[www.ANTIC.org] Mntoday, 23.01.2003.
MEETING OF MONTENEGRO'S OFFICIALS WITH PIERRE PROSPER AND WILLIAM MONTGOMERY: MONTENEGRO WILL CONTINUE TO BE THE USA'S RELIABLE PARTNER Podgorica - The Government of Montenegro will continue to be the reliable partner of the United States of America (USA) in resolving all the issues of common interest - stated President of Montenegro's Government Milo Djukanovic during yesterday's talk with US Ambassador at Large for War Crimes Pierre Prosper and US Ambassador to Belgrade William Montgomery. Adequate resolution of war crimes issues is one on the conditions for stability and recovery of the relations in the whole region, which is of an exceptional significance for Montenegro - Djukanovic said. Pierre Prosper said he was satisfied with the past cooperation of the USA with Montenegro, and expressed his expectations that the cooperation, which is of a mutual interest, would continue. Ambassadors Prosper and Montgomery also met with Speaker of Montenegro's Parliament Filip Vujanovic and President of the Parliamentary Committee for International Relations Svetozar Marovic. PIERRE PROSPER AFTER HIS MEETING WITH MONTENEGRO'S OFFICIALS SAID: MONTENEGRO IS TAKING OVER BIGGER RESPONSIBILITY Podgorica - The goal of my visit to Podgorica is to offer support to Montenegro's officials in their strategy to deal once and for all with the issues of war crimes - stated US Ambassador at Large for War Crimes Pierre-George Prosper, following his talk with Montenegro's Premier Milo Djukanovic. I received from Premier Djukanovic a guarantee of full support to the strategy of the US administration about war crimes on the territory of ex Yugoslavia - said Prosper. He also added that by entering the new union with Serbia, Montenegro was taking over greater responsibility in order to leave behind the issues of was crimes forever. CHIEF OF MONTENEGRO'S DIPLOMACY DRAGISA BURZAN: THE PRESSURE OF THE USA DOES NOT REFER TO MONTENEGRO Podgorica - I do not expect that the United States of America (USA) would cancel their assistance to Montenegro in case Serbia failed to accomplish full cooperation with the Hague Tribunal - said Chief of Montenegro's Diplomacy Dragisa Burzan to Radio Free Europe. Burzan reminded of the fact that Montenegro had expressed its total promptness for cooperation with the Hague War Crimes Court, which is in complete accordance with the European tendencies of Montenegro. If the USA decided to place some kind of sanctions on Montenegro, in that way a completely innocent Government would be punished then together with the citizens, who are not responsible for such a state of things - concluded Burzan. MEETING OF DJUKANOVIC AND STALKER CONTINUATION OF GOOD COOPERATION Podgorica - Besides of its own economic and social problems, Montenegro has offered shelter to a large number of refugees and displaced persons - stated Chief of the Delegation of the International Committee of Red Cross Peter Stalker during his talk with Montenegro's Prime Minister Milo Djukanovic. Djukanovic thanked Stalker for the cooperation and expressed his readiness for its further strengthening, particularly ion the programs of assistance to displaced persons. Stalker also talked with other Montenegrin officials in charge of providing for the displaced persons. In Montenegrin SUSRET CRNOGORSKIH ZVANICNIKA SA PJEROM PROSPEROM I VILIJAMOM MONTGOMERIJEM: CRNA GORA CE I DALJE BITI POUZDAN PARTNER SAD-u Podgorica-Vlda Crne Gore ce i dalje biti pouzdan partner Sjedinjenim Americkim Drzavama(SAD)u rjesavanju svih pitanja od zajednickog interesa-rekao je predsjednik crnogorske Vlade Milo Djukanovic u jucerasnjem razgovoru sa americkim ambasadorom za pitanja ratnih zlocina Pjerom Prosperom i ambasadorom SAD-a u Beogradu Vilijamom Montgomerijem. Adekvatno rjesavanje pitanja ratnih zlocina jedan je od uslova stabilnosti i ozdravljenja odnosa u cijelom regionu,sto je od izuzetnog znacaja i za Crnu Goru - ocijenio je Djukanovic. Prosper je rekao da je zadovoljan dosadasnjom saradnjom SAD-a sa Crnom Gorom i izrazio je ocekivanja da ce se u zajednickom interesu ta saradnja nastaviti. Prosper i Montgomeri razgovarali su juce u Podgorici i sa predsjednikom Skupstine Crne Gore Filipom Vujanovicem i predsjednikom skupstinskog Odbora za medjunarodne odnose Svetozarom Marovicem. PJER PROSPER NAKON SUSRETA SA CRNOGORSKIM ZVANICNICIMA IZJAVIO: CRNA GORA PREUZIMA VECU ODGOVORNOST Podgprica-Cilj moje posjete Podgorici je podrska ovdasnjih zvanicnika strategiji da pitanja ratnih zlocina budu zauvijek zatvorena-izjavio je novinarima americki ambasador za ratne zlocine Pjer Prosper,nakon susreta sa crnogorskim premijerom Milom Djukanovicem. Od Djukanovica sam dobio punu podrsku za strategiju americke administracije o ratnim zlocinima na prostoru bivse Jugoslavije-rekao je Prosper,dodajuci da Crna Gora,ulaskom u novu zajednicu sa Srbijom ima vecu odgovornost,kao bi pitanja ratnih zocina zauvijek ostala iza nas. SEF CRNOGORSKE DIPLOMATIJE
[www.ANTIC.org] eelj na listi
Title: Message http://www.nin.co.yu/cgi-bin/printpage?filename=/2003-01/23/27020.html 2717, 23.januar, 2003. ©e¹elj na listi ©ta se krije iza najava da se lider radikala nalazi na ha¹kim optu¾nicama i da æe do kraja marta zavr¹iti u ©eveningenu Lider Srpske radikalne stranke Vojislav ©e¹elj nalazi se na listi ha¹kih optu¾enika i samo od procene unutra¹njih i spolja¹njih politièkih neprilika zavisi kada æe ta optu¾nica biti objavljena. Ta vest je u NIN stigla od jednog visokog predstavnika vladajuæe koalicije i vi¹e diplomata koje imaju ne¹to bli¾e kontakte sa Meðunarodnim sudom za ratne zloèine u Hagu. Isti izvori ka¾u kako æe vlasti u Srbiji do 31. marta dobiti jo¹ jedan zahtev iz Haga, Va¹ingtona i Brisela, koji æe se navodno odnositi na glavnog opozicionog lidera u Srbiji. Nekako istovremeno u Beograd je stigao amerièki ambasador zadu¾en za pitanja ratnih zloèina Pjer Ri¹ar Prosper, koji je vlastima u Beogradu saop¹tio da Va¹ington od njih oèekuje izruèenje Ratka Mladiæa i dvojicu iz vukovarske trojke, Miroslava Radiæa i Veselina ©ljivanèanina. Dan ranije, iz Beograda je za Hag dobrovoljno oti¹ao biv¹i predsednik Srbije Milan Milutinoviæ, ali to nije ubla¾ilo pritiske na Beograd. U dugim i detaljnim pregovorima o odlasku u Hag, Milutinoviæ je, navodno, uspeo da isposluje ozbiljne dr¾avne garancije da æe uskoro biti vraæen kuæi, da ima stalnu negu svojih lekara i sobu sa prozorom, jer, zbog veoma slabog zdravlja, ima problema sa disanjem. Pitanje nad pitanjima Dan nakon Bogojavljenja, u Srbiji je saradnja sa Hagom postalo pitanje nad pitanjima. U zemlji koja grèevito poku¹ava da odgovori i na neka druga pitanja, koja se ne odnose na istinu, odgovornost i pomirenje, kombinacija pritisaka prijateljskih zemalja i unutra¹njeg nezadovoljstva bi svakako mogla da uzdrma pozicije novih vlasti. Jedan od zvaniènika, koji je imao priliku da razgovara sa Prosperom, ka¾e za NIN da je pitao amerièkog diplomatu da li su informacije o ©e¹elju taène, ali da mu je Prosper odgovorio da ne mo¾e da potvrdi te informacije. U ha¹koj prièi se navodi da je Prosper zatra¾io od predsednika SRJ Vojislava Ko¹tunice da, na osnovu autoriteta koji u¾iva u narodu, pozove Ratka Mladiæa i ostale optu¾ene da se predaju, ¹to je Ko¹tunica odbio. Pouzdane vesti, kojim se otkriva sadr¾aj neotkrivenih optu¾nica, do sada su uglavnom slu¾ile za politièki marketing (republièki ministar pravde Vladan Batiæ gotovo ritualno, na svaka dva ili tri meseca najavljuje kako æe Taèi, Haradinaj uskoro biti optu¾eni) ili za poruke kojim se disciplinuju i ucenjuju neposlu¹ni (kako se to navodno èinilo sa generalima Momèilom Peri¹iæem, Neboj¹om Pavkoviæem i nekim biv¹im ili buduæim svedocima). ©e¹elj je veæ bio viðen kao siguran putnik za ©eveningen posle septembarskih izbora, na kojima se krunisao u lidera patriotske opozicije i postao ozbiljna pretnja za zapadne projekte na Balkanu. Glavni tu¾ilac Ha¹kog suda, Karla del Ponte najavila je 15. septembra da je protiv Milo¹eviæevog kandidata otvorena istraga kao sauèesnika u udru¾enom zloèinaèkom poduhvatu, iako je objavljivanje protiv koga se vodi istraga prilièno neuobièajeno za sudsku praksu. Ta objava je u beogradskoj èar¹iji protumaèena samo kao da razvijeni, multietnièki svet ne gleda blagonaklono na ©e¹eljev put ka Andriæevom vencu. Bez odgovora Nekoliko nedelja kasnije, kada su mediji iz pouzdanih izvora saznali ono ¹to se prièalo u svim ozbiljnijim kafanama, ©e¹elj je pred kamerama Televizije Pink pravio predstavu, pitajuæi kancelariju Tribunala u Beogradu da li je stigla optu¾nica protiv njega. Nisu mu odgovorili. Osobe koje pa¾ljivo prate ha¹ke procese, ukljuèujuæi i sadr¾aj optu¾nica protiv srpskih heroja ili zloèinaca, ka¾u da je ime Vojislava ©e¹elja jedno od najfrekventnijih na optu¾nicama i da ne shvataju kako se mo¾e optu¾iti Milo¹eviæ, ©ainoviæ, Ojdaniæ i drugovi a da se ne optu¾i ©e¹elj. U prvoj presudi Tribunala, protiv bosanskog Srbina Du¹ka Tadiæa, navodi se da je ©e¹elj zastupao tezu da Drugi svetski rat nije zavr¹en, dok se srpskim radikalima u pretpretresnom podnesku protiv Milo¹eviæa posveæuje 12 paragrafa. U optu¾nici protiv Milo¹eviæa, za BiH i Hrvatsku, ka¾e se da je ©e¹elj bio Milo¹eviæev sauèesnik u zajednièkom zloèinaèkom poduhvatu, a njegovi dobrovoljci se spominju u 35 paragrafa koja se odnose na mesta Voæin, Vukovar (Hrvatska), Bratunac, Sarajevo, Foèa, Trebinje, ©ipovo, Srebrenica (Bosna i Hercegovina). Njegovo ime se, meðutim, ne pominje
[www.ANTIC.org] U drustvu Svilanovica
Title: Message http://www.nin.co.yu/cgi-bin/printpage?filename=/2003-01/23/27018.html 2717, 23.januar, 2003. U dru¹tvu Svilanoviæa Biv¹i predsednik Srbije, koji je u decembru pisao da je moguæe da postoji i v.d. predsednika, nije ispostavljao vlastima Srbije i Jugoslavije nikakve posebne zahteve Sve je trebalo da bude u postpetooktobarskom stilu Milana Milutinoviæa, biv¹eg predsednika Srbije: bez buke i besa, tiho, skrajnuto od oèiju javnosti. I da nije bilo ne¹to dima po medijima, Milutinoviæev let u Hag niko ne bi ni primetio. Kakva razlika u odnosu na odlazak nekada¹njeg Milutinoviæevog pokrovitelja. Letu Slobodana Milo¹eviæa u Hag prethodile su narodne stra¾e oko kuæe u kojoj je ¾iveo, pucnjava, hap¹enje, tajno prebacivanje do heliodroma tajne policije, a ceo taj niz okolnosti otvorio je i prvu veliku pukotinu izmeðu dvojice najjaèih lidera DOS-a Vojislava Ko¹tunice i Zorana Ðinðiæa. (U to vreme, Milutinoviæ je kao predsednik Srbije bio jedan od trojice garanta da æe porodica moæi da poseæuje Milo¹eviæa u pritvoru svaki dan, ¹to inaèe nije dozvoljeno propisima. Kada je video Milutinoviæev potpis, Milo¹eviæ je rekao Ja ovo Milanu nikada ne bih uradio.) Ni¹ta od toga nije izazvao odlazak petog srpskog predsednika (Momèilo Kraji¹nik, Biljana Plav¹iæ, Milan Martiæ, Slobodan Milo¹eviæ) koji se svakako obradovao i magli koja je prekrila pistu beogradskog aerodroma. Milutinoviæ je odluèio da njegov odlazak bude bez obraæanja medijima, nije ¾eleo kamere, mikrofone, foto-aparate...Znati¾elju javnosti, taènije svoju potrebu da ostavi o sebi trag kakav ¾eli, zadovoljio je u razgovoru sa Mirom Adanjom- Polak na dr¾avnoj televiziji. Otuda je Milutinoviæu reèeno da mo¾e da doðe autom do aviona koji ga je èekao na pisti, kako bi izbegao novinarske ekipe. Milutinoviæ je do¹ao kolima do aviona oko sedam èasova, a sa njime su bila dvojica advokata i lekar. A avion jeste bio poseban po dvema èinjenicama: ¹to je vlasni¹tvo vlade i¹èezavajuæe Savezne Republike Jugoslavije i ¹to je njime na slu¾beni put u ®enevu leteo Goran Svilanoviæ, savezni ministar inostranih poslova. Svilanoviæ je ponudio Milutinoviæu da lete zajedno do ®eneve, a da potom biv¹i ambasador Jugoslavije u Grèkoj produ¾i za Hag. Savezni ministar je poslednji u¹ao u avion, ¹to u ovakvim situacijama protokol predviða za onoga ko ima najvi¹u funkciju. Let je kasnio zbog toga ¹to je magla bila ne samo u Beogradu (bilo je dozvoljeno sletanje, ali nije bilo dozvoljeno poletanje) nego i u ®enevi. Svilanoviæ je posle izvesnog èekanja proverio da li mogu da lete direktno za Hag. To se pokazalo izvodljivim, pa je Svilanoviæ pratio Milutinoviæa sve do Haga i onda produ¾io za ®enevu. Svilanoviæeva ponuda Milutinoviæu da leti avionom savezne vlade gest je koji pokazuje ne samo zahvalnost vlasti za Milutinoviæevu postpetooktobarsku kooperativnost (Milutinoviæ je 5. oktobra razgovarao, po svemu sudeæi, sa dve delegacije DOS-a. U jednoj su, po izvorima NIN-a, bili Mijat Damnjanoviæ i Slobodan Vuèetiæ, u drugoj Miroljub Labus i Du¹an Mihajloviæ.), nego i nameru da mu pomognu koliko kod mogu da bi on ¹to kraæe boravio u pritvoru u ©eveningenu. To je, kako tvrde izvori NIN-a u saveznoj i republièkoj vlasti, bilo i jedino ¹to je Milutinoviæ tra¾io kao uslugu. Tu ¾elju uva¾ili su i Svilanoviæ poznatim pismom Tribunalu i predsednik Vlade Srbije Zoran Ðinðiæ pismom Karli del Ponte. Od ova dva pisma mo¾da je zanimljivije ono koje je vlastima u decembru poslao Milan Milutinoviæ. On je u pismu obja¹njavao kako nije nikakav haos i katastrofa ukoliko Srbija na izborima ne dobije predsednika i da je moguæe da taj posao obavlja vr¹ilac du¾nosti. Nije se moglo zakljuèiti da Milutinoviæ sebe nudi za to mesto. Milutinoviæ je znao ¹ta ga èeka, da æe posle isteka mandata otiæi u Hag i sa tom èinjenicom se pomirio u meri u kojoj je to uop¹te moguæe. Jedino je ¾eleo da u Hag ode posle praznika, ka¾e izvor NIN-a. A od tog pisma je svakako jo¹ zanimljivije ¹ta je Milutinoviæ razgovarao sa Karlom del Ponte, s kojom se bar jednom sreo u Beogradu. Jednom æe neko od njih dvoje reæi o èemu su razgovarali, sada je to nepoznanica. Profesionalne gatalice veæ su po medijima zakljuèile da bi Milutinoviæ mogao da bude kljuèni svedok protiv Milo¹eviæa u kosovskoj optu¾nici. Ali, oni koji znaju prirodu Milutinoviæa sumnjaju u tu moguænost. Uostalom, ako je taèno ono o èemu bruji beogradska politièka èar¹ija da je u Hag dospeo i jedan zvanièni vojni ratni dnevnik, a da æe dospeti i jedan ovda¹nji
[www.ANTIC.org] RE: Odgovor G-dinu Nikoli Janicu !!!
-Original Message- From: Nikola Janic [mailto:[EMAIL PROTECTED]] Sent: Thursday, January 23, 2003 4:58 PM Postovana braco d sestre, deco Srbi iz centrale PZNS-a, Da podjemo redom: 1. Na osnovu cega je to moje jedno pismo sa naboljim namerama DRSKO, a vasa svakodnevna saopstenja o svemu i svaceu pa i sa uvredama i neosnovanim optuzivanjima mnogih ljudi i za ono sto oni nisu krivi bila LJUBAZNOST I KULTURNA? 2. Pisete u odgovoru meni (a ja vama nisam uputio nikakvo pismo vec sam samo odgovorio na pismo koje je stiglo na moj mail):Sto se tice pak Vase tvrdnje G-dine Janicu da je PZNS po Vasim recima manja partija to prevazilazi svaki kodeks prijateljske komunikacije. Ja, mlada srpska gospodo, nisam nigde napisao da ste JEDINO VI manja partija vec sam napisao Ma da je u pitanju JEDNA manja partija a ne celna organizacija srpske dijaspore. Tako mladi, kako pisete, a tako orni da sve tumace negativno i da se ne ustrucavate ni da preokrecete smisao reci, od drugih napisanioh, i da pokusavate (kao i ranije) da razbijate druge i starije - samo da bi se cuo vas mladi glas. Ili na koji to nacin mozete opisati da ste od mene jasno napisane reci da postujem vase KOREKTNE KORAKE ZA ZAJEDNICKI CILJ, okarakterisali kao DRSKE, NEPRIJATELJSKE i da sam njima ja izasao iz okvira dogovorenog. Gluposti. Da ste se drzali dogovorenog, da ste tako pametni i obrazovani kako gospodin Nenad Sovrlic pise - vi nikada ne bi ste napisali ove reci koje ste poslali. Vasa brzina i nepromisljeno pojedinaca u vasoj centrali nisu od neke velike koristi postenim naporima za srpsku slogu I jedinstvo. 3. Sto se tice vasih silnih predstavnistva po Francuskoj i svetu, neka im je plodonosan buduci rad, a sto se tice toga da li jeste ili NISTE PARTIJA, to raspravite sa vasim celnicima koji su dali takav podatak. Inace ako vasoj centrali u Francuskoj smetaju dobronamerne kritike i bratski savet gde vam je na jedan blag nacin sapnuto da se malo spustite na zemlju vi nas onda u vasim SAOPSTENJIMA obavestite o adresama tih vasih kancelarija da bi smo ubuduce i mi NASA SAOPSTENJA ZA STAMPU slati direktno njima. Time cemo izbeci ono sto nam je zaista cilj - da se Srbi ne svadjaju medju sobom i da pojedinci svoju licnu sujetu ostave iza sebe. 4. Prvi put cujem da ste vi mlada srpska Organizacija koju su mnogi zeleli jos u svom zacetku da satru ali to im nije poslo za rukom ili da su vasi celnici (da li mislite u centrali ili uopste?) velikim delom mladi, obrazovani i perspektivni ljudi koji samo zele pomoci svojoj Otadzbini i svom Narodu, sto je najvece bogatstvo nase organizacije. Ocigledno deco, mladi Srpski orlovi, da vas je neko prevario da samo kod vas mladih postoji zelja da pomognete nasem narodu i matici ili da SU SAMO VAS pokusavali da satru. Razlika medju vama mladima i nama starima je u tome da smo mi dugo imali strpljenja i nade da vi to pravo bogatstvo necete tako lako rasipati, pa kada dodje pravi trenutak za akciju dzepovi vam budu prazni. Ili mozda mislite da gradite neku novu buducu Srbiju gde cete nas, koji smo presli 50-te finalno odstraniti a klunirati samo mlade i pametne, jer vam je dosta glupih Rakica, Vukotica, Janica... I jos nesto. Budite sigurni u ono sto danas vec vrlo dobro znate. Vas nisu pokusavali da satru ni deseti deo od onih napora kojima su pokusavali da satru druge... 5. Pisete: Predsednik PZNS jeste imao sa Vama telefonske razgovore kao i prepiske i u tim komunikacijama stekli smo svi mi u PZNS-u visoko misljenje o Vama i Vasoj organizaciji koju vodite u Svedskoj. Jer se vi to deco salite sami sa sobom ili to vase tako dugo UCVRSCENO VISOKO MISLJENJE o meni i organizaciji koju predstavljam, ne vredi vise od jednog pogresnog tumacenja koje ste ucinili po pitanju nekoliko od mene napisanih redova u mom pismu - koje ste SIGURNO pogresno protumacili??? Ako je tako, onda je dobro da ste poslali ovo pismo. Ako nije, nadam se i ocekujem izvinjenje, a sto se tice vas (bez obzira da li vi bili partija ili organizacija) zelim vam i privatno i u drustvenom radu sve najbolje. Inace iznenadjujuce da ste u vasem pismiu zaboravili da date komentar na sledece moje reci: Interesantno da oni koji danas traze ostavke celog Saveta i daju sebi daju za pravo da to traze od predstavnica nasih organizacija sa sva tri kontinenta i petostrugo brojnijih organizacija od njihovih, nisu to trazili od predstavnika dijaspore njihove zamlje, ma da im je mesecima bilo poznato da se pojedinci bore bas protiv takvih predstavnika. Pisete takodje: Po najvise nas iznenadjuje da ste pismo upuceno PZNS-u uputili na Vise adresa sto ce reci da je to tipa neke javne kritike PZNS-u. Da ne bi bilo opet nekog nesporazuma ponavljam da sam ja odgovorio samo na pismo gospodina Rakica, sto sada na isti cinim cinim i sa ovim vasim pismom: Pritiskam na dugme ODGOVORI a da li ce ono doci samo u vasu centralu, ili na sve adrese na koje je od vas prosledjen odgovor koji ste poslali meni - to znate samo vi, primaoci pisma i Microsoft. Ja sam kao
[www.ANTIC.org] FLES VESTI
FLE VESTI 23:52 DOS-PREDSEDNISSTVO-SEDNICA # Dogovoren sastav poslanika u parlamentu drzzavne zajednice BEOGRAD, 23. januara (Tanjug) - CClanovi Predsednisstva DOS-a dogovorili su se vecceras da Srbiju u buduchem parlamentu drzzavne zajednice Srbije i Crne Gore predstavlja 47 poslanika DOS-a, 16 Demokratske stranke Srbije, 12 iz Socijalisticcke partije Srbije, osam iz Srpske radikalne stranke, ccetiri iz Stranke srpskog jedinstva i po dva poslanika Nove Srbije i Narodnih socijalista. 21:59 EU-PRODI-BALKAN # Prodi: ZZelimo da vidimo balkanske zemlje u EU BRISEL, 23. januara (Tanjug) - Predsednik Evropske komisije (EK) Romano Prodi ponovo je pozvao na jaccanje veza Evropske unije (EU) i balkanskih zemalja, u pismu grcckom premijeru Kostasu Simitisu i italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju, cciji je sadrzzaj danas objavljen. 19:34 RUSIJA-PUTIN-BUSS Putin: Izvesstaj inspektora kljuccan za odluku o Iraku MOSKVA, 23. januara (Tanjug) - Ruski predsednik Vladimir Putin poruccio je danas americckom predsedniku Dzzordzzu Bussu, s kojim je razgovarao telefonom, da predstojechi izvesstaj inspektora UN za iraccko naoruzzanje mora biti glavni kriterijum za odluku o vojnoj akciji u Iraku. 19:31 DOS-PREDSEDNISSTVO # Poccela sednica Predsednisstva DOS-a BEOGRAD, 23. januara (Tanjug) - Predsednisstvo DOS-a vecceras je nessto posle 19 ccasova poccelo sednicu, na kojoj che razmatrati naccin izbora poslanika u parlament drzzavne zajednice Srbije i Crne Gore i sprovodjenje Rezolucija UN 1244 o Kosovu i Metohiji. 18:56 SRBIJA-DAVOS-FORUM # Delegacija Vlade Srbije na Svetskom ekonomskom forumu BEOGRAD, 23. januara (Tanjug) - Delegacija Vlade Republike Srbije, koju predvodi premijer Zoran Djindjich, uccestvovache sutra i prekosutra na 33. Svetskom ekonomskom forumu u ssvajcarskom gradu Davosu, koji che okupiti najeminentnije liccnosti svetske politiccke i ekonomske scene. 18:08 BiH-PREDSEDNISSTVO-PROSPER Prosper: Dogovorene konkretne obaveze vlasti BiH SARAJEVO, 23. januara (Tanjug) - Americcki ambasador za pitanja ratnih zloccina Pjer Rissar Prosper izjavio je danas u Sarajevu, posle razgovora sa Predsednisstvom Bosne i Hercegovine (BiH), da je postignut dogovor o konkretnim obavezama koje vlasti BiH treba da ispune u okviru saradnje sa Hasskim tribunalom. 17:14 SUDJENJE-IMAGISTRALA rpt sa izmenama u naslovu i I pasusu Tuzzilac zatrazzio po 20 godina zatvora BEOGRAD, 23. januara (Tanjug) - Zamenik okruzznog javnog tuzzioca u Beogradu, Milun Dragutinovich zatrazzio je danas kazne od po 20 godina zatvora za ccetvoricu osumnjiccenih za pripremu, organizaciju i izvrssenje zloccina na Ibarskoj magistrali, u kojem su 3. oktobra 1999. 17:10 SEVROPE-SAD-IRAK SSider: Neosnovane tvrdnje da Evropa podrzzava rat protiv Iraka STRAZBUR, 23. januara (Tanjug) - Predsednik Parlamentarne skupsstine Saveta Evrope (PSSE) Peter SSider izjavio je danas da evropske zemlje nisu podeljene kada je recc o Iraku i naglasio da su neosnovane tvrdnje da vechi deo Evrope podrzzava rat protiv Iraka. 16:43 EU-GRCCKA-AMBASADOR # Balkan - prioritet Grccke kao predsedavajucheg EU BEOGRAD, 23. januara (Tanjug) - Usvajanje Ustavne povelje i akcioni plan za unutrassnje trzzisste Srbije i Crne Gore glavni su uslovi za poccetak pregovora sa Evropskom unijom (EU) o potpisivanju sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, izjavio je danas u ambasador Grccke u Beogradu Mihalis Spinelis. 16:27 SRBIJA-VLADA-ZAKON # Vlada utvrdila predlog Zakona o planiranju i izgradnji BEOGRAD, 23. januara (Tanjug) - Vlada Srbije utvrdila je danas predlog Zakona o planiranju i izgradnji kojim se pojednostavljuje procedura dobijanja odobrenja za izgradnju, eliminisse korupcija i uklanjaju barijere u procesu stranih ulaganja, sopsstila je vladina Pres sluzzba. http://www.tanjug.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] TIKER vesti
Title: Message tiker vesti cetvrtak 23. januar 2003. BEOGRAD - Natasa Micic predsednica parlamenta i v.d. predsednika Srbije izjavila je da termin raspisivanja predsednickih izbora zavisi od toga da li ce i kada biti donet novi Ustav Srbije. Ona rekla da je Ustavnom poveljom predvidjeno da Srbija i Crna Gora "nakon sest meseci izmene ili donesu nove ustave". Micic je odbacila tvrdnje opozicionih politicara da "odugovlaci sa raspisivanjem izbora po nalogu premijera Zorana Djindjica". Izmedju ostalog Miciceva je istakla da je pitanje promene ustava tema razgovora koje od utorka vodi sa sefovima poslanickih grupa u republickoj skupstini i dodala da je u narednim danima razgovori na istu temu ocekuju i sa premijerom Srbije Zoranom Djindjicem, i clanovima Vlade i predsednicima Ustavnog i Vrhovnog suda Srbije. BEOGRAD - Ambasada SR Jugoslavije u Hagu dostavila je Haskom tribunalu garancije koje su premijer Zoran Djindjic i Vlada Srbije ponudili za privremeno oslobadjanje bivseg predsednika Srbije Milana Milutinovica. U pismu koje je upuceno glavnom tuziocu Karli del Ponte i sudskom vecu, premijer Djindjic podseca da je Milutinovic posle pada rezima Slobodana Milosevica, "nastavio da obavlja duznost predsednika Srbije u skladu s Ustavom i zakonom". Milutinovic bi trebao da bude privremeno oslobodjen do pocetka sudjenja, uz garancije da ce se u svako vreme, po nalogu Tribunala, pojaviti pred Medjunarodnim krivicnim tribunalom". PODGORICA - Danas bi Skupstina Crne Gore trebalo da razmatra predlog tekstova Ustavne povelje drzavne zajednice Srbije i Crne Gore i Zakona za sprovodjenje ove povelje. Da bi oba akta bila usvojena, potrebno je da za njih glasa 38 od 75 poslanika crnogorskog parlamenta. SNP je sinoc najavila da ce traziti odlaganje sednice uz obrazlozenje da poslanicima nije na vreme dostavljen predlog Zakona o sprovodjenju povelje pa nisu imali vremena da se sa njim upoznaju. BEOGRAD - U beogradskim menjacnicama poslednjih dana povecana je traznja za evrom. Juce se prodavao po 62.7 dinara, a otkupljivao za 62,15 dinara. Za razliku od evra koji je poslednjih nekoliko dana imao znacajan rast, americki dolar je u stalnom padu, pa se prodaje po 59 dinara, a otkupljuje za 58,15 dinara. Prema misljenju ekonomista povecana potraznja evra posledica je straha gradjana, da ce doci do devalvacije dinara, koja se sve cesce pominje u stampi. Zaposleni u menjacnicama ocekuju da ce rast evra nastaviti, a da ce kurs dolara porasti ukoliko dodje do vojne intervencije SAD u Iraku. SIDNEJ - Australijski vojnici koji ce ucestvovati u eventualnom americkom napadu na Irak ukrcali su se danas na transportni brod HMAS Kanimbla i otplovili prema Persijskom zalivu, javlja Radio Dojce Vele. Vojnike su ispratili premijer John Howard i oko 150 poslanika, nezadovoljnih odlukom australijske vlade da se pridruzi SAD-u i Velikoj Britaniji u razmestanju snaga u podrucju Zaliva za predstojeci napad na Irak. http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] TIKER OBAVESTENJA
Title: Message PROSLAVA SVETOG SAVE U SVIM SRPSKIM HRAMOVIMA PATRIJARH PAVLE SLUZI NA BOGOSLOVSKOM FAKULTETU BEOGRAD - Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Pavle sluzice u ponedeljak, na praznik Svetog Save, svetu arhijerejsku Liturgiju u Kapeli Svetog Jovana Bogoslova na Bogoslovskom fakultetu Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Posle Liturgije u Amfiteatru Bogoslovskog fakulteta odrzace se Svetosavska akademija. Patrijarh Pavle ce u ponedeljak, posle Liturgije, obici veci broj javnih ustanova i skola koje slave Svetog Savu, gde ce prerezati slavski kolac, zablagodariti Bogu na darovima i cestitati svecarima. Praznik Svetog Save, u ponedeljak 27. januara, bice obelezen svetom Liturgijom i svetosavskim priredbama u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve. U Spomen hramu na Vracaru posvecenom prvom srpskom arhiepiskopu i prosvetitelju, 26. januara u 17 casova, ce biti sluzeno praznicno bdenije, na kome ce pevati horovi hrama Svetog Save. Sutradan, na dan Svetog Save, Svetu arhijerejsku Liturgiju, u okviru koje ce biti presecen slavski kolac, sluzice Njegovo Preosvestenstvo Episkop hvostanski, G. Atanasije (Rakita). Posle sluzbe bice odrzana Svetosavska akademija. Himnu Svetom Savi ce otpevati udruzeni horovi Hrama Svetog Save Mokranjac, Rastko i Stefan, a na Akademiji ce ucestvovati i horovi muzickih skola Josif Marinkovic, Stankovic i Josip Slavenski, kao i svih vracarskih osnovnih i srednjih skola. Nagradjene radove ucenika osnovnih i srednjih skola na temu Rastko Nemanjic -Sveti Sava od drzavnika do sveca, ce procitati Goran Milev. Odabrane pesme o Svetom Savi ce recitovati ucenici, koji pohadjaju veronauku u osnovnim skolama Dusan Dugalic i Vladislav Ribnikar. Ova proslava Svetog Save ce ostati upamcena i po tome sto ce Svetoj Liturgiji, prvi put posle Drugog svetskog rada, prisustvovati i katihete i ucenici koji pravoslavni katihizis uce u beogradskim osnovnim i srednjim skolama. Prvi srpski prosvetitelj slavi se i kao skolska slava, a sudeci po mnogobrojnim predanjima koja su vezane za njegovo ime, Sveti Sava je jedna od najomiljenijih licnosti medju Srbima. Rodjen oko 1175. godine kao Rastko Nemanjic, treci i najmladji sin velikog zupana Stefana Nemanje i Ane. Stekao je siroko obrazovanje "zasnovano na staroslovenskoj i vizantijskoj lektiri". Okrenutost ka duhovnom zivotu odvela ga je na Svetu Goru. Najpre u ruski manastir Pantelejmon, a potom u grcki Vatoped, gde se zamonasio, uzevsi ime Sava, prema Savi Jerusalimskom Osvecenom. Zajedno sa ocem koji mu se pridruzio na Svetoj Gori, kao monah Simeon, osnovao je manastir Hilandar, cetvrti u hijerarhiji svetogorskih manastira i jedan od najznacajnijih duhovnih i kulturnih sredista srpskog naroda. Osim sto je podizao manastire i crkve, smatra se i prvim srpskim srednjevekovnim piscem, "sa kojim srpska knjizevnost uistinu pocinje", a skoro 30 godina uspesno je ucestvovao u vodjenju srpske unutrasnje i spoljne politike. Godine 1207. nad ocevim mostima, je izmirio stariju bracu Vukana i Stefana sukobljene oko nasledstva vlasti. U Nikeji uspesno okoncao pregovore sa vizantijskim carem i vaseljenskim patrijarhom o samostalnosti Srpske crkve. Krunisao je i savetovao tri kralja, Stefana Prvovencanog, Radoslava i Vladislava, i u njihovo ime pregovarao sa inostranim vladarima i crkvenim poglavarima. Istorija ga ocenjuje kao velikog prelata Crkve i drzavnika. Upokojio se 1236. godine u Trnovu, gde je sahranjen u crkvi Cetrdeset mucenika, odakle je njegove mosti kralj Vladislav preneo u manastir Milesevu. Po naredjenju Sinan-pase mosti Svetog Save su prenete u Beograd i spaljene na Vracaru 27. aprila (po starom kalendaru) 1595. godine. Prema oceni Crkve, Sveti Sava je ispunjavao sve uslove da bude postovan kao svetitelj: ziveo je svetim zivotom, cinio cuda kako za zivota, tako i posle smrti, a telo mu je nakon smrti ostalo netaknuto. Zitije i sluzbu su mu napisali, odmah posle upokojenja Domentijan i Teodosije. www.spc.yu (for Europe) www.serbian-church.net (for USA) www.spc.org.yu (for USA) OTACASTVENI POKRET OBRAZ : SKRNAVLJENJE U ZAGREBU BEOGRAD - Raspinjanje Srbstva u novoj Nezavisnoj Drzavi Hrvatskoj se nastavlja. Ocigledan i slikovit primer za ovu cinjenicu jeste pokusaj skrnavljenja srbskog hrama Svetog Preobrazenja Gospodnjeg u Zagrebu. Naime, na same praznike Krstovdana i Bogojavljenja ustasoidni srbozderi i hristomrzci su na vratima ovoga svetoga hrama ispisali bogomrske ustaske i nacisticke simvole. Slicni slucajevi uznemiravanja preostalih vernika Srbske Pravoslavne Crkve su nedavno zabelezeni u Dubrovniku i u Vinkovcima. O uzasnom polozaju Srba na prostoru avnojevsko-tudjmanovske Hrvatske svedoci i postojanje stotina hiljada srbskih prognanika, na cijem povratku niko ozbiljno ne radi. Takode, cinjenica je i da je samo tokom 1991. godine na tom istom prostoru unisteno ili osteceno oko stotinu srbskih bogomolja. Hrvatske vlasti svojim postupcima podsticu ovakvo stanje. Pritom,
[www.ANTIC.org] TIKER NASLOVI
Title: Message naslovi Vojislav Kostunica predsednik SRJ izjavio je u jucerasnjem razgovoru sa americkim ambasadorom za pitanja ratnih zlocina Pjer Risarom Prosperom, da uslovljavanja u vezi sa saradnje sa Haskim tribunalom nanose objektivnu stetu jugoslovensko -americkim odnosima Crnogorski ministar inostranih poslova Dragisa Burzan izjavio je juce da ne ocekuje da SAD obustave pomoc Crnoj Gori, ako Srbija ne bude ostvarila punu saradnju sa Haskim tribunalom Komisija za izradu ustavnog akta buduce zajednice Srbije i Crne Gore zavrsila je rad na Ustavnoj povelji i Zakonu o njenom sprovodjenju, saopstio je Srdja Bozovic kopredsjedavajuci Ustavne komisije. On je jos rekao da je toj Komisiji preostalo jos usaglasavanje oko Povelje o ljudskim pravima i pravima nacionalnih manjina Velimir Ilic lider Nove Srbije izjavio je juce da poslanici te stranke u republickom parlamentu Srbije nece glasati za Ustavnu povelju buduce zajednicke drzave Srbije i Crne Gore i Zakon o njenom sprovodjenju Sef Misije OEBS u SRJ, ambasador Mauricio Masari, juce je u razgovoru sa Natasom Micic vrsiocem duznosti predsednika Srbije izrazio spremnost OEBS-a da pomogne pri izradi novog ustava republike Srbije Mada je 20. januara trebalo da se javi pozarevackom Kazneno -popravnom domu "Zabela", radi izdrzavanja kazne od 10 godina zatvora, bivsi glavni urednik RTS Dragoljub Milanovic nije do danas dosao. Njegov advokat je rekao da je Milanovic podneo molbu da se odlozi izvrsenje kazne i otvorio postupak pred Vrhovnim sudom Zoran Djindjic premijer Srbije izjavio je juce da prema informacijama koje on poseduje "slucaj Stambolic tapka u mestu". "Po nekim drugim informacijama, ovaj slucaj je vrlo blizu da bude okoncan u nekom skorom periodu", rekao je Djindjic na konferenciji za novinare Od 1. juna ove godine pocece evidentiranja maloprodajnog prometa preko fiskalnih kasa, a postupak uvodjenja kasa u sistem platnog prometa bice okoncan do 31. decembra ove godine, najavili su juce republicki ministri trgovine Slobodan Milosavljevic i finansija Bozidar Djelic Potpredsednik SPS Dusan Bajatovic izjavio je da bi "bio red da se predsednik te partije Slobodan Milosevic javi i da kaze sta misli o odlukama nedavnog kongresa SPS-a, na kojem su ga delegati ponovo izabrali za predsednika stranke" Najmanje 20 osoba je poginulo u zemljotresu jacine 7,6 stepeni Rihterove skale koji je u noci izmedju utorka i srede pogodio pacificke ostrvska drzave Kolimu i Halisko, saopstili su meksicke vlasti. strahuje se ipak da je broj zrtava znatno veci, jer su komunikacije otezane http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] BETA: Vesti dana
Title: Message BETA-PREGLED U 18 SATIÈetvrtak, 23. januar 2003. SR JugoslavijaBEOGRAD - Predsedni¹tva DOS-a veèeras, umesto u subotu, raspravlja o izboru poslanika u Skup¹tinu Srbije i Crne Gore.BEOGRAD - Jugoslovenska vlada dala garanciju Ha¹kom tribunalu za privremeno pu¹tanje Milana Milutinoviæa.BEOGRAD - Skup¹tina Srbije razmatraæe Ustavnu povelju i prateæi zakon u ponedeljak, 27. januara.PODGORICA - Sednica Skup¹tine Crne Gore posveæena povelji i zakonu odlo¾ena za utorak, 28. januar.PRI©TINA - Neboj¹a Èoviæ preneo je Mihaelu ©tajneru protest vlasti u Beogradu zbog insistiranja kosovskih privremenih institucija na nezavisnosti pokrajine.BEOGRAD - Demokratska stranka Srbije kritikovala Nata¹u Miæiæ zbog izjave u kojoj je raspisivanje predsednièkih izbora dovela u vezu sa dono¹enjem novog ustava Srbije.VALJEVO - Milomir Miniæ izjavio je da neæe svedoèiti u procesu protiv Slobodana Milo¹eviæa.BEOGRAD - Demokratska stranka Srbije zatra¾ila od Ustavnog suda Srbije da poni¹ti èlan Zakona o izboru predsednika Republike koji progla¹ava neuspelim izbore na koje ne izadje vi¹e od 50 odsto biraèa.NOVI SAD - Nenad Èanak podr¾ao inicijativu grupe nevladinih organizacija da pokrajinski parlament donese Deklaraciju o saradnji sa Ha¹kim tribunalom.BEOGRAD - Vojislav ©e¹elj izjavio da bi Ustavna povelja i zakon o njenom sprovodjenju trebalo da budu odbaèeni.BEOGRAD - SPS najavio da æe glasati protiv povelje i zakona.BEOGRAD - Okru¾ni javni tu¾ilac zatra¾io 40 godina zatvora za Radomira Markoviæa i njegove saradnike.BEOGRAD - Mitropolit Amfilohije i episkop Grigorije otputovali u Hag gde æe posetiti Srbe zatvorene u Ha¹kom tribunalu.ÈAGLAVICA - Srbi iz Èaglavice, Lapljeg Sela i Preoca blokirali magistralni put Pri¹tina-Skoplje, protestujuæi zbog lo¹eg snabdevanja elektriènom energijom. Region i svetSARAJEVO - Pjer Ri¹ar Prosper izjavio u Sarajevu da su SAD spremne da iskoriste "¹irok niz mera za ¹to skorije hap¹enje Radovana Karad¾iæa i raskrinkavanje mre¾e koja ga podr¾ava".BERLIN - Sredinom naredne nedelje odluka o izruèenju Dafine Milanoviæ Jugoslaviji.SKOPLJE - Pripadnici specijalne policijske jedinice "Lavovi" najavili da æe prekinuti blokadu puta od Skoplja prema Blacu ako ishod njihovog razgovora sa predsednikom i premijerom bude pozitivan. Prethodni pregledi vesti Èetvrtak, 23. januar 2003. Èetvrtak, 23. januar 2003. Sreda, 22. januar 2003. Informacije o kompletnoj verziji pregleda vesti 1998-2003 DEVELOPED BY ABSOLUTOK http://www.beta.co.yu/
[www.ANTIC.org] Nicija zemlja
Title: Message http://www.vreme.com/cms/view.php?id=331478 VREME 629, 23. januar 2003. STANJE STVARI Nièija zemlja Ka sezoni mira na Balkanu Kako prepoznati pravi trenutak da se otvori problem Kosova? Na ovo pitanje ima mnogo dobrih odgovora. Pre svega problem je odavno otvoren i uglavnom veæ zatvoren, barem kad se gleda sa srpske strane. Ili, mo¾ete reæi da je svaki trenutak dovoljno dobar, a najbolji je odavno pro¹ao, opet sa srpskog stanovi¹ta. Ili: za¹to bi na srpskoj strani uopste otpoèinjala ikakva prepirka na tu temu kad ionako neko drugi odluèuje o tome kad æe i da li æe problem biti otvoren. U ovom trenutku Kosovo je teritorija koju su Srbi izgubili a Albanci jo¹ nisu dobili. Raskorak izmeðu formalnog i faktièkog stanja premo¹æuju meðunarodne trupe i administracija UN-a. U smislu spora koji je zamrznut ali nere¹en Kosovo lièi na kiparski problem, iz èega bi se opet dale izvuæi razlièite pouke. Ako je Kipar podeljen veæ tridesetak godina, ako se ne nazire kraj mandata meðunarodnih snaga koje razdvajaju Grke i Turke, to znaèi da bi i Srbi i Albanci mo¾da mogli dugo da èekaju. Ali, na ¹ta oni èekaju i s kakvim izgledima? Albanci, ka¾u, èekaju da svet formalno prizna da je Kosovo nezavisno, to jest njihovo. U naèelu, oni bi mogli da budu strpljivi jer vreme radi za njih, ali strpljenje nije najveæa vrlina nacionalnih pokreta kakav je njihov. Mnogi od njihovih lidera sigurno jedva èekaju da potpuno preuzmu vlast i sve ¹to uz to ide, a nevolja je ¹to im na putu vi¹e ne stoje Srbi nego meðunarodna zajednica koju ne smeju da ljute. Sa stanovi¹ta meðunarodne zajednice, svejedno da li je ovaj sluèaj vi¹e u nadle¾nosti Evrope ili Amerike, Kosovo jo¹ dugo neæe zadovoljavati ni najni¾e standarde bezbednosti, ¹to znaèi da protektorat ima da traje. Ali, sasvim je sigurno da niko na Zapadu ne misli da Kosovo treba da bude vraæeno pod kontrolu Beograda, veæ i zato ¹to bi to nekako znaèilo priznanje da je intervencija NATO-a bila gre¹ka. Dakle, osnovna strategija bila bi da se stvari u pokrajini polako dovedu u red pa da se ona prepusti Albancima. Deo te strategije je da se Srbima dâ vremena da se priviknu na promene i priznaju svoj istorijski poraz, pa da jednog dana, na nekoj konferenciji, mirno pristanu da se odreknu svojih formalnih prava. U tom smislu, bilo je logièno oèekivati da niko sa srpske strane jo¹ dugo neæe ¾eleti da sam pokreæe ovo pitanje koje ne obeæava ni¹ta dobro i na kojem se sigurno ne dobijaju izbori. Trebalo je da Beograd æuti, da gleda na drugu stranu, da prièa o reformama i pravi se da ne primeæuje ¹ta se tamo dogaða. Zar nije normalno da politièari izbegavaju da se suoèe s porazom, makar i svojih prethodnika? Premijer Ðinðiæ je, dakle, svima pomalo pokvario igru kad je istrèao s predlogom da se razgovara o Kosovu. Ko¹tunica se rutinski usprotivio, tek da ne¹to ka¾e, a uostalom on polako silazi s glavne scene. Njegova stvarna poruka je da je Ðinðiæ roðeni izdajnik, pa i kad tvrdi da hoæe da se bavi Kosovom, to je samo zato da bi ga ¹to pre nekome prodao. Neka veruje ko hoæe. DSS jo¹ dodaje da treba saèekati da dr¾ava Srbija ojaèa pa onda pregovarati o Kosovu. Verujem da æe Srbija da jaèa, ali mo¾da ne naroèito brzo, a osim toga ne vidim za¹to se ne oèekuje da i Albanci na Kosovu neæe nauèiti da bolje vladaju sobom. Ako Srbija stièe poverenje sveta ne znaèi da su Albanci èvrsto re¹eni da to poverenje sasvim prokockaju. To znaèi da strategija èekanja ne obeæava uspeh, a izvesno je da bi se ovde radilo ne o godinama nego o decenijama. I ko god misli da bi Srbija u ovom sluèaju morala da se ugleda na Nemaèku koja je onoliko èekala na ujedinjenje, izabrao je skroz pogre¹an primer. Srbija æe, po svoj prilici, svakako morati da èeka, jer sad niko nije spreman da se ozbiljno bavi Kosovom, naroèito ne meðunarodna diplomatija, ali ba¹ zato Beograd treba da ponavlja da je u svakom trenutku spreman da se s tim suoèi. A neprijatna su¹tina problema je u tome da konaèno re¹enje gotovo neizbe¾no podrazumeva podelu Kosova. Srbija, naime, mora da dobije ne¹to za svoj pristanak da se sasvim odrekne veæeg dela pokrajine. Ovo je ne¹to ¹to bi se Srbima dalo objasniti, mada sigurno ima jo¹ mnogo onih koji misle da se nipo¹to ne sme dati ni pedalj "svete zemlje". Posle svega, biæe da se veæina naroda ipak malo okanula svetosti u korist profanosti. I Albanci bi morali biti spremni da trguju i daju deo teritorije za nezavisnost ostatka. Jedino meðunarodni faktori, kojih se ta stvar najmanje tièe a najvi¹e se o njoj pitaju, neæe biti nimalo raspolo¾eni za takvo re¹enje. Etnièko razgranièenje je ne¹to ¹to u u¹ima dana¹njih Evropljana zvuèi dosta u¾asno i sasvim neevropski. Kako objasniti nekome u Briselu da treba povlaèiti neku novu granicu izmeðu naroda koji pretenduju da budu evropski, pristaju na sve uslove, prihvataju unapred sve evropske standarde, ne zanimaju ih nikakve granice, ali samo po¹to se prethodno totalno odele? Za Evropu taj
[www.ANTIC.org] Stambeni krediti Rajfajzen banke na 15 godina
Title: Message Stambeni krediti Rajfajzen banke na 15 godinaMesecna rata 385 evra Do stana uz platu od oko 800 evra Beograd - Prvi covek Rajfajzen banke Jugoslavija Bosko Kostic saopstio juce da je ova banka pocela gradjanima da odobrava dugorocne stambene kredite. Rec je o kreditima na 15 godina, uz kamatu od 10,95 odsto godisnje, ukoliko se kredit uzima uz ucesce od 30 odsto odnosno uz godisnju kamatu od 8,95 odsto ako je depozit 20 odsto. Uslov za dobijanje kredita jeste da primanja klijenata budu duplo veca od mesecne rate. Kostic je precizirao da u prihode spadaju sva primanja odnosno pored plate priznavace se i honorarni rad.- To znaci da je za stan koji kosta 50 hiljada evra mesecna rata 385,50 evra, a mesecna primanja 771 evro. Ukoliko se kredit podize uz depozit od 20 odsto, mesecna rata za istu kvadraturu stana iznosi 495,37 evra, a potrebna visina primanja je 990,73 evra, kaze Kostic.Predstavljajuci rezultate poslovanja banke u prosloj godini, Kostic je saopstio da je vise od 39.000 gradjana Srbije postalo klijent banke. Prikupljeno je 163,8 miliona evra devizne i dinarske stednje, i odobrena 4.422 potrosacka kredita u ukupnom iznosu od gotovo pet miliona evra. Prema Kosticevim recima, plan Rajfajzen banke je da ove godine odobri 22 hiljade kredita, za sta su glavna prepreka niska primanja gradjana Srbije.Clan borda direktora Banke Oliver Regl, saopstio je da je banka prosle godine stekla oko 1.500 klijenata medju srpskim preduzecima, pre svega velikih i firmi srednje velicine. On je saopstio da se medju klijentima ove banke nalaze Beocinska fabrika cementa, Holcim, Sintelon, Imlek, Hemofarm i Zorka Farma. Prema njegovim recima, plasmani privrede su zakljucno sa poslednjim danom prosle godine iznosili nepunih 50 miliona evra.V. S. http://www.danas.co.yu/
[www.ANTIC.org] Delegacije SPC u poseti srpskim zatvorenicima u Hagu
Title: Message Delegacije SPC u poseti srpskim zatvorenicima u HaguPruzanje duhovne podrske Lekari VMA otputovali u Hag Beograd - Tim lekara s Vojnomedicinske akademije otputovao je juce avionom u Hag gde ce pregledati bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica. U lekarskoj ekipi koja je otisla u Hag uz odobrenje Tribunala i na zahtev Milosevicevih advokata, nalaze se kardiolog dr Zarko Vucinic, neurolog dr Toplica Lepic i fizijatar dr Zorica Brdareski, javio je RTS. Proces Milosevicu prekinut je zbog toga sto je on oboleo od gripa, a nastavak je zakazan za ponedeljak, 27. januara. (FoNet)Beograd - Delegacija Srpske pravoslavne crkve u kojoj su mitropolit crnogorsko-primorski Anfilohije (Radovic), clan Svetog arhijerejskog sinoda, i episkop zahumsko-hercegovacki Grigorije (Duric) otputovala je juce u Hag, gde bi danas trebalo da poseti srpske zatvorenike saznaje Danas u crkvenim krugovima. Isti izvori objasnjavaju da ce srpski arhijereji u zato posebno namenjenoj prostoriji zatvora odrzti bogosluzenje kome ce moci da prisustvuju svi srpski zatvorenici koji to zele, ukljucujuci i bivseg srpsko-jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica. Posle molitve planiran je razgovor sa zatvorenicima.Vladika Grigorije izjavio je juce da su razlozi posete prve zvanicne sindodske delegacije Srbima zatocenim u Hagu pruzanje duhovne podrske. "Srescemo se sa onima koji budu to hteli. Cilj nam je da im pruzimo duhovnu utehu. Nismo se uvek slagali sa onim sto cine, ali brinemo o njima kao nasoj duhovnoj deci, bez obzira zasto su tamo i kakve ce im biti presude", rekao je vladika Grigorije.Mitropolit Anfilohije i vladika Grigorije u subotu bi trebalo da zajedno sa nadleznim vladikom Lukom sluze svetu arhijerejsku liturgiju u crkvi Svetog Nikole u Amsterdamu, cime ce poceti prva zajednicka svetosavska proslava cele srpske zajednice u Holandiji, cija ce se centralna svecanost odrzati istog dana u Roterdamu.J. Tasic http://www.danas.co.yu/
[www.ANTIC.org] Reagovanje iz JAT-a na jueranji tekst Desetka JAT-a umalo se sruila
Title: Message Reagovanje iz JAT-a na juèera¹nji tekst "Desetka JAT-a umalo se sru¹ila" Oblet aerodroma svakodnevna pojava Povodom napisa objavljenog u "Glasu" 23. januara 2003. pod naslovom "Desetka JAT-a umalo se sru¹ila", sa nadnaslovom Na aerodromu u Cirihu uoèi Nove godine i podnaslovom "Zahvaljujuæi prisebnosti posade i tome ¹to nije bilo putnika, spreèena katastrofa. Ko je zatajio ne zna se - posada ili ¹vajcarska kontrola leta", du¾ni smo da va¹oj cenjenoj èitalaèkoj publici damo obave¹tenje o pomenutom letu jer novinar potpisan inicijalima M.D.R to nije na¹ao za shodno da uradi. Iznenaðeni smo postupkom da "Glas", umesto proverenih informacija, plasira "diskusione liste ljubitelja jugoslovenske avijacije sa Interneta" koje kreiraju svi koji to ¾ele, pa samim tim mogu biti i zloupotrebljene. Podvlaèimo da Media centar JAT-a, jedinu zvaniènu slu¾bu u Kompaniji zadu¾enu za davanje poslovnih informacija i sve odnose sa javno¹æu, niko nije kontaktirao ovim povodom. A razloga za na¹e obraæanje javnsoti, u vezi sa pomenutim letom, nije bilo. Kako smo saznali od kapetana - instruktora Mihajla Petroviæa, izvr¹nog direktora JAT-a, u momentu prila¾enja ciri¹kom aerodromu 23. decembra 2002. godine na letu iz Skoplja za Cirih JAT-ova "desetka" je, u kojoj osim posade nije bilo drugih putnika, bila tehnièki ispravna. Meðutim, kapetan je procenio da se nisu stekli svi ostali uslovi potrebni za bezbedno prila¾enje i sletanje na pomenuti aerodrom i odluèio da napravi jedan krug. - To se dogaða svakodnevno, na svim aerodromima sveta iz najrazlièitijih razloga. Pogotovo u ovo doba godine. Razlozi mogu biti: zahtev kontrole letenja, izmena vremenskih uslova u trenutku prilaska aerodromu ili gustina saobraæaja. ©to se tièe ovog leta, procedura ispitivanja odluke kapetana je u toku, obja¹njava kapetan Petroviæ. Ono ¹to znamo na osnovu svih dosada¹njih elemenata, jeste da do ugro¾avanja bezbednosti nije do¹lo. Shodno tome, nije ni bilo potrebe da se o jednoj rutinskoj situaciji obave¹tava javnost. U svakoj kompaniji odvija se standardizovana procedura provere svih takvih odluka, bez obzira ko ih donese: kontrola letenja, kapetan vazduhoplova ili bilo koji drugi subjekt u vazdu¹nom saobraæaju koji mo¾e da utièe da doðe do produ¾enja leta. U svakom sluèaju, obave¹tava se Savezni vazduhoplovni inspektorat. - Ni ¹vajcarska kontrola letenja nije registrovala nikakav incident na pomenutom letu. Takoðe nije taèno da je bilo kakva komisija tim povodom dolazila 31. decembra. Prema izve¹taju sa leta, svi èlanovi posade bili su na propisanim pozicijama, vezani na sedi¹tima ¹to je neophodno u fazi sletanja. Za svaki let postoji veoma precizna i detaljna dokumentacija koja se radi po meðunarodnim standardima. Regulativa vazdu¹nog saobraæaja je strogo determinisana meðunarodnim propisima. Njihovu primenu verifikuju iskljuèivo meðunarodni eksperti, - obja¹njava kapetan-inspektor ®eljko Krstiæ, direktor Letaèke delatnosti JAT-a. Ukoliko Redakcija "Glas"-a bude imala potrebe za detaljnijim informisanjem javnosti iz JAT-a, stojimo vam, kao i do sada, na raspolaganju!S po¹tovanjem, MEDIA CENTAR JAT-a http://www.glas-javnosti.co.yu/
[www.ANTIC.org] IZJAVA BIVEG AMBASADORA SRJ MOSKOVSKOM DNEVNIKU
Title: Message IZJAVA BIV©EG AMBASADORA SRJ MOSKOVSKOM DNEVNIKU Milo¹eviæ: Ubijaju mi brata Moskva, 23. januara (Tanjug) Brat Slobodana Milo¹eviæa, Borislav, izjavio je danas da veruje da biv¹eg jugoslovenskog predsednika "hoæe da ubiju" u Hagu, gde mu se sudi za ratne zloèine i genocid. "Postoje razni naèini da se èovek ubije. Ne mora samo sekirom, veæ mo¾e i postepeno - naru¹iti zdravlje, slomiti èoveka", rekao je Milo¹eviæ u intervjuu ruskom listu "Gazeta", dodajuæi da njegov brat "ne dozvoljava da ga slome". Nekada¹nji jugoslovenski ambasador u Moskvi rekao je ruskom listu da se povremeno èuje telefonom s bratom i da se ovaj "nikada ne ¾ali, jer ne ¾eli da sekira porodicu", ali da je bolestan, da pati od visokog pritiska i da "posledica toga mo¾e biti infarkt". Milo¹eviæ je optu¾io ha¹ki tribunal da njegovog brata "i ne leèi", veæ da ga pregleda "zatvorski lekar koji je lekar za sve - i za zube, i za kosti, i za ¾eludac, za pluæa i za bolesno srce". "I kada bi bilo drugaèije, mi lekarima NATO ne bismo ni verovali", dodao je on i objasnio: "Zato i tra¾imo da ga leèe na¹i lekari koji ga poznaju". Komentari¹uæi dobrovoljnu predaju doskora¹njeg predsednika Srbije Milana Milutinoviæa Hagu, Borislav Milo¹eviæ je rekao da se Milutinoviæ "nije dobrovoljno predao", veæ je u pitanju bila "forma izruèenja smi¹ljena da odobrovolji tribunal".
