGOVANJA NA IZJAVU ZORANA ÐINÐIÆA Red¾epi: Pozitivan korak Pri¹tina, 8. januara (Tanjug) Premijer Kosova i Metohije Bajram Red¾epi ocenio je konfuznom izjavu srpskog premijera Zorana Ðinðiæa o moguæem tra¾enju nove dejtonske konferencije o granicama na Balkanu ako kosovski politièari nastave da insistiraju na nezavisnosti, ali je dodao da se ona mo¾e smatrati pozitivnim korakom. "Video sam tu izjavu u nekim novinama i ona je veoma konfuzna, ali se ipak mo¾e smatrati pozitivnim korakom, kao prihvatanje da je stvorena nova realnost na Kosovu, ¾eleli to lideri u Beogradu ili ne", rekao je Red¾epi dana¹njem pri¹tinskom dnevniku na albanskom "Zeri". Srpski premijer je u ponedeljak, 6. januara, u intervjuu nemaèkom nedeljniku "©pigl", rekao - ako kosovski Albanci nastave da insistiraju na nezavisnosti pokrajine, Beograd æe zatra¾iti novu "dejtonsku konferenciju", jer bi "u tom sluèaju granice u regionu morale da budu iznova odreðene". Krstoviæ: Prihvatljiva izjava ©ef poslanièkog kluba Koalicije "Povratak" u kosovskom parlamentu Dragi¹a Krstoviæ izjavio je Tanjugu da je "izjava (premijera Zorana) Ðinðiæa logièna i prihvatljiva i da bi trebalo organizovati meðunarodnu konferenciju koja bi to pitanje razre¹ila", rekao je Krstoviæ posle razgovora Koalicije "Povratak" s predsednikom SRJ Ko¹tunicom. On je ukazao da Albanci imaju èvrst stav da Kosovo i Metohija bude nezavisno, dok Srbi tra¾e da ostane u sastavu Srbije, odnosno Jugoslavije, naglasiv¹i da veruje kako postoji i re¹enje koje æe zadovoljiti obe strane. (Tanjug) Èanak: Opasno poigravanje Novi Sad, 8. januara (Beta) Predsednik Skup¹tine Vojvodine Nenad Èanak nazvao je danas "nepromi¹ljenom" izjavu predsednika Vlade Srbije Zorana Ðinðiæa da bi uèestali zahtevi za priznavanje nezavisnosti Kosova mogli dovesti do potrebe da se zaka¾e nova dejtonska konferencija o novim granicama na Balkanu. "Sa takvim stvarima je opasno poigravati se, jer neka poglavlja na¹e pro¹losti konaèno moramo zatvoriti", ocenio je Èanak u izjavi za javnost. Ðukanoviæ: Dejtonski sporazum nemoguæe revidirati Podgorica, 8. januara (Tanjug) Novoizabrani predsednik Vlade Crne Gore Milo Ðukanoviæ ocenio je danas da je Dejtonski sporazum nemoguæe revidirati i da se on ne mo¾e povezivati s razlièitim problemima u regionu, bez obzira na zainteresovanost svake dr¾ave za njihovo re¹avanje. Komentari¹uæi izjavu srpskog premijera Zorana Ðinðiæa, Ðukanoviæ je kazao: "©ta god ko od nas mislio, ja ne verujem u reviziju Dejtonskog sporazuma i mislim da je on opravdao oèekivanja, a Kosovo i dalje ostaje otvoren problem kome treba biti posveæen". Crnogorski premijer je ocenio da se bespotrebno oklevalo sa ustavnopravnim re¹enjem tog pitanja i da se "i u domaæim i u inostranim krugovima predugo zadovoljavamo definicijom da je Rezolucija 1244 re¹ila problem Kosova". Ta rezolucija nije ponudila konaèno re¹enje, veæ je samo trenutno sanirala rat na Kosovu, tako da sada, na sreæu, tamo nema ozbiljnijih sukoba i ¾rtava, konstatovao je Ðukanoviæ i dodao da "nam to, ipak, ne daje za pravo da oklevamo sa ustavnopravnim definisanjem statusa te pokrajine". "To je pitanje koje se mo¾e re¹iti samo na relaciji Beograd - Pri¹tina - meðunarodna zajednica", zakljuèio je novoizabrani crnogorski premijer.
[www.ANTIC.org] Dijalog s Vatikanom
Title: Message INICIJATIVA MOSKOVSKE PATRIJAR©IJE Dijalog s Vatikanom Bo¾iæna poruka patrijarha Aleksija Drugog papi nagove¹tava "mek¹i" pristup ruske Patrijar¹ije i obnovu meðucrkvenog dijaloga Poruka patrijarha Moskve i Rusije Aleksija Drugog papi, upuæena povodom katolièkog Bo¾iæa, obradovala je ruske i zapadne hri¹æane pozivom Vatikanu da se "na¹i bratski kontakti produ¾e"- ¹to nagove¹tava promenu u vi¹emeseènom insistiranju RPC, da se ekumenski dijalog ima bojkotovati, sve dok katolici ne obustave ¹irenje verske aktivnosti "na tradicionalno pravoslavnim teritorijama" Rusije. Najnoviji "hladni rat" dve crkve ima du¾u predistoriju, ali u poslednjoj fazi podstaknut je relativno nedavno - jednom odlukom Rimokatolièke crkve rano proletos - da preuredi svoje organizacije u Rusiji unapreðenjem apostolskih administracija u biskupije - u Moskvi, Saratovu, Irkutsku i Novosibirsku. Odluka Vatikana obja¹njena je ¾eljom da se izaðe u susret duhovnim potrebama ne¹to poveæanog broja od pribli¾no milion ruskih katolika, meðutim dogaðaj su iskoristili levièari, fa¹isti i ruski nacionalisti, zapaziv¹i u preduzetom koraku priliku za pritisak na rusku vlast i javnost. U organizaciji i uz uèe¹æe aktivista takvih grupa, ruski preostali levièari i tobo¾nji pravoslavci, "naoru¾ani" crkvenim zastavama, ikonama i transparentima (njih, ne vi¹e od nekoliko stotina) demonstrirali su pred diplomatskim sedi¹tem Vatikana u Moskvi - tra¾eæi "odbranu Svete Rusije pred novim agresorima". Agresivnost je pripisana Rimokatolièkoj crkvi, optu¾enoj da administrativnim preureðenjem podstièe praksu "krivolova na du¹e ruskih vernika". Na plakatima demonstranata, prisustvo katolika u Rusiji komentarisano je pogrdnim crte¾ima (na primer, bradatih i krilatih ðavola), porukama razoèaranja zbog tobo¾e "i¹èezlog ruskog ponosa" i zahtevom da se rimskom "papi (odluèno) ka¾e - ne!" Poziv u odbranu Rusije "Mi smo protiv ekspanzije Katolièke crkve", citiran je tom prilikom u vesti ItarTASS-a izvesni Valerij Galèenko, predstavnik prokomunistièkog organizatora demonstracija, Partije narodnih deputata. "Kada se u narod, ba¹ u vreme obnove njegovih verskih oseæanja, uvodi jedna spoljna ideologija, onda otpor tome postaje pitanje nacionalne odbrane", protumaèio je Galèenko. Nevolja je bila, meðutim, u tome ¹to su ruski "ad hok" vernici na ulicama Moskve prona¹li za sebe argument u o¹trim komentarima patrijarha Aleksija i RPC - takoðe na raèun navodne agresivnosti politike Vatikana. Tonovi demonstranata i Patrijar¹ije zvuèali su ¹tavi¹e prilièno harmonièno. Utvrðujuæi se u Moskvi, Katolièka crkva poku¹ava "da ruski narod proglasi sopstvenim stadom, iako je on, kulturno, duhovno i istorijski, stado Ruske pravoslavne crkve", stajalo je, na primer, u specijalnoj izjavi patrijarha Aleksija i crkvenog Svetog sinoda. U tom kritiènom trenutku, odnosi Patrijar¹ije i Vatikana samo ¹to nisu bili èak i slu¾beno prekinuti. Ekumenski izaslanik rimskog pape, kardinal Valter Kasper zaustavljen je pri samom polasku iz Rima za Moskvu - odlukom Patrijar¹ije da, u znak protesta, na neodreðeno dugo otka¾e posetu. Poseta rimskog pape Rusiji, izraz odavno iskazane ¾elje vrhovnog poglavara Katolièke crkve, udaljila se jo¹ jedanput u perspektivi potpune neizvesnosti dogaðaja. Meðutim, Rim takoðe nije popu¹tao. Onemoguæen da bez poziva Ruske pravoslavne crkve doðe lièno, papa je letos pribegao moæima savremene elektronske komunikacije. Obratio se katolièkim vernicima Rusije misom, preno¹enom uz pomoæ "video-bima". Bilo ih je i u vreme cara Na takav potez Vatikana, odgovorio je patrijarh ruski lièno. Govoreæi na nacionalnoj televiziji, Aleksij II je rekao da u papinom postupku Ruska crkva "vidi poku¹aj (verske) invazije Rusije". Da se ne bi ostalo samo na reèima, pet katolièkih sve¹tenika "invazionista" (roðenih van zemlje, a prispelih u Rusiju) - progla¹eno je nepo¾eljnim. U tom trenutku te¹ko je bilo slutiti da æe duh meðuhri¹æanskog hri¹æanskog bratstva tako lako vaskrsnuti, a pogotovo ne veæ o minulom Bo¾iæu. Ali, utisak je da se u reakcijama Ruske crkve odmaklo predaleko u odnosu na politièke potrebe pribli¾avanja sa Zapadom o kojima, vi¹e nego Patrijar¹ija, vodi raèuna Kremlj. Korak Crkve bio je u o¹trom raskoraku s politikom ruske dr¾ave, obele¾enom ¹irokim otvaranjem prema Evropi i SAD. Januara pro¹le godine, tokom posete Poljskoj, Putin tek ¹to je bio pohvalio papu, rekav¹i da su Rusi "i sami ponosni ¹to je predstavnik jedne od slovenskih nacija
[www.ANTIC.org] to pre na engensku pozitivnu listu
Title: Message
Pozvati se na reciprocitet
"©to pre na ¹engensku pozitivnu listu", 26. 12.
Svakoga ko ga je proèitao, mora da je obradovao tekst "©to pre na ¹engensku
pozitivnu listu" ("Politika" 26. 12. str. 2) u kojem se govori da æe jedan od
prioriteta diplomatije na¹e zemlje u 2003. godini biti ukidanje viza za na¹e
graðane koji ¾ele da putuju u inostranstvo, bar kada je reè o zemljama Evropske
unije. Kao graðanin i èovek koji je godinama radio na konzularnim poslovima na¹e
zemlje, imam pravo i obavezu da iznesem neka svoja razmi¹ljanja na tu temu.
U vreme kada sam ja radio na konzularnim poslovima, Jugoslovenima nisu bile
potrebne vize sa 54 zemlje sveta. Iz navedenog teksta proizlazi da je na¹ MIP
svestan èitave situacije. Ono ¹to mi smeta u tekstu jeste oseæaj da MIP ne
namerava da ovo pitanje postavi energiènije tako da, u stvari, ispada kao da MIP
ni ne veruje u skori uspeh. Zato bih preporuèio odgovornima u MIP-u da to
pitanje postave energiènije, sa pozivom na reciproène mere s na¹e strane, i na
meðunarodnopravne i politièke obaveze, posebno u okviru OEBS-a, da se omoguæi
¹to slobodnije kretanje ljudi. OEBS je jo¹ 1975. godine to zapisao u Finalnom
aktu, koji su potpisali ¹efovi dr¾ava u Helsinkiju. Ta organizacija, èiji je
jedan od va¾nih osnivaèa na¹a zemlja, apsolutno je du¾na da stalno radi na
unapreðivanju kretanja ljudi i ideja i, sasvim konkretno, da Jugoslaviji pomogne
da se prestane sa maltretiranjem njenih graðana. Tehnièka pitanja, koja
predstavnik MIP-a spominje i koja prenagla¹ava, mogu da se re¹e u kratkom roku.
Osnovno je da postoji politièka volja da se na¹i graðani uva¾avaju isto toliko
koliko mi uva¾avamo strance.
Ima jedna velika zabluda kada je reè o vizama za posete stranim zemljama.
Posedovanje vize, odnosno njihovo ukidanje, nikako ne znaèi da se automatski ima
pravo uæi u neku zemlju. Naime, ukidanje viza izmeðu dveju zemalja ni u èemu ne
ogranièava pravo dr¾ava da vr¹e strogu kontrolu na granici, pa i da uskrate
pravo ulaza svakome ko ne ispunjava date uslove, bez obzira ¹to ima vizu, ili su
vize ukinute. Tako svaka dr¾ava mo¾e da spreèi ulazak svakoga za koga se veruje,
ili postoje podaci (kompjutere danas svako ima) da nema dovoljno sredstava za
izdr¾avanje za vreme boravka, da bi mogao pasti na njen teret, da bi mogao da
zloupotrebi svoju posetu i slièno. I da ga kazni i protera ako se ogre¹i o
postavljene uslove boravka.
Dr Milan Tepavac, Beograd http://www.politika.co.yu
[www.ANTIC.org] Apel za ouvanje Muzeja istorije Jugoslavije
Title: Message Apel za oèuvanje Muzeja istorije Jugoslavije Ako se saèuva, ova institucija bi bila posrednik, èuvar i promoter kulturne ba¹tine Srbije i Crne Gore Redefinisanjem dr¾avne zajednice Srbije i Crne Gore, usvajanjem i stupanjem na snagu Ustavne povelje, a na osnovu predloga Prelaznih odredbi u zakonu za sprovoðenje Ustavne povelje, prestao bi sa radom i bio bi ukinut Muzej istorije Jugoslavije - jedina institucija kulture koja je preostala novoj dr¾avnoj zajednici. Ukidanjem pomenutog Muzeja napravili bismo neoprostivu nacionalnu gre¹ku i kulturnu katastrofu i ozbiljno doveli u pitanje buduæe kulturne veze zajednièke dr¾ave, kao i zajednièke kopèe srpskog i crnogorskog identiteta. Zato apelujemo na kulturnu i nauènu javnost, kao i na sve ljude dobre volje, da ne dopuste ukidanje Muzeja, veæ da podr¾e njegov opstanak kao zajednièke kulturne institucije, koja bi bila posrednik, èuvar i promoter kulturne ba¹tine Srbije i Crne Gore. Molimo vas da nam pomognete u ovim na¹im nastojanjima, kako bismo saèuvali Muzej, kao znaèajnu instituciju kulture nove dr¾avne zajednice. Inicijativu za opstanak Muzeja izmeðu ostalih podr¾ali su: akademik Dejan Medakoviæ, akademik Ljubomir Tadiæ, prof. dr Dragan Nedeljkoviæ, prof. dr Svetozar Stojanoviæ, prof. dr Vladimir N. Cvetkoviæ, predsednik Udru¾enja novinara Srbije Nino Brajoviæ, predsednik Saveza novinara Jugoslavije ®ivorad Nikoliæ, direktor Tanjuga prof. dr Vuk Ognjanoviæ, re¾iser i likovni kritièar Ðorðe Kadijeviæ, dr Nikola Kusovac, Bojana Æoriæ-Bre¹koviæ, Vera Grujoviæ, zamenik direktora Muzeja istorije Jugoslavije Ivica Radoviæ, kao i mnogi drugi kulturni poslenici. Za inicijativni odbor, Slavica Stevanoviæ http://www.politika.co.yu/
